Jump to content
Zoran Đurović

Осврт на збуњујући интервју Владике Максима НИН-у

Оцени ову тему

Recommended Posts

@Талични Том  овде неко хоће да каже да је логика Синода који дели отказе шаком и капом а неће да сазове Сабор за који су молила страдална браћа са КиМ и из Црне Горе иста као логика Благовести :krstix:

па нисмо ни ми баш...то са веслима. једно је логика Цркве, надлогика вере, друго је логика унутрацрквених обрачуна. то што се интереси маскирају великим причама је трагедија и несрећа овог народа. то ће нас уништити. и народ, и државу и Цркву. 

ништа Авокадова јуридичка логика није палија од те...те масти на форуму не пролазе. осим код балаваца што мисле да знају нешто 1324_womens

гледала сам један клип где један диван богослов прича о томе како постоје они који постају бољи људи остајући ван Цркве. као Авокадо нпр.

није Црква гарант доброте и таблета против палости...рекла ми сова - поготово ових дана. 1324_womens

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Талични Том рече

Хајде да кренемо од овога:

Када ти на основу само једне реченице (ове подвучене црном бојом, болдоване) закључиш следеће...

...да је један човек (Мило Ломпар) горд (=надобудан) - значи поставиш му дијагнозу - онда је то у реду. Али, када теби неко на основу онога што пишеш на овом Форуму (конкретно довољна је и само ова тема на којој дискутујемо) постави дијагнозу (закључи и каже ти да си охол, горд...) то онда није у реду, па ти реагујеш овако:

И овако:

Па, кога бре ти зајебаваш?! Значи, теби се може да постављаш дијагнозе - и то људима који нити су предмет расправе, још мање су се појавили на овом Форуму и изјавили било шта на њему - али ти се не може да истрпиш да теби неко постави дијагнозу!? Ајде да замислимо да су уместо имена Мило Ломпар стајала имена - Теофил Панчић или Петар Луковић. Да ли би и тада прокоментарисао како су они горди, или би нехајно прешао преко поста не осврћући се на саму изјаву (да ће неко да уништи емисију Ољи Бећковић)?

Све о стало у вези са овом задатом темом, када си ти у питању, не вреди коментарисати. Јер, понављам, све се своди да се ти кроз језичко- логичке заврзламе извлачиш из по тебе неповољних ситуација. Да ти то изнова доказујем - нема сврхе.

Пробаћу, на крају, само да ти још једном објасним како постоје две логике - твоја логика (логика којом се руководе пали људи који не живе у Цркви, али живе у палом свету) и логика Цркве (којом се руководе пали људи у Цркви).

Узмимо само два важна догађаја која су неизоставни део црквеног Предања. У првом догађају, десио се сусрет између Архангела Гаврила и девојке по имену Марија (Пресвете Богородице), у којем је Архангел Гаврило Марији пренео једну важну (судбински важну по човечанство) поруку - да ће да зачне од Духа Светога и да ће да роди мушко дете (Сина Божијег), коме ће да надене име Исус. (Јеванђеље по Луки, глава 1, стихови 26-38) 

У другом догађају, та иста девојка Марија остаје трудна, зачиње дете са Духом Светим, и рађа Сина (Божијег) који ће, како је Архангел Гаврило рекао Марији (Пресветој Богородици) ”бити велики, и назваће се Син Вишњега...”.

Молим те, смести ми ова два догађаја у твоју логику (логику палих људи изван Цркве, у палом свету), и покушај да их објасниш твојом логиком. Да ли је то могуће?

Киви јел видиш с каквбим предзнањем се иде у кафану?

Е овако се разара танка реторика Либералногдосоједа.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, ana čarnojević рече

@Талични Том  овде неко хоће да каже да је логика Синода који дели отказе шаком и капом а неће да сазове Сабор за који су молила страдална браћа са КиМ и из Црне Горе иста као логика Благовести :krstix:

па нисмо ни ми баш...то са веслима. једно је логика Цркве, надлогика вере, друго је логика унутрацрквених обрачуна. то што се интереси маскирају великим причама је трагедија и несрећа овог народа. то ће нас уништити. и народ, и државу и Цркву. 

ништа Авокадова јуридичка логика није палија од те...те масти на форуму не пролазе. осим код балаваца што мисле да знају нешто 1324_womens

гледала сам један клип где један диван богослов прича о томе како постоје они који постају бољи људи остајући ван Цркве. као Авокадо нпр.

није Црква гарант доброте и таблета против палости...рекла ми сова - поготово ових дана. 1324_womens

Сестро слатка, добронамерно ти кажем, остави се ових тема. Јака је ово храна за тебе. Ако је в. Максим у праву то ће се утврдити на следећем заседању САСабора СПЦ, највероватније у мају следеће, 2020. године. До тада од њега се очекује да са смирењем прихвати одлуку Синода, на чијем челу се налази Патријарх Српски, о престанку његовог радног односа (=обавеза) на БФ. Боље бу му било да се врати у УСА и среди стање у Епархији. На првом месту би требало да среде ту причу око новог Устава Епархија СПЦ на тлу САД.

Зашто се није дигла оволика медијска халабука, када је са своје Епархије (Нишке) смењен в. Јован (Пурић)? Зашто је он могао са смирењем да прихвати одлуку која му је сервирана, и да својим смирењем не само не потпирује сукоб у Цркви, него га, напротив - гаси?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Desiderius Erasmus рече

Laki je malo nervozan...

Грешиш. Лаки уопште није нервозан. Напротив, ’ладан је к’о шприцер...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, ana čarnojević рече

@Талични Том  овде неко хоће да каже да је логика Синода који дели отказе шаком и капом а неће да сазове Сабор за који су молила страдална браћа са КиМ и из Црне Горе иста као логика Благовести :krstix:

па нисмо ни ми баш...то са веслима. једно је логика Цркве, надлогика вере, друго је логика унутрацрквених обрачуна.

Логика је да би требали да се угледамо на смерност Пресв. Богородице. А да ли би еп. Максим одустао од терања ината када би дошао лично Арх. Гаврил да му каже да поступи како му св. Синод налаже јер Св. Синод ипак има неку власт од св. Сабора му дату. Максима нико није дирао све док није почео да показује своје "канџе" а колико се види није сам у томе, а какви се све интереси муљају овима који су око њега и овима који га критикују и смењују показаће време.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Талични Том рече

Хајде да кренемо од овога:

Када ти на основу само једне реченице (ове подвучене црном бојом, болдоване) закључиш следеће...

...да је један човек (Мило Ломпар) горд (=надобудан) - значи поставиш му дијагнозу - онда је то у реду.

Uz napomenu da ne poznajem čoveka i da deluje tako (iz te rečenice)... i uz dodatno obrazloženje... pri čemu ni ti ni ostali "navijači" niste ni pokušali da osporite da kad neko fantazira ga neko ne poziva u emisiju jer bi (svojim brilijantnim nasrupom) uništio emisiju to ukazuje na njegovu gordost.

 

пре 4 часа, Талични Том рече

Али, када теби неко на основу онога што пишеш на овом Форуму (конкретно довољна је и само ова тема на којој дискутујемо) постави дијагнозу (закључи и каже ти да си охол, горд...) то онда није у реду, па ти реагујеш овако:

И овако:

Tu ti ne piše da nije u redu postavljanje dijagnoze samo po sebi (iako jeste kad pričamo o pravim dijagnozama o psihičkim poremećajima) već je poenta nešto drugo... boldiraću ti deo koji propušaš:

Uvek su me oduševljavali i zabavljali likovi koji smatraju da je dovoljno da iznesu neku tvrdnju bez ikakvog obrazloženja i argumenta i to je kao to, misle da to tako jeste i da bi to neko trebalo da prihvati samo zato što su oni to napisali i još pride misle da su time napisali nešto pametno. 

Sine, frljanje kvalifikacijama, epitetima i dijagnozama bez i jednog argumenta te samo diskvalifikuje kao ozbiljnu i zrelu osobu... a propustio si i da mi kažeš da imam veliki nos, klempave uši i da bi tvoj tata mogao da prebije mog tatu

E sad slobodan si da ponovo pročitaš svoju poruku na koju sam tako reagovao i da ukažeš na bilo koji deo iste koji nije puka, nepotkrepljena tvrdnja.

Za slučaj da i to ne razumeš, tvrdnjama iznosiš ŠTA misliš a argumentima obrazlažeš i ukazuješ na razloge ZAŠTO to misliš.

Takođe "на основу онога што пишеш на овом Форуму (конкретно довољна је и само ова тема на којој дискутујемо)" je paušalni bullshit bez konkretnog sadržaja, naročito kad sam te već pozvao da ga izneseš... da podsetim:

Jel bi mogao da citiraš neki deo neke moje poruke (pre nego što si počeo da vređaš) iz kojeg si vidi moja oholost i sebeljublje?

 

пре 4 часа, Талични Том рече

Па, кога бре ти зајебаваш?! Значи, теби се може да постављаш дијагнозе - 

Nisam uopšte pričao o tome šta se kome može, šta je kome dozvoljeno i slično. Jel imaš baš toliko problema sa čitanjem i razumevanjem jednostavnog teksta ili je nešto drugo u pitanju? Jel ovo drugo možda ima veze sa nemogućnošću da daš valjan odgovor na ono što jesam napisao? 

 

пре 4 часа, Талични Том рече

и то људима који нити су предмет расправе, још мање су се појавили на овом Форуму и изјавили било шта на њему - али ти се не може да истрпиш да теби неко постави дијагнозу!? 

Ja istrpeh... baš si me i zabavio... što bih imao problem da čitam kako se blamiraš?

 

 

пре 4 часа, Талични Том рече

Ајде да замислимо да су уместо имена Мило Ломпар стајала имена - Теофил Панчић или Петар Луковић. Да ли би и тада прокоментарисао како су они горди, или би нехајно прешао преко поста не осврћући се на саму изјаву (да ће неко да уништи емисију Ољи Бећковић)?

Uh... kad neko ima navijače poput tebe, protivnici mu uopšte nisu potrebni... pa gde nađe da ga porediš sa Teofilom i Lukovićem? Naravno da bih prokomentarisao da su gordi... jel ikome sporno da su njih dvojica gordi? S tim da bih od Lukovića mogao da očekujem sličnu izjavu da bi on nekom uništio emisiju, a Teofil ako bi to i pomislio svakako ne bi to rekao pred nekim... mislim da bi on znao koliko bezvezno bi takva samohvala zvučala.

 

пре 4 часа, Талични Том рече

Све о стало у вези са овом задатом темом, када си ти у питању, не вреди коментарисати. Јер, понављам, све се своди да се ти кроз језичко- логичке заврзламе извлачиш из по тебе неповољних ситуација. Да ти то изнова доказујем - нема сврхе.

Kad ne bi bežao od toga da navedeš bilo koju od tih zavrzlama i da si nešto zaista i dokazao, onda svakako ne bi bilo svrhe... ovako....

 

пре 4 часа, Талични Том рече

Пробаћу, на крају, само да ти још једном објасним како постоје две логике - твоја логика (логика којом се руководе пали људи који не живе у Цркви, али живе у палом свету) и логика Цркве (којом се руководе пали људи у Цркви).

Već rekoh da se bojim da ne znaš ni šta znači reč "logika"... i bojazan se ostvarila... tužno je što si pride i nastavio da trabunjaš o tome bez da pokušaš da saznaš.

 

пре 4 часа, Талични Том рече

Узмимо само два важна догађаја која су неизоставни део црквеног Предања. У првом догађају, десио се сусрет између Архангела Гаврила и девојке по имену Марија (Пресвете Богородице), у којем је Архангел Гаврило Марији пренео једну важну (судбински важну по човечанство) поруку - да ће да зачне од Духа Светога и да ће да роди мушко дете (Сина Божијег), коме ће да надене име Исус. (Јеванђеље по Луки, глава 1, стихови 26-38) 

У другом догађају, та иста девојка Марија остаје трудна, зачиње дете са Духом Светим, и рађа Сина (Божијег) који ће, како је Архангел Гаврило рекао Марији (Пресветој Богородици) ”бити велики, и назваће се Син Вишњега...”.

Молим те, смести ми ова два догађаја у твоју логику (логику палих људи изван Цркве, у палом свету), и покушај да их објасниш твојом логиком. Да ли је то могуће?

Događaji se ne "smeštaju u logiku" i pogotovo se ne "objašnjavaju" logikom. Logika (ukratko) samo pomaže da utvrdimo da li neki zaključak zaista proizilazi iz određenih premisa (ne upuštajući se u tačnost premisa)...  ne postoji moja, tvoja, crkvina logika i slično. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мени је ипак најзанимљивије како је Авокадо истовремено и "изразито неинтелигентан" и "махер у језичко-логичким заврзламама"  :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, GeniusAtWork рече

Мени је ипак најзанимљивије како је Авокадо истовремено и "изразито неинтелигентан" и "махер у језичко-логичким заврзламама"  :)))

Ma štreber - nabubao logička pravila.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Просечан србенда рече

За Авокада је логично да би Максим евентуалним покајањем и смерним послушањем синоду (што он није рекао) испао морална гњида итд.

Nije neuobičajno da neko u nemogućnosti da odgovori izmisli nečiji odgovor pa se mudro razračuna sa onim što je zapravo njegova izmišljotina a ne stav sagovornika. Ima i posebno imeza tu vrstu "odgovora"

EN.M.WIKIPEDIA.ORG

međutim, zaista prvi put vidim da neko to radi i ujedno napiše da sagovornik to nije rekao.

 

пре 5 часа, Просечан србенда рече

Мислим да је Авокадо овим све рекао 

Sve sam rekao ovim što nisam rekao? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 41 минута, GeniusAtWork рече

Мени је ипак најзанимљивије како је Авокадо истовремено и "изразито неинтелигентан" и "махер у језичко-логичким заврзламама"  :)))

žena mu piše domaće zadatke.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Камо среће да тамо још кога смене. Англиканска и Римокатолича Црква су пропале јер су им модернисти прво преузели факултете. Онда су наштанцали своје истомишљенике у свештенству и епископату и онда су извршили реформу која је дошла до тога да Англиканци имају геј бискупине, а римокатолици су уништили Литургију и имају папу који ређа амазонске "пачамама" идоле по олтарима у Риму и стално прича о климатским променама и како "треба да ослушкујемо шта планета Земља нам говори." (Пантеизам). 
Имамо ми њих и код нас инфилтиране, патријарх Вартоломеј је познат као "зелени патријарх". И он стално прича о клими, а никад о греху. А знамо да и на нашем факултету од исте школе нпр. стално спомињу екологију. 
На Предање Цркве се увек гледа са подмсехом од стране професора, све се подвргава "историјско-критичкој" методи, и ону натприродну веру коју су студенти имали у богословијама и пре факултета, им униште, просто испари. Зато престану да верују у било што што нису видели. Зато више не постоји ни душа, ни ђаво, нити да је нпр. св. Јовану Дамаскину Богородица вратила руку, то просто историјски није могуће. А најбитније им је да униште веру у "право присуство" тј. у пресуштављење. 
Јер ако хлеб и вино не постају тело и крв Господа, онда ја могу да се причестим без подвига и исповести, јер нема светогрђа. А ако не морам да се подвизавам и исповедам, онда могу да живим како хоћу, а није ли то лепо. Што се мене тиче да нисам Хришћанин, имао бих харем. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Avocado рече

Za slučaj da i to ne razumeš, tvrdnjama iznosiš ŠTA misliš a argumentima obrazlažeš i ukazuješ na razloge ZAŠTO to misliš.

Takođe "на основу онога што пишеш на овом Форуму (конкретно довољна је и само ова тема на којој дискутујемо)" je paušalni bullshit bez konkretnog sadržaja, naročito kad sam te već pozvao da ga izneseš... da podsetim:

Jel bi mogao da citiraš neki deo neke moje poruke (pre nego što si počeo da vređaš) iz kojeg si vidi moja oholost i sebeljublje?

Лапо Ава Кадо вели: Цитирај део неке његове поруке из које се нешто види...  па оплети по томе, а не да бркаш бабе и жабе, Св. Нектарија и Хамдију Поздерца, и сличне ,,надумне'' логичке-језичке... 

Рецимо, ја сам овде пар пута цитирао како БачкоРимски клан мени прети ''олујом'', и тим како сам већ ''угасио'', те да је боље за мене (и неког мог другара) да пређем(о) у ислам или јеховне сведоке... јер тај клан ради на томе да нас ибаци из СПЦ!   ДаклеМ, ја трвдим да је БачкоРимски клан осветољубив (низашта и ничим изазаван!, у мом-нашем случају)  и указијем претњама истог, а могу мислити тек колико је осветољубив спроћу некога ко им је, збиља, и стао на жуљ!?  или још горе и грђе: на курије око!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Талични Том рече

Зашто се није дигла оволика медијска халабука, када је са своје Епархије (Нишке) смењен в. Јован (Пурић)? Зашто је он могао са смирењем да прихвати одлуку која му је сервирана, и да својим смирењем не само не потпирује сукоб у Цркви, него га, напротив - гаси?

То је зато што му је твој Цензор обећао кад постане Патријарх да ће га вратити на епархију. И не само њему већ и осталим пензионерима-Филарету, Качавенди....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Уџбеници из Православног катихизиса на помолу!
       
      Можда би као увод у ову тему о скором (и коначном!) изласку нових уџбеника Православног катихизиса могла послужити једна анегдота (или виц, шта ли је већ) коју сам чуо од Матије Бећковића на једном симпосиону на Православним богословском факултету у Београду. Иде отприлике овако: неки човек (рече наш Матија и националност, али ја је нећу помињати да некоме не би зазвучало као погрешна поента анегдоте) решио да мења веру. И сад размишља да ли да постане будиста, католик, православац или протестант. И на крају одлучи – постаће православни хришћанин! И ови његови га питаше – добро, реци нам који ја разлог да баш православце одабереш? А он им одговори – знате како, од свих набројаних они су најгоре организовани, ту се често не зна ни ко пије, ни ко плаћа, највише се свађају, једном речју изгледају гори од свих – тако да Бог мора имати неки дебео разлог зашто их држи! И ето, зато, због тог тајанственог Божјег „дебелог разлога“, изабрао је Православље.

      Духовита анегдота о нашој Цркви. На први поглед, није далеко од истине оно што је у њој речено. Ипак, ствари нису како изгледају, неки „дебео разлог“ заиста постоји. Ја бих рекао да је и наш Бог духовит – уме да буде парадоксалан и да нас у тој парадоксалности радосно насмеје и изненади. А како и неће бити духовит Отац који исходи Духа Светога! Ето, та Божја, Очева духовитост пројавила се, а где би друго и био Дух до у Телу Његовог Сина, у току, могу слобдоно рећи, великог подвига израде нових уџбеника Православног катихизиса за наше основне и средње школе. На том пројекту су, под руководством митрополита Амфилохија (који је одређен испред Сабора СПЦ) радили наши наставници и наставнице верске наставе, теолози који су непосредно ангажовани у нашим школама. Временом, многи су и одустали. Остала је једна група најупорнијих, можда оних који нису толико голицљиви на Божје голицање и духовиту парадоксалност – у стању су да као праотац Јаков остану на ногама. Новозаветни Израиљци. 

      Заиста, током ове године ствари су кренуле да се озбиљно померају. Уџбеници су већином написани. Добијене су и прве рецензије, као и благослов Светог архијерејског синода СПЦ да се три уџбеника могу штампати. Наиме, најављено је да ће најпре, као својеврсни брод ледоломац, изаћи уџбеници за први и пети разред основне и за први разред средње школе, а за њима потом, полако и остали уџбеници. Током лета су аутори уџбеника за средњу школу (колегинца Милица Петровић из Епархије бачке и моја маленкост из Архиепископије београдско-карловачке), заједно са вредним ђаконом Радомирем Маринковићем, референтом за црквену просвету при Светом синоду и лекторком из Завода за уџбенике и наставна средства у Београду вредно радили на лектурисању уџбеника. Текст је сређен, обезбеђене су илустрације и уџбеник је требало да се појави почетком ове школске године. Авај! Није – из разлога због којих је онај брат с почетка овог текста одлучио да постане православац, то јест због Божје духовитости. Но, ако сте мислили да је ту крај Божје духовитости – није. Сада тек долази оно најважније.

      Уџбеници (први и пети основне и први разред средње школе) излазе почетком другог полугодишта! Полако, полако – Бог је, како рекох, духовит. Да, излазе нови Православни катихизиси – али у Републици Хрватској. Ову предивну вест и велики подвиг Митрополије загребачко-љубљанске, али треба рећи – и званичне Републике Хрватске (издавач је Просвјета Загреб), верујемо убрзо ће следити надлежни у Цркви и у Заводу за уџбенике, овде код нас у Србији.

      Овим поводом (част ми је и велика радост да о томе обавестим нашу црквену јавност), желим да укратко опишем шта се догодило у Загребу дана 08. децембра 2019. и да изразим велику захвалност труду и љубави нашим домаћинима.

      Наиме, на позив господина Мирка Марковића, испред издавачке куће Prosvjeta из Загреба, дана 07. децембра за Загреб су се упутили аутори уџбеника: Љиљана Перишић-Бурсаћ, Милица Петровић (Епархија бачка) и моја маленкост – др Александар Милојков (Архиепископија београдско-карловачка). У просторијама Српске православне гимназије Кантакузина Катарина Бранковић, дочекао нас је отац Богољуб, секретар митрополита Порфирија. Сместили смо се у самом центру Загреба, у просторијама Митрополије. Оно што ми је одмах запало за око била је живост те зграде. Из једне просторије допирало је певање дечјег хора. Мало даље, у другој просторији, чуо сам глас митрополита Порфирија – водио је духовне разговоре са верним народом (духовна предавања током поста). Жива је Црква у Загребу, Богу хвала. А Загреб сав у светлу и пун људи. У току је католички Адвент – свечарска манифестација у сусрет Божићу. Мислио сам да ови наши у Београду претерују са новогодишњим кићењем, али су ме Загрепчани демантовали. Ипак, моји су утисци да је атмосфера лепа и позитивна. Људи су весели и веома љубазни. Такви су били у ресторану где нас је отац Богољуб одвео на вечеру, али и на улици – љубазно су одговарали и на Миличину новосадску, а и на моју београдску екавицу. Много се прича о рђавим односима између Срба и Хрвата. Не знам, ја сам можда нереалан и тврдоглав, али некако не желим да верујем у те приче. Кад у себи носиш добру вољу и поштовање према другом човеку, тешко да ћеш са друге стране добити нешто друго до осмех и љубазност. Милица и ја смо се тако и осећали међу свим тим људима на Тргу Бана Јелачића и заиста ништа лоше и непријатно нисмо понели из Загреба. 

      Мене је поготово обрадовао статус верске наставе у Републици Хрватској, о чему ми је причао колега који тамо и ради. Оно што важи за већинску, католичку веронауку важи и за православну – сви наставници су у сталном радном односу, имају по два часа недељно. Ето, још једног, али овог пута не духовитог парадокса – православни ваероучитељи имају бољи статус у Републици Хрватској од нас, православних (и свих других) вероучитеља у Републици Србији. Ми у Србији заиста треба да се запитамо – шта се то са нама догађа? Да подсетим, Република Србија има Закон који јасно дискриминише наставнике верске наставе – јер само они, у просветном систему, сходно законским одредбама, не могу засновати радни однос на неодређено време. И то је тако читаво једно пунолетсво – 18 година!

       Радовао сам се што сам чуо да су односи и сарадња са Католичком Црквом јако добри. Захвљујући Католичкој Цркви и њеној борби и ауторитету у Хрватској, много тога доброг остварено је и за нашу Православну Цркву на тим просторима (ту свакако спада и статус веронауке у државним школама). О томе сам слушао од својих колега. Слава Богу, тако и треба да буде.

      У недељу, 08. децембра присуствовали смо Светој Литургији, којом је началствовао Високопреосвећени митрополит Порфирије. Радовао је призор прилично испуњене Цркве. Много је младих, деце. Дугачак ред, не један већ два реда, за причешће. Са радошћу и ми са њима приступисмо. Након Свете Литургије – агапе. Та догађања након Свете Литургије мени највише показују колико је Црква жива – људи остају, пију кафу заједно, комуницирају, заједница живи.

      Око поднева је почео састанак са представницима издавачке куће, којем је присуствовао и митрополит Порфирије. Поред њега ту су, између осталих, били и рецензенти наших уџбеника: отац Вукашин Цветојевић, отац Горан Тодоровић и теолог Мирослав Мишановић. Уговори су потписани и уџбеници ће се, ако Бог да, појавити у хрватским школама почетком другог полугодишта. Такође, договорена је и динамика достављања наредних уџбеника, за остале разреде основних и средњих школа.

      Након овог, пословног дела, уследили су лепи и занимљиви разговори са митрополитом Порфиријем и, наравно, дивна трпеза.

      Желим од срца да се захвалим митрополиту Порфирију и нашим дивним домаћинима из Митрополије загребачко-љубљанске што су нас аврамовски дочекали. Такође, желим да им се захвалим што су управо они били та почетна, ледоломачка сила којом ће лед коначно пући а нашем броду – новим уџбеницима Православног катихизиса – омогућити да даље заплови. Хвала дивном оцу Богољубу на бризи око нашег смештаја и пријатном гостопримству. Посебну захвалност морам да изразим и драгом ђакону Драгану Радићу. Њему, као и другом ђакону – Радомиру Маринковићу, референту за црквену просвету при Светом синоду. Наиме, они су у свом овом послу били та ђаконска-анђелска служба. Били су прави посредници, јер су својим трудом омогућили да праве информације допру тамо где треба, те да и плодотворна радња крене правим током. И ево, хвала Богу, та радња долази до свог коначног циља.

      Слава и хвала Богу, наши нови уџбеници ће коначно угледати стварност. Крећу да живе из Републике Хрватске – да буду узор и подстрек и за појављивање и Републици Србији. Коначно, и Републици Хрватској се треба захвалити – јер се овај пројекат финансира из њеног буџета. Да, заиста је мало парадоксално. Бог јесте духовит и Духом својим уме да нас изненађује. Али, научисмо и ми да будемо Његови Израиљци – да се рвемо и не поклекнемо.
       
      др Александар Милојков
       
    • Од Логос,
      Три године од упокојења блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима (Мочевића) навршило се у недељу, 24. новембра 2019. лета Господњег, на празник Светог великомученика краља Стефана Дечанског и Светог мученика Мине.     Епископ јегарски Јероним (Мочевић) рођен је у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора Светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник  Светог Саве, првог Архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја.   Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори, где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку.   У чин архиђакона је рукопoложен на манастирску славу, на дан Сабора светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу свих светих,  9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра теологије. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика у Безансону (Француска).   У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године, у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт рукопроизвео га је у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика на Универзитету у Бечу. Бавио се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говорио је грчки, италијански, француски, руски, немачки и енглески језик.   На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког. Чин хиротоније извршио је Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 28. септембра 2014. године. Патријарху су саслуживала двадесет и два епископа, више архимандрита и протојереја, као и девет ђакона.   Епископ Јероним је, живећи у манастиру Ковиљу, као викар Епископа бачког г. Иринеја, богослужио у многим храмовима Епархије поучавајући верни народ и са својственом му непосредношћу сведочио радост Васкрсења Христова и васкрсења нашег које нам је Господ даровао, којем се надамо и које чекамо.   Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Јерониме!     Поводом треће годишњице од упокојења незаборавног владике Јеронима, Вашој пажњи препоручујемо следећи садржај:    Звучни запис предавања блаженопочившег владике јегарског Јеронима на тему: Велики вход и Херувимска песма   Интервју блаженопочившег владике јегарског Јеронима у емисији "Агапе", о Божићу 2015. Године (видео)   Звучни запис приступне беседе блаженопочившег владике јегарског Јеронима коју је изговорио на дан хиротоније у свештени епископски чин, 28. септембра 2014. лета Господњег       Извор текста и линкова: Епархија бачка
    • Од Логос,
      На Православном богословском факултету почетком протекле недеље представљена је петотомна Патрологија епископа бившег захумско-херцеговачког Атанасија (Јефтића), којом је крунисан његов рад на свеобухватном делу о светототачком живљењу, предању и књижевности који је започео пре 35 година, кад је као као ванредни професор Богословског факултета објавио први српски уџбеник патрологије.     Као што се 1984. сматра историјском за српску патрологију, тако је и објављивање истоименог петокњижја – први том изашао је 2015, пети 2019, оцењено као важан догађај не само за православну богословску мисао него за целокупну српску културу.   Како се чуло на представљању, у хришћанској науци генерално нема много добрих Патрологија – у западној традицији светоотачка литература своди се на рану цркву, док се у православном предању та епоха протеже знатно дуже, али није много детаљно проучавана – да би се сада на српском језику појавило “одлично, фундаментално и свеобухватно дело“.   Позивајући се и следећи ауторитете руског теолога Георгија Флоровског и свог духовног оца архимандрита Јустина (Поповића), владика Атанасије пише о животу, учењу, богословљу светих отаца, преноси њихове изворне текстове, доноси историјске, хагиографске, литургијске, саборско-канонске изворе и друге увиде у живот цркве из времена у коме су живели.   То је разлог што овај проширени уџбеник и владика Атанасије и аутор Прослова првог тома владика западноамерички Максим (Васиљевић) сматрају својеврсном патролошком читанком, којом је обухваћена разноликост црквеног учења, укључујући и јеретичке писце са којима су свети оци ратовали за чистоту вере.   Према оценама професора ПБФ, Патрологија владике Атанасија “показује да су свети оци себе доживљавали као тумаче библијских текстова, а да униформност у православљу никоме није представљала циљ јер је у православном свету постојала разноликост, схватана као израз слободе деце божје уједињене у љубави према Јеванђељу и јеванђелској истини“.   Први том Патрологије посвећен је црквеним оцима прва три века историје цркве, од којих су неки били и непосредни ученици Христових апостола.   У другом тому су источни оци и писци 4. и 5. века – од Никеје до Халкидона (325-451), међу које је прибројан и цар Константин Велики, уз кратку историју и саборске догмате везане за Симбол вере. Трећи том бави се светим оцима и црквеним писцима истока од Четвртог халкидонског до Осмог Фотијевог васељенског сабора (451-880).   Осим кратке историје васељенских и помесних сабора из овог периода, међу светим оцима и писцима нашли су се и цар Јустинијан Први и Дионисије Ареопагит.   Поднаслов четврте књиге је Латински оци од Никеје до 11. века, уз додатак о Петровом примату части. Пети том посвећен је светим оцима и учитељима цркве од светог Фотија (9. век) и његових ученика свете браће Кирила и Методија до пада Цариграда 1453, а описује и покушаје уније са Римом.   Владика Атанасије, једини почасни професор ПБФ и његов некадашњи декан, већ пише шести том који ће обухватити период од пада Цариграда до 20. века.   “Писати Патрологију за мене није ни мало лака ствар. То није исто што и писати историју старе хришћанске литературе, како су ову богословску струку до данас називали многи патролози. Јер Патрологија је ипак нешто више од хришћанске литературне историје или историје средњовековне философије. Она је, треба да је, својеврсни живо(то)пис, иконопис Светих и светлих ликова Отаца и Учитеља цркве, чија историја и литература није била па прошла, него је и недељиво повезана са историјским бићем цркве и свагда присутна у њеном живом предању вере, у благодатном искуству молитвене и словесно-литургијске, светотројичне заједнице са свим Светима у истом богоопштењу и богопознању“, истиче владика Атанасије у уводу једног од томова Патрологије, чији су издавачи две епархије СПЦ – Захумско-херцеговачка и Западноамеричка, у сарадњи са ПБФ.   Јелена Тасић     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Логос,
      На Аранђеловдан, дана 21. новембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим прославио је своју крсну славу.     Прослава празника започела је светом архијерејском Литургијом у манастиру Даљ Планина којом је началствовао Епископ Херувим уз саслужење архимандрита Германа Богојевића (Епархија канадска), архимандрита Гаврила Стевановића (Епархија зворничко-тузланска), протонамесника Немање Клајића, првог пароха даљског, јереја др Марка Шукунде, пароха трпињског и ђакона Војислава Николића.   Владика Херувим се у пригодној беседи обратио сабранима и честитао им велики празник.   Учешћа у светој Литургији узели су господин Милан Шапић, генерални конзул РС у Вуковару, госпођа Драгана Јецков, саборска заступница, господин др Војислав Станимировић, председник Главне скупштине Самосталне демократске српске странке, господин Срђан Јеремић, председник ЗВО и господин Срђан Колар, председник ГО СДСС-а Вуковар.   Пре славског ручка славске дарове благословио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије (Перић) уз присуство Епископа горњокарловачког г. Герасима и многобројног свештенства и монаштва Епархије осечкопољске и барањске, те осталих Епархија СПЦ.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Велики угодник Божји, Преподобни Јоаникије Велики, свечано и молитвено је прослављен и ове године, у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима у 22. недјељу по Духовима, 17. новембра.     Управо овог подвижника и молитвеника, кога је Господ обдарио даром чудотворства и који је имао изузетно велико смирење и кротост, као свог небеског заштитника прославља духовни отац Богом спасаване светосавске Епархије будимљанско-никшићке – Епископ Јоаникије.   Тим поводом, у манастиру Ђурђеви Ступови служена је Света архијерејска литургија, којом је началствовао Преосвећени Епископ Јоаникије уз саслужење 13 свештенослужитеља и једног ђакона и молитвено учешће бројног вјерног народа.   Бесједећи о Преподобном Јоаникију Великом, Владика будимљанско-никшићки је казао да он није случајно добио епитет Велики, јер је био велики духом.   „Живио је на Олимпијској гори, то је онај Олим у Малој Азији, одакле је дошао и Свети Методије, Свети Кирило са тих гора. Та гора је била света и прије Свете Горе Атонске, а, тек, касније је Света Гора Атонска засијала са великим Божјим угодницима. Један од њих је Свети Јоаникије, могуће да га је негдје срео и Свети Методије, словенски просветитељ. Углавном, он је за живота постигао такве врлине да је постао Чудотворац и Светитељ.   Имао је тај посебан дар да они који су достојни су га видјели, а они који нијесу достојни да га виде, нијесу га могли видјети. Био је човјек, који је, овдје на земљи, већ, смјестио Бога живог у своје срце, постао земаљски анђео и небески човјек, како пјевамо у стихирама. Велики Чудотворац, велики Божји угодник, велико свјетило Цркве Божје; он је био прости монах, није био свештенослужитељ, али је толико био пун Духа Светог и Божје истине да су се многи поучавали од њега и многе је упутио на пут спасења“, казао је Његово преосвештенство.   Сабранима се обратио и протојереј-ставрофор Милун Фемић, свештеник у пензији,  честитајући свима празник, а имендан владици Јоаникију. Отац Милун је недавно прославио педесет година свештеничке службе, коју је започео у родним Беранама, у манастиру Ђурђеви Ступови.   „Бог је тако хтио да нам, баш, овдје, доведе нашег дивног владику који, заиста, свијетли својим примјерима. Упознао сам владику Јоаникија давно, док је био студент Богословског факултета СПЦ у Београду, а они су дошли да посјете овај манастир, чији сам био старјешина. Владика је, већ, тада, дјеловао својим понашањем да на њега можемо сви да се угледамо. Разликовао се од других студената. Сјећам се, имао је о рамену неку торбицу, чини ми се ткану, какву носе монаси на Светој Гори и ја сам му тада рекао: Колико могу да видим, Ви ћете бити монах, а може Бог дати да будете и владика. Он ме упита како знам, рекох: Нешто ми казује“, подијелио је прота Милун сјећање на сусрет са Преосвећеним Епископом Јоаникијем, тадашњим студентом.   Захвалио је Богу што је вјерни народ у Црној Гори добио владику, којем је, сматра свештеник Фемић, дата једна од најсиромашнијих Епархија код нас.   „Међутим, он је својим трудом, уз помоћ Божју, а и уз помоћ свештенства, које је он рукополагао, није имао у толиком броју ни свештеника, ни монаха, ни монахиња, колико то има данас, успио трудом, уз помоћ Божју, да овде до Шћепан Поља, од Плава, Гусиња и Рожаја до границе према Босни, да обнови једну тако лијепу Епархију и не само што је обновио, него у тој његовој Епархији, колико сам примјетио, влада лијепа духовна хармонија“, казао је отац Милун.   Истакаваши да на овом простору никад није било лако, протојереј-ставрофор Милун Фемић је подсјетио на личност игумана Мојсија (Зечевића), који је столовао у манастиру Ђурђеви Ступови и био духовни и световни владар Васојевића крајем 18. и почетком 19. вијека. Ријетки су били периоди мира за ову светињу, а, како су му причали свештеници, Италијани су 1941/1942. године опколили манастир са митраљезима, те испревртали плоче испред ктиторског гроба и у припрати, тражећи магацин са оружјем.   Навео је да је био разочаран стањем које затекао када је дошао на дужност, у децембру 1971. године. Испред дворишта и по манастирском имању су напасана говеда. Велика „навалица“, казао је о. Милун, била је на манастирске ливаде, воће, шуму. Иако се договорио са Митрополитом Данилом да на овој дужности остане годину-двије, док не дође неки монах, овдје је провео као парох 21 годину.   „Ја сам тада био сам, а сада је овдје, хвала Богу, доста братије. Они су, већ, до сада, учинили, заиста, много овдје да човјек не може да замисли да ће све овако лијепо да изгледа. Желим да наш владика поживи, ако Бог да дуго, да га Господ благослови да има снагу коју је до сад имао, физичку и духовну, да све тешкоће и обавезе поднесе и издржи. Нека је срећан имендан драги владико“, поручио је прота Милун Фемић.   Прослављање имендана Епископа Јоаникија настављено је ломљењем славског колача и свечаном трпезом за сараднике и госте, уприличеној у манастирској гостопримници.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...