Jump to content

Зоран Ђуровић: Пуч на Православном Богословском Факултету Универзитета у Београду

Оцени ову тему


Recommended Posts

@Батовен sta ces... Kada sam slusao cega su se sve nagledali on i mitropolit u ovim nesrecnim ratovima nije mi bilo dobro. Mozak mi se jezio od slusanja samo, a oni to gledali svojim ocima. Ne moze to da ne ostavi posledice. Zao mi je sto su kroz to prolazili. Bog neka im svako dobro da. Zao bi mi bilo da ga ovo dotuce, jer bi on do kraja vjerovao da su Grigorije i Maksim pohvale pravoslavlja. O nekom njegovom  izmirenju sa patrijarhom i backim mislim da nema vise nikakve nade. Steta sto se sve ovako zavrsilo... Na drugoj temi upitah Obozavaoca javlja li se njima avva Justin da ih izvede iz ovog lavirinta po kome tumaraju...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Replies 1.2k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Овај члан има осморо деце, четири кћери и четири сина.   

Јако велике, односно 100% ако се одлучим на тај корак. Јер су помрли они који су тражили душу дјетета. Међутим, ја сам рекао да имам и других планова, да радим на мојим пројектима, али ако треба да бу

Специјална комисија ЖРУ преслушава снимак:

Posted Images

пре 14 минута, Bonsenjo рече

. O nekom njegovom  izmirenju sa patrijarhom i backim mislim da nema vise nikakve nade.

Па ипак су у Жичи сад били заједно. Таса је учио колико је Причешће оно које спаја а не исто мишљење. Ја стварно немам појма како изгледа њихов непосредни лични дијалог, али се уздам у њихову веру. Христос нас је учио да дрво по плодовома гледамо, дакле, Таса није имао таленат за предлагање нових епископа. То је јасно. Иринеј је дао Порфа и Фотија, и то је јасно.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 48 минута, Августин рече

Turin.Ovaj barbarogenije nije čuo nikad za taj grad misleći da je to možda izdavačka kuća.

Овде нисам сигуран је ли у питању спрдња?

Као студент књижевности сећам се Перише као убиствено досадног предавача. Звали ме неки теолози да га чујем. Доста ми је мојих смарача, шта ме зовете на овог? И стварно, ово што Ава каже, све сама општа места. Невероватно да је човек био декан. Пунио Коларац, сећам се, а дрско одговарао на питања из публике.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

On je mene podsećao po stavu(životnom) na one koji u Budvi na palži napadaju žene i otimaju im lančiće.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Чисто са филолошке стране, дакле посматрајући Максимове и Григоријеве речи у интервјуима и текстовима, моје мишљење је да је свака, али дословно свака реч и свака запета, код њих двојице прорачуната и, дакле, није спонтана него припремљена. То ја не могу да докажем, али то је мој утисак као неког ко се на студијама обучавао за читање и тумачење текстова, од египастих пирамида до Борхеса. Свака реч Григоријева у Утиску недеље је унапред спремљена да се каже. А интервју Максимов у НИН-у и на Теологија.нет су класични аутоинтервјуи. Можда је ту новинар послао пар оквирних питања, али њих је Максим све од А до Ш средио и написао свој текст. Буквално је на сваку запету мислио. Јасно ми је да многи то не могу да увиде и да им то изгледа као неко подозревање. А мени то Максимово и Григоријево само показује колико су они покварени и прљави играчи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Чешкајте се, чешкајте, по ушима. Па кад Римском легиону допадне до шака и виљушка, можда неког и да заболи његово слово, празно, до бола. Али и одређено квалитетом те виљушке. Чисто, да не буде забуне, с тим духом, што тако непогрешиво циља на светост. И боде, право у очи.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Чешкајте се, чешкајте, по ушима. Па кад Римском легиону допадне до шака и виљушка, можда неког и да заболи његово слово, празно, до бола. Али и одређено квалитетом те виљушке. Чисто, да не буде забуне, с тим духом, што тако непогрешиво циља на светост. И боде, право у очи.
Рави, шта значи ова прича?
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 часа, Zoran Đurović рече

Он, као и Перишић, немају појма ни о чему. Максим је за њих теолог... иако јеретичан, по мом суду, а о његовом моралу сам већ довољно говорио и све демонстрирао. 

Сви знају шта је било око Гришиног доктората. Уписао код Игњатија, јер је Игњатије докторирао код Зизјуласа и најпозванији код нас о њему да суди, онда се Иги повука, па су га после опет убедили да се тога прихвати, овај прихватио, после опет одбио и на крају није ни био на тој одбрани доктората. Ваљда му савест није дала. А Перишић је узео да све доведе крају. Зли језици веле да је Перишић и написао тај др. Али ја у то не верујем... :dedica: Не би то Периша себи допустио, још мање Гриша. Неки злотвори пустише буву да је Перишић слао своје интервенције у докторату Петровићевом да би га исмевао, али ја ни у то не верујем. Причају људи по чаршији свашта, а ми треба да будемо озбиљни. 

Мени је пак било симпатично кад је Перишић черечио на кварно (ту ме је изненадио, јер не бих то могао да очекујем од некога ко има изглед свеца са фреске) @Александар Милојков-а на одбрани његовог доктората. То нисам видео овде, а би ми симпатично јер ми се учини као нека шала, па рекох: Гле, како су опуштени ови Срби, па се шале и у оваквим ситуацијама. Ред злобе, ред покварености, па ред не знам чега, садизма ваљда, али то треба видети. Ја сам могао да се са мојом комисијом конфротирам, а да неко узме да ме овако провоцира, то је незамисливо. И све те ствари се кандидату кажу унапред, да их унесе и измени у тези, а не овако куловски. Да се ти правиш сада паметан пред публиком. Зато је била Божија правда кад су Перишића - тог примера врлинског човека - черечили Жуњић, Марић, Михајло Ђурић и Радмила Шајковић. Испао је смешан до бола, али је претрпео срамоту, и онда је неприхваћен рад на БУ преобразио у докторат у Сарајеву. Ђурић га је сатро, можете да читате. Ја те часописе имам у Србији и сада не могу да вам их цитирам. Но, вредни могу да их нађу. Део тог објављеног доктората сам читао, и то је добар студентски прегледни рад. Али нема везе са докторатом, нити је он читао (моја импресија) изворе које је наводио, што се види из општих места које кобајаги цитира. Тако нпр цитирају: Бог је постао човек, да би човек постао Бог, а ко је од њих прочитао то Атанасијево дело? - Ја сам, игром случаја, прочитао сва Атанасијева дела. Тамо нема ниједног цитата који није из секундарне литературе. 

Но, далеко од мог духа Перишић и његови анђели... Није тема. А може да иде да пеца рибе са Гришом.      

На одбрани Петровићег доктората су се он и Милошевић сукобили око неких питања. Сећам се да је Петровић тврдио да је Свети Дионисије аутор списа, а Милошевић је тврдио да су написана касније. Петровић се позивао на преподобног Максима Исповедника говорећи да ако преп. Максим није негирао Дионисијево ауторство не треба ни ми. Што се тиче Светог Атанасија Великог не верујем да га нису читали. Ја сам читао "О оваплоћењу Бога Логоса" и "Против идола". То је била обавезна литература из Патрологије 1.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 15 часа, Zoran Đurović рече
пре 15 часа, Жика рече

Чини ми се да размишљају да ако буду рашчињени да могу да пређу код Вартоломеја.

Да, на то рачунају.

Молим вас људи, дајте да се миримо, да будемо Црква Христова!

Чему воде овакви разговори? Па зар није у неком проценту могућ и обрнут сценарио, да ови који би данас да рашчињавају сутра изгубе већину у Сабору? Треба ли онда и они ако буду рашчињени да прелазе код п. Кирила?

Ми, Срби и не заслужујемо своју Помесну Цркву кад љубави немамо. Сви наши Свети нас се стиде, сигуран сам. А Свети Сава поготово.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Протомајстор рече

Молим вас људи, дајте да се миримо, да будемо Црква Христова!

Чему воде овакви разговори? Па зар није у неком проценту могућ и обрнут сценарио, да ови који би данас да рашчињавају сутра изгубе већину у Сабору? Треба ли онда и они ако буду рашчињени да прелазе код п. Кирила?

Ми, Срби и не заслужујемо своју Помесну Цркву кад љубави немамо. Сви наши Свети нас се стиде, сигуран сам. А Свети Сава поготово.

Амин! 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Протомајстор рече

Сви наши Свети нас се стиде, сигуран сам. А Свети Сава поготово

A sve Savo na koljena kleci, blijedo mu lice od uzasa

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Сада се улази у ултимат фајт!

 

пре 3 часа, Протомајстор рече

Молим вас људи, дајте да се миримо, да будемо Црква Христова!

Чему воде овакви разговори? Па зар није у неком проценту могућ и обрнут сценарио, да ови који би данас да рашчињавају сутра изгубе већину у Сабору? Треба ли онда и они ако буду рашчињени да прелазе код п. Кирила?

Да ли ти је сада јасно? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Жика рече

Сећам се да је Петровић тврдио да је Свети Дионисије аутор списа, а Милошевић је тврдио да су написана касније.

Петровић лупета. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Zoran Đurović рече

Сада се улази у ултимат фајт!

Jasno je bilo od trbunjanja onog liberala Begovica da se udara na PBF  Bio sam siguran jos tada, ali ono sto nisam verova da ce se ici dovde, da ce episkopi SPC biti glavni povod, a i zagovaraci da se PBF stavi van kontrole Sinoda...uzas.

Onomad kad je ona odbegla popadija pisala o deklerikalizaciji, to je bilo kao zujanje komarca...ovo sada je zestok udar spolja i izznutra.

Samo zbog ovoga, ja mogu postovati Cinove Maksimu i Grigoriju, ali ne mogu ih vise ceniti kao cestite ljude...ovo je uzas. Nekada su komunjare proganjala oca Justina sa fakulteta, sada vladike proganjaju Sinod, i to "praunuci" oca Justina. Prosto nevereovatno. Ne-ve-ro-va-tno. I imamo da predsednik SANU, provereni sorosevac, rektorka (da ne lajem)...da brane PBF od Sinoda, a sve uz podrsku i verovatno rukovodjenje nekih episkopa. Neka im je na cast i obraz.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Поуке.орг инфо рече

Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду

newsImageServlet?id=1350&type=image-larg Ректорат Универзитета у Београду

 

 

 

Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај Светог Архијерејског Синода Српске православне цркве, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на Православном богословском факултету у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.

 

Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута Православног богословског факултета са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора.

 

"Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута Православног богословског факултета са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора."

.sta, ...ce ispadne na kraju da SPC kroz Sinod ne treba da ima nikakvog uticaja ili ingerencije nad svojim sopstvenim PBF.... mislim, ono, jel' ce na kraju Univerzitet da delegira profe na PBF i da ispituje kanonske i teoloske stvari profesora.... e, svasta ....:krstix:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Имате и линк ка видеу на Видовдану. 
      Зоран Ђуровић: Лажни духовници | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес
      VIDOVDAN.ORG Трулски Васељенски сабор је одржан 692. год. и донео је један канон против лажних духовника, а то правило јер и...  
    • Од Вукашин,
      Пастирска беседа Епископа Варнаве (Настић) изговорена 1947. године на хиротонији у Саборном храму у Београду
      Драга браћо и сестре!
      Висина части, по Христовом мерилу, додељује се људима према висини спремности на жртву. Онај који мало жртвује, малу ће и част добити. Онај који много жртвује, много ће и части примити. Онај, који је међу људима примио највећу част, поднео је, пре тога, и највећу жртву. Јер је Он, по Својим сопственим речима, најпре морао проћи Голготу, да би тек после тога ушао у Своју славу. И како да томе мерилу побегну људи, кад му се потчинио и сами бесмртни Бог. Они који беже од жртве, беже и од једине части под овим Божијим сунцем, за коју је вредно борити се.
      Кад је Господ наш Исус Христос послао своје апостоле у свет, Он је поставио жртву као програм и метод њиховог живота. И само спремност на апостолску жртву удостојила је галилејске рибаре апостолске части. Ово мерило, постављено једном у основе Христове Цркве, остало је као неизменљиво и незаменљиво мерило кроз све дане њене историје, и као такво ће остати у све дане до свршетка века. Висока част, у Христовој Цркви, значи високу жртву.
      Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на челу с Његовом светошћу патријархом српским господином Гаврилом, руковођен Духом светим, изабрао је моју недостојност за епископа Цркве Христове. Тим избором осудио ме је на жртву Голготе Христове. А осудивши ме на ту највећу жртву, указао ми је највећу част која се смртноме човеку указати може.
      И ја, у овоме часу и са овог места, недовољним речима људског језика, из све душе и из свег срца, благодарим Његовој светости патријарху и отачественим архијерејима српским на указаној ми части Голготе. Све што могу рећи, и највише што могу рећи, то је да ћу се радосно испети на своју Голготу, и да ту част никад нећу заменити ни с којом другом чашћу под овим Божијим сунцем. Епископска служба голготска је жртва, јер је епископска служба апостолска служба, а апостолима је Господ рекао: Чашу коју Ја пијем испићете; и крштење којим се Ја крстим крстићете се. (Мар. 10, 39). А чаша коју је Господ испио и крштење којим се крстио, шта је друго било, него чаша Голготе и крваво крштење Својом сопственом крвљу.
      Но, Сину Божијем на овом свету био је сваки дан по једна страшна Голгота, и Његова чаша меда потпуно је ишчезла у бескрајној чаши жучи коју је драговољно испио. И Његове су се речи испуниле: чашу коју је Он испио, испили су и апостоли Његови, и крстили су се оним истим крштењем којим се и Он крстио. Од дванаесторице, једанаесторица су пролила своју крв. Али као што је и њиховом Учитељу сваки, а не само последњи дан Његовог живота био по једна страшна Голгота, тако је исто било и ученицима. Почевши од онога дана када су се, страха ради јудејскога, били сабрали у једну тмурну јерусалимску одају, па све до онога часа када су својом крвљу запечатили своје дане. А као што је било апостолима, било је и епископима. Ко ће пребројати гробља мученичких архијерејских костију, разасутих по земљи од апостолских времена па све до времена варварског двадесетог века, и ко ће измерити дубоко море архијерејске крви у коме су потонули безбројни животи архипастира Христове Цркве. И исто онако као што је Сину Божијем Велики петак био само последња и најстрашнија у низу свакодневних Његових Голгота, и на исти онај начин на који су апостоли својом последњом крвавом жртвом само закључили број свих безбројних жртава свога апостолског живота, исто тако и на исти тај начин и епископ је осуђен да сваког часа буде спреман, не само на ону последњу и највећу жртву, него и на све оне велике и мале жртве, и на сва она велика и мала умирања од којих је саткано ткиво његових дана. Да, јер епископи су они који су, као некада апостоли. оставили оца свога и мајку своју, и жену и децу и кућу и благо своје, који су се одрекли сами себе, и узели крст свој, и пошли за Христом. Ово је основна формула епископског живота, и из ње, као реке из свога извора, извиру његова свакодневна умирања и његове свакодневне жртве.
      Епископ нема своје личне радости, нити има своје личне туге. Радост Цркве његове је лична радост, и жалост Цркве његове је лична туга. Губитак Цркве је његов лични губитак, али је и победа Цркве његово лично славље. Свака хула на Бога пада на епископа као лична увреда, и свако ругање Сину Божијем као поруга самоме њему. Свака неправда мора се коснути његове душе, и свако насиље мора изазвати његов праведни гнев. Свака сиротињска суза мора се сточити низ његово лице, и свако рањено срце јаукнути кроз његова уста. Ко ће чинити добро, а епископ да се не радује, ко ће радити зло, а епископ да не буде тужан? Епископ проживљује Голготу када гледа како људи трче за смртним људима, а од бесмртнога Бога окрећу своје главе. Он проживљује Голготу када гледа како семе Еванђеља пада на пут, и птице га небеске зобљу, и како пада у трње и тамо га трње дави. Да, епископство је Голгота, јер епископ мора Истину ставити изнад живота, а ми знамо да је много пута кроз историју говорење истине значило губљење живота.
      Је ли потребно да вам изнесем овде пресјајне примере епископске жртве? Да вам набројим све оне бесмртне мужеве Цркве који су својом крвљу цементирали њене темеље, и који су подигли њене сводове од мрамора својих мученичких костију? Далеко би ме то одвело и дуго бих вас овде задржао. Али, зар је то и потребно чинити нама, благочестивој деци Српске православне дабробосанске епархије? Зар је потребно, да бих показао лик епископа-мученика, лутати кроз простор и време, кад је такав један лик засијао пред нашим сопственим очима и у наше сопствене дане. То је лик нашег митрополита, блаженопокојног Петра Зимоњића...
      А нама, браћо, још и сада звуче у ушима непрестано понављане и умилне архипастирске речи митрополита Петра: “Брат је мио које вере био!” Али он није само зборио, он је и творио. Он је своју љубав даривао и десно и лево. А браћа, шта она учинише? Какво му уздарје дадоше? За љубав дариваше га логором, а за братство и јединство послаше га у земљицу црну. Радуј се, блажена душо митрополита Петра! Ти си постала слична Христу и апостолима Његовим. Ти си на овоме свету поднела највећу жртву да би на ономе свету примила највећу част.
      И ето зато, премда познајем слабости своје сопствене душе, ја се не бојим да ће моја нога задрхтати на трновитом путу Голготе којим сам се данас упутио. Јер кад би она и хтела задрхтати, светлост и топлота ових безбројних примера Христових хероја повратиће јој сигурност и снагу.
      У својој првој архипастирској беседи, браћо и сестре, хоћу да упутим неколико речи вама Христољубивој деци оне Цркве чији сам Епископ ја данас постао. Наоружајте се, браћо и сестре, духовним оружјем, јер Христова Црква води данас по целоме свету један страшан рат. Тај рат Цркве није рат за позиције земаљске власти и силе, него рат за спасење људских душа, борба да се оне отму из мрачног и смртоносног загрљаја сатаниног и поврате у благо наручје Оца небеског. Ова борба није од данас или од јуче. Она је стара колико је стар и сам човечији род. Али ова борба никад није била тако силна, као што је силна у наше дане, јер су данас богатство и моћ саблазнили људске душе. Да, тај рат с поднебесним духовима злобе, то је оно чиме је Црква данас заузета, а не рат с политичким партијама и странкама овога света. Јер Христовој Цркви мало је стало до тога која ће партија завладати светом, али јој је много стало до тога да светом завлада ју љубав, истина и правда. Јер док не завлада то троје, неће никада завладати мир. Ја се уздам, браћо, у вашу љубав према Спаситељу и у нашу веру у Бога. Ја се надам да ову битку нећете изгубити ви, него ваш непријатељ, ђаво. Али не заборавите да ћете ту битку задобити једино оружјем жртве.
      Жртве велике и мале. Не заборавите да сте ви потомци оног косовског кнеза који је жртвовао земаљско да би задобио небеско, и не заборавите ни то да сте ви деца једног народа, који не поседује ништа велико што није платио ценом велике жртве. И, зато, ако у некоме од вас живи жеља да побегне од жртве, нека преобрази ту жељу, данас на Свето Преображење, у жељу да еванђеоском жртвом задобије еванђелски венац победе. А хвала вам, браћо и сестре, што сте данас принели Богу жртву молитве за благослов у моме будућем раду. Хвала нека је и мојој браћи свештеницима, који су данас, заједно са мном принели Господу Бескрвну Жртву, и помолили Му се да ми за нове дужности подари и нове силе. А Господ наш, Који нам је кроз највећу Жртву даровао највећу победу, нека дарује победу патријарху нашем, и свему вођству наше свете Цркве, које у једном Христу једну жељу има и које у једном Богу само једна мисао води, и нека дарује победу свој Цркви Православној, победу велику и славну, победу над свим вразима Њеним. Амин.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У ноћи између 6. и 7. августа 2020. године, непознати починиоци су покушали да изврше провалу у храм Успења Пресвете Богородице на Великом православном гробљу у Сомбору. Разбојништво је откривено 7. августа, у јутарњим часовима, о чему је одмах обавештена сомборска полиција.   
      Увиђај су извршили инспектори Полицијске управе у Сомбору. Приликом овог разбојничког чина начињена је мања материјална штета. Управа храма Успења Пресвете Богородице на Великом православном гробљу у Сомбору апелује на актуелне градске власти и надлежне органе унутрашњих послова да се у што краћем року открију починиоци овог дела и да се спречи даље пљачкање и скрнављење ове светиње и свих светиња у Сомбору.   Српска Православна Црквена општина Сомбор   Извор: Инфо-служба Епархије бачке

×
×
  • Креирај ново...