Jump to content

Зоран Ђуровић: Пуч на Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду

Оцени ову тему


Recommended Posts

пре 1 минут, Ćiriličar рече

@Zoran Đurović  Ко је овај мали што глуми спајдермана по ЊЈ?

Маг са ТВ Храма. Мислио је да је недодирљив, јер га је Гриша ложио. Лапали су паре из Патријаршије, а подржавали Патријархове непријатеље. Ја сам био за њихово скидање. А све уредно упозорим унапред, да не буде после нисам знао!

74425921_2497160150567419_68081784387304  74647543_483393539054827_799229092355375

75550424_768267626979168_469454946241924 74531618_501815747334013_401789374593970

 

Итд. Прота је водио љигави интервју са Лонгином, Сандо са Максимом, ако се не варам, а све интервенције су биле у циљу обмањивања наше и америчке јавности. - Доста је било! 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Одговори 1.2k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Овај члан има осморо деце, четири кћери и четири сина.   

Јако велике, односно 100% ако се одлучим на тај корак. Јер су помрли они који су тражили душу дјетета. Међутим, ја сам рекао да имам и других планова, да радим на мојим пројектима, али ако треба да бу

Специјална комисија ЖРУ преслушава снимак:

Постоване слике

пре 3 минута, Јованка Орлеанка рече

Не. Чујем се са другим попадијама, сретнем се са неким попадијама, људи читају Поуке и саблажњени су највише на Ђуровићеве текстове. Тајна више није ко сам ја. Питају ме да ли сам...или не...али коментаришу са мном Ђуровићеве текстове са Поука и разочарање у Поуке као црквени сајт. Немир док се чита.

Поуке су изгледа веома читане! Колико сам разумео попадије се навукле на читање Поука као народ на ријалитије!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Јованка Орлеанка рече

мала деца кад виде свештено лице кажу ено Боге. Бога....и одатле поређење владике и Бога....код деце

Imam i ja djecu, od rodjenja su Crkvi, nikada nisu mijesali svestenika i Boga. Ja nisam svestenik ni djakon. Ako svestenicka djeca to dvoje mijesaju, dobro je da su odstranjeni, jer kako ce pastvu uciti kad svoju djecu nisu mogli nauciti da razlikuje svestenika od Boga. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović Претпостављам да се на Тв-Храм запослио лепо преко конкурса. Оно, Храм објавио конкурс у Политици, човек конкурисао, па кад је приложио ЦВ, посебно радну биографију и препоруке (посебно-посебно), онда комисија остала без даха.

Морам да приметим, иако и сам донекле волим тзв. "спортско" облачење, сви имају исти стајлинг, са америчких серија. Наравно, сад ћу бити оптужен за осуђивање и недостатак љубави.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović 

 

Падре,

Без пророчанстава молим...које су реалне опције сада са ПБФом? Након седнице и ово што САНУ и БУ чачкају? Ако можеш изнеси кратко пар опција, шта ће бити ако буде нешто, и ако не буде? Шта ће урадити наставничко веће?  Шта Синод? Шта БУ? Видимо да се ствар тера "попу поп, а бобу боб (???)".

Верујем да си прилично упућен, па изнеси што можеш/хоћеш.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
WWW.E-RADIO.GR

Ακούστε τώρα ζωντανά Πειραϊκή Εκκλησία 91.2, Αθήνα στο internet.

Уживо пренос са свеноћног бденија из манастира светог Нектарија Егинског са Егине.

На здравље и мир свима!

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Чишћење гумна је почело. Са ТВ Храма су уклоњени подржаваоци америчких расколника и "напредних" владика. Није ми ни најмање жао ових што су се окачило око Максима дављеника и треба са њиме да заврше на дну.

spacer.png

Био Њујорк, али неће више бити о трошку Београдске Архиепископије...

spacer.png

Зар је о. Стојадин био гришмакс фан? Ја сам мислио да га је Патријарх предложио.

Послато са TA-1032 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Батовен рече

Зар је о. Стојадин био гришмакс фан? Ја сам мислио да га је Патријарх предложио.

Људи мењају јато... Био је пре, али су га придобили амерички расколници. Ја сам из подвига одслушао неколико тих интервјуа. Водио их је крајње тенденциозно. Интервјуи су били као кад Максим сам са собом прави интервју. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 минута, Јованка Орлеанка рече

На здравље и мир свима!

I duhovi tvojemu

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, HOA+ рече

Није ништа страшно да Црква има свој факултет, а да држава има свој. То је потпуно нормално. Ако професори желе аутономију од Цркве, нека је и добију. Црква треба у својој згради да оснује свој факултет према својим потребама. Па ко хоће да буде поп и вероучитељ иде на црквени факултет, а сва три студента која желе да се напајају на академским пољима научности могу да иду на државни факултет. Држава би могла да суфинансира оба факултета.

У случају таквог епилога, да Црква оснује нови факултет, а постојећи да остане у саставу БУ, поставља се питање зашто би држава суфинансирала један приватни факултет? Немају обавезу да суфинансирају ни остале приватне факултете, осим по пројектима које одобри Министарство просвете. С обзиром да је појединцима у нашој Цркви најважнија ствар да се нешто добије од државе, чисто сумњам да ће се одрећи тога да држава финансира ПБФ. Дакле, ПБФ остаје у саставу БУ, и неће се правити други ПБФ. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Био сам ових дана у праклису на ПБФ, атмосфера је туробна, видио сам  након дужег времена и неке ликове "из те приче",домунђавања и нека помраченост, напаљеност.

Није добро. Ако се настави у овом дискурсу манипулације на пољу Црква - држава, за шта је Периша верзиран, а све су прилике да хоће, иће се на то да Наставно Вјеће не изгласа смјену и Игњатије "неће бити крив" јер није Синод њему наложио да да оставку, него Вјећу да га смјени, а Вјеће се позивати на закон о раду и  мишљење Универузитета и даље кроз провлачити ситна цревца не би ли се воља Синода опструисала, али да не буде нико крив - одговоран, него: уз сву добру вољу нисмо у могућности да дјелујемо у супротности са законом.

Перишић и екипа су махери за те ствари, један дио наставника је произвео и инсталирао... то су људи коју су свој живот у Цркви и своју академску каријеру градили по сумљивим узусима, али ваља узети да је њима то савршено норманло и да су на неки начин етаблирани.

Што се тиче самог пуча, он је давно направљен па је онда све горње постало могуће, просто окужили су мјесто. Да све то није пука игра него да су посрједи озбиљна сагрешења показује немогућност заустављања, у чему свој допринос има и Фанар, а ту тек ствар постаје страшнија, јер сам у стању да кажем: ако оду под Фанар, вјероватно ће бити одлучени од Цркве, против које већ војују ступајући у савезе са крајње сумљивим људима и институцијама и гласно иштући да се ставе ван Црквене ингеренције.

Чудно је како је то иако јавна срамота ипак  је од актера сакривено, обмана и самообмана достижу мјеру, развијају се паралени свјетови...борба за освајање стварности је најтежа, тлапње се не могу освештати.

Тешко ми пада све ово јер говорећи шта мислим и видим, знам да врјеђам и неке људе које никако не бих желио поврједити, напротив....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 часа, Bokisd рече

Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду

Где је било мишљење Одбора кад су троје српских историчара истерани са Филозофског? Не, него још Ковић иде на суд јер је повредио част истеривача рекавши да је су НАТО послушници. Авo, пази шта пишеш о части Максе и Гргура, суд вапи за тобом. :D

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 34 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

 

Тешко ми пада све ово јер говорећи шта мислим и видим, знам да врјеђам и неке људе које никако не бих желио поврједити, напротив....

Нема овде места никаквој патетизацији... Ово је само пети чин драме. Чим Максим и Игњатије улазе у све ово, значи да мисле да ће изгурати то што су замислили. Ови који их на ПБФ прате у томе су на таквом нивоу хришћанске свести и морала да нису ни смели бити тамо и треба што пре да оду. Без икаквог сентиментализма и патетике. Као неком ко није са ПБФ, увек ми је ишло на живце кад видим те толике шминкере на ПБФ, и међу професорима и међу студентима. Вера у Христа је живот на оштрици мача, а не ташна, машна и побожна фразеологија. Лудим од тога. Пола њих на ПБФ су чисти падобранци, чист промашај, чиста сујета, млакоње најгоре врсте.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Ćiriličar рече

Ko je vlasnik zgrade PBFa? Crkva ili drzava?

А ко је власник Цркве? Мислим, пошто је толики духови бране, опет од неких других духова? Или, да будем прецизан, ако је Дух Свети некакав ауторитет, чему онда саборност? Да није у тим одлукама ријеч о некаквом присвајању голог ауторитета? Или, да будем сад јасан, зашто Синод не сазове Сабор? Кад већ сами видимо колико је озбиљан проблем пред Црквом, да и тај префикс онда, Светог Синода, буде заиста испуњен у Духу. Па докле год буде требало да ријешавају тај проблем и засиједају, ослобађајући нас од овог ужаса. Да сам по себи заузмем став и утврдим се само у мњењу, не дајући ни пет пара што ће се на Сабору наћи сукобљена, управо, мишљења! Једино, ето, што не знам која? Ни то не мора дати одговор, на сав овај јад. На ријекама вавилонским...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Имате и линк ка видеу на Видовдану. 
      Зоран Ђуровић: Лажни духовници | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG Трулски Васељенски сабор је одржан 692. год. и донео је један канон против лажних духовника, а то правило јер и...  
    • Од Вукашин,
      Пастирска беседа Епископа Варнаве (Настић) изговорена 1947. године на хиротонији у Саборном храму у Београду
      Драга браћо и сестре!
      Висина части, по Христовом мерилу, додељује се људима према висини спремности на жртву. Онај који мало жртвује, малу ће и част добити. Онај који много жртвује, много ће и части примити. Онај, који је међу људима примио највећу част, поднео је, пре тога, и највећу жртву. Јер је Он, по Својим сопственим речима, најпре морао проћи Голготу, да би тек после тога ушао у Своју славу. И како да томе мерилу побегну људи, кад му се потчинио и сами бесмртни Бог. Они који беже од жртве, беже и од једине части под овим Божијим сунцем, за коју је вредно борити се.
      Кад је Господ наш Исус Христос послао своје апостоле у свет, Он је поставио жртву као програм и метод њиховог живота. И само спремност на апостолску жртву удостојила је галилејске рибаре апостолске части. Ово мерило, постављено једном у основе Христове Цркве, остало је као неизменљиво и незаменљиво мерило кроз све дане њене историје, и као такво ће остати у све дане до свршетка века. Висока част, у Христовој Цркви, значи високу жртву.
      Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на челу с Његовом светошћу патријархом српским господином Гаврилом, руковођен Духом светим, изабрао је моју недостојност за епископа Цркве Христове. Тим избором осудио ме је на жртву Голготе Христове. А осудивши ме на ту највећу жртву, указао ми је највећу част која се смртноме човеку указати може.
      И ја, у овоме часу и са овог места, недовољним речима људског језика, из све душе и из свег срца, благодарим Његовој светости патријарху и отачественим архијерејима српским на указаној ми части Голготе. Све што могу рећи, и највише што могу рећи, то је да ћу се радосно испети на своју Голготу, и да ту част никад нећу заменити ни с којом другом чашћу под овим Божијим сунцем. Епископска служба голготска је жртва, јер је епископска служба апостолска служба, а апостолима је Господ рекао: Чашу коју Ја пијем испићете; и крштење којим се Ја крстим крстићете се. (Мар. 10, 39). А чаша коју је Господ испио и крштење којим се крстио, шта је друго било, него чаша Голготе и крваво крштење Својом сопственом крвљу.
      Но, Сину Божијем на овом свету био је сваки дан по једна страшна Голгота, и Његова чаша меда потпуно је ишчезла у бескрајној чаши жучи коју је драговољно испио. И Његове су се речи испуниле: чашу коју је Он испио, испили су и апостоли Његови, и крстили су се оним истим крштењем којим се и Он крстио. Од дванаесторице, једанаесторица су пролила своју крв. Али као што је и њиховом Учитељу сваки, а не само последњи дан Његовог живота био по једна страшна Голгота, тако је исто било и ученицима. Почевши од онога дана када су се, страха ради јудејскога, били сабрали у једну тмурну јерусалимску одају, па све до онога часа када су својом крвљу запечатили своје дане. А као што је било апостолима, било је и епископима. Ко ће пребројати гробља мученичких архијерејских костију, разасутих по земљи од апостолских времена па све до времена варварског двадесетог века, и ко ће измерити дубоко море архијерејске крви у коме су потонули безбројни животи архипастира Христове Цркве. И исто онако као што је Сину Божијем Велики петак био само последња и најстрашнија у низу свакодневних Његових Голгота, и на исти онај начин на који су апостоли својом последњом крвавом жртвом само закључили број свих безбројних жртава свога апостолског живота, исто тако и на исти тај начин и епископ је осуђен да сваког часа буде спреман, не само на ону последњу и највећу жртву, него и на све оне велике и мале жртве, и на сва она велика и мала умирања од којих је саткано ткиво његових дана. Да, јер епископи су они који су, као некада апостоли. оставили оца свога и мајку своју, и жену и децу и кућу и благо своје, који су се одрекли сами себе, и узели крст свој, и пошли за Христом. Ово је основна формула епископског живота, и из ње, као реке из свога извора, извиру његова свакодневна умирања и његове свакодневне жртве.
      Епископ нема своје личне радости, нити има своје личне туге. Радост Цркве његове је лична радост, и жалост Цркве његове је лична туга. Губитак Цркве је његов лични губитак, али је и победа Цркве његово лично славље. Свака хула на Бога пада на епископа као лична увреда, и свако ругање Сину Божијем као поруга самоме њему. Свака неправда мора се коснути његове душе, и свако насиље мора изазвати његов праведни гнев. Свака сиротињска суза мора се сточити низ његово лице, и свако рањено срце јаукнути кроз његова уста. Ко ће чинити добро, а епископ да се не радује, ко ће радити зло, а епископ да не буде тужан? Епископ проживљује Голготу када гледа како људи трче за смртним људима, а од бесмртнога Бога окрећу своје главе. Он проживљује Голготу када гледа како семе Еванђеља пада на пут, и птице га небеске зобљу, и како пада у трње и тамо га трње дави. Да, епископство је Голгота, јер епископ мора Истину ставити изнад живота, а ми знамо да је много пута кроз историју говорење истине значило губљење живота.
      Је ли потребно да вам изнесем овде пресјајне примере епископске жртве? Да вам набројим све оне бесмртне мужеве Цркве који су својом крвљу цементирали њене темеље, и који су подигли њене сводове од мрамора својих мученичких костију? Далеко би ме то одвело и дуго бих вас овде задржао. Али, зар је то и потребно чинити нама, благочестивој деци Српске православне дабробосанске епархије? Зар је потребно, да бих показао лик епископа-мученика, лутати кроз простор и време, кад је такав један лик засијао пред нашим сопственим очима и у наше сопствене дане. То је лик нашег митрополита, блаженопокојног Петра Зимоњића...
      А нама, браћо, још и сада звуче у ушима непрестано понављане и умилне архипастирске речи митрополита Петра: “Брат је мио које вере био!” Али он није само зборио, он је и творио. Он је своју љубав даривао и десно и лево. А браћа, шта она учинише? Какво му уздарје дадоше? За љубав дариваше га логором, а за братство и јединство послаше га у земљицу црну. Радуј се, блажена душо митрополита Петра! Ти си постала слична Христу и апостолима Његовим. Ти си на овоме свету поднела највећу жртву да би на ономе свету примила највећу част.
      И ето зато, премда познајем слабости своје сопствене душе, ја се не бојим да ће моја нога задрхтати на трновитом путу Голготе којим сам се данас упутио. Јер кад би она и хтела задрхтати, светлост и топлота ових безбројних примера Христових хероја повратиће јој сигурност и снагу.
      У својој првој архипастирској беседи, браћо и сестре, хоћу да упутим неколико речи вама Христољубивој деци оне Цркве чији сам Епископ ја данас постао. Наоружајте се, браћо и сестре, духовним оружјем, јер Христова Црква води данас по целоме свету један страшан рат. Тај рат Цркве није рат за позиције земаљске власти и силе, него рат за спасење људских душа, борба да се оне отму из мрачног и смртоносног загрљаја сатаниног и поврате у благо наручје Оца небеског. Ова борба није од данас или од јуче. Она је стара колико је стар и сам човечији род. Али ова борба никад није била тако силна, као што је силна у наше дане, јер су данас богатство и моћ саблазнили људске душе. Да, тај рат с поднебесним духовима злобе, то је оно чиме је Црква данас заузета, а не рат с политичким партијама и странкама овога света. Јер Христовој Цркви мало је стало до тога која ће партија завладати светом, али јој је много стало до тога да светом завлада ју љубав, истина и правда. Јер док не завлада то троје, неће никада завладати мир. Ја се уздам, браћо, у вашу љубав према Спаситељу и у нашу веру у Бога. Ја се надам да ову битку нећете изгубити ви, него ваш непријатељ, ђаво. Али не заборавите да ћете ту битку задобити једино оружјем жртве.
      Жртве велике и мале. Не заборавите да сте ви потомци оног косовског кнеза који је жртвовао земаљско да би задобио небеско, и не заборавите ни то да сте ви деца једног народа, који не поседује ништа велико што није платио ценом велике жртве. И, зато, ако у некоме од вас живи жеља да побегне од жртве, нека преобрази ту жељу, данас на Свето Преображење, у жељу да еванђеоском жртвом задобије еванђелски венац победе. А хвала вам, браћо и сестре, што сте данас принели Богу жртву молитве за благослов у моме будућем раду. Хвала нека је и мојој браћи свештеницима, који су данас, заједно са мном принели Господу Бескрвну Жртву, и помолили Му се да ми за нове дужности подари и нове силе. А Господ наш, Који нам је кроз највећу Жртву даровао највећу победу, нека дарује победу патријарху нашем, и свему вођству наше свете Цркве, које у једном Христу једну жељу има и које у једном Богу само једна мисао води, и нека дарује победу свој Цркви Православној, победу велику и славну, победу над свим вразима Њеним. Амин.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У ноћи између 6. и 7. августа 2020. године, непознати починиоци су покушали да изврше провалу у храм Успења Пресвете Богородице на Великом православном гробљу у Сомбору. Разбојништво је откривено 7. августа, у јутарњим часовима, о чему је одмах обавештена сомборска полиција.   
      Увиђај су извршили инспектори Полицијске управе у Сомбору. Приликом овог разбојничког чина начињена је мања материјална штета. Управа храма Успења Пресвете Богородице на Великом православном гробљу у Сомбору апелује на актуелне градске власти и надлежне органе унутрашњих послова да се у што краћем року открију починиоци овог дела и да се спречи даље пљачкање и скрнављење ове светиње и свих светиња у Сомбору.   Српска Православна Црквена општина Сомбор   Извор: Инфо-служба Епархије бачке

×
×
  • Креирај ново...