Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Пуч на Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 5 часа, Ćiriličar рече

Ko je vlasnik zgrade PBFa? Crkva ili drzava?

А ко је власник Цркве? Мислим, пошто је толики духови бране, опет од неких других духова? Или, да будем прецизан, ако је Дух Свети некакав ауторитет, чему онда саборност? Да није у тим одлукама ријеч о некаквом присвајању голог ауторитета? Или, да будем сад јасан, зашто Синод не сазове Сабор? Кад већ сами видимо колико је озбиљан проблем пред Црквом, да и тај префикс онда, Светог Синода, буде заиста испуњен у Духу. Па докле год буде требало да ријешавају тај проблем и засиједају, ослобађајући нас од овог ужаса. Да сам по себи заузмем став и утврдим се само у мњењу, не дајући ни пет пара што ће се на Сабору наћи сукобљена, управо, мишљења! Једино, ето, што не знам која? Ни то не мора дати одговор, на сав овај јад. На ријекама вавилонским...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, stevanjuric рече

У случају таквог епилога, да Црква оснује нови факултет, а постојећи да остане у саставу БУ, поставља се питање зашто би држава суфинансирала један приватни факултет? Немају обавезу да суфинансирају ни остале приватне факултете, осим по пројектима које одобри Министарство просвете. С обзиром да је појединцима у нашој Цркви најважнија ствар да се нешто добије од државе, чисто сумњам да ће се одрећи тога да држава финансира ПБФ. Дакле, ПБФ остаје у саставу БУ, и неће се правити други ПБФ. 

Са државом се све може договорити, и сам кажеш да се не финансирају пројекти осим по посебним пројектима Мин просвете. У свету постоји тзв јавно-приватно партенерство, држава финансира фабрике, банке итд све приватна предузећа јер има неки интерес. Убеђена сам да би држава пристала да деломично финансира и Црквени факултет. У осталом, на том би факултету радили исти они професори које сад држава плаћа, а који не би остали на државном факултету.

Мислим да би било веома здраво за нашу средину да имамо два Теолошка факултета, просто да нико нема монопол. Друга ствар је што би државни факултет трајао једно дуго толпо лето јер би опао интерес.

Друга опција решења је да Сабор у мају предложи Држави нови договор о измени Закона о универзитету и измени Статута, нека се направи рецимо по највишим стандардима ЕУ Загреб, Варшава, Букурешт итд. То се све може решити додавањем и изменом неколико параграфа. Онда цела ова прича не би постојала.

Тренутни статут је недовољно презицан и то муљатори користе.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ако се настави у овом дискурсу манипулације на пољу Црква - држава, за шта је Периша верзиран, а све су прилике да хоће, иће се на то да Наставно Вјеће не изгласа смјену и Игњатије "неће бити крив" јер није Синод њему наложио да да оставку, него Вјећу да га смјени, а Вјеће се позивати на закон о раду и  мишљење Универузитета и даље кроз провлачити ситна цревца не би ли се воља Синода опструисала, али да не буде нико крив - одговоран, него: уз сву добру вољу нисмо у могућности да дјелујемо у супротности са законом.

Неће се овде извући, нису у Синоду сисали весла. Зато и написах да је Иги сам могао да да оставку. Дакле, падаће још глава. И ови са ТВ Храма су мислили да ће им свећа горети до зоре.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Батовен рече

Чим Максим и Игњатије улазе у све ово, значи да мисле да ће изгурати то што су замислили. Ови који их на ПБФ прате у томе су на таквом нивоу хришћанске свести и морала да нису ни смели бити тамо и треба што пре да оду.

Мислити и севати није исто... Преварили су се грдно, али су показали свој траг, тако да је то по Промислу било. Бог им ослепео очи. 

Ове моралне имбециле не желим ни поменем. 

Видели смо и шит од текста на Политикону, који је писан у име студената ПБФ, а нема везе са њима. То вам је као кад СС објави да светогорци прекидају општење са Патријархом Кирилом, а кад истражите који су то светогорви, онда се види да је посреди онај опречешћени Берестов и шака јада... 

Кажу ми да је највероватније Андреј Јефтић аутор тог текста. Андреј се није прославио као теолог, али јесте као фоновац!:))12:smeha::)) Преко њега је ишао и Апел дарвиниста. Онда се обрушио и на Пена. Мали је дечко који обећава, само што се не зове Слободан Милошевић. Политикон објављује текстове и другог Гришиног пријатеља, Вука Бачановића, који је сада узе да нападне Мачковића: 

DIREKTNO.RS

Promjena mišljenja nije neobična, a i neljudska stvar. Međutim, u mentalitetu koji živimo i preživljavamo, najteže je priznati grešku, odnosno da su...

 Бачановић је најобичнији лицемер, и ваља му се одговорити речима његовог ауторитета, вл Григорија: Не лажи и не лицемериши више! Доста је било, заустави се човече! Вук пише: "Tu uočavamo ono ključno, a to je nedostatak intelektualnog poštenja". - Пишући некада панигирик Мачковићу 

овај "интелектуално поштени" ауктор вели: " Pored toga što je Jevtića demaskirao kao čovjeka koji, ubijeđen u svoje sveznanje zapravo vrlo površno prilazi svojim neistomišljenicima, već lažno nabjeđuje, vrijeđa, napada i laže, Mačković je vrlo dobro (kao, svojevremeno i Milorad Tomanić, autor SPC u ratu i ratovi u njoj), secirao Jevtićeve taktike javnih nastupa, govora i pisanja: “Izmišljanja riječi koje ne postoje u Rječniku, izrugivanje neistomišljenicima, konstantne digresije, dnevna politika, velika slova po njemačkom pravopisu, te stavljanje fusnota u glavni tekst, a glavni tekst u fusnotu…” Međutim, ono u čemu je Jevtić najviše razotkriven jesu dvostruka mjerila... Prosto je dokazano, napisao je Mačković “da… vladiku Atanasija ljudi iz Crkve, prije svega urednici teoloških časopisa, doživljavaju kao tiranina i cenzora, pa ne žele da mu se zamjeraju."

Кажи нам, Вучко, шта ти сада мислиш о Таси, кога Макса и Гриша држе за светило васионе? Ваш морал нам је јако добро познат.  

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Каква дрскост у ставу. Како сте се узнели...помало страшно и језиво, а помало и смешно колико мислите да сте битни.

Каква прелест!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Zoran Đurović рече

Неће се овде извући, нису у Синоду сисали весла. Зато и написах да је Иги сам могао да да оставку. Дакле, падаће још глава. И ови са ТВ Храма су мислили да ће им свећа горети до зоре.  

 @Vladan :::. Дакле канцер из Бачке се великом брзином шири по Цркви галопирајуће. Тако изгледа, лека му нема. Кога треба звати, чију савест будити....знам ја....треба пробудити савест једног човека, да се метастазе галопирајућег Бачког канцера, зауставе.

Или треба допустити да видимо на шта су све спремне малигне ћелије епископа Бачког.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Анка рече

Драга, зашто ме тагујеш по темама? Ајмо лепо на вино и ракију и да све неспоразуме разрешимо у духу демократије, толеранције и међународног права? После ти купујем чварке и кавурму ;) 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Vladan :::. рече

Драга, зашто ме тагујеш по темама? Ајмо лепо на вино и ракију и да све неспоразуме разрешимо у духу деморатије, толеранције и међународног права? После ти купујем чварке ;) 

 

Каква дрскост! Ја нисам твоја драга. Далеко си ти од демократије и толеранције, види се из твојих постова и твог колеге Ђуровића. А највише се види из твојих дела, читај недела.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Анка рече

Ја нисам твоја драга.

Ајде немој сад пред људима да правиш сцене... Знаш да смо једно за друго. Решићемо све само ми одговори на смс :) 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Vladan :::. рече

Ајде немој сад пред људима да правиш сцене... Знаш да смо једно за друго. Решићемо све само ми одговори на смс :) 

 

Ти кад не знаш како, окренеш на шалу. Познајем те добро. Никад ми ниси био симпатичан. Волим другачији тип мушкарца.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Анка рече

Волим другачији тип мушкарца.

Добро, ОК, ставићу наше слике са мора. Немој да буде после како те нисам упозорио...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Анка рече

Докле с спреман да идеш црни Владане....

Ево, сад кажи људима да није...

fat-woman-skinny-man-on-beach.jpg.3f06b62e2b8a22c9baff43c7f702def9.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
       
      Роман Анатоливич Силантјев је руски верски аналитичар, историчар религије и исламолог. Доктор је историјских наука, професор Московског државног лингвистичког универзитета. Аутор је више од стотину публикација, укључујући Велику руску енциклопедију, Православну енциклопедију и Енциклопедију народа и религија света. Аутор је више од 100 публикација и 10 књига о проучавању ислама, аутор је и састављач Интерактивне мапе свих верских заједница у Русији
      Извршни је директор Центра за људска права Светског руског народног савета који је под покровитељством Руске православне цркве. Заменик председавајућег Стручног већа за државну верску експертизу при Министарству правде Руске Федерације. Члан стручног већа Више комисије за сертификацију при Министарству просвете и науке Руске Федерације о теологији.
      За руски портал РЕГНУМ Силантјев је написао чланак о медијској хајци на епископа бачког Иринеја Буловића, који преносимо у целости:
      Суд одбранио српског епископа од напада медија
      Роман Силантјев, REGNUM
      14. новембар 2019.
      Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
      Недавно ми је бивши колега послао врло занимљив линк са црквеног интернет-портала из Србије о томе како је суд донео пресуду у корист тужбе епископа Српске Православне Цркве против новинара који су током прошле године ширили клевете против њега у разним издањима.
      Истраживши на интернету, са осећам емпатије сам схватио да је тај човек – Епископ бачки Иринеј Буловић – стално изложен нападима. Претраживач ме је одмах одвео до српског превода анонимног аутора црквеног блога из Турске „Светлост Фанара“ (Φως Φαναρίου) који садржи буквално бујицу негативних коментара у прилично увредљивом облику. Нисам могао да верујем да је аутор блога, по свему судећи, неки Грк из Турске – црквен човек.
      За шта то окривљују Епископа Иринеја? Да је „сателит Москвe“, да је „апсолутно на страни Москве“, приписују му неке закулисне изјаве…
      Као што се види и на званичном сајту Српске патријаршије, Епископ бачки Иринеј Буловић је портпарол Српског Синода, то јест лице које је пред целом јавношћу одговорно за извештавање о његовом раду. Већ само то показује колико је позиција Епископа Иринеја Буловића изложена притисцима. При томе, сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, него званични став Српске Православне Цркве.
      Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
      Епископ Иринеј је веома учен човек, коме је Санктпетербуршка духовна академија недавно доделила почасни докторат. На интернету није тешко пронаћи његове текстове. Он брани поредак којим се Православна Црква вековима руководи и који је сада нарушен уплитањем Цариградске патријаршије у црквени живот Православне Украјине. Брине га раскол који је почео у целом Православљу, и издајнички став који су заузели поједини архијереји. То сада брине и сваког православног човека. Пошто сам прочитао његове текстове, у своје име могу рећи да бих био спреман да станем иза сваке његове речи. Одатле је и овај човек, који тако храбро и отворено брани традиције Православља, стално изложен нападима. А брани их „подигнутог визира“, не скривајући ни од кога своја гледишта.
      Атмосфера у Српској Православној Цркви је врло напета. О томе говори и саопштење Информативне службе Српске патријаршије.
      Српска Црква подржава канонску Цркву у Украјини. Српски епископи нису ради да им за анонимним критикама из Турске поново по главама падају бомбе, нити да им једног лепог дана, по препоруци Стејт дипартмента САД, дођу неки незвани „егзарси“ ради преуређења црквеног живота на Балкану. И управо у тој непоколебивости се састоји српски национални карактер, који је из историје тако добро познат. Док су многи народи покорно страдали под турским ропством, Срби су се борили и супротстављали се, што добро зна свако ко је учио историју. Чудно је да се то данас не узима у обзир у неким земљама на Западу и Истоку – изгледа да су лоше учили историју. Зато за сада и унајмљују новинаре у Русији.
      Наиме, неки Георгије Матвијенко – нисам могао да схватим ко је то, с обзиром да је његова ауторска биографија на сајту ИА REGNUM празна – написао је чланак у којем такође окривљује епископа Иринеја, овога пута читавим низом клевета. Не, не криви га зато што је он „апсолутно на страни Москве“, већ у стилу, буквално дословце истом: да Епископ Иринеј наводно жели да заоштри сукоб „на линији Београд – Фанар“ и да тако помогне Цариграду у решавању македонског питања.
      Као и увек – никаквих доказа.
      Г. Матвијенко пише да је Београд недавно посетила делегација архијереја Цариградске патријаршије – исти они Грци из Турске – а да су их Епископ Иринеј, заједно са Патријархом српским и другим митрополитима и епископима, топло примили. И у чему је ту кривица? Мислим да би им у овом тренутку и у Московској патријаршији пожелели топлу добродошлицу – нису обавезни да се моле и заједно служе – али је ствар у томе да они сами не желе да дођу. Сећам се како је прошле године цариградска делегација била у Кијеву и како ни са ким није желела да разговара, осим са локалним расколницима и председником П. А. Порошенком који је водио рат на Донбасу.
      Узгред, према истој страници Српске патријаршије, у сусрету није учествовао само епископ Иринеј, већ и митрополити из Хрватске и Црне Горе и низ других епископа – о којима Матвијенко из неког разлога не пише, него своје спекулације приписује управо Епископу бачком Иринеју. Да ли стога што је Епископ Иринеј портпарол Синода? Или пак зато што, за разлику од сабраће, храбро износи свој став, не улепшавајући изразе и схватања?
      Г. Матвијенко се, узгред буди речено, користио информацијама, према сопственом признању, из „провладиних новина Курир“ (sic!). Уколико неко жели да схвати о каквој врсти новина је реч, довољно је да на претраживачу укуца адресу овог издања, па да се својим очима увери да термин „провладин“ не би пао на памет никоме ко иоле нешто зна о српским медијима.
      Уколико се пак погледа садржај других извора, који су пригоднији за доношење одговорнијих увида, постаје јасно да је током сусрета српске и делегације из Истамбула дневни ред чинио читав низ питања, а да су српски јерарси по питању Украјине остали непоколебиви и верни свом начелном ставу. Гости из Истамбула су обећали да се неће уплитати ни у питање Северне Македоније где већ пола века траје раскол. Зато нам остаје да се радујемо за српску браћу. А ауторима, који желе да осветле црквене новости, упутио бих савет – да не испуњавају нечије задатке у клеветању јерараха и распаљивању ватре у међуцрквеним односима, него да пажљиво проучавају тему о којој пишу.
       
      Детаљније: https://regnum.ru/news/polit/2778356.html
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић) говорио је данас у Атини, на Међународном богословском симпосиону „Православно богословље и Просвета, допринос Светог Јустина Поповића и о. Георгија Флоровског“, под покровитељством Светог синода Грчке цркве, на тему: Отац Јустин – сав Јеванђеље и јеванђелист.     “Божанска љубав излиће се на све и божанска светлост све ће обасјати, али не принудно и тирански, већ по мери отворености и пријемчивости свакога. Сви Анђели и људи биће возглављени у Телу Христовом и моћи ће да учествују у Заједништву Светога Духа, и обитаваће у дому Оца свога, као умно другачија лична и непоновљива бића, јер у Оца мога небеског станови су многи (Јн. 14, 2), дакле, и различити – али опет сједињени и личећи једни на друге, јер ће у свима бити једна енергија и познање једне благодати вечног живота Свете Тројице”.   Владику Атанасија дочекала је у Атини његова нова књига на грчком језику Ο Πρώτος Λόγος, коју је приредио професор Догматике са солунског Универзитета “Аристотелио”, г. Јован Курембелес.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...