Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Пуч на Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду

Оцени ову тему

Recommended Posts

@Батовен sta ces... Kada sam slusao cega su se sve nagledali on i mitropolit u ovim nesrecnim ratovima nije mi bilo dobro. Mozak mi se jezio od slusanja samo, a oni to gledali svojim ocima. Ne moze to da ne ostavi posledice. Zao mi je sto su kroz to prolazili. Bog neka im svako dobro da. Zao bi mi bilo da ga ovo dotuce, jer bi on do kraja vjerovao da su Grigorije i Maksim pohvale pravoslavlja. O nekom njegovom  izmirenju sa patrijarhom i backim mislim da nema vise nikakve nade. Steta sto se sve ovako zavrsilo... Na drugoj temi upitah Obozavaoca javlja li se njima avva Justin da ih izvede iz ovog lavirinta po kome tumaraju...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Bonsenjo рече

. O nekom njegovom  izmirenju sa patrijarhom i backim mislim da nema vise nikakve nade.

Па ипак су у Жичи сад били заједно. Таса је учио колико је Причешће оно које спаја а не исто мишљење. Ја стварно немам појма како изгледа њихов непосредни лични дијалог, али се уздам у њихову веру. Христос нас је учио да дрво по плодовома гледамо, дакле, Таса није имао таленат за предлагање нових епископа. То је јасно. Иринеј је дао Порфа и Фотија, и то је јасно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Августин рече

Turin.Ovaj barbarogenije nije čuo nikad za taj grad misleći da je to možda izdavačka kuća.

Овде нисам сигуран је ли у питању спрдња?

Као студент књижевности сећам се Перише као убиствено досадног предавача. Звали ме неки теолози да га чујем. Доста ми је мојих смарача, шта ме зовете на овог? И стварно, ово што Ава каже, све сама општа места. Невероватно да је човек био декан. Пунио Коларац, сећам се, а дрско одговарао на питања из публике.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Чисто са филолошке стране, дакле посматрајући Максимове и Григоријеве речи у интервјуима и текстовима, моје мишљење је да је свака, али дословно свака реч и свака запета, код њих двојице прорачуната и, дакле, није спонтана него припремљена. То ја не могу да докажем, али то је мој утисак као неког ко се на студијама обучавао за читање и тумачење текстова, од египастих пирамида до Борхеса. Свака реч Григоријева у Утиску недеље је унапред спремљена да се каже. А интервју Максимов у НИН-у и на Теологија.нет су класични аутоинтервјуи. Можда је ту новинар послао пар оквирних питања, али њих је Максим све од А до Ш средио и написао свој текст. Буквално је на сваку запету мислио. Јасно ми је да многи то не могу да увиде и да им то изгледа као неко подозревање. А мени то Максимово и Григоријево само показује колико су они покварени и прљави играчи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Чешкајте се, чешкајте, по ушима. Па кад Римском легиону допадне до шака и виљушка, можда неког и да заболи његово слово, празно, до бола. Али и одређено квалитетом те виљушке. Чисто, да не буде забуне, с тим духом, што тако непогрешиво циља на светост. И боде, право у очи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Чешкајте се, чешкајте, по ушима. Па кад Римском легиону допадне до шака и виљушка, можда неког и да заболи његово слово, празно, до бола. Али и одређено квалитетом те виљушке. Чисто, да не буде забуне, с тим духом, што тако непогрешиво циља на светост. И боде, право у очи.
Рави, шта значи ова прича?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Макса, Марко и декан ће наставити да раде као и до сада пошто херцеговци имају већину у Већу. 

 Осим тога, иако се БУ срозао партијским запошљавањем, бар ПБФ треба остати неукаљан. Овакав суманут текст је недостојан професора факултета иако можда достојан пророка. Ко воли такве пророке. Нечији снови остаће снови.  Тежак је живот1324_womens

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Zoran Đurović рече

Он, као и Перишић, немају појма ни о чему. Максим је за њих теолог... иако јеретичан, по мом суду, а о његовом моралу сам већ довољно говорио и све демонстрирао. 

Сви знају шта је било око Гришиног доктората. Уписао код Игњатија, јер је Игњатије докторирао код Зизјуласа и најпозванији код нас о њему да суди, онда се Иги повука, па су га после опет убедили да се тога прихвати, овај прихватио, после опет одбио и на крају није ни био на тој одбрани доктората. Ваљда му савест није дала. А Перишић је узео да све доведе крају. Зли језици веле да је Перишић и написао тај др. Али ја у то не верујем... :dedica: Не би то Периша себи допустио, још мање Гриша. Неки злотвори пустише буву да је Перишић слао своје интервенције у докторату Петровићевом да би га исмевао, али ја ни у то не верујем. Причају људи по чаршији свашта, а ми треба да будемо озбиљни. 

Мени је пак било симпатично кад је Перишић черечио на кварно (ту ме је изненадио, јер не бих то могао да очекујем од некога ко има изглед свеца са фреске) @Александар Милојков-а на одбрани његовог доктората. То нисам видео овде, а би ми симпатично јер ми се учини као нека шала, па рекох: Гле, како су опуштени ови Срби, па се шале и у оваквим ситуацијама. Ред злобе, ред покварености, па ред не знам чега, садизма ваљда, али то треба видети. Ја сам могао да се са мојом комисијом конфротирам, а да неко узме да ме овако провоцира, то је незамисливо. И све те ствари се кандидату кажу унапред, да их унесе и измени у тези, а не овако куловски. Да се ти правиш сада паметан пред публиком. Зато је била Божија правда кад су Перишића - тог примера врлинског човека - черечили Жуњић, Марић, Михајло Ђурић и Радмила Шајковић. Испао је смешан до бола, али је претрпео срамоту, и онда је неприхваћен рад на БУ преобразио у докторат у Сарајеву. Ђурић га је сатро, можете да читате. Ја те часописе имам у Србији и сада не могу да вам их цитирам. Но, вредни могу да их нађу. Део тог објављеног доктората сам читао, и то је добар студентски прегледни рад. Али нема везе са докторатом, нити је он читао (моја импресија) изворе које је наводио, што се види из општих места које кобајаги цитира. Тако нпр цитирају: Бог је постао човек, да би човек постао Бог, а ко је од њих прочитао то Атанасијево дело? - Ја сам, игром случаја, прочитао сва Атанасијева дела. Тамо нема ниједног цитата који није из секундарне литературе. 

Но, далеко од мог духа Перишић и његови анђели... Није тема. А може да иде да пеца рибе са Гришом.      

На одбрани Петровићег доктората су се он и Милошевић сукобили око неких питања. Сећам се да је Петровић тврдио да је Свети Дионисије аутор списа, а Милошевић је тврдио да су написана касније. Петровић се позивао на преподобног Максима Исповедника говорећи да ако преп. Максим није негирао Дионисијево ауторство не треба ни ми. Што се тиче Светог Атанасија Великог не верујем да га нису читали. Ја сам читао "О оваплоћењу Бога Логоса" и "Против идола". То је била обавезна литература из Патрологије 1.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Zoran Đurović рече
пре 15 часа, Жика рече

Чини ми се да размишљају да ако буду рашчињени да могу да пређу код Вартоломеја.

Да, на то рачунају.

Молим вас људи, дајте да се миримо, да будемо Црква Христова!

Чему воде овакви разговори? Па зар није у неком проценту могућ и обрнут сценарио, да ови који би данас да рашчињавају сутра изгубе већину у Сабору? Треба ли онда и они ако буду рашчињени да прелазе код п. Кирила?

Ми, Срби и не заслужујемо своју Помесну Цркву кад љубави немамо. Сви наши Свети нас се стиде, сигуран сам. А Свети Сава поготово.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Протомајстор рече

Молим вас људи, дајте да се миримо, да будемо Црква Христова!

Чему воде овакви разговори? Па зар није у неком проценту могућ и обрнут сценарио, да ови који би данас да рашчињавају сутра изгубе већину у Сабору? Треба ли онда и они ако буду рашчињени да прелазе код п. Кирила?

Ми, Срби и не заслужујемо своју Помесну Цркву кад љубави немамо. Сви наши Свети нас се стиде, сигуран сам. А Свети Сава поготово.

Амин! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сада се улази у ултимат фајт!

 

пре 3 часа, Протомајстор рече

Молим вас људи, дајте да се миримо, да будемо Црква Христова!

Чему воде овакви разговори? Па зар није у неком проценту могућ и обрнут сценарио, да ови који би данас да рашчињавају сутра изгубе већину у Сабору? Треба ли онда и они ако буду рашчињени да прелазе код п. Кирила?

Да ли ти је сада јасно? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Жика рече

Сећам се да је Петровић тврдио да је Свети Дионисије аутор списа, а Милошевић је тврдио да су написана касније.

Петровић лупета. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Zoran Đurović рече

Сада се улази у ултимат фајт!

Jasno je bilo od trbunjanja onog liberala Begovica da se udara na PBF  Bio sam siguran jos tada, ali ono sto nisam verova da ce se ici dovde, da ce episkopi SPC biti glavni povod, a i zagovaraci da se PBF stavi van kontrole Sinoda...uzas.

Onomad kad je ona odbegla popadija pisala o deklerikalizaciji, to je bilo kao zujanje komarca...ovo sada je zestok udar spolja i izznutra.

Samo zbog ovoga, ja mogu postovati Cinove Maksimu i Grigoriju, ali ne mogu ih vise ceniti kao cestite ljude...ovo je uzas. Nekada su komunjare proganjala oca Justina sa fakulteta, sada vladike proganjaju Sinod, i to "praunuci" oca Justina. Prosto nevereovatno. Ne-ve-ro-va-tno. I imamo da predsednik SANU, provereni sorosevac, rektorka (da ne lajem)...da brane PBF od Sinoda, a sve uz podrsku i verovatno rukovodjenje nekih episkopa. Neka im je na cast i obraz.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
       
      Роман Анатоливич Силантјев је руски верски аналитичар, историчар религије и исламолог. Доктор је историјских наука, професор Московског државног лингвистичког универзитета. Аутор је више од стотину публикација, укључујући Велику руску енциклопедију, Православну енциклопедију и Енциклопедију народа и религија света. Аутор је више од 100 публикација и 10 књига о проучавању ислама, аутор је и састављач Интерактивне мапе свих верских заједница у Русији
      Извршни је директор Центра за људска права Светског руског народног савета који је под покровитељством Руске православне цркве. Заменик председавајућег Стручног већа за државну верску експертизу при Министарству правде Руске Федерације. Члан стручног већа Више комисије за сертификацију при Министарству просвете и науке Руске Федерације о теологији.
      За руски портал РЕГНУМ Силантјев је написао чланак о медијској хајци на епископа бачког Иринеја Буловића, који преносимо у целости:
      Суд одбранио српског епископа од напада медија
      Роман Силантјев, REGNUM
      14. новембар 2019.
      Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
      Недавно ми је бивши колега послао врло занимљив линк са црквеног интернет-портала из Србије о томе како је суд донео пресуду у корист тужбе епископа Српске Православне Цркве против новинара који су током прошле године ширили клевете против њега у разним издањима.
      Истраживши на интернету, са осећам емпатије сам схватио да је тај човек – Епископ бачки Иринеј Буловић – стално изложен нападима. Претраживач ме је одмах одвео до српског превода анонимног аутора црквеног блога из Турске „Светлост Фанара“ (Φως Φαναρίου) који садржи буквално бујицу негативних коментара у прилично увредљивом облику. Нисам могао да верујем да је аутор блога, по свему судећи, неки Грк из Турске – црквен човек.
      За шта то окривљују Епископа Иринеја? Да је „сателит Москвe“, да је „апсолутно на страни Москве“, приписују му неке закулисне изјаве…
      Као што се види и на званичном сајту Српске патријаршије, Епископ бачки Иринеј Буловић је портпарол Српског Синода, то јест лице које је пред целом јавношћу одговорно за извештавање о његовом раду. Већ само то показује колико је позиција Епископа Иринеја Буловића изложена притисцима. При томе, сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, него званични став Српске Православне Цркве.
      Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
      Епископ Иринеј је веома учен човек, коме је Санктпетербуршка духовна академија недавно доделила почасни докторат. На интернету није тешко пронаћи његове текстове. Он брани поредак којим се Православна Црква вековима руководи и који је сада нарушен уплитањем Цариградске патријаршије у црквени живот Православне Украјине. Брине га раскол који је почео у целом Православљу, и издајнички став који су заузели поједини архијереји. То сада брине и сваког православног човека. Пошто сам прочитао његове текстове, у своје име могу рећи да бих био спреман да станем иза сваке његове речи. Одатле је и овај човек, који тако храбро и отворено брани традиције Православља, стално изложен нападима. А брани их „подигнутог визира“, не скривајући ни од кога своја гледишта.
      Атмосфера у Српској Православној Цркви је врло напета. О томе говори и саопштење Информативне службе Српске патријаршије.
      Српска Црква подржава канонску Цркву у Украјини. Српски епископи нису ради да им за анонимним критикама из Турске поново по главама падају бомбе, нити да им једног лепог дана, по препоруци Стејт дипартмента САД, дођу неки незвани „егзарси“ ради преуређења црквеног живота на Балкану. И управо у тој непоколебивости се састоји српски национални карактер, који је из историје тако добро познат. Док су многи народи покорно страдали под турским ропством, Срби су се борили и супротстављали се, што добро зна свако ко је учио историју. Чудно је да се то данас не узима у обзир у неким земљама на Западу и Истоку – изгледа да су лоше учили историју. Зато за сада и унајмљују новинаре у Русији.
      Наиме, неки Георгије Матвијенко – нисам могао да схватим ко је то, с обзиром да је његова ауторска биографија на сајту ИА REGNUM празна – написао је чланак у којем такође окривљује епископа Иринеја, овога пута читавим низом клевета. Не, не криви га зато што је он „апсолутно на страни Москве“, већ у стилу, буквално дословце истом: да Епископ Иринеј наводно жели да заоштри сукоб „на линији Београд – Фанар“ и да тако помогне Цариграду у решавању македонског питања.
      Као и увек – никаквих доказа.
      Г. Матвијенко пише да је Београд недавно посетила делегација архијереја Цариградске патријаршије – исти они Грци из Турске – а да су их Епископ Иринеј, заједно са Патријархом српским и другим митрополитима и епископима, топло примили. И у чему је ту кривица? Мислим да би им у овом тренутку и у Московској патријаршији пожелели топлу добродошлицу – нису обавезни да се моле и заједно служе – али је ствар у томе да они сами не желе да дођу. Сећам се како је прошле године цариградска делегација била у Кијеву и како ни са ким није желела да разговара, осим са локалним расколницима и председником П. А. Порошенком који је водио рат на Донбасу.
      Узгред, према истој страници Српске патријаршије, у сусрету није учествовао само епископ Иринеј, већ и митрополити из Хрватске и Црне Горе и низ других епископа – о којима Матвијенко из неког разлога не пише, него своје спекулације приписује управо Епископу бачком Иринеју. Да ли стога што је Епископ Иринеј портпарол Синода? Или пак зато што, за разлику од сабраће, храбро износи свој став, не улепшавајући изразе и схватања?
      Г. Матвијенко се, узгред буди речено, користио информацијама, према сопственом признању, из „провладиних новина Курир“ (sic!). Уколико неко жели да схвати о каквој врсти новина је реч, довољно је да на претраживачу укуца адресу овог издања, па да се својим очима увери да термин „провладин“ не би пао на памет никоме ко иоле нешто зна о српским медијима.
      Уколико се пак погледа садржај других извора, који су пригоднији за доношење одговорнијих увида, постаје јасно да је током сусрета српске и делегације из Истамбула дневни ред чинио читав низ питања, а да су српски јерарси по питању Украјине остали непоколебиви и верни свом начелном ставу. Гости из Истамбула су обећали да се неће уплитати ни у питање Северне Македоније где већ пола века траје раскол. Зато нам остаје да се радујемо за српску браћу. А ауторима, који желе да осветле црквене новости, упутио бих савет – да не испуњавају нечије задатке у клеветању јерараха и распаљивању ватре у међуцрквеним односима, него да пажљиво проучавају тему о којој пишу.
       
      Детаљније: https://regnum.ru/news/polit/2778356.html
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић) говорио је данас у Атини, на Међународном богословском симпосиону „Православно богословље и Просвета, допринос Светог Јустина Поповића и о. Георгија Флоровског“, под покровитељством Светог синода Грчке цркве, на тему: Отац Јустин – сав Јеванђеље и јеванђелист.     “Божанска љубав излиће се на све и божанска светлост све ће обасјати, али не принудно и тирански, већ по мери отворености и пријемчивости свакога. Сви Анђели и људи биће возглављени у Телу Христовом и моћи ће да учествују у Заједништву Светога Духа, и обитаваће у дому Оца свога, као умно другачија лична и непоновљива бића, јер у Оца мога небеског станови су многи (Јн. 14, 2), дакле, и различити – али опет сједињени и личећи једни на друге, јер ће у свима бити једна енергија и познање једне благодати вечног живота Свете Тројице”.   Владику Атанасија дочекала је у Атини његова нова књига на грчком језику Ο Πρώτος Λόγος, коју је приредио професор Догматике са солунског Универзитета “Аристотелио”, г. Јован Курембелес.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...