Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Пуч на Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду

Оцени ову тему

Recommended Posts

@Батовен sta ces... Kada sam slusao cega su se sve nagledali on i mitropolit u ovim nesrecnim ratovima nije mi bilo dobro. Mozak mi se jezio od slusanja samo, a oni to gledali svojim ocima. Ne moze to da ne ostavi posledice. Zao mi je sto su kroz to prolazili. Bog neka im svako dobro da. Zao bi mi bilo da ga ovo dotuce, jer bi on do kraja vjerovao da su Grigorije i Maksim pohvale pravoslavlja. O nekom njegovom  izmirenju sa patrijarhom i backim mislim da nema vise nikakve nade. Steta sto se sve ovako zavrsilo... Na drugoj temi upitah Obozavaoca javlja li se njima avva Justin da ih izvede iz ovog lavirinta po kome tumaraju...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Bonsenjo рече

. O nekom njegovom  izmirenju sa patrijarhom i backim mislim da nema vise nikakve nade.

Па ипак су у Жичи сад били заједно. Таса је учио колико је Причешће оно које спаја а не исто мишљење. Ја стварно немам појма како изгледа њихов непосредни лични дијалог, али се уздам у њихову веру. Христос нас је учио да дрво по плодовома гледамо, дакле, Таса није имао таленат за предлагање нових епископа. То је јасно. Иринеј је дао Порфа и Фотија, и то је јасно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Августин рече

Turin.Ovaj barbarogenije nije čuo nikad za taj grad misleći da je to možda izdavačka kuća.

Овде нисам сигуран је ли у питању спрдња?

Као студент књижевности сећам се Перише као убиствено досадног предавача. Звали ме неки теолози да га чујем. Доста ми је мојих смарача, шта ме зовете на овог? И стварно, ово што Ава каже, све сама општа места. Невероватно да је човек био декан. Пунио Коларац, сећам се, а дрско одговарао на питања из публике.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Чисто са филолошке стране, дакле посматрајући Максимове и Григоријеве речи у интервјуима и текстовима, моје мишљење је да је свака, али дословно свака реч и свака запета, код њих двојице прорачуната и, дакле, није спонтана него припремљена. То ја не могу да докажем, али то је мој утисак као неког ко се на студијама обучавао за читање и тумачење текстова, од египастих пирамида до Борхеса. Свака реч Григоријева у Утиску недеље је унапред спремљена да се каже. А интервју Максимов у НИН-у и на Теологија.нет су класични аутоинтервјуи. Можда је ту новинар послао пар оквирних питања, али њих је Максим све од А до Ш средио и написао свој текст. Буквално је на сваку запету мислио. Јасно ми је да многи то не могу да увиде и да им то изгледа као неко подозревање. А мени то Максимово и Григоријево само показује колико су они покварени и прљави играчи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Чешкајте се, чешкајте, по ушима. Па кад Римском легиону допадне до шака и виљушка, можда неког и да заболи његово слово, празно, до бола. Али и одређено квалитетом те виљушке. Чисто, да не буде забуне, с тим духом, што тако непогрешиво циља на светост. И боде, право у очи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Чешкајте се, чешкајте, по ушима. Па кад Римском легиону допадне до шака и виљушка, можда неког и да заболи његово слово, празно, до бола. Али и одређено квалитетом те виљушке. Чисто, да не буде забуне, с тим духом, што тако непогрешиво циља на светост. И боде, право у очи.
Рави, шта значи ова прича?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Макса, Марко и декан ће наставити да раде као и до сада пошто херцеговци имају већину у Већу. 

 Осим тога, иако се БУ срозао партијским запошљавањем, бар ПБФ треба остати неукаљан. Овакав суманут текст је недостојан професора факултета иако можда достојан пророка. Ко воли такве пророке. Нечији снови остаће снови.  Тежак је живот1324_womens

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Zoran Đurović рече

Он, као и Перишић, немају појма ни о чему. Максим је за њих теолог... иако јеретичан, по мом суду, а о његовом моралу сам већ довољно говорио и све демонстрирао. 

Сви знају шта је било око Гришиног доктората. Уписао код Игњатија, јер је Игњатије докторирао код Зизјуласа и најпозванији код нас о њему да суди, онда се Иги повука, па су га после опет убедили да се тога прихвати, овај прихватио, после опет одбио и на крају није ни био на тој одбрани доктората. Ваљда му савест није дала. А Перишић је узео да све доведе крају. Зли језици веле да је Перишић и написао тај др. Али ја у то не верујем... :dedica: Не би то Периша себи допустио, још мање Гриша. Неки злотвори пустише буву да је Перишић слао своје интервенције у докторату Петровићевом да би га исмевао, али ја ни у то не верујем. Причају људи по чаршији свашта, а ми треба да будемо озбиљни. 

Мени је пак било симпатично кад је Перишић черечио на кварно (ту ме је изненадио, јер не бих то могао да очекујем од некога ко има изглед свеца са фреске) @Александар Милојков-а на одбрани његовог доктората. То нисам видео овде, а би ми симпатично јер ми се учини као нека шала, па рекох: Гле, како су опуштени ови Срби, па се шале и у оваквим ситуацијама. Ред злобе, ред покварености, па ред не знам чега, садизма ваљда, али то треба видети. Ја сам могао да се са мојом комисијом конфротирам, а да неко узме да ме овако провоцира, то је незамисливо. И све те ствари се кандидату кажу унапред, да их унесе и измени у тези, а не овако куловски. Да се ти правиш сада паметан пред публиком. Зато је била Божија правда кад су Перишића - тог примера врлинског човека - черечили Жуњић, Марић, Михајло Ђурић и Радмила Шајковић. Испао је смешан до бола, али је претрпео срамоту, и онда је неприхваћен рад на БУ преобразио у докторат у Сарајеву. Ђурић га је сатро, можете да читате. Ја те часописе имам у Србији и сада не могу да вам их цитирам. Но, вредни могу да их нађу. Део тог објављеног доктората сам читао, и то је добар студентски прегледни рад. Али нема везе са докторатом, нити је он читао (моја импресија) изворе које је наводио, што се види из општих места које кобајаги цитира. Тако нпр цитирају: Бог је постао човек, да би човек постао Бог, а ко је од њих прочитао то Атанасијево дело? - Ја сам, игром случаја, прочитао сва Атанасијева дела. Тамо нема ниједног цитата који није из секундарне литературе. 

Но, далеко од мог духа Перишић и његови анђели... Није тема. А може да иде да пеца рибе са Гришом.      

На одбрани Петровићег доктората су се он и Милошевић сукобили око неких питања. Сећам се да је Петровић тврдио да је Свети Дионисије аутор списа, а Милошевић је тврдио да су написана касније. Петровић се позивао на преподобног Максима Исповедника говорећи да ако преп. Максим није негирао Дионисијево ауторство не треба ни ми. Што се тиче Светог Атанасија Великог не верујем да га нису читали. Ја сам читао "О оваплоћењу Бога Логоса" и "Против идола". То је била обавезна литература из Патрологије 1.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 часа, Zoran Đurović рече
пре 15 часа, Жика рече

Чини ми се да размишљају да ако буду рашчињени да могу да пређу код Вартоломеја.

Да, на то рачунају.

Молим вас људи, дајте да се миримо, да будемо Црква Христова!

Чему воде овакви разговори? Па зар није у неком проценту могућ и обрнут сценарио, да ови који би данас да рашчињавају сутра изгубе већину у Сабору? Треба ли онда и они ако буду рашчињени да прелазе код п. Кирила?

Ми, Срби и не заслужујемо своју Помесну Цркву кад љубави немамо. Сви наши Свети нас се стиде, сигуран сам. А Свети Сава поготово.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Протомајстор рече

Молим вас људи, дајте да се миримо, да будемо Црква Христова!

Чему воде овакви разговори? Па зар није у неком проценту могућ и обрнут сценарио, да ови који би данас да рашчињавају сутра изгубе већину у Сабору? Треба ли онда и они ако буду рашчињени да прелазе код п. Кирила?

Ми, Срби и не заслужујемо своју Помесну Цркву кад љубави немамо. Сви наши Свети нас се стиде, сигуран сам. А Свети Сава поготово.

Амин! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сада се улази у ултимат фајт!

 

пре 3 часа, Протомајстор рече

Молим вас људи, дајте да се миримо, да будемо Црква Христова!

Чему воде овакви разговори? Па зар није у неком проценту могућ и обрнут сценарио, да ови који би данас да рашчињавају сутра изгубе већину у Сабору? Треба ли онда и они ако буду рашчињени да прелазе код п. Кирила?

Да ли ти је сада јасно? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Жика рече

Сећам се да је Петровић тврдио да је Свети Дионисије аутор списа, а Милошевић је тврдио да су написана касније.

Петровић лупета. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Zoran Đurović рече

Сада се улази у ултимат фајт!

Jasno je bilo od trbunjanja onog liberala Begovica da se udara na PBF  Bio sam siguran jos tada, ali ono sto nisam verova da ce se ici dovde, da ce episkopi SPC biti glavni povod, a i zagovaraci da se PBF stavi van kontrole Sinoda...uzas.

Onomad kad je ona odbegla popadija pisala o deklerikalizaciji, to je bilo kao zujanje komarca...ovo sada je zestok udar spolja i izznutra.

Samo zbog ovoga, ja mogu postovati Cinove Maksimu i Grigoriju, ali ne mogu ih vise ceniti kao cestite ljude...ovo je uzas. Nekada su komunjare proganjala oca Justina sa fakulteta, sada vladike proganjaju Sinod, i to "praunuci" oca Justina. Prosto nevereovatno. Ne-ve-ro-va-tno. I imamo da predsednik SANU, provereni sorosevac, rektorka (da ne lajem)...da brane PBF od Sinoda, a sve uz podrsku i verovatno rukovodjenje nekih episkopa. Neka im je na cast i obraz.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић) говорио је данас у Атини, на Међународном богословском симпосиону „Православно богословље и Просвета, допринос Светог Јустина Поповића и о. Георгија Флоровског“, под покровитељством Светог синода Грчке цркве, на тему: Отац Јустин – сав Јеванђеље и јеванђелист.     “Божанска љубав излиће се на све и божанска светлост све ће обасјати, али не принудно и тирански, већ по мери отворености и пријемчивости свакога. Сви Анђели и људи биће возглављени у Телу Христовом и моћи ће да учествују у Заједништву Светога Духа, и обитаваће у дому Оца свога, као умно другачија лична и непоновљива бића, јер у Оца мога небеског станови су многи (Јн. 14, 2), дакле, и различити – али опет сједињени и личећи једни на друге, јер ће у свима бити једна енергија и познање једне благодати вечног живота Свете Тројице”.   Владику Атанасија дочекала је у Атини његова нова књига на грчком језику Ο Πρώτος Λόγος, коју је приредио професор Догматике са солунског Универзитета “Аристотелио”, г. Јован Курембелес.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...