Jump to content

Mnogi žele da im pomognu, ali evo šta je zapravo njima najpotrebnije

Оцени ову тему


Препоручена порука

Manastir Svete Petke ParaćinFOTO: ZORAN ILIĆ / RAS SRBIJA

Manastir Svete Petke Izvorske kraj Paraćina, osim što je poznata i dugovečna pravoslavna svetinja, takođe je i dom desetinama osoba sa posebnim potrebama, o kojima brine svega deset monahinja.

 

Manastir Sveta Petka je jedini u Srbiji koji ima ustanovu za korisnike sa mentalnim smetnjama u razvoju i po tome je prepoznatljiv među manastirima Srpske pravoslavne crkve, a trenutno je u njemu smešteno 88 štićenica.

 

Manastir Svete Petke ParaćinFOTO: ZORAN ILIĆ / RAS SRBIJA Manastir Svete Petke Paraćin

 

Apeli na društvenim mrežama i raznim portalima, da štićenice i monahinje gladuju već mesecima, ispostavila se kao lažna vest. Pomoć im jeste potrebna, ali najviše u ljudstvu koje bi brinulo o ženama sa posebnim potrebama, a na zvaničnom sajtu ovog manstira može se naći procedura kako im se može pomoći i novčanim prilogom.

"Njima je najpotrebnija ljubav i pažnja"

- Treba imati veliku veru, strpljenje i ljubav da biste mogli da se brinete o osobama koje su ometene u razvoju. Svi oni vole da im se priđe, da ih pomilujete rukom, to im je najvažnije. Nisu im važne druge veoma bitne stvari u običnom životu, ali su željni ljubavi i pažnje. Lepom rečju ih smirujemo i živimo sa njima kao porodica. Tada oni ožive, raspoložene su, smeju se, to ih održava i daje im nadu u život - izjavila je još pre nekoliko godina mati Glikerija, koja brine o Domu u Izvoru i manastiru Sveta Petka.

 
 

Zoran Đorđević obišao je nedavno manastir Sveta Pekta u ParaćinuFOTO: MINISTARSTVO ZA RAD BORAČKA I SOCIJALNA PITANJA / SCREENSHOT Zoran Đorđević obišao je nedavno manastir Sveta Pekta u Paraćinu

Ona je danas u razgovoru za "Blic" rekla da su ljudi dobre volje već sakupili sve što im je bilo neophodno i da im se na tome zahvaljuje, kao i da nema potrebe za daljom pomoći u formi nature, ali da ukoliko neko oseća potrebu da doprinese, može to ta uradi u novcu.

Dom „Sveta Petka" u Izvoru od 2003. pod ingerencijom je Centra za socijalni radu u Paraćinu, a do tada je bio radna jedinica Doma u Kulinama kod Niša.

Ratna siročad ovde su pronalazila svoj dom

 

Dom je formiran 1946. godine, a tradiciju brgie o slabim i nemoćnim licima manastir Sveta Petka započeo je 1942. prihvatanjem ratne siročadi.

U početku su korisnici bili smeštani pri manastirskom konaku, a 1966. godine izgrađena je zgrada Doma na manastirskom imanju.

 

Manastir Svete Petke ParaćinFOTO: ZORAN ILIĆ / RAS SRBIJA Manastir Svete Petke Paraćin

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević pre nekoliko dana obišao je manastir Sveta Petka. On je tada razgovarao sa medicinskim sestrama i monahinjama o načinima na koje Ministarstvo može da im pomogne.

Ministar Đorđević rekao je da ovaj manastir predstavlja pravi primer brige o korisnicima, ali da Ministarstvo želi, u okviru svojih nadležnosti i mogućnosti da im pomogne i time unapredi rad ovih medicinskih sestara i monahinja, a samim tim i uslove života korisnika.
 

Razgovor sa jednom od štićenicaFOTO: MINISTARSTVO ZA RAD BORAČKA I SOCIJALNA PITANJA / SCREENSHOT Razgovor sa jednom od štićenica

- Pored materijalne pomoći koje ćemo pružiti, dogovorili smo se da u narednom periodu ovde izgradimo jedan objekat gde bi mogao da se odlaže višak odeće, a razgovarali smo i o rešavanju nekih od njihovih tekućih problema, kao što su nabavka ogreva i slično - rekao je Đorđević i istakao da veruje da ovakvih poteškoća u radu više neće biti

 

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/deset-monahinja-brine-o-88-zena-sa-posebnim-potrebama-mnogi-zele-da-im-pomognu-ali/qdtjj7z

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Meso varimo satima, a šta s dešava u digestivnom traktu kada odmah posle njega pojedemo voće.
      Pojedine vrste mesa naš organizam vari satima, a ako posle nekog parčeta svinjetine, kojem je potrebno pet sati da se svari, pojedemo breskvu, nastaje pravi karambol u stomaku. Voće će čekati da želudac prvo svari meso, a u međuvremenu će početi da fermentiše ili truli, pa će se neki svečani ručak možda završiti neprijatnim osećajem težine u stomaku ili gasovima. Stručnjaci, stoga, podvlače da je bitan redosled unošenja hrane, većina saveta ide u pravcu da se voće, na primer, jede između obroka.
      Varenje započinje prvim zalogajem u ustima
      Većina ljudi, dok jede, samo delimično sažvaće hranu i najčešće je samo proguta. Ovakvo jelo na brzinu, takođe nekada može biti pravi atak na naš stomak, kojem je u tom slučaju potrebno više vremena da svari hranu. Varenje hrane, zapravo počinje prvim zalogajem u ustima. Tokom tog procesa pljuvačne žlezde pomažu da se hrana smekša i da nekada i najtvrđe jelo prođe kroz grkljan.
      Kako izgleda proces varenja hrane
      Kada se probije niz jednjak, hrana dospeva do donjeg sfinktera jednjaka, mišića koji se opušta omogućujući hrani da pređe u stomak. Stomačni mišići tada počinju hranu da mešaju sa digestivnim sokovima, dok žlezde smeštene u sluznici želuca proizvode enzime i želudačnu kiselinu koje pomažu da se hrana dalje razgrađuje.
      Tako razgrađena hrana, potom prolazi kroz tanko i debelo crevo. U tankom crevu svareni hranljivi sastojci i voda se apsorbuju u krvotok, a u debelom crevu tečni otpad se transformiše u stolicu koja se premešta u rektum. Rektum, na donjem kraju debelog creva, čuva stolicu dok se ne istisne tokom procesa pražnjenja creva.
    • Од JESSY,
      Uvrede i toksične reči najčešće izazivaju negativne emocije. Govorimo konkretno o izjavama sa ciljem uvrede, kada kritika nije usmerena na delo, već na samu osobu. Često nismo spremni da se suo;imo sa takvom situacijom i odbranimo se od negativne energije, ali postoji jedan psihološki trik koji vam može pomoći.
      Psiholozi ističu da je prvo i najvažnije da razumete koja se namera krije iza takvih reči. U suočavanju sa osudama, uvredama i negativnim kritikama, neophodno je razvijati emocionalnu inteligenciju. Ovo će omogućiti da pravilno procenite situaciju i pravilno reagujete na nju, ne dovodeći u pitanje njihovo lično psihološko stanje. 

    • Од Sun14861,
      “Dobrota je prezrena, odnosno obezvređena. Sve te uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha – poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi – danas su ismejane i nisu popularne. Važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pritom zaradili, onda ste namazani i mnogo ste pametni. Time dobijate poene i niko vas neće prezreti. Ili, ako dovoljno dugo to radite, čak i oni koji su vas prezreli u početku, pristaće na to da ste uspeli. Danas su teze zamenjene i u današnjem sistemu vrednosti dobrota se graniči sa glupošću. To je pogubno, i zato ćemo platiti danak, a tada ćemo morati da se vratimo pravim vrednostima jer su jedino one temelj ljudskog postojanja.” Nebojša Glogovac
×
×
  • Креирај ново...