Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Пуч на Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду

Оцени ову тему

Recommended Posts

@Батовен sta ces... Kada sam slusao cega su se sve nagledali on i mitropolit u ovim nesrecnim ratovima nije mi bilo dobro. Mozak mi se jezio od slusanja samo, a oni to gledali svojim ocima. Ne moze to da ne ostavi posledice. Zao mi je sto su kroz to prolazili. Bog neka im svako dobro da. Zao bi mi bilo da ga ovo dotuce, jer bi on do kraja vjerovao da su Grigorije i Maksim pohvale pravoslavlja. O nekom njegovom  izmirenju sa patrijarhom i backim mislim da nema vise nikakve nade. Steta sto se sve ovako zavrsilo... Na drugoj temi upitah Obozavaoca javlja li se njima avva Justin da ih izvede iz ovog lavirinta po kome tumaraju...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Bonsenjo рече

. O nekom njegovom  izmirenju sa patrijarhom i backim mislim da nema vise nikakve nade.

Па ипак су у Жичи сад били заједно. Таса је учио колико је Причешће оно које спаја а не исто мишљење. Ја стварно немам појма како изгледа њихов непосредни лични дијалог, али се уздам у њихову веру. Христос нас је учио да дрво по плодовома гледамо, дакле, Таса није имао таленат за предлагање нових епископа. То је јасно. Иринеј је дао Порфа и Фотија, и то је јасно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Августин рече

Turin.Ovaj barbarogenije nije čuo nikad za taj grad misleći da je to možda izdavačka kuća.

Овде нисам сигуран је ли у питању спрдња?

Као студент књижевности сећам се Перише као убиствено досадног предавача. Звали ме неки теолози да га чујем. Доста ми је мојих смарача, шта ме зовете на овог? И стварно, ово што Ава каже, све сама општа места. Невероватно да је човек био декан. Пунио Коларац, сећам се, а дрско одговарао на питања из публике.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Чисто са филолошке стране, дакле посматрајући Максимове и Григоријеве речи у интервјуима и текстовима, моје мишљење је да је свака, али дословно свака реч и свака запета, код њих двојице прорачуната и, дакле, није спонтана него припремљена. То ја не могу да докажем, али то је мој утисак као неког ко се на студијама обучавао за читање и тумачење текстова, од египастих пирамида до Борхеса. Свака реч Григоријева у Утиску недеље је унапред спремљена да се каже. А интервју Максимов у НИН-у и на Теологија.нет су класични аутоинтервјуи. Можда је ту новинар послао пар оквирних питања, али њих је Максим све од А до Ш средио и написао свој текст. Буквално је на сваку запету мислио. Јасно ми је да многи то не могу да увиде и да им то изгледа као неко подозревање. А мени то Максимово и Григоријево само показује колико су они покварени и прљави играчи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Чешкајте се, чешкајте, по ушима. Па кад Римском легиону допадне до шака и виљушка, можда неког и да заболи његово слово, празно, до бола. Али и одређено квалитетом те виљушке. Чисто, да не буде забуне, с тим духом, што тако непогрешиво циља на светост. И боде, право у очи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Чешкајте се, чешкајте, по ушима. Па кад Римском легиону допадне до шака и виљушка, можда неког и да заболи његово слово, празно, до бола. Али и одређено квалитетом те виљушке. Чисто, да не буде забуне, с тим духом, што тако непогрешиво циља на светост. И боде, право у очи.
Рави, шта значи ова прича?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Макса, Марко и декан ће наставити да раде као и до сада пошто херцеговци имају већину у Већу. 

 Осим тога, иако се БУ срозао партијским запошљавањем, бар ПБФ треба остати неукаљан. Овакав суманут текст је недостојан професора факултета иако можда достојан пророка. Ко воли такве пророке. Нечији снови остаће снови.  Тежак је живот1324_womens

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Zoran Đurović рече

Он, као и Перишић, немају појма ни о чему. Максим је за њих теолог... иако јеретичан, по мом суду, а о његовом моралу сам већ довољно говорио и све демонстрирао. 

Сви знају шта је било око Гришиног доктората. Уписао код Игњатија, јер је Игњатије докторирао код Зизјуласа и најпозванији код нас о њему да суди, онда се Иги повука, па су га после опет убедили да се тога прихвати, овај прихватио, после опет одбио и на крају није ни био на тој одбрани доктората. Ваљда му савест није дала. А Перишић је узео да све доведе крају. Зли језици веле да је Перишић и написао тај др. Али ја у то не верујем... :dedica: Не би то Периша себи допустио, још мање Гриша. Неки злотвори пустише буву да је Перишић слао своје интервенције у докторату Петровићевом да би га исмевао, али ја ни у то не верујем. Причају људи по чаршији свашта, а ми треба да будемо озбиљни. 

Мени је пак било симпатично кад је Перишић черечио на кварно (ту ме је изненадио, јер не бих то могао да очекујем од некога ко има изглед свеца са фреске) @Александар Милојков-а на одбрани његовог доктората. То нисам видео овде, а би ми симпатично јер ми се учини као нека шала, па рекох: Гле, како су опуштени ови Срби, па се шале и у оваквим ситуацијама. Ред злобе, ред покварености, па ред не знам чега, садизма ваљда, али то треба видети. Ја сам могао да се са мојом комисијом конфротирам, а да неко узме да ме овако провоцира, то је незамисливо. И све те ствари се кандидату кажу унапред, да их унесе и измени у тези, а не овако куловски. Да се ти правиш сада паметан пред публиком. Зато је била Божија правда кад су Перишића - тог примера врлинског човека - черечили Жуњић, Марић, Михајло Ђурић и Радмила Шајковић. Испао је смешан до бола, али је претрпео срамоту, и онда је неприхваћен рад на БУ преобразио у докторат у Сарајеву. Ђурић га је сатро, можете да читате. Ја те часописе имам у Србији и сада не могу да вам их цитирам. Но, вредни могу да их нађу. Део тог објављеног доктората сам читао, и то је добар студентски прегледни рад. Али нема везе са докторатом, нити је он читао (моја импресија) изворе које је наводио, што се види из општих места које кобајаги цитира. Тако нпр цитирају: Бог је постао човек, да би човек постао Бог, а ко је од њих прочитао то Атанасијево дело? - Ја сам, игром случаја, прочитао сва Атанасијева дела. Тамо нема ниједног цитата који није из секундарне литературе. 

Но, далеко од мог духа Перишић и његови анђели... Није тема. А може да иде да пеца рибе са Гришом.      

На одбрани Петровићег доктората су се он и Милошевић сукобили око неких питања. Сећам се да је Петровић тврдио да је Свети Дионисије аутор списа, а Милошевић је тврдио да су написана касније. Петровић се позивао на преподобног Максима Исповедника говорећи да ако преп. Максим није негирао Дионисијево ауторство не треба ни ми. Што се тиче Светог Атанасија Великог не верујем да га нису читали. Ја сам читао "О оваплоћењу Бога Логоса" и "Против идола". То је била обавезна литература из Патрологије 1.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Zoran Đurović рече
пре 15 часа, Жика рече

Чини ми се да размишљају да ако буду рашчињени да могу да пређу код Вартоломеја.

Да, на то рачунају.

Молим вас људи, дајте да се миримо, да будемо Црква Христова!

Чему воде овакви разговори? Па зар није у неком проценту могућ и обрнут сценарио, да ови који би данас да рашчињавају сутра изгубе већину у Сабору? Треба ли онда и они ако буду рашчињени да прелазе код п. Кирила?

Ми, Срби и не заслужујемо своју Помесну Цркву кад љубави немамо. Сви наши Свети нас се стиде, сигуран сам. А Свети Сава поготово.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Протомајстор рече

Молим вас људи, дајте да се миримо, да будемо Црква Христова!

Чему воде овакви разговори? Па зар није у неком проценту могућ и обрнут сценарио, да ови који би данас да рашчињавају сутра изгубе већину у Сабору? Треба ли онда и они ако буду рашчињени да прелазе код п. Кирила?

Ми, Срби и не заслужујемо своју Помесну Цркву кад љубави немамо. Сви наши Свети нас се стиде, сигуран сам. А Свети Сава поготово.

Амин! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сада се улази у ултимат фајт!

 

пре 3 часа, Протомајстор рече

Молим вас људи, дајте да се миримо, да будемо Црква Христова!

Чему воде овакви разговори? Па зар није у неком проценту могућ и обрнут сценарио, да ови који би данас да рашчињавају сутра изгубе већину у Сабору? Треба ли онда и они ако буду рашчињени да прелазе код п. Кирила?

Да ли ти је сада јасно? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Жика рече

Сећам се да је Петровић тврдио да је Свети Дионисије аутор списа, а Милошевић је тврдио да су написана касније.

Петровић лупета. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Zoran Đurović рече

Сада се улази у ултимат фајт!

Jasno je bilo od trbunjanja onog liberala Begovica da se udara na PBF  Bio sam siguran jos tada, ali ono sto nisam verova da ce se ici dovde, da ce episkopi SPC biti glavni povod, a i zagovaraci da se PBF stavi van kontrole Sinoda...uzas.

Onomad kad je ona odbegla popadija pisala o deklerikalizaciji, to je bilo kao zujanje komarca...ovo sada je zestok udar spolja i izznutra.

Samo zbog ovoga, ja mogu postovati Cinove Maksimu i Grigoriju, ali ne mogu ih vise ceniti kao cestite ljude...ovo je uzas. Nekada su komunjare proganjala oca Justina sa fakulteta, sada vladike proganjaju Sinod, i to "praunuci" oca Justina. Prosto nevereovatno. Ne-ve-ro-va-tno. I imamo da predsednik SANU, provereni sorosevac, rektorka (da ne lajem)...da brane PBF od Sinoda, a sve uz podrsku i verovatno rukovodjenje nekih episkopa. Neka im je na cast i obraz.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Случај папе јеретика, Хонорија I


       
      Одредницу о овом проблему имамо у Question d’Onorius у Dictionnaire de Théologie Catholique (vol. VII, coll. 96-132), и јасно је да се бестрасно треба бавити овим врућим кромпиром, јер је овај случај изношен против догме о незаблудивости папе.

      Хонорије је владао од 625 до 638, у периоду монотелитске кризе у којој је император Ираклије тражио од Константинопољског патријарха Сергија да нађе компромисну формулу између монофизита (једна природа и личност у Ис Хс) и дифизита (2 природе у једној личности). Компромис рађа нову јерес монотелита и моноенергита где се потврђују 2 природе у Хр, али једна воља и једна енергија. Ову јеретичку формулу одбацује јерусалимски пт. Софроније. Сергије пише Хонорију „да убудуће нико ме не буде допуштено да тврди 2 операције у Христу нашем Богу“. Хонорије га подржава и пише му: „воља нашег Господа Исуса Христа је била само једна (unam voluntatem fatemur), због тога што је наша људска природа усвојена од божанства“, али је позвао Сергија да не шири то учење. Преписку имамо у актима VI васионског сабора, Трулског (Mansi, Sacrorum conciliorum nova et amplissima Collectio, vol. XI, coll. 529-554) и прештампана је на лат., гр. и фр. Arthur Loth, La cause d’Honorius. Documents originaux avec traduction, notes et conclusion, Victor Palmé, Paris 1870; нет: https://books.google.it/books?id=EWlQAQAAMAAJ&hl=it&source=gbs_book_other_versions).
       

      Ираклије 638 издаје монотелистички Ектесис (Изложење) за целу империју. Опозицију има у новом папи Мартину који у Латерану сазива сабор на коме је мозак био Максим Исповедник. Император их прогони обојицу, а они се данас славе као свеци.

      Трулски сабор 680 у присуству папских легата враћа православну веру. Међу анатемисаним монотелитима је и Хонорије. На XIII сесији од 28 марта 681, пошто су анатемисали јересијархе, веле: „Са њима одбацујемо из свете Цркве Божије и анатемишемо и Хонорија, папу старог Рима, јер смо нашли његово писмо Сергију чије је мишљење овај у свему следио и ратификовао његова безбожна учења“ (Mansi, XI, col. 556). 

      9 августа 681, на крају XVI сесије поново се анатемишу ови јеретици и Хонорије са њима:: „Sergio haeretico anathema, Cyro haeretico anathema, Honorio haeretico anathema, Pyrro, haeretico anathema“ (Mansi, XI, col. 622). Анатемише се и у догматском декрету са XVIII сесије одржане 16 септембра (Mansi, XI, coll. 636-637).

      Трулска акта ратификује св. папа Лав II (682-683). Папа вели да је Хонорије издао апостолско предање (Mansi, XI, col. 733). И друге папе су поновиле осуду, као и васионски сабори из  787 и 869-870.



      Amann сматра неприхватљивом позицију великог кардинала Баронија који је тврдио да су акта на том месту фалсификована (Бароније као наш вл. Атанасије). Амана такође не убеђују покушаји као онај св. Roberto Bellarmino, где се негирају очигледне грешке у Хоноријевим писмима (пуке вратоломије), и с правом примећује да онда ови узимају да кажу како васионски сабор може да греши! Јер, ако Хонорије није исповедао јерес, онда су трулски оци пали у заблуду, као и папе које су га анатемисале. Признаје се да је васионски сабор незаблудив, али да се заблуде могу јавити у редовном понтификалном Магистерију Цркве. Стога је још и I Ватикански сабор инсистирао на свечаном проглашењу једне догме која би била обавезна за све вернике (Mansi, LII, coll. 1204-1232).

      Хоноријева писма не задовољавају овај услов; ван свакое сумње су Учитељске, али у том редовном научавању могу да папе падну у заблуду. Дакле, папе могу да падну у јереси, али се сматра да их не може изрећи ex cathedra. Тако бенедиктинац Dom John Chapman, држи да Хоноријева изјава није била ex cathedra: „Хонорије је био заблудив, био је у криву, био је јеретик, управо зато што није са ауторитетом прокламовао, како је морао учинити, петровску традицију Римске цркве“ (The Condemnation of Pope Honorius (1907), Reprint Forgotten Books, London 2013, p. 110). У тим писмима нема анатема које су нужне за једну догму типа ex cathedra.

      Верујем да је овај приступ реинтерпретирања догме о незаблудивости разуман, јер се тако може укључити и саборска свест цркве, која се, изгледа, формулацијом ex sese искључила. То је посао сада католичких теолога, али је велики искорак што се већ искристалисало мишљење да је папа итекако погрешив и у питањима вере, ако она изражавају његово приватно мишљење и немају никакву „машинерију“ иза себе и предискусију. На делу је такав нови приступ благословио папа Франциско. Надајмо се да ће успети за његовог понтификата да се реши овај проблем, јер ако дође на Петрову катедру неки незаблудиви талибан, одоше па-па наше екуменске наде.


       
      Приредио Зоран Ђуровић

      Рим, 12.10.2016

    • Од Milan Nikolic,
      Београд уз браћу у Црној Гори, на Косову и Метохији и свим српским крајевима | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
      WWW.SPC.RS  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...