Jump to content
Zoran Đurović

Осврт на збуњујући интервју Владике Максима НИН-у

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 часа, Талични Том рече

За тебе важи пословица: ”С ким си, такав си!”, то јест исти вам је ментални склоп (теби и Авокаду). Шта ћеш, нико није савршен...

A s kojim si ti to hriscanima okruzen kada ateista treba da te uci da kritikujes (neciji) stav a ne coveka? Ili je tebi to sve isto?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Талични Том рече

Ја сам увек жалио ликове који су за себе мислили да су толико паметни да им друге особе нису ни прићи у тој њиховој ”памети”.

Nisam toliko pametan... ni blizu...

 

Цитат

Понављам, свакој особи са просечном интелигенцијом јасно је да неко (в. Максим) може у исти мах да остане без професорске катедре на БФ, а да истовремено не изгуби епископску катедру (=управљање повереном му Епархијом).

Nismo ni pričali da li može ili ne može... može svakako jer sila Boga ne moli... ;)

Rekao sam i obrazložio zašto je nelogično da se to desi pod uslovom da je za episkopa potreban veći stepen verske ispravnosti nego za profesora PBF i pod uslovom da Sinod nastupa iskreno i moralno.

 

Цитат

Чим ти то ниси у стању да схватиш, значи да си испод-просечно интелигентан. И то је само констатација, не и увреда, још мање је фрљање квалификацијама, епитетима и дијагнозама. 

A kad ne bih bio u stanju ni da pravilno prepričam to o čemu smo pričali, jel bi onda bio inteligentan ili glup??? :)

 

Цитат

Изнео сам ти довољно аргумената због којих би свака нормална особа - која тврди супротно од онога што ја тврдим - признала да није у прву.

Evo da radi skraćenja preskočim to da li si izneo puke tvrdnje ili i argumente za te tvrdnje i da uzmemo da si izneo argumente... ja sam izneo kontra-argumente - obrazloženja zašto tvoji argumenti ne stoje i ti si na to popizdeo... svaka normalna osoba lako može da zaključi zašto je to tako i ko je u pravu.

Opet upadaš u ono što sam već prokomentarisao, pa moram da ti ponovim još jednom: tvrdnja ne postaje istinita i neoboriva samo zato što si je ti izneo.  :)

Žao mi je ako si u skladu sa ovim modernim pile mamino najpametnije na svetu tendencijama vaspitan tako da misliš da ako ti nešto kažeš, onda svako normalan mora to da prihvati i dobijaš histerične napade kad se neko ne složi sa tobom i želju da pljuješ po njemu... ali tu već ne mogu da ti pomognem...

 

Цитат

Ти се и даље правиш луд и кажеш да ја нисам изнео нити један ваљани аргумент.

Taj komentar se odnosio na onu tvoju poruku kada si (verovatno u nemoći da odgovoriš na kontra-argumente) počeo da pišeš o meni.

A valjanost tvojih argumenata sam osporio u konkretnim odgovorima na iste.

 

Цитат

Зар то не ради неко ко је махер у језичко-логичким заврзламама, и неко ко није спреман да призна пораз (у дискусији)?

Polaziš od pogrešne pretpostavke (bojim se u tvom slučaju i aksioma) da je svako ko se ne slaže sa tobom automatski pretrpeo poraz u diskusiji.

Takođe, ne znam na koje jezičko-logičke zavrzlame u mojim porukama misliš... hajde citiraj neku i objasni šta je problem.

 

Цитат

Ово за ”клемпаве уши, велики нос, и јаког тату...” је само лош покушај да испаднеш смешан и симпатичан. То можеш само код особа сличног менталног склопа. И нигде више.

:)

Tvoje ocene moje ličnosti nisu ništa ozbiljnije od toga... samo je rečnik malo drugačiji od onog iz obdaništa...

 

 

Цитат

П.С. За тебе важи да мораш да смањиш охолост (=гордост) и себељубље, да био постао озбиљан дискутант у дискусијама које су све, само нису смешне.

Jel bi mogao da citiraš neki deo neke moje poruke (pre nego što si počeo da vređaš) iz kojeg si vidi moja oholost i sebeljublje?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Талични Том рече

Могуће је, јер у његовом случају још увек није пређен Рубикон.

Rubikon je definitivno pređen i kocka je bačena... ne od strane Maksima, već od strane Sinoda... jer ovakvom odlukom, Maksim je posredno proglašen za jeretika - nekog čiji su verski stavovi nepravoslavni, takvi da ne može da predaje studentima bogoslovije (a proglašen je za jeretika od strane tela koje nema prava da ga proglasi za jeretika i za nešto za šta je veoma sporno da li će Sabor oceniti kao jeres)... tu sad nema nazad... jer ako Maksim sad počne da đuska onako kako Sinod svira, svima će biti očigledno da je moralna gnjida koja odustaje od svojih stavova samo da bi zadržao preostale titule + da je bio u jeresi. Maksim više nema častan izlaz iz sukoba - kocka je bačena i može samo da izgubi (manje ili više) ili da pobedi... Tako se ne opominje brat, kojem u ljubavi i strpljenju daješ još jednu šansu da se slobodnom voljom preumi... tako opominju kriminalci, izlome ti noge i ruke kao naznaku i upozorenje šta još gore može da ti se desi ako ih ne poslušaš... jer njih i ne brine šta ti misliš i šta drugi misle o tebi, sve dok si u poslušanju prema vođi bande.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово је само упозорење, ако настави овако може да буде пензионисан или рашчињен. Не знам шта је ту тешко да се схвати. Нису хтели да буду тако строги, да га одмах рашчине.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Avocado рече

Rubikon je definitivno pređen i kocka je bačena... ne od strane Maksima, već od strane Sinoda... jer ovakvom odlukom, Maksim je posredno proglašen za jeretika - nekog čiji su verski stavovi nepravoslavni, takvi da ne može da predaje studentima bogoslovije (a proglašen je za jeretika od strane tela koje nema prava da ga proglasi za jeretika i za nešto za šta je veoma sporno da li će Sabor oceniti kao jeres)... tu sad nema nazad...

Ја сам разумео да га је Синод свргао због путних трошкова, а не због плана и програма на Богословском. Такође, Синод је после свргао еп. Игњатија са места декана због непослушности. Да је Синод оптужио еп. Максима за јерес неодарвинизма и панјелинизма, онда би то значило да мора да уклони и еп. Игњатија са факса, јер га је подржао.

 

Пре сат времена, Жика рече

Ово је само упозорење, ако настави овако може да буде пензионисан или рашчињен. Не знам шта је ту тешко да се схвати. Нису хтели да буду тако строги, да га одмах рашчине.

Који они? Свети архијерејски сабор? Колико сам разумео, еп. Максим је у групи оних владика који захтевају да се Сабор што пре сазове. Како овде бити паметан и разумети...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Жика рече

Ово је само упозорење, ако настави овако може да буде пензионисан или рашчињен. Не знам шта је ту тешко да се схвати. Нису хтели да буду тако строги, да га одмах рашчине.

Ma, jasno ko' dan,.... sta se uhvatili za to jeste ovo nije ono, vec je to' .. :D ,.... vec sam naveo ikonomija ili snishodjenje, nije primenjena akriviji ili strogost i sad sve zavisi od e.Maksima da li ce pravilno shvatiti svoju poziciju - koje nije jos uvek jeres, ali je po meni jedna neposlusnost Sinodu koji zasad predstavlja vecinu u SPC..... i videcemo na sledecem Saboru kako ce dalje sve izgledati - nadam se nekom smirivanju situacion i da se nadje neka zlatna sredina i pomirljiv put i mir u Crkvi koji je najveca stvar.... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Bokisd mssh da se pucisti preobuku i smire do prve sledece prilike. That train is long time gone now 🙄

Kako ne kapiras da nemaju nameru da stanu, cak su i ostavili izlaz za slucaj opasnosti koji se zove novi ustav ep u SAD na koji ce izaci i priklonoti se Fanaru ako dogori. Grigorije  takodje govori da je pravni status ep u Nemackoj klimav i da potrebuje modifikaciju tj preregistraciju!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Протомајстор рече

Ја сам разумео да га је Синод свргао због путних трошкова, а не због плана и програма на Богословском. Такође, Синод је после свргао еп. Игњатија са места декана због непослушности. Да је Синод оптужио еп. Максима за јерес неодарвинизма и панјелинизма, онда би то значило да мора да уклони и еп. Игњатија са факса, јер га је подржао.

 

Који они? Свети архијерејски сабор? Колико сам разумео, еп. Максим је у групи оних владика који захтевају да се Сабор што пре сазове. Како овде бити паметан и разумети...

Нигде се не сазива нешто што треба да донесе капиталне и круцијалне одлуке ако нема скоро па јединства,јер не јединство пре скупа  води ка подели.У овом случају би њих десетк стално издвајало се и оспоравало одлуке Сабора, као што то чини и сада.Биће ту још мало ломљења неких епископа па онда сазивање,па ће Сабор донети одлуке које сви морају да поштују.тако се долази до јединства свуда. То је једноставно правило функционисања свих друштвених организација,па и Цркве.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Нигде се не сазива нешто што треба да донесе капиталне и круцијалне одлуке ако нема скоро па јединства,јер не јединство пре скупа  води ка подели.У овом случају би њих десетк стално издвајало се и оспоравало одлуке Сабора, као што то чини и сада.Биће ту још мало ломљења неких епископа па онда сазивање,па ће Сабор донети одлуке које сви морају да поштују.тако се долази до јединства свуда. То је једноставно правило функционисања свих друштвених организација,па и Цркве.
Ma они су хтели да праве неки скандал на том сабору, неки хаос који би медијски злоупотребили. Јер, сад би Максим и Гргур били спремни на све или ништа. Имају све антисрпске медије са собом, америчку и немачку подршку. Све би протурали са причом око Вучића као централном.

Сваком хришћанину је јасно: ако је Максим невин, онда ће то својим смирењем показати. Ваљда је толико скроман да не мисли да ће ПБФ пропасти ако он не буде предавао тамо? Па може да пише књиге и тако служи студентима и Цркви. Ако је неправедно истеран, што не остави времену и Богу да га прослави?

Послато са TA-1032 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Жика рече

Ово је само упозорење, ако настави овако може да буде пензионисан или рашчињен. Не знам шта је ту тешко да се схвати. Нису хтели да буду тако строги, да га одмах рашчине.

Ovo je jedino smisleno opravdanje, ako su sigurni da će ga na sljedećem Saboru raščiniti, jer Maksa očigledno neće promjenuti mišljenje u pogledu teološkog problema zbog čega su ga skinuli sa PBF. Ako ga ne rasčine, onda se bojim da se radi onom što je baš avokado zapazio. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Батовен рече

Ma они су хтели да праве неки скандал на том сабору, неки хаос који би медијски злоупотребили. Јер, сад би Максим и Гргур били спремни на све или ништа. Имају све антисрпске медије са собом, америчку и немачку подршку. Све би протурали са причом око Вучића као централном.

Сваком хришћанину је јасно: ако је Максим невин, онда ће то својим смирењем показати. Ваљда је толико скроман да не мисли да ће ПБФ пропасти ако он не буде предавао тамо? Па може да пише књиге и тако служи студентима и Цркви. Ако је неправедно истеран, што не остави времену и Богу да га прослави?

Послато са TA-1032 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Баш тако

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, The Godfather рече

@Bokisd mssh da se pucisti preobuku i smire do prve sledece prilike. That train is long time gone now 🙄

Kako ne kapiras da nemaju nameru da stanu, cak su i ostavili izlaz za slucaj opasnosti koji se zove novi ustav ep u SAD na koji ce izaci i priklonoti se Fanaru ako dogori. Grigorije  takodje govori da je pravni status ep u Nemackoj klimav i da potrebuje modifikaciju tj preregistraciju!

ja kapisko' :D .... ali eto, nadam se da ce kod njih (i svih) proraditi neko razumevanje i svest da ovo sve sto se desava nije bas okey i steti samoj nasoj crkvi i njenim interesima i da ce se smiriti strasti i da ce se nekako pronaci neki mir i odrzivo resenje za sve probleme.... (ce' vidimo...:945729:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
VIDOVDAN.ORG

Медији су пренели вест о разрешењу епископа Максима као професора...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хајде да кренемо од овога:

On 6.11.2019. at 23:34, Батовен рече

Иначе, Ломпар ми је лично причао пре шест година како се он зна са Ољом Бећковић, да су одрасли у истој згради, школи итд. На моје питање зашто га нема у њеној емисији ( јер, да ти из овог универзума кажем, Ломпар је најактуелнији српски интелектуалац већ 10 год.), Ломпар ми је са осмехом рекао: ,,Па она зна мене јако добро, зна да бих јој уништио емисију.

Када ти на основу само једне реченице (ове подвучене црном бојом, болдоване) закључиш следеће...

On 6.11.2019. at 23:45, Avocado рече

Zar nije gordost jedan od najvećih grehova u hrišćanstvu? Ne poznajem čoveka, ali ako ti je to stvarno tako rekao, deluje baš nadobudno... fantazira da bi njegovo gostovanje nekom uništio gledanu emisiju confused1 , pa pride fantazira i da ga zbog toga neko ne zove u emisiju...

...да је један човек (Мило Ломпар) горд (=надобудан) - значи поставиш му дијагнозу - онда је то у реду. Али, када теби неко на основу онога што пишеш на овом Форуму (конкретно довољна је и само ова тема на којој дискутујемо) постави дијагнозу (закључи и каже ти да си охол, горд...) то онда није у реду, па ти реагујеш овако:

On 8.11.2019. at 1:21, Avocado рече

Uvek su me oduševljavali i zabavljali likovi koji smatraju da je dovoljno da iznesu neku tvrdnju bez ikakvog obrazloženja i argumenta i to je kao to, misle da to tako jeste i da bi to neko trebalo da prihvati samo zato što su oni to napisali i još pride misle da su time napisali nešto pametno. 

Sine, frljanje kvalifikacijama, epitetima i dijagnozama bez i jednog argumenta te samo diskvalifikuje kao ozbiljnu i zrelu osobu... a propustio si i da mi kažeš da imam veliki nos, klempave uši i da bi tvoj tata mogao da prebije mog tatu. :)

p.s. važi i za tebe ono što napisah Batovenu za partski hitac...

И овако:

пре 22 часа, Avocado рече

Tvoje ocene moje ličnosti nisu ništa ozbiljnije od toga... samo je rečnik malo drugačiji od onog iz obdaništa...

Па, кога бре ти зајебаваш?! Значи, теби се може да постављаш дијагнозе - и то људима који нити су предмет расправе, још мање су се појавили на овом Форуму и изјавили било шта на њему - али ти се не може да истрпиш да теби неко постави дијагнозу!? Ајде да замислимо да су уместо имена Мило Ломпар стајала имена - Теофил Панчић или Петар Луковић. Да ли би и тада прокоментарисао како су они горди, или би нехајно прешао преко поста не осврћући се на саму изјаву (да ће неко да уништи емисију Ољи Бећковић)?

Све о стало у вези са овом задатом темом, када си ти у питању, не вреди коментарисати. Јер, понављам, све се своди да се ти кроз језичко- логичке заврзламе извлачиш из по тебе неповољних ситуација. Да ти то изнова доказујем - нема сврхе.

Пробаћу, на крају, само да ти још једном објасним како постоје две логике - твоја логика (логика којом се руководе пали људи који не живе у Цркви, али живе у палом свету) и логика Цркве (којом се руководе пали људи у Цркви).

Узмимо само два важна догађаја која су неизоставни део црквеног Предања. У првом догађају, десио се сусрет између Архангела Гаврила и девојке по имену Марија (Пресвете Богородице), у којем је Архангел Гаврило Марији пренео једну важну (судбински важну по човечанство) поруку - да ће да зачне од Духа Светога и да ће да роди мушко дете (Сина Божијег), коме ће да надене име Исус. (Јеванђеље по Луки, глава 1, стихови 26-38) 

У другом догађају, та иста девојка Марија остаје трудна, зачиње дете са Духом Светим, и рађа Сина (Божијег) који ће, како је Архангел Гаврило рекао Марији (Пресветој Богородици) ”бити велики, и назваће се Син Вишњега...”.

Молим те, смести ми ова два догађаја у твоју логику (логику палих људи изван Цркве, у палом свету), и покушај да их објасниш твојом логиком. Да ли је то могуће?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Avocado рече

tu sad nema nazad... jer ako Maksim sad počne da đuska onako kako Sinod svira, svima će biti očigledno da je moralna gnjida koja odustaje od svojih stavova samo da bi zadržao preostale titule + da je bio u jeresi. Maksim više nema častan izlaz iz sukoba - kocka je bačena i može samo da izgubi (manje ili više) ili da pobedi..

 

пре 37 минута, Талични Том рече

Молим те, смести ми ова два догађаја у твоју логику (логику палих људи изван Цркве, у палом свету), и покушај да их објасниш твојом логиком.

За Авокада је логично да би Максим евентуалним покајањем и смерним послушањем синоду (што он није рекао) испао морална гњида итд.

Мислим да је Авокадо овим све рекао и из тога се види колико му је далека сама мисија Цркве и живот у њој а нажалост овде има гомилу истомишљеника који му лајкују.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Са званичне интернет странице Телевизије Храм доносимо први део интервјуа са јеромонахом Доситејем, игуманом свештене обитељи манастира Ћелије код Лајковца, у Епархији шумадијској.   
    • Од Логос,
      Уџбеници из Православног катихизиса на помолу!
       
      Можда би као увод у ову тему о скором (и коначном!) изласку нових уџбеника Православног катихизиса могла послужити једна анегдота (или виц, шта ли је већ) коју сам чуо од Матије Бећковића на једном симпосиону на Православним богословском факултету у Београду. Иде отприлике овако: неки човек (рече наш Матија и националност, али ја је нећу помињати да некоме не би зазвучало као погрешна поента анегдоте) решио да мења веру. И сад размишља да ли да постане будиста, католик, православац или протестант. И на крају одлучи – постаће православни хришћанин! И ови његови га питаше – добро, реци нам који ја разлог да баш православце одабереш? А он им одговори – знате како, од свих набројаних они су најгоре организовани, ту се често не зна ни ко пије, ни ко плаћа, највише се свађају, једном речју изгледају гори од свих – тако да Бог мора имати неки дебео разлог зашто их држи! И ето, зато, због тог тајанственог Божјег „дебелог разлога“, изабрао је Православље.

      Духовита анегдота о нашој Цркви. На први поглед, није далеко од истине оно што је у њој речено. Ипак, ствари нису како изгледају, неки „дебео разлог“ заиста постоји. Ја бих рекао да је и наш Бог духовит – уме да буде парадоксалан и да нас у тој парадоксалности радосно насмеје и изненади. А како и неће бити духовит Отац који исходи Духа Светога! Ето, та Божја, Очева духовитост пројавила се, а где би друго и био Дух до у Телу Његовог Сина, у току, могу слобдоно рећи, великог подвига израде нових уџбеника Православног катихизиса за наше основне и средње школе. На том пројекту су, под руководством митрополита Амфилохија (који је одређен испред Сабора СПЦ) радили наши наставници и наставнице верске наставе, теолози који су непосредно ангажовани у нашим школама. Временом, многи су и одустали. Остала је једна група најупорнијих, можда оних који нису толико голицљиви на Божје голицање и духовиту парадоксалност – у стању су да као праотац Јаков остану на ногама. Новозаветни Израиљци. 

      Заиста, током ове године ствари су кренуле да се озбиљно померају. Уџбеници су већином написани. Добијене су и прве рецензије, као и благослов Светог архијерејског синода СПЦ да се три уџбеника могу штампати. Наиме, најављено је да ће најпре, као својеврсни брод ледоломац, изаћи уџбеници за први и пети разред основне и за први разред средње школе, а за њима потом, полако и остали уџбеници. Током лета су аутори уџбеника за средњу школу (колегинца Милица Петровић из Епархије бачке и моја маленкост из Архиепископије београдско-карловачке), заједно са вредним ђаконом Радомирем Маринковићем, референтом за црквену просвету при Светом синоду и лекторком из Завода за уџбенике и наставна средства у Београду вредно радили на лектурисању уџбеника. Текст је сређен, обезбеђене су илустрације и уџбеник је требало да се појави почетком ове школске године. Авај! Није – из разлога због којих је онај брат с почетка овог текста одлучио да постане православац, то јест због Божје духовитости. Но, ако сте мислили да је ту крај Божје духовитости – није. Сада тек долази оно најважније.

      Уџбеници (први и пети основне и први разред средње школе) излазе почетком другог полугодишта! Полако, полако – Бог је, како рекох, духовит. Да, излазе нови Православни катихизиси – али у Републици Хрватској. Ову предивну вест и велики подвиг Митрополије загребачко-љубљанске, али треба рећи – и званичне Републике Хрватске (издавач је Просвјета Загреб), верујемо убрзо ће следити надлежни у Цркви и у Заводу за уџбенике, овде код нас у Србији.

      Овим поводом (част ми је и велика радост да о томе обавестим нашу црквену јавност), желим да укратко опишем шта се догодило у Загребу дана 08. децембра 2019. и да изразим велику захвалност труду и љубави нашим домаћинима.

      Наиме, на позив господина Мирка Марковића, испред издавачке куће Prosvjeta из Загреба, дана 07. децембра за Загреб су се упутили аутори уџбеника: Љиљана Перишић-Бурсаћ, Милица Петровић (Епархија бачка) и моја маленкост – др Александар Милојков (Архиепископија београдско-карловачка). У просторијама Српске православне гимназије Кантакузина Катарина Бранковић, дочекао нас је отац Богољуб, секретар митрополита Порфирија. Сместили смо се у самом центру Загреба, у просторијама Митрополије. Оно што ми је одмах запало за око била је живост те зграде. Из једне просторије допирало је певање дечјег хора. Мало даље, у другој просторији, чуо сам глас митрополита Порфирија – водио је духовне разговоре са верним народом (духовна предавања током поста). Жива је Црква у Загребу, Богу хвала. А Загреб сав у светлу и пун људи. У току је католички Адвент – свечарска манифестација у сусрет Божићу. Мислио сам да ови наши у Београду претерују са новогодишњим кићењем, али су ме Загрепчани демантовали. Ипак, моји су утисци да је атмосфера лепа и позитивна. Људи су весели и веома љубазни. Такви су били у ресторану где нас је отац Богољуб одвео на вечеру, али и на улици – љубазно су одговарали и на Миличину новосадску, а и на моју београдску екавицу. Много се прича о рђавим односима између Срба и Хрвата. Не знам, ја сам можда нереалан и тврдоглав, али некако не желим да верујем у те приче. Кад у себи носиш добру вољу и поштовање према другом човеку, тешко да ћеш са друге стране добити нешто друго до осмех и љубазност. Милица и ја смо се тако и осећали међу свим тим људима на Тргу Бана Јелачића и заиста ништа лоше и непријатно нисмо понели из Загреба. 

      Мене је поготово обрадовао статус верске наставе у Републици Хрватској, о чему ми је причао колега који тамо и ради. Оно што важи за већинску, католичку веронауку важи и за православну – сви наставници су у сталном радном односу, имају по два часа недељно. Ето, још једног, али овог пута не духовитог парадокса – православни ваероучитељи имају бољи статус у Републици Хрватској од нас, православних (и свих других) вероучитеља у Републици Србији. Ми у Србији заиста треба да се запитамо – шта се то са нама догађа? Да подсетим, Република Србија има Закон који јасно дискриминише наставнике верске наставе – јер само они, у просветном систему, сходно законским одредбама, не могу засновати радни однос на неодређено време. И то је тако читаво једно пунолетсво – 18 година!

       Радовао сам се што сам чуо да су односи и сарадња са Католичком Црквом јако добри. Захвљујући Католичкој Цркви и њеној борби и ауторитету у Хрватској, много тога доброг остварено је и за нашу Православну Цркву на тим просторима (ту свакако спада и статус веронауке у државним школама). О томе сам слушао од својих колега. Слава Богу, тако и треба да буде.

      У недељу, 08. децембра присуствовали смо Светој Литургији, којом је началствовао Високопреосвећени митрополит Порфирије. Радовао је призор прилично испуњене Цркве. Много је младих, деце. Дугачак ред, не један већ два реда, за причешће. Са радошћу и ми са њима приступисмо. Након Свете Литургије – агапе. Та догађања након Свете Литургије мени највише показују колико је Црква жива – људи остају, пију кафу заједно, комуницирају, заједница живи.

      Око поднева је почео састанак са представницима издавачке куће, којем је присуствовао и митрополит Порфирије. Поред њега ту су, између осталих, били и рецензенти наших уџбеника: отац Вукашин Цветојевић, отац Горан Тодоровић и теолог Мирослав Мишановић. Уговори су потписани и уџбеници ће се, ако Бог да, појавити у хрватским школама почетком другог полугодишта. Такође, договорена је и динамика достављања наредних уџбеника, за остале разреде основних и средњих школа.

      Након овог, пословног дела, уследили су лепи и занимљиви разговори са митрополитом Порфиријем и, наравно, дивна трпеза.

      Желим од срца да се захвалим митрополиту Порфирију и нашим дивним домаћинима из Митрополије загребачко-љубљанске што су нас аврамовски дочекали. Такође, желим да им се захвалим што су управо они били та почетна, ледоломачка сила којом ће лед коначно пући а нашем броду – новим уџбеницима Православног катихизиса – омогућити да даље заплови. Хвала дивном оцу Богољубу на бризи око нашег смештаја и пријатном гостопримству. Посебну захвалност морам да изразим и драгом ђакону Драгану Радићу. Њему, као и другом ђакону – Радомиру Маринковићу, референту за црквену просвету при Светом синоду. Наиме, они су у свом овом послу били та ђаконска-анђелска служба. Били су прави посредници, јер су својим трудом омогућили да праве информације допру тамо где треба, те да и плодотворна радња крене правим током. И ево, хвала Богу, та радња долази до свог коначног циља.

      Слава и хвала Богу, наши нови уџбеници ће коначно угледати стварност. Крећу да живе из Републике Хрватске – да буду узор и подстрек и за појављивање и Републици Србији. Коначно, и Републици Хрватској се треба захвалити – јер се овај пројекат финансира из њеног буџета. Да, заиста је мало парадоксално. Бог јесте духовит и Духом својим уме да нас изненађује. Али, научисмо и ми да будемо Његови Израиљци – да се рвемо и не поклекнемо.
       
      др Александар Милојков
       
    • Од Логос,
      Три године од упокојења блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима (Мочевића) навршило се у недељу, 24. новембра 2019. лета Господњег, на празник Светог великомученика краља Стефана Дечанског и Светог мученика Мине.     Епископ јегарски Јероним (Мочевић) рођен је у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора Светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник  Светог Саве, првог Архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја.   Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори, где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку.   У чин архиђакона је рукопoложен на манастирску славу, на дан Сабора светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу свих светих,  9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра теологије. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика у Безансону (Француска).   У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године, у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт рукопроизвео га је у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика на Универзитету у Бечу. Бавио се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говорио је грчки, италијански, француски, руски, немачки и енглески језик.   На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког. Чин хиротоније извршио је Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 28. септембра 2014. године. Патријарху су саслуживала двадесет и два епископа, више архимандрита и протојереја, као и девет ђакона.   Епископ Јероним је, живећи у манастиру Ковиљу, као викар Епископа бачког г. Иринеја, богослужио у многим храмовима Епархије поучавајући верни народ и са својственом му непосредношћу сведочио радост Васкрсења Христова и васкрсења нашег које нам је Господ даровао, којем се надамо и које чекамо.   Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Јерониме!     Поводом треће годишњице од упокојења незаборавног владике Јеронима, Вашој пажњи препоручујемо следећи садржај:    Звучни запис предавања блаженопочившег владике јегарског Јеронима на тему: Велики вход и Херувимска песма   Интервју блаженопочившег владике јегарског Јеронима у емисији "Агапе", о Божићу 2015. Године (видео)   Звучни запис приступне беседе блаженопочившег владике јегарског Јеронима коју је изговорио на дан хиротоније у свештени епископски чин, 28. септембра 2014. лета Господњег       Извор текста и линкова: Епархија бачка
    • Од Логос,
      На Православном богословском факултету почетком протекле недеље представљена је петотомна Патрологија епископа бившег захумско-херцеговачког Атанасија (Јефтића), којом је крунисан његов рад на свеобухватном делу о светототачком живљењу, предању и књижевности који је започео пре 35 година, кад је као као ванредни професор Богословског факултета објавио први српски уџбеник патрологије.     Као што се 1984. сматра историјском за српску патрологију, тако је и објављивање истоименог петокњижја – први том изашао је 2015, пети 2019, оцењено као важан догађај не само за православну богословску мисао него за целокупну српску културу.   Како се чуло на представљању, у хришћанској науци генерално нема много добрих Патрологија – у западној традицији светоотачка литература своди се на рану цркву, док се у православном предању та епоха протеже знатно дуже, али није много детаљно проучавана – да би се сада на српском језику појавило “одлично, фундаментално и свеобухватно дело“.   Позивајући се и следећи ауторитете руског теолога Георгија Флоровског и свог духовног оца архимандрита Јустина (Поповића), владика Атанасије пише о животу, учењу, богословљу светих отаца, преноси њихове изворне текстове, доноси историјске, хагиографске, литургијске, саборско-канонске изворе и друге увиде у живот цркве из времена у коме су живели.   То је разлог што овај проширени уџбеник и владика Атанасије и аутор Прослова првог тома владика западноамерички Максим (Васиљевић) сматрају својеврсном патролошком читанком, којом је обухваћена разноликост црквеног учења, укључујући и јеретичке писце са којима су свети оци ратовали за чистоту вере.   Према оценама професора ПБФ, Патрологија владике Атанасија “показује да су свети оци себе доживљавали као тумаче библијских текстова, а да униформност у православљу никоме није представљала циљ јер је у православном свету постојала разноликост, схватана као израз слободе деце божје уједињене у љубави према Јеванђељу и јеванђелској истини“.   Први том Патрологије посвећен је црквеним оцима прва три века историје цркве, од којих су неки били и непосредни ученици Христових апостола.   У другом тому су источни оци и писци 4. и 5. века – од Никеје до Халкидона (325-451), међу које је прибројан и цар Константин Велики, уз кратку историју и саборске догмате везане за Симбол вере. Трећи том бави се светим оцима и црквеним писцима истока од Четвртог халкидонског до Осмог Фотијевог васељенског сабора (451-880).   Осим кратке историје васељенских и помесних сабора из овог периода, међу светим оцима и писцима нашли су се и цар Јустинијан Први и Дионисије Ареопагит.   Поднаслов четврте књиге је Латински оци од Никеје до 11. века, уз додатак о Петровом примату части. Пети том посвећен је светим оцима и учитељима цркве од светог Фотија (9. век) и његових ученика свете браће Кирила и Методија до пада Цариграда 1453, а описује и покушаје уније са Римом.   Владика Атанасије, једини почасни професор ПБФ и његов некадашњи декан, већ пише шести том који ће обухватити период од пада Цариграда до 20. века.   “Писати Патрологију за мене није ни мало лака ствар. То није исто што и писати историју старе хришћанске литературе, како су ову богословску струку до данас називали многи патролози. Јер Патрологија је ипак нешто више од хришћанске литературне историје или историје средњовековне философије. Она је, треба да је, својеврсни живо(то)пис, иконопис Светих и светлих ликова Отаца и Учитеља цркве, чија историја и литература није била па прошла, него је и недељиво повезана са историјским бићем цркве и свагда присутна у њеном живом предању вере, у благодатном искуству молитвене и словесно-литургијске, светотројичне заједнице са свим Светима у истом богоопштењу и богопознању“, истиче владика Атанасије у уводу једног од томова Патрологије, чији су издавачи две епархије СПЦ – Захумско-херцеговачка и Западноамеричка, у сарадњи са ПБФ.   Јелена Тасић     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Логос,
      На Аранђеловдан, дана 21. новембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим прославио је своју крсну славу.     Прослава празника започела је светом архијерејском Литургијом у манастиру Даљ Планина којом је началствовао Епископ Херувим уз саслужење архимандрита Германа Богојевића (Епархија канадска), архимандрита Гаврила Стевановића (Епархија зворничко-тузланска), протонамесника Немање Клајића, првог пароха даљског, јереја др Марка Шукунде, пароха трпињског и ђакона Војислава Николића.   Владика Херувим се у пригодној беседи обратио сабранима и честитао им велики празник.   Учешћа у светој Литургији узели су господин Милан Шапић, генерални конзул РС у Вуковару, госпођа Драгана Јецков, саборска заступница, господин др Војислав Станимировић, председник Главне скупштине Самосталне демократске српске странке, господин Срђан Јеремић, председник ЗВО и господин Срђан Колар, председник ГО СДСС-а Вуковар.   Пре славског ручка славске дарове благословио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије (Перић) уз присуство Епископа горњокарловачког г. Герасима и многобројног свештенства и монаштва Епархије осечкопољске и барањске, те осталих Епархија СПЦ.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...