Jump to content
Sign in to follow this  
александар живаљев

Хрвати све мање верују цркви, драстично опао број практичних католичких верника

Оцени ову тему

Recommended Posts

Хрвати све мање верују цркви

 
Аутор: A. M.четвртак, 07.11.2019. 
WWW.POLITIKA.RS

Хрвати су данас мање религиозни него што су били пре две деценије, а чак 60 одсто њих нема поверење у Цркву. То је показало истраживање о религијским променама у хрватском друштву...
KATEDRALA.jpg
Катедрала на загребачком Каптолу (Фото EPA-EFE/ANTONIO BAT)

Хрвати су данас мање религиозни него што су били пре две деценије, а чак 60 одсто њих нема поверење у Цркву. То је показало истраживање о религијским променама у хрватском друштву од 1999. до 2018. године којим су руководили професори Филозофског и Правног факултета из Загреба.  

Студија је утврдила да су жене, мање образовани и и особе из мањих места склоније религиозности, као и да постоји веза између црквене религиозности и десне политичке оријентације. Осим тога, показује истраживање, пре 20 година било је неупоредиво више људи који иду у цркву него што их је данас.

Професор Синиша Зриншчак, са загребачког Правног факултета, објашњава за „Јутарњи лист” да је очигледан пад поверења у цркву. На питање који су разлози томе, Зриншчак одговара да то за сада није истражено, али додаје да су људи вероватно незадовољни начином деловања Цркве, које је превише политичко, а премало се бави другим питањима, на пример, незапосленошћу или сиромаштвом. То, како објашњава, није одлика само Хрватске, већ свуда у свету постоји раскорак између броја људи који се изјашњавају као верници и оних који иду у цркву.

Хрватска је, иначе, на седмом месту међу европским земљама по проценту декларисаних верника.

JURICA PAVIČIĆ: KAKO SU PASTIRI RASTJERALI STADO U proteklih 20 godina hrvatskoj je Crkvi uspjelo prepoloviti broj praktičnih vjernika

Marija Bistrica, 080919. Obiljezavanje blagdana Male Gospe. Na fotografiji: Kardinal Josip Bozanic. Foto: Goran Mehkek / CROPIX
Goran Mehkek / CROPIX

Josip Bozanić

 

U proteklih 20 godina hrvatskoj je Crkvi uspjelo prepoloviti broj praktičnih vjernika, otjerati od sebe umjerene i centriste te udaljiti znatan dio ljudi koji imaju sklonost i potrebu za duhovnošću. Uz Crkvu je kao praktično-vjernička zajednica ostala manjina građana, ali je ta manjina politički rigidnija i ideološki homogenija nego ikad, pokazalo je istraživanje

 

 

Početkom rujna beogradska povjesničarka Dubravka Stojanović održala je na šibenskom festivalu FALIŠ predavanje o političkom populizmu. Analizirajući bivše i sadašnje populizme od Venezuele do Westminstera i od Trumpa do Vučića, povjesničarka je istaknula jedinu zajedničku nit koja povezuje sve populizme i ujedno ih čini dubinski antidemokratskim. Populizam, naime, uvijek govori u ime “naroda”.

Svaka populistička ideologija za sebe drži da je izraz “pravog”, stvarnog naroda. Svoje protivnike ona smatra anomalijom, odnarođenom “elitom”. A pošto jedina predstavlja stvarni narod, populistička ideologija progovara u ime “većine”.

Govor “u ime većine”, naravno, nije rijedak ni u hrvatskom političkom diskursu. A ako u Hrvatskoj postoji ideologija koja se rado laća argumenta većine, onda je to bez sumnje klerikalna ideologija. Za konzervativne skupine bliske Crkvi samorazumljiva je istina da oni predstavljaju “većinu”: većinu koja je možda reprezentirana u medijima, nevidljiva u kulturi, većinu koja nije u prilici snimati filmove, objavljivati knjige ili govoriti na TV-u, ali koja svejedno ostaje nesumnjiva većina.

 

Na to pravo većina klerikalnih parapolitičkih skupina pozivala se i kad je gurala referendumske inicijative i kad je pokretala antimanjinske političke akcije i kad je ratovala s “nepoćudnom” kulturom. Pri tom je taj status većine najčešće išao pod ruku s paušalno nabačenim brojem: 80%. Osamdeset je posto, naime, “nas”. “Naroda”. Dvadeset posto, to je taman mjera za količinu njih - “urbanih jugoslavena” iii “odnarođene elite”. Pri tom broj - 80% - nije slučajan. Taj broj se, naime, podudara s brojem onih građana RH koji se na popisu deklariraju kao katolici, ili koji barem imaju sakramente.

U tu brojku - dakako - vjeruju sami klerikalni aktivisti, u nju vjeruje i Crkva. No, teško se oteti dojmu da u nju bar donekle vjeruju i liberalni političari. Za razliku od Staljinakoji se rugao “koliko divizija ima Papa?”, lijeva i/ili liberalna politika u Hrvatskoj kao da već desetljećima vjeruje da iza biskupa stoje “divizije”, odnosno - da je Crkva kadra mobilizirati masovnu šutljivu većinu i pomrsiti vam račune. Stoga je u tu i takvu Crkvu bolje ne dirati.

Naravno, svakom tko razumije hrvatsko društvo i dosad je bilo jasno da iza te brojke 80% stoji neusporedivo složenija stvarnost. No, ovih dana pojavilo se jedno sociološko istraživanje koja pokazuje da je mit o većini kojim rado operira klerikalna ideologija zapravo kudikamo veća obmana nego što bi čovjek pomislio na prvu.

Istraživanje o kojem je riječ provela su dvojica zagrebačkih sociologa - Krunoslav Nikodem s Filozofskog fakulteta i Siniša Zrinšćak s Pravnog fakulteta. Na reprezentativnom i stratificiranom uzorku anketiranom pješice, a ne telefonski, dvojica su sociologa istražila odnos prema vjeri i Crkvi kao instituciji, vjerska i ideološka preklapanja te prakticiranje religioznosti kod hrvatskih građana. Te su rezultate usporedili sa sličnim istraživanjima iz 2008. i 1999. Rezultati koje su dobili, barem meni, nisu neočekivani. A ako bi se mogli svesti na sukus, taj bi sukus bio ovo: Katolička crkva u Hrvatskoj sama je sebi najveći neprijatelj, a događa joj se točno ono što je svojim djelovanjem i zaslužila.

Prva brojka koja ozbiljno slama mit o 80% ona je brojka na kojoj počiva svaki razgovor o praktičnoj religioznosti: naime, broj onih koji uopće idu u crkvu. Prema uvidima Zrinšćaka i Nikodema, u Hrvatskoj samo 22% ljudi u crkvu ide barem jednom na tjedan, a njih još 13% barem jednom mjesečno. Dakle, samo trećina hrvatskih građana prakticira ono što bi trebala biti baza svake organizirane religioznosti - a to je slavljenje euharistije. Taj broj (35%) manji je od onih koji navode da na misu idu “rijetko” ili “nikada”: takvih je zbrojeno 41%.

Za Crkvu je - međutim - još pogubniji drugi podatak: da se broj onih koji na misu idu barem jednom mjesečno strmoglavo smanjuje. Takvih je u godini Tuđmanove smrti bilo 52%., godine 2008. 41%, a danas ih je 35%.

Za Crkvu kao instituciju, međutim, još su porazniji pokazatelji o povjerenju u Crkvu. Prema Zrinšćakovim i Nikodemovim nalazima, broj onih koji imaju “veliko” ili “veoma veliko” povjerenje u Crkvu otprilike se podudara s brojem praktičnih vjernika (38%). Ali, 60% anketiranih u Crkvu nema povjerenje, a od toga čak 20,8 % kaže da prema Crkvi ne gaji “nikakvo” povjerenje. Takvih je 1999. bilo 5%, a 2008 12%. S druge strane, broj onih koji u Crkvu imaju “veoma veliko” povjerenje, od 1999. - se prepolovio!

Zagrebački sociolozi pokušali su istražiti i izvore tog (ne)povjerenja, a nalazi su i tu porazni. Većina anketiranih drži da je Crkva zabrazdila upravo na onim temama oko kojih se preko ideološkog rada i klerikalnih pipaca najviše trsi. Tako 58% anketiranih smatra da Crkva ne daje odgovor na moralne probleme, 55% da ne daje odgovor na obiteljske probleme, a 54% da ne daje odgovor na socijalne probleme. Ova posljednja tema jedina je gdje se status Crkve popravio: onih koji su smatrali da je Crkva socijalno neosjetljiva prije 11 godina bilo je 64%.

Prema uvidima Nikodema i Zrinšćaka, stvarni praktični katolici u Hrvatskoj (više?) nisu većina, nego nimalo nezanemariva manjina, ali ipak - manjina. Znači li to da su i vjernici u najširem smislu manjina? E, tu stižemo do možda najzanimljivijeg dijela istraživanja. Naime - ne! Broj ljudi koji se identificira s nekom vrstom duhovnosti, imaju neki odnos prema transcendenciji, moli se kući ili upražnjava neku privatnu formu vjere, ili se nije smanjio ili se smanjio neznatno.

Ljudi - ukratko - imaju potrebu za spiritualnošću, ali ih je očito netko ili nešto odvratio od toga da tu potrebu kanaliziraju kroz The Crkvu u kojoj su kršteni. Ljudi koji zaista imaju potrebu za religioznošću iz nekog su “misterioznog” razloga odustali od institucije koja širi nacionalizam, pravda fašizam, podržava maltretiranje manjina, institucije koja ustrajno prekraja vlastitu i opću povijest, tolerira mržnju i živi u mezalijansi s vlašću. Isti ti nevjerni Tome umjesto da potrebu za vjerom nađu u takvoj instituciji - sastavljenoj od dobrostivosti, milosrđa i krotkosti - duhovnost nalaze u mirisnim štapićima, sektama, jogi ili pak običnoj molitvi uz kuhinjski stol. Zamislite, tko bi se tom obratu načudio?

A ako je Crkva u dvadeset godina udvostručila broj ljudi koji od nje zaziru i uvećala broj onih koji svoju duhovnost prakticiraju mimo nje, što je onda s onima koji u crkvu - i dalje idu? Ako je vjerovati podacima Zrinšćaka i Nikodema, ti i takvi su u međuvremenu postali ideološki kudikamo homogeniji. “U promatranom razdoblju”, pišu sociolozi, “došlo je do jačanja veze između i crkvene i osobne religioznosti i ‘desne’ političke orijentacije. Ovo potvrđuje da religioznost nije više ni samo opći identitetski okvir hrvatskih građana, kako su ponajviše sugerirali podaci iz 1999. godine, nego da je za dio vjernika religioznost najvažnija podloga i sastavnica njihove ideološke orijentacije.”

Za one koji nisu shvatili, možda da ovo još jednom ponovimo prostonarodski. U proteklih deset ili dvadeset godina, sjajnoj je hrvatskoj Crkvi uspjelo prepoloviti broj svojih praktičnih vjernika, otjerati od sebe sve umjerene i centriste. Uspjelo joj je udaljiti od sebe znatan dio ljudi koji imaju sklonost i potrebu za duhovnošću.

Uz Crkvu je kao praktično-vjernička zajednica ostala samo manjina građana, ali je zato ta manjina politički rigidnija, tvrdokornija i ideološki homogenija nego ikad. Pri tom nam ostaje neodgovoreno pitanje na koje sociologija ne može dati odgovor: je li preostalo praktično vjerništvo desnije i rigidnije jednostavno zato što je preostalo (odnosno - jer im se Crkva nije zgadila), ili je to nešto u što se pretvoriš nakon što si predugo izložen ovoj i ovakvoj Crkvi?

Čitajući nalaze zagrebačkih sociologa, analitičar se ne može a ne nasmijati gorkog ironiji. Tijekom pedeset godina, ateistička i lijeva ideologija pokušavala je hrvatske građane odvratiti od Crkve i religioznosti. U tome je bila kolosalno neuspješna: ljudi su išli u crkvu, a ti ljudi koji su išli u crkvu bili su i ideološki i klasno različiti. Ali, ono što nije uspjelo Titu i Marxu, Jakovu Blaževiću i Stipi Šuvaru, uspjelo je zato “genijima” poput Željke Markić, Ksenije Abramović i Vice Batarela. Ono što nije uspjelo ideološkim komisijama i školskoj nastavi TIPSS-a, uspjelo je Hrvatskoj biskupskoj konferenciji.

Otjerali su od Crkve pristojne i umjerene, udaljili od sebe urbanu srednju klasu, naveli su stvarno duhovne da duhovnost nađu drugdje. Nakon što su godinama Crkvi davali još jednu i još jednu šansu, nakon što su po stoti put morali slušati šovenske ispade, filipike o pederima i referendumski agitprop, ti i takvi ljudi najednom su - odustali. Shvatili su da ne mogu to slušati i da svojom prisutnošću na misi TOME daju legitimitet. Pa su na misu prestali ići.

Crkvi se - ukratko - dogodilo točno ono što su još prije dvadeset godina prognozirali umni, a među takvima je bilo puno pametnih svećenika i liberalnih teologa. Već tada su prognozirali čime bi mogao uroditi brak Crkve i nacionalne ideologije, kakve će biti posljedice konkordata, školskog vjeronauka i crkvenog upletanja u obiteljsko i seksualno ćudoređe. Proroštvo se ispunilo. Kako je Crkva sijala, tako sada i žanje.

WWW.JUTARNJI.HR

Za Crkvu je poguban podatak da se broj onih koji na misu idu barem jednom mjesečno strmoglavo smanjuje. Takvih je 1999...

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, feeble рече

A kod nas, ima li kakvih istrazivanja?

Мислим да је код нас проценат оних који иду на литургију много мањи него, и овако смањен, у Хрватској.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, AnaLaz рече

Отишли су у Немачку. Зато је опао број. 

А од Нове године ћемо масовно и ''Ми'':

WWW.BALKANSPRESS.COM

U Nemačku su decenijama odlazili gastarbajteri i priče su se menjale tokom godina.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Натан рече

А од Нове године ћемо масовно и ''Ми'':

WWW.BALKANSPRESS.COM

U Nemačku su decenijama odlazili gastarbajteri i priče su se menjale...

 

Ми мало сутра масовно. Могу само они који положе минимум Б1 језик. Од марта2020. 🙂

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 9.11.2019. at 0:07, AnaLaz рече

Ми мало сутра масовно. Могу само они који положе минимум Б1 језик. Од марта2020. 🙂

Може и А2, а то се лако заврши, плус дозвољавају могућност доквалификације у самој Немачкој.

Предвиђам на пролеће јачу сеобу Срба пут Немачке. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
adrijana
PostPostano: Sub stu 09, 2019 21:17 
Avatar korisnika

Pridružen: Pet srp 24, 2009 22:03
Postovi: 3124
JURICA PAVIČIĆ: KAKO SU PASTIRI RASTJERALI STADO U proteklih 20 godina hrvatskoj je Crkvi uspjelo prepoloviti broj praktičnih vjernika https://www.jutarnji.hr/komentari/juric ... k.whatsapp

Ovo bi mogla biti tema o veleumnom Pavičiću i nizu njegovih negativističkih "analiza" stanja u Crkvi, ili pak tema o stvarnom broju praktičnih vjernika (koliko u članku uopće ima istine).
Ovo prvo ću zanemariti jer zaista nije vrijedno govoriti.. Ovo bi drugo moglo biti interesantno

Ali tko je zapravo praktični vjernik?
Je li to samo osoba koja nedjeljom ide na misu?... Mnogi, znamo, idu samo iz običaja, neki iz pomodarstva, neki iz obične duhovne radosti koju nalaze na sv. misi, dok im se u stvarnom životu stavovi uopće ne poklapaju sa crkvenim...
Jesu li dakle oni pravi vjernici, učenici kakve je Isus htio?

Koliko je takvih "nedjeljnih" vjernika, a koliko je onih koji se na popisima stanovništva svakih 10 godina izjašnjavaju katolicima? Velik je raskorak, iz puno različitih razloga...

Novija istraživanja zapravo pokazuju da su mlađe generacije koje su 8 godina pohađale vjeronauk u školi, puno konzervativnije u svojim stavovima od roditelja i starijih generacija... Novija istraživanja isto pokazuju da je vrlo velik postotak mladih koji se protive pobačaju, homoseksualno partnerstvo ne bi nazivali brakom i da to čak ne ovisi o pripadnosti Katoličkoj crkvi...
To zapravo uistinu smeta autora ovog članka..

Protiv pobačaja se danas ne izjašnjavaju samo "vjerom zaluđeni" katolici, nego i svi ljudi dobre volje koji vide što je kod pobačaja zapravo na stvari, koji znaju kada zapravo počinje život.. Čak i kad ne bih bila vjernica, dijelila bih isto mišljenje jer postoji dovoljno medicinskih i socioloških dokaza da je pobačaj jedna negativnost, kako za ženu, obitelj, tako i za društvo.. I sva ta priča o "pravima" je samo mazanje očiju i umirivanje savjesti..

Mnogi ljudi se danas, isto tako, protive radu nedjeljom, mnogi mladi pjevaju u župnim zborovima (njih ima iznimno puno u cijeloj Hrvatskoj), duhovna glazba je nikad popularnija (pregledi na youtube-u su milijunski), Laudato televizija je, po najnovijem istraživanju, najgledaniji regionalni program u RH...

A autor napada, uz naše biskupe, osobno Željku Markić, Kseniju Abramović i Vice Batarela. A kako bi hvalio tek Crkvu da se povuče u sakristiju ili izda svoje poslanje, te prestane govoriti o grijehu i Božjem sudu...?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У овом броју Православља, новина Српске патријаршије, од 1. новембра 2019. године читајте:     О највећем и најзначајнијем културном догађању у Србији, 64. Међународном сајму књига, који је по већ устаљеној традицији, у последњој недељи октобра обележио медијски простор наше земље, али и шире.    Ове године, то је био Сајам књига кроз сусрет јубилеја од изузетног значаја и за Српску Православну Цркву и за њену читалачку публику, а савршено су их одсликале уводне речи нашег књижевника Милована Витезовића на отварању овог празника књиге и културе кроз изречени цитат из Јеванђеља по Јовану: „На почетку беше Реч и Реч беше Бог!“ У тексту, који потписује Сања Пановић, откривамо колико јубилеја и врлина преточених у писане речи се заокружило у оквиру прославе 8. векова аутокефалије СПЦ у седам дана Међународног сајма.   Виши научни сарадник Института за новију историју Србије у Београду, др Александар Раковић, кроз разговор са Славицом Лазић, за овај број новина говори о црногорским сепаратистима и њиховој неутаживој потреби за победом над српством, констатујући да „за разлику од нацрта из 2015. нови предлог закона из 2019, не предвиђа изричито истеривање Српске Православне Цркве из Црне Горе, али отимање њених храмова има за циљ да обесмисли њену структуру и обесхрабри верни народ...“   Наредне стране Православља су највећим делом посвећене величанственом јубилеју наше помесне светосавске Цркве, кроз призму ауторских текстова, архимандрита Евсевија Меанџије, Божа Кнежевића, али и кроз извештаје и репортаже из епархија које су, уз прославу осам векова молитвене самосталности СПЦ обележиле и своје јубилеје: педесет година постојања Црквене општине Берлин, прослава патрона Епархије осечко-пољске и барањске и 630 година од Косовске битке, освећење храма Покрова Пресвете Богородице у Гунцатима у архијерејском намесништву бељаничком, освећење храма Покрова Пресвете Богородице у Бања Луци, освећење цркве Светог Јована Шангајског у манастиру посвећеном Великомученицима Романовима у Стрмову...   У име Епархије пакрачко-славонске и свог верног народа простора западне Славоније, текстом „Кућа(нци) свих нас“, позивамо читаоце новина Српске Патријаршије да се придруже освећењу обновљеног храма Светих апостола Петра и Павла у родном месту вољеног нам Патријарха Павла, Кућанцима, на десетогодишњицу његовог упокојења, 15. и 16. новембра ове године.   У првоновембарском броју Православља, читајте још.... Разговор са Рајком Блажићем, професором вајарства на Академији СПЦ за уметности и консервацију, чије је „длето“ обликовало камену гробницу Светога Саве у манастиру Милешева... Поводом 145 година од рођења песника Јована Дучића о његовој поезији која је „исповест срца и ума“... Приказ књиге „Пастирско слово“ протојереја-ставрофора Драгана М. Каиновића, који потписује ђакон Радомир Маринковић...   Уз остале рубрике и написе, читалачкој пажњи препоручујемо и бројне вести из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина....     Извор: Православље
    • Од Логос,
      Васељенски патријарх Вартоломеј срдачно је поздравио Стелиоса Кимбуропулоса, грчког посланика, који је посетио седиште Свете Велике Цркве Христове.     Васељенски патријарх је честитао господину Кимбуропулосу на избору у Европски парламент, али и на његовом досадашњем напретку, истичући да је он пример не само особама са инвалидитетом, већ и друштву у целини.    Такође је пожелео да током свог мандата допринесе јачању и консолидацији политике једнаких могућности за особе са инвалидитетом и њиховом једнаком приступу свим областима свакодневног живота.   Истовремено, Васељенски патријарх је указао на то да као друштво морамо се борити против било којег облика дискриминације који се може јавити према особама са инвалидитетом.   „Наша је порука достојанствен живот и једнаке могућности за све“, рекао је Васељенски патријарх.   Са своје стране, господин Кимбуропулос је захвалио Патријарху на састанку и упознао га са својим активностима у Европском парламенту, као и својим учешћем у разним одборима, као што је опдбор за људска права.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу у 18. недјељу по Духовима, 20. октобра 2019. љета Господњег, када наша Света црква молитвено прославља Свете мученике Сергија и Вакха – Срђевдан.       Саслуживали су му протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић из Подгорице, протојереји Синиша Максимовић из Зворничко-тузланске епархије и Милош Шаренац из Београдско-карловачке архиепископије и острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир и јерођакони Роман и Зосима.   Молитвеном сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ, а одговарала је острошка братија.   После читања зачала из Светог јеванђеља сабранима се обратио владика Кирило, тумачећи јеванђељску причу о рибарима и Господу Исусу Христу.   – Господ је ученике поучавао ријечима, али и чинио различита чудеса којима је њихову вјеру кријепио, све до тога времена кад су постали неустрашиви проповједници вјере у Спаситеља Господа Исуса Христа – казао је владика Кирило и нагласио да је све што се дешава у животу чудо, од рођења човјековог и доласка на овај свијет, као и цијели човјеков живот.   Људи понекад заборављају да је све што човјек има и са чим се сусреће дар од Бога, рекао је Епископ Кирило.   – Господ да би нас разбудио, да би нас укријепио у вјери, у ономе што је једино на потреби, Он показује нека специјална дјела да би нас извео из те свакодневице и да би нам показао да постоји и други живот. Односно, да смо ми створени, не само за овај привремени живот који је такође лијеп и пун чудеса, него да човјек заслужује и нешто више и да може да се удостоји нечег вишег, односно вјечног живота. Зато је Господ и својим ученицима показивао та нека специјална дјела, од којих нам проповиједа и данашње јеванђење о риболову – нагласио је владика Кирило, тумачећи јеванђељску причу о риболовцима, апостолима.     Посебну радост евхаристијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце, која су, заједно са одраслима који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примила Свету тајну причешћа.   На крају богослужења, владика Кирило је заблагодарио Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију што му је благословио да богослужи у острошкој светињи, Светом Василију Острошком који га кријепи на његовом путу, као и острошкој братији на гостопримству и братској љубави.     Захвалност му је узвратио о. Сергије, економ острошке обитељи, који је посебно нагласио мисију владике Кирила, који шири православље и Ријеч Божију у Јужној Америци, по Божијем благослову.   Заједничарење владике Кирила, свештенства, монаштва и вјерног народа настављено је за братском трпезом љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 17. октобра 2019. године, на празник Светога Стефана и Преподобне Јелене (Штиљановић), свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Београду. Саслуживали су старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Петар Лукић, архијерејски намесник београдски други протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереји Славиша Поповић и Игор Грацун, као и протођакон Дамјан Божић.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...