Jump to content

Међународни апел православних академских теолога Светом Синоду Српске Православне Цркве у заштиту академске мисли

Оцени ову тему


Препоручена порука

Међународни апел православних академских теолога Светом Синоду Српске Православне Цркве у заштиту академске мисли

16214701969_523ec18a07_c.jpg?resize=619%

Фото: www.bfspc.bg.ac.rs

Овај међународни апел православних теолога, 91 научника из 42 академске институције из 13 земаља, сачињен је услед дубоко забрињавајућих вести и одлука које долазе из вољене Српске Патријаршије. Објединили смо се у овом апелу будући забринути због напада на слободу говора и академске мисли, независност универзитета и црквени морал. Подршка овом апелу је велика, а број потписника би био и много већи да период за прикупљање потписа нисмо ограничили на три дана.

 

Петак, 1. новембар, 2019.

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства,

Ми, православни академски теолози, изражавамо наше дубоко незадовољство одлуком Синода Српске Православне Цркве (од 8. јула 2019) којом је епископу Максиму (Васиљевићу) и Марку Вилотићу одузет синодски благослов за предавање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Марко Вилотић, доцент на предмету Историја религије при катедри за хришћанску философију и религиологију, избачен је због тога што је узео двогодишње неплаћено одсуство. Разлози за ускраћивање благослова доценту Вилотићу засновани су искључиво на погрешном тумачењу законских регулатива Универзитета у Београду. Вилотић је, наиме, оптужен да је противзаконито узео суботњу годину прошле године, као и да није имао право да тражи продужетак одсуства у облику неплаћеног одсуства у наредне две године, иако су му оба захтева једногласно одобрена, а њихова правна утемељеност експлицитно је потврђена дописима Генералног секретара Универзитета у Београду.

Двојица наставника су били такође и потписници Става (2017) у коме су тврдили да је теорија еволуције прихваћена од стране научне заједнице биолога и да ми, као теолози, поштујемо ту чињенцу. У Ставу се није тврдило да је теорија еволуције истинита, беспрекорна или незамењива. Они су просто тврдили да теорија еволуције не противречи нужно хришћанској вери и да стога као теолози не треба да пружамо подршку псеудо-научним теоријама. Међутим, синодска одлука ово користи против њих, правећи тако опасан преседан у историји Православне Цркве, проглашавајући одређену научну теорију за супротну хришћанском веровању.

И док стајемо у одбрану и изузетности Марка Вилотића, намеравамо да кажемо нешто више о епископу Максиму (Васиљевићу). Веома смо благословени тиме што Његово Преосвештенство познајемо и лично и кроз његове списе, те стога своје сведочанство придружујемо многим православним хришћанима који га високо цене. Са жаром делимо црквени консензус широм света према коме се епископ Максим (Васиљевић) сматра једним од најистакнутијих православних теолога нашег времена, са међународним признањем, и он је личност коју би многе теолошке школе пожелеле да имају међу својим наставницима.

Епископ Максим Васиљевић пружа богодани одговор за носталгију наших дана: епископ служења и привржености, теолог који говори језик евхаристије и онтологије, интелектуалац који је укључен у континуиран плодан дијалог са другим дисциплинама. Стога је више него очигледно да снажно одбацујемо невероватне оптужбе за синкретизам о којима смо сазнали.

Надаље, поштујемо његову неуморну трудољубивост – редовно предузимање дугих путовања како би помогао студентима да теолошки узрастају, као и усрдно управљање великом епархијом у којој ужива поштовање и љубав свога стада. Не можемо а да не споменемо радионице и семинаре које организује, као и изванредну издавачку делатност Севастијан преса којом се православна теологија шири посвуда у Америци и свету. Треба истаћи и његове напоре на издавању два велика тома (о задужбинама Косова и о историји Српске Цркве у Америци) за шта му, претпостављамо, Свети Синод Српске Цркве дугује захвалност.

Поред наведеног, Синод Српске Православне Цркве је допринео ескалацији проблема тиме што је 22. октобра 2019. ускратио свој благослов Епископу Браничевском, Игнатију Мидићу, да настави да служи као Декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, јер је овај истакнути теолог одбио да уручи отказ наставницима о којима се води спор: епископу Максиму и доценту Вилотићу. Захтев за отказом је одбачен због тога што је Синод погрешно протумачио законе и административна правила и регулативе које уређују постављење, запослење и уклањање наставника Факултета. Следствено, Синод је наставио са оваквим погрешним тумачењем, захтевајући да Веће факултета смени Епископа Игнатија са места Декана.

Синод свесно одбија да призна да су његови правни аргументи неосновани и упркос томе наставља да инсистира на њиховом усвајању, тврдећи да су одлуке Синода коначне и да се о њима не може расправљати.

Ми не можемо појмити да је православни дух усагласив са ауторитарним одлукама, донетим без претходног саслушања двојице професора и њихових колега, а да не спомињемо њихове студенте. Уклањање академских радника који нису занемаривали своје обавезе, као и приписивање лажних оптужби које подривају слободу говора и академског мишљења, представља у најмању руку порицање истине Цркве и онога чему се надамо.

Уз све поштовање према Светом Синоду Српске Православне Цркве, ми уједињујемо своје гласове апелујући на њега да повуче ове одлуке.

Потписници:

  1. Yannaras, Chrestos. Professor Emeritus, Panteion University of Athens, Greece – Doctor Honoris Causa, Theological Faculty of the University of Belgrade, Serbia
  2. Breck, John. Professor Emeritus, Saint Sergius Orthodox Theological Institute of Paris, France
  3. Dimitrov, Ivan Zhelev. Professor Emeritus, Faculty of Theology “Saint Kliment Ohridski”, University of Sofia, Bulgaria
  4. Kalyvas, Alkiviades. Professor Emeritus, Holy Cross Greek Orthodox School of Theology, Brookline MA, USA
  5. Louth, Andrew. Professor Emeritus, Durham University, UK – Honorary Fellow, Vrije University of Amsterdam, Netherlands
  6. Patsavos, Lewis. Professor Emeritus, Holy Cross Greek Orthodox School of Theology, Brookline MA, USA
  7. Plekon, Michael. Professor Emeritus, The City University of New York – Baruch College NY, USA
  8. Stavropoulos, Alexandros. Professor Emeritus, National and Kapodistrian University of Athens, Greece
  9. Stylianopoulos, Theodore. Professor Emeritus, Holy Cross Greek Orthodox School of Theology, Brookline MA, USA
  10. Vasileiadis, Petros. Professor Emeritus, Aristotelian University of Thessaloniki, Greece – President of World Conference of Associations of Theological Institutions
  11. Zaharopoulos, Nikolaos. Professor Emeritus, Aristotelian University of Thessaloniki, Greece – former vice dean, Neapolis University of Pafos, Cyprus
  12. Andreopoulos, Andreas. University of Winchester, UK
  13. Asproulis, Nikolaos. Volos Academy for Theological Studies, Greece – Hellenic Open University, Greece
  14. Athanasopoulou-Kypriou, Spyridoula. Hellenic Open University, Greece
  15. Bakker, Michael. Vrije University of Amsterdam, Netherlands
  16. Barnet, John. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA
  17. Bathrellos, Demetrios. Hellenic Open University, Greece – The Institute for Orthodox Christian Studies, Cambridge, UK – Emory University, Atlanta GA, USA
  18. Behr, John. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA – Vrije University of Amsterdam, Netherlands
  19. Bouteneff, Peter. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA
  20. Bucur, Bogdan. Duquesne University, Pittsburgh PA, USA
  21. Chapnin, Sergei. Former Professor of Saint Tikhon’s University, Moscow, Russia
  22. Chryssavgis, John. Greek Orthodox Archdiocese of America
  23. Cohen, Will. University of Scranton PA, USA – President of the Orthodox Theological Society in America
  24. Croitoru, Ion. University of Valahia, Târgoviște, România
  25. Demacopoulos, George. Fordham University NY, USA
  26. Despotis, Sotirios. National and Kapodistrian University of Athens, Greece – Hellenic Open University, Greece
  27. Fanaras, Vasileios. National and Kapodistrian University of Athens, Greece – Ethics Expert of European Commission
  28. Filiotis, Chrestos. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece
  29. Gallaher, Anastasios Brandon. University of Exeter, UK
  30. Gavrilyuk, Paul. Founding President of International Orthodox Theological Association – University of St. Thomas, Saint Paul MN, USA
  31. Gkikas, Athanasios. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece
  32. Hovorun, Cyril. Loyola Marymount University, Los Angeles CA, USA – Acting Director of the Huffington Ecumenical Institute
  33. Jillions, John. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA
  34. Joanides, Charles. Nyack College, Alliance Graduate School of Counseling, NY, USA
  35. Kalaitzidis, Pantelis. Volos Academy for Theological Studies, Greece – University of Thessaly – Hellenic Open University – Research Fellow, KU Leuven, Belgium – Member of the Executive Committee of the European Academy of Religion
  36. Kapriev, Georgi. St. Climent Ochridski University, Sofia, Bulgaria.
  37. Karakolis, Chrestos. National and Kapodistrian University of Athens, Greece
  38. Kasselouri, Eleni. Hellenic Open University, Greece
  39. Kattan, Assaad Elias. University of Muenster, Germany
  40. Keramidas, Dimitrios. Hellenic Open University, Greece
  41. Kizenko, Nadieszda. State University of New York at Albany NY, USA
  42. Kornarakis, Konstantinos. National and Kapodistrian University of Athens, Greece
  43. Kostache, Doru. Sydney College of Divinity, Australia
  44. Koufogianni, Panoraia. National and Kapodistrian University of Athens, Greece
  45. Ladouceur, Paul. Trinity College, University of Toronto, Ontario – University of Laval, Quebec, Canada
  46. Lena, Joan. Vrije University of Amsterdam, Netherlands
  47. Macaila, Dumitru. Ovidius University of Constanța, Romania
  48. Makarov, Dmitry. The Urals State Conservatoire, Ekaterinburg, Russia
  49. Makrides, Vasileios. University of Erfurt, Germany
  50. Mamalakis, Philip. Holy Cross Greek Orthodox School of Theology, Brookline MA, USA
  51. Maras, Anastasios. Hellenic Open University, Greece
  52. Meyendorff, Paul. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA
  53. Mitralexis, Sotirios. National and Kapodistrian University of Athens, Greece – University of Winchester, UK
  54. Morelli, George. Chairman of the Department of Chaplain and Pastoral Counseling, Antiochian Orthodox Christian Archdiocese of North America, La Costa CA, USA
  55. Moschos, Demetrios. National and Kapodistrian University of Athens, Greece
  56. Naydenov, Ivaylo. Faculty of Theology “Saint Kliment Ohridski”, University of Sofia, Bulgaria
  57. Nikolakopoulos, Konstantinos. Ludwig-Maximilians-University of Munich, Germany
  58. Paert, Irina. University of Tartu, Estonia
  59. Panagiotopoulos, Petros. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece
  60. Papanikolaou, Aristotle. Fordham University NY, USA
  61. Papathanasiou, Athanasios. University Ecclesiastical Academy of Athens, Greece – Hellenic Open University, Greece
  62. Pappas, Harry. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA
  63. Passakos, Demetrios. University Ecclesiastical Academy of Athens, Greece
  64. Pavlov, Pavel. Vice-Dean of Faculty of Theology “Saint Kliment Ohridski”, University of Sofia, Bulgaria
  65. Rochelle, Gabriel. Saint Sophia Ukrainian Orthodox Theological Seminary, New Jersey – Honors College, New Mexico State University, Las Cruces NM, USA
  66. Roeber, Anthony. Saint Vladimir’s Theological Seminary NY, USA
  67. Roddy, Nicolae. Creighton University of Omaha NE, USA
  68. San Chirico, Kerry Patrick Clark. Villanova University, Philadelphia PA, USA
  69. Saroglou, Vassilis. University of Louvain, Belgium – President of the International Association for the Psychology of Religion
  70. Sharp, Andrew. South University, Richmond VA, USA
  71. Shoemaker, Stephen. University of Oregon at Eugene, USA
  72. Skedros, James. Holy Cross Greek Orthodox School of Theology, Brookline MA, USA
  73. Skliris, Dionysios. National and Kapodistrian University of Athens, Greece
  74. Schneider, Richard. St. Vladimir’s Theological Seminary – Trinity College, University of Toronto – Professor Emeritus, York University, Toronto – Emeritus President Canadian Council of Churches
  75. Stamoulis, Chrysostomos. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece
  76. Stavros, George. Boston University MA, USA
  77. Stavrou, Michel. Saint Sergius Orthodox Theological Institute of Paris, France
  78. Struve, Daniel. University of Paris Diderot, France
  79. Thermos, Vasileios. University Ecclesiastical Academy of Athens, Greece
  80. Tollefsen, Torstein Theodor. University of Oslo, Norway
  81. Tsalampouni, Ekaterini. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece
  82. Tsironis, Chrestos. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece
  83. Tsompanidis, Stylianos. Aristotelian University of Thessaloniki, Greece
  84. Turcescu, Lucian. Concordia University of Montreal, Quebec, Canada
  85. Woloschak, Gayle. Northwestern University, Chicago IL, USA
  86. Ventis, Haralambos. National and Kapodistrian University of Athens, Greece
  87. Vlantis, Georgios. Volos Academy for Theological Studies, Greece
  88. Vletsis, Athanasios. Ludwig-Maximilians-University of Munich, Germany
  89. Voulgaraki, Evangelia. National and Kapodistrian University of Athens, Greece
  90. Vrame, Anton. Holy Cross Greek Orthodox School of Theology, Brookline MA, USA
  91. Yangazoglou, Stavros. National and Kapodistrian University of Athens, Greece – Hellenic Open University, Greece

Извор: International Orthodox Academic Theologians Appeal to the Holy Synod of the Serbian Orthodox Church to Protect Academic Thought, The Orthodox World, 5. Nov. 2019.

TEOLOGIJA.NET

Овај међународни апел православних теолога, 91 научника из 42 академске институције из 13 земаља, сачињен је услед...
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 98
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарне поруке

eh, samo bih voleo da vidim jedan medjunarodni apel pravoslavnih akademskih teologa u vezi nekanonskog delovanja VP u Ukrajini.... moze ista ova ekipa teologa  .... i onda cu da poverujem da imaju bri

@Obozavalac umirovljeni Atanasije kada je govorio o Artemiju rekao je priblizno ovako: ako mislis da smo ti ucinili nepravdu, sto ne kazes - oci i braco uciniste mi nepravdu, Bog neka vam sudi, ja cu

Da prijavite backog birajte 1, da prijavite sekretara birajte 2, da prijavite igumaniju birajte 3, da prijavite patrijarha birajte 4, da prijavite Vucica birajte 5

Постоване слике

eh, samo bih voleo da vidim jedan medjunarodni apel pravoslavnih akademskih teologa u vezi nekanonskog delovanja VP u Ukrajini.... moze ista ova ekipa teologa :D .... i onda cu da poverujem da imaju brigu za objektivnost i istinu u nasoj PC kao sto navodno brinu za ova desavanja u nasoj SPC....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 42 минута, Bokisd рече

eh, samo bih voleo da vidim jedan medjunarodni apel pravoslavnih akademskih teologa u vezi nekanonskog delovanja VP u Ukrajini.... moze ista ova ekipa teologa :D .... i onda cu da poverujem da imaju brigu za objektivnost i istinu u nasoj PC kao sto navodno brinu za ova desavanja u nasoj SPC....

Možda zbog ovog nećeš vidjeti:

image.thumb.png.a253f140c7699dd767742335a9e159e0.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ORTHODOXIE.COM

International Orthodox academic theologians appeal to Holy Synod of the Serbian Orthodox Church to protect academic thought

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne znam je li ovaj Rus ili je neki drugi...ali ovaj je imao zestok Sukob s patrijarsijom...jos jedan manekan...

 

WWW.ASIANEWS.IT

The journalist openly criticised the leadership of the Russian Church and its close ties to the Kremlin. He sees a

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Потписа би било још најмање 50. Из наше СПЦ се нико није потписао јер се плаше освете Бачког Цензора и његовог излива љубави. Свакодневно у Тврдош пристижу писма и имејлови угњетаваних монаха, монахиња и свештеника из Бачке епархије где се види најгора диктатура и мобинг свемогућег и самозваног потпарола. Данас је сменио Максима и Игнатија а сутра можемо да гатамо у пасуљ кога ће следећег. Није то добро и једна ласта не чини пролеће каже наш народ. Као да су Господа заборавили и то да Он има задњу реч.

Жив је Бог и жива ће бити душа наша!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Obozavalac рече

Потписа би било још најмање 50. Из наше СПЦ се нико није потписао јер се плаше освете Бачког Цензора и његовог излива љубави

Oprosti "vladiko" (skinucu navodnike ako si vladika), kavi su to teolozi i hriscani (ti nasi koji se, kako rece, plase) ako se smeju za pravdu i istinu da se potpisu?

A povodom da je apel ogranicen na tri dana...cekaj, jel'  bi Sinod negde pobegao, ili sta bi bilo da su apel ogranicili na mesec dana? IIi ako je sednica NV na PBFu 12. novembra sto nisu jos produzili. Cemu tako kratko vremensko ogranicenje, i takva slabost srpskih teologa?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Са овог списка (ако је уопште тачно да су то све потписници) сви се мање више познају, и сви се знају ко је ко.  

Има једна нечоек (луциферов слуга-накот) на том списку који је горе неаведен као потписник, за кога се зна 100 % да ради за једну луциверову тајну обавјештајну службу да не наводим коју, сви можете да претпоставите која је то служба. То је усиновљени сотонски накот, следбеници, верна деца сотоне, који немилосрдно, са змијском исконском мржњом ратују против Христа и Христове Цркве.

Један чоек кад је видио по први пут у животу тог нечоека (горе поменутог на списку) рекао је тај има шпијунску фацу,... и био је у праву....  то је нечоек са змијским очима....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Obozavalac umirovljeni Atanasije kada je govorio o Artemiju rekao je priblizno ovako: ako mislis da smo ti ucinili nepravdu, sto ne kazes - oci i braco uciniste mi nepravdu, Bog neka vam sudi, ja cu se povuci, necu praviti raskol... I da se pomirio sa odlukom. Nego je otisao u raskol... on patrijarha i Sabor poziva da se pokaju pred njim... Za mene vise nece da cuje... Covek je prelascen, covek je ...budi Bog s nama.. Nek ide s milim Bogom...  

Bas me sada zanima hoce li tako savjetovati episkopa Maksima da se smiri pred odlukama Sinoda...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 35 минута, Obozavalac рече

Потписа би било још најмање 50. Из наше СПЦ се нико није потписао јер се плаше освете Бачког Цензора и његовог излива љубави. Свакодневно у Тврдош пристижу писма и имејлови угњетаваних монаха, монахиња и свештеника из Бачке епархије где се види најгора диктатура и мобинг свемогућег и самозваног потпарола. Данас је сменио Максима и Игнатија а сутра можемо да гатамо у пасуљ кога ће следећег. Није то добро и једна ласта не чини пролеће каже наш народ. Као да су Господа заборавили и то да Он има задњу реч.

Жив је Бог и жива ће бити душа наша!

Ал сте храбри,и тврди у својој вери.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 59 минута, Obozavalac рече

Свакодневно у Тврдош пристижу писма и имејлови угњетаваних монаха, монахиња и свештеника из Бачке епархије где се види најгора диктатура и мобинг свемогућег и самозваног потпарола.

А зашто баш у Тврдош? Шта то Тврдош посебно има, па само њима шаљу та писма и мејлове?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 18 минута, Талични Том рече

А зашто баш у Тврдош? Шта то Тврдош посебно има, па само њима шаљу та писма и мејлове?

СОС мејл и поштанску адресу за монахе, монахиње и свештенике (али само из епархије Бачке)! А изгледа и Сигурну Кућу...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Justin Waters рече

Ова НАТО и НЕНАТО пита све објашњава.  Знам људе које би било срамота да добију овакву подршку.  Либерални дух времена.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Ромејац рече

СОС мејл и поштанску адресу за монахе, монахиње и свештенике (али само из епархије Бачке)! А изгледа и Сигурну Кућу...

Ма, мени је само чудно што шаљу у Тврдош, кад им је редакција Блица ближа? О Данасу, и да не причамо! Или, ипак, мора то прво да стигне у Тврдош? Не знам, није ми јасно?! Стварно...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом је по завршетку опела блаженопочившем Патријарху Иринеју произнео надахнуту беседу у којој је подсетио да је Патријарх Иринеј "неуморно радио и бринуо о Цркви нашој и роду нашем", али и да је такође патио због раскола у Цркви Православној. Високопреосвећени је нагласио да је Патријарх Иринеј пуних 10 година Српску Православну Цркву "предводио тихо, мудро и стрпљиво", а својим упокојењем "показао пут којим ћемо сви ми, у своје време, поћи".

       
      Звучни запис беседе
       
      Почившег Патријарха красили су добра нарав и господска одмереност рекао је Високопреосвећени и истакао да је он био "непоколебљиви стуб наше Цркве Светосавске и достојан наследник Патријарха Павла".
      Подсетио је да је Патријарх Иринеј давно кренуо тешким и уским путем који га је водио и довео до Царства Божијег. "Путовао је тешким и трновитим путем кроз смутна времена наше прошлости, али нажалост и наше садашњости", рекао је Митрополит Хризостом, који је нагласио да је одлика Патријарха Иринеја било "служење и послушност Цркви, а не опсесија влашћу" и да је све нас научио стрпљењу и служењу Господу.
      "Био је бескомпромисни борац очувања части и угледа нашег народа" рекао је Митрополит Хризостом и додао да је ово "тежак и велики губитак за нашу Цркву и народ", подссетивши да смо пре само двадесетак дана изгубили Митрополита Амфилохија.
      "Не малаксајмо и не губимо наду - Бог је са нама" поучио је Митрополит Хризостом и нагласио да треба да будемо храбри, јер нас и Митрополит Амфилохије и Патријарх Иринеј сада гледају са Неба и моле се за нас.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од JESSY,
      1. Митрополит Јеротеј Влахос: СВ. ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА КАО СВЕТОГОРАЦ
      2. Архиепископ Василиј (Кривошеип): БОГОСЛОВЉЕ СВ. ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ
      3. Георгије И. Манзаридис: ОБОЖЕЊЕ ЧОВЕКА
    • Од Иван Ивковић,
      Схватам да је ово конфузно за све оне који су навикли да им је молитва, као и све у духовности, стављено на тацну и добро сажвакано, а да је њихово само да практикују то што не разумеју и да у принципу ни не треба то да разумеју.
      То је архетипска лаж која је истисла молитву из нашег живљења и Бога из нашег интересовања. Како државног тако и личног. Човек је свргнут са пиједестала боголикости на ниво потрошачког блата звероликости, што може да буде једно од легитимних објашњења броја 666.
      Но, вратимо се молитви. Молитва је средство пре свега самоспознаје јер подразумева тишину. Ми, са друге стране, живимо у ери буке, у ери мноштва мисли (по неким истраживањима 60.000 дневно), у ери разних палијатива и тренутних задовољстава. Још је Орвел предвидео да ће се цивилизацијом овладати уз помоћ јефтиног алкохола и порнографије. Орвел је то написао 1948. Ми то данас 2020. живимо, па погледајте мало боље Задругу. Зар то није управо то?
      Човек је крстолико биће. Биће хоризонтале али и вертикале. Молитва омогућава управо то. Спознају, и практиковање, вертикале. То се остварује тишином. Оним простором који постоји између две мисли или између две речи. То је једини начин на који у пракси можемо да разумемо да те наше мисли, и те наше речи, нисмо ми. Да нас оне не изражавају у целости, нити детерминишу. Тај простор јесте управо она тишина којом се Сами Бог изражава и коју ми можемо да чујемо. Дапаче, њоме растемо али њоме утичемо и на своје окружење, нудећи им ту дубину на коју су одавно заборавили, и на коју их подсећамо у свом разговору са њима.
      Не, то не мора бити разговор о молитви или о Богу. То може бити сасвим обичан „хоризонталан“ разговор али ће саговорник просто осетити да ми имамо „вертикалу“. Да смо ми остварени у знаку крста, а то значи да смо остварени као Човек! Нема ту искључивости нити једно искључује друго јер без хоризонтале опет не би били крст. Опет не би били – Човек.
      Овај текст је у ствари изазов. Покушајте да зауставите своје мисли. Изборите се за тишину. ПОМОЛИТЕ СЕ!
      Мислите о томе…
      свештеник Угрин Поповић
    • Од александар живаљев,
      „Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве
      10. НОВЕМБРА 2020.
       
      Ботаничар Небојша Стојановић из Београда, аутор и реализатор еколошко – духовне акције „Небеска ботаника“, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице данас је засадио једно стабло гинко билобе и два питомог кестена, којег је назвао „српски коштан“ и њиме марљиво украшава црквене порте и школска дворишта широм Србије.
      Некада сте њиме добра и услуге могли платити као дукатом, сребрњаком и којечиме скованом од племенитих метала што је вредност овоземаљског мерило. На трпези је заузимао место као укусан слаткиш, али се од његовог хранљивог и здравог плода правило и брашно за хлеб и друге домаћичке рукотворине старих времена. Међу љубитељима здраве хране, питоми кестен и данас је на цени, јер садржи угљене хидрате који погодују и дијабетичарима. Његове раскошне крошње вековима наткриљују Високе Дечане, Српску царску Лавру у долини Бистрице испод планинског масива Проклетија. Духовно благо Метохије, сведочанство српског постојања и светску културну баштину. Чувају и красе њену околину, питоми кестени, простирући се некад на двадесетак хектара. Данас само на осам. Тек неколико пута годишње, када војници КФОР –а обезбеде пратњу, дечанска братија могу да покупе ове благодатне плодове. А дешавало се и да шуму секу они који би да српско постојање на светој земљи затру. И то нас многе боли, а и правду бисмо. Нека је ипак Господња последња… За нас је стварати најбоље. У славу Божју и на добро људи. Управо како то чини ботаничар из Београда Небојша Стојановић, неуморни прегалац у узгајању садница и њиховом ширењу свим крајевима где Срби живе. Питоми кестен из метохијске равнице назвао је „српски коштан“. Из зрна стабала донетих из Дечана произвео је саднице, којима из дана у дан украшава дворишта храмова и школа широм Србије. Почео је јуна ове године у манастиру Хиландар. Поред кестена ту је и гинко билоба, кедар и дрен – „Едиција светих“ у акцији Небеске ботанике. Дрвеће које штити, храни, лечи,улепшава…
      Дечанска шума„српског коштана“, односно питомог кестена, некада је била највећа на Балкану. То је иначе најређа врста кестена на свету. У жељи да млађе генерације упознам са овом биљком, која је печат на српској тапији на Косово и Метохију, произвео сам саднице и почео да га садим широм Србије. Садићу где год Срби живе, јер на тај начин можемо да сачувамо везу са светом српском земљом. Задатак нас старијих јесте да младима оставимо у наслеђе запис, љубав према светињама и свему ономе што о њима говори. Ако то уграде у себе док су мали, никада неће заборавити – каже Небојша Стојановић, аутор и реализатор „Небеске ботанике“, акције чији су печати лепоте утиснути од Хиландара, преко Београда, Новог Сада, Ваљева па све до…докле буде оних којима је важно везати претке са онима који долазе, оставити траг трајања док мрви пролазност. У дворишту Покровске цркве Небојша Стојановић засадио је и гинко билобу, најстарије дрво на планети, пореклом са Далеког истока. Управо њиме, пре двадесетак година, овај врли градинар почео је са стварањем дрвећа из зрна. До данас је створио четири врсте, вишеструко корисне за човека. Вођен жељом да чини оно што је добро за све, не тражећи ништа заузврат, верујемо да неће стати. Једно добро рађа друга нова. И то је законитост. Неписана, али вишеструко у пракси потврђена.
      Ј. Ј.
        ИЗВОР: 
      „Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве – Епархија ваљевска
      WWW.EPARHIJAVALJEVSKA.RS  


      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      „Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве
      10. НОВЕМБРА 2020.
       
      Ботаничар Небојша Стојановић из Београда, аутор и реализатор еколошко – духовне акције „Небеска ботаника“, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице данас је засадио једно стабло гинко билобе и два питомог кестена, којег је назвао „српски коштан“ и њиме марљиво украшава црквене порте и школска дворишта широм Србије.
      Некада сте њиме добра и услуге могли платити као дукатом, сребрњаком и којечиме скованом од племенитих метала што је вредност овоземаљског мерило. На трпези је заузимао место као укусан слаткиш, али се од његовог хранљивог и здравог плода правило и брашно за хлеб и друге домаћичке рукотворине старих времена. Међу љубитељима здраве хране, питоми кестен и данас је на цени, јер садржи угљене хидрате који погодују и дијабетичарима. Његове раскошне крошње вековима наткриљују Високе Дечане, Српску царску Лавру у долини Бистрице испод планинског масива Проклетија. Духовно благо Метохије, сведочанство српског постојања и светску културну баштину. Чувају и красе њену околину, питоми кестени, простирући се некад на двадесетак хектара. Данас само на осам. Тек неколико пута годишње, када војници КФОР –а обезбеде пратњу, дечанска братија могу да покупе ове благодатне плодове. А дешавало се и да шуму секу они који би да српско постојање на светој земљи затру. И то нас многе боли, а и правду бисмо. Нека је ипак Господња последња… За нас је стварати најбоље. У славу Божју и на добро људи. Управо како то чини ботаничар из Београда Небојша Стојановић, неуморни прегалац у узгајању садница и њиховом ширењу свим крајевима где Срби живе. Питоми кестен из метохијске равнице назвао је „српски коштан“. Из зрна стабала донетих из Дечана произвео је саднице, којима из дана у дан украшава дворишта храмова и школа широм Србије. Почео је јуна ове године у манастиру Хиландар. Поред кестена ту је и гинко билоба, кедар и дрен – „Едиција светих“ у акцији Небеске ботанике. Дрвеће које штити, храни, лечи,улепшава…
      Дечанска шума„српског коштана“, односно питомог кестена, некада је била највећа на Балкану. То је иначе најређа врста кестена на свету. У жељи да млађе генерације упознам са овом биљком, која је печат на српској тапији на Косово и Метохију, произвео сам саднице и почео да га садим широм Србије. Садићу где год Срби живе, јер на тај начин можемо да сачувамо везу са светом српском земљом. Задатак нас старијих јесте да младима оставимо у наслеђе запис, љубав према светињама и свему ономе што о њима говори. Ако то уграде у себе док су мали, никада неће заборавити – каже Небојша Стојановић, аутор и реализатор „Небеске ботанике“, акције чији су печати лепоте утиснути од Хиландара, преко Београда, Новог Сада, Ваљева па све до…докле буде оних којима је важно везати претке са онима који долазе, оставити траг трајања док мрви пролазност. У дворишту Покровске цркве Небојша Стојановић засадио је и гинко билобу, најстарије дрво на планети, пореклом са Далеког истока. Управо њиме, пре двадесетак година, овај врли градинар почео је са стварањем дрвећа из зрна. До данас је створио четири врсте, вишеструко корисне за човека. Вођен жељом да чини оно што је добро за све, не тражећи ништа заузврат, верујемо да неће стати. Једно добро рађа друга нова. И то је законитост. Неписана, али вишеструко у пракси потврђена.
      Ј. Ј.
        ИЗВОР: 
      „Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве – Епархија ваљевска
      WWW.EPARHIJAVALJEVSKA.RS  


×
×
  • Креирај ново...