Jump to content
Zoran Đurović

Осврт на збуњујући интервју Владике Максима НИН-у

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 37 минута, Талични Том рече

Проблем са Авокадом је што се он када га неко ”матира” (да употребим његов израз) једноставно прави луд.

Stvarno nisi skapirao u kojem kontekstu sam upotrebio taj izraz?  :)joooj

 

 

пре 37 минута, Талични Том рече

Тежиште партије пребаци са једног дела табле на други. И тако се иде до у недоглед са језичко-логичким (+ правничким) заврзламама у којима је он махер. Проблем настаје када му неко сруши концепцију и на другом делу табле. Онда његов краљ остаје без заштите. Уколико је принципијелан човек, као сви шахисти требало би противнику да пружи руку и призна пораз. Но, међутим, уместо да уради то што би урадио сваки часан човек он (непринципијелно) ћути.

A kad se to desilo?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Avocado рече

Ne moramo, mada si mogao i da odgovoriš kad si se toliko raspisao.

Zavisi od odgovora na ono pitanje koje si preskočio.

Ne proizilazi (ako je odgovor da je za poziciju episkopa potreban veći stepen ispravnosti).

Šta više, za neke predmete (jezici npr.) ne mislim da je verska podobnost uopšte bitna... što sam vrć i napisao.

Ni blizu.

Nisi... a inače ne postoji moja i tvoja logika... logika je jedna, ista za sve... bojim se da ne znaš šta ta reč zapravo znači.

:)

Kao što već rekoh, to nije moj zaključak tj. "moja logika".

... jer je braneći neodbranjivo ispao glup u društvu.

Ne razumem. Jer Maksim jeste kažnjen... nije mu "dato drugo preduzeće"... ali je samo delimično kažnjen.. a u međuvremenu sam shvatio da celo proseravanje zapravo prikriva sasvim druge razloge koji nikakve veze nemaju sa tim o čemu pišeš, a najmanje sa Duhom Svetim...  već jednostavno - Sinod mu je uzeo ono što može da mu uzme... a ono drugo je u nadležnosti Sabora kojeg Sinod ovim povodom trenutno nema hrabrosti da sazove.... verovatno jer nema potrebnu većinu... Čisto i najprizemnije politikantsko spletkarenje...

 

пре 7 минута, Avocado рече

Stvarno nisi skapirao u kojem kontekstu sam upotrebio taj izraz?  :)joooj

A kad se to desilo?

У свему изнад наведеном већ показујеш да ти интелигенција није јача страна. Као што већ написах, махер си у језичко-логичким (и правним) заврзламама, и то је то. Ништа више од тога. Што би рекао Св. владика Николај (Велимировић) ти си - ”чувена фирма на празном дућану”. Ајде што си глуп, него што си и охол (=горд), да то превазилази сваку могућу меру пристојности. По питању охолости (=гордости) господин Мило Ломпар (кога си нешто раније у овој теми прозвао) у поређењу са тобом је - мала маца. Зато, следећи пут када изговориш његово име, фино-лепо да се дубоко наклониш и о човеку говориш бираним речима. Но, пошто си ти у суштини изнутра празан сумњам да ћеш тако поступити.

Психолошки, ти си веома провидан. Долазиш на један православни Форум не да нешто ново научиш, не да дискутујеш уљудно, већ долазиш са намером да се са многима спрдаш. Но, ликови које ти својом ”виспреношћу” желиш да засениш не налазе се на овом Форуму. Већина њих су чланови тог вашег атеистичког кружока, који с нестрпљењем чекају да прочитају нешто ново што ти на овом Форуму напишеш, а још више чекају да се на твоје марифетлуке упеца неко наиван, и неко ко не уме да препозна твоју лукавост. Од тебе и твојих обожаватеља који падају у транс са сваком твојом новом објавом на овом Форуму, гори су и вредни жаљења само још они православни хришћани (чланови овог Форума) који се на твоје форе пале. Значи, да поновим још једном оно што сам малочас поручио једном од оних латентних хомосексуалаца из тог вашег атеистичког кружока, у коме си ти главна фаца: шетај...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Талични Том рече

У свему изнад наведеном већ показујеш да ти интелигенција није јача страна. Као што већ написах, махер си у језичко-логичким (и правним) заврзламама, и то је то. Ништа више од тога. Што би рекао Св. владика Николај (Велимировић) ти си - ”чувена фирма на празном дућану”. Ајде што си глуп, него што си и охол (=горд), да то превазилази сваку могућу меру пристојности. По питању охолости (=гордости) господин Мило Ломпар (кога си нешто раније у овој теми прозвао) у поређењу са тобом је - мала маца. Зато, следећи пут када изговориш његово име, фино-лепо да се дубоко наклониш и о човеку говориш бираним речима. Но, пошто си ти у суштини изнутра празан сумњам да ћеш тако поступити.

Психолошки, ти си веома провидан. Долазиш на један православни Форум не да нешто ново научиш, не да дискутујеш уљудно, већ долазиш са намером да се са многима спрдаш. Но, ликови које ти својом ”виспреношћу” желиш да засениш не налазе се на овом Форуму. Већина њих су чланови тог вашег атеистичког кружока, који с нестрпљењем чекају да прочитају нешто ново што ти на овом Форуму напишеш, а још више чекају да се на твоје марифетлуке упеца неко наиван, и неко ко не уме да препозна твоју лукавост. Од тебе и твојих обожаватеља који падају у транс са сваком твојом новом објавом на овом Форуму, гори су и вредни жаљења само још они православни хришћани (чланови овог Форума) који се на твоје форе пале. Значи, да поновим још једном оно што сам малочас поручио једном од оних латентних хомосексуалаца из тог вашег атеистичког кружока, у коме си ти главна фаца: шетај...

Uvek su me oduševljavali i zabavljali likovi koji smatraju da je dovoljno da iznesu neku tvrdnju bez ikakvog obrazloženja i argumenta i to je kao to, misle da to tako jeste i da bi to neko trebalo da prihvati samo zato što su oni to napisali i još pride misle da su time napisali nešto pametno. 

Sine, frljanje kvalifikacijama, epitetima i dijagnozama bez i jednog argumenta te samo diskvalifikuje kao ozbiljnu i zrelu osobu... a propustio si i da mi kažeš da imam veliki nos, klempave uši i da bi tvoj tata mogao da prebije mog tatu. :)

p.s. važi i za tebe ono što napisah Batovenu za partski hitac...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Талични Том рече

По питању охолости (=гордости) господин Мило Ломпар (кога си нешто раније у овој теми прозвао) у поређењу са тобом је - мала маца

Ма Ломпар уопште није горд, а камоли охол човек. Ако изузмемо ону гордост која свакако мучи сваког од нас. Ломпар је зајебант и ужива у провокацијама. Гордост је једно као психолошка, а друго као личносна категорија. Личносно, горд је онај који се ограђује од других, који се ослања на себе, који је самозадовољан и Бог му није потребан. То су поносни атеисти, на пример. Српско име Гордана указује на врлину, јер се ту мисли да човек не буде слинав и ништарија. Ломпаров став суштински значи: не прихватам оне који прихватају индивидуализам и себичност као меру ствари; њих прихватам једино као средство за убијање досаде и упутство другима какав не треба бити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 34 минута, Талични Том рече

 

У свему изнад наведеном већ показујеш да ти интелигенција није јача страна. Као што већ написах, махер си у језичко-логичким (и правним) заврзламама, и то је то. Ништа више од тога. Што би рекао Св. владика Николај (Велимировић) ти си - ”чувена фирма на празном дућану”. Ајде што си глуп, него што си и охол (=горд), да то превазилази сваку могућу меру пристојности. По питању охолости (=гордости) господин Мило Ломпар (кога си нешто раније у овој теми прозвао) у поређењу са тобом је - мала маца. Зато, следећи пут када изговориш његово име, фино-лепо да се дубоко наклониш и о човеку говориш бираним речима. Но, пошто си ти у суштини изнутра празан сумњам да ћеш тако поступити.

Психолошки, ти си веома провидан. Долазиш на један православни Форум не да нешто ново научиш, не да дискутујеш уљудно, већ долазиш са намером да се са многима спрдаш. Но, ликови које ти својом ”виспреношћу” желиш да засениш не налазе се на овом Форуму. Већина њих су чланови тог вашег атеистичког кружока, који с нестрпљењем чекају да прочитају нешто ново што ти на овом Форуму напишеш, а још више чекају да се на твоје марифетлуке упеца неко наиван, и неко ко не уме да препозна твоју лукавост. Од тебе и твојих обожаватеља који падају у транс са сваком твојом новом објавом на овом Форуму, гори су и вредни жаљења само још они православни хришћани (чланови овог Форума) који се на твоје форе пале. Значи, да поновим још једном оно што сам малочас поручио једном од оних латентних хомосексуалаца из тог вашег атеистичког кружока, у коме си ти главна фаца: шетај...

 

пре 9 минута, Батовен рече

Ма Ломпар уопште није горд, а камоли охол човек. Ако изузмемо ону гордост која свакако мучи сваког од нас. Ломпар је зајебант и ужива у провокацијама. Гордост је једно као психолошка, а друго као личносна категорија. Личносно, горд је онај који се ограђује од других, који се ослања на себе, који је самозадовољан и Бог му није потребан. То су поносни атеисти, на пример. Српско име Гордана указује на врлину, јер се ту мисли да човек не буде слинав и ништарија. Ломпаров став суштински значи: не прихватам оне који прихватају индивидуализам и себичност као меру ствари; њих прихватам једино као средство за убијање досаде и упутство другима какав не треба бити.

A što uopšte pričate sa Kivijem ozbiljno?On je ko oni likovi u kafani koji služe za ubijanje vremna dok nema ozbiljnih ljudi

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 40 минута, Avocado рече

Sine, frljanje kvalifikacijama, epitetima i dijagnozama bez i jednog argumenta te samo diskvalifikuje kao ozbiljnu i zrelu osobu... a propustio si i da mi kažeš da imam veliki nos, klempave uši i da bi tvoj tata mogao da prebije mog tatu. :)

Bas lepo primeceno 👍

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Талични Том рече

Мој Голубе бели, немој да ме разочараш. Ти ниси неинтелигентан. Далеко од тога. У претходном коментару, који ти цитираш, све сам друго урадио само нисам упоредио в. Максима са Нектаријем Егинским. Напротив. Увођењем Св. Нектрија Егинског у причу, само је још више огољено несмирење в. Максима. О непослушању да не причамо...

Мој Талични Томе немој да бригаш...  Господ се стара, врти се ова планета и без нас... 

Иначе, мислим да је увођење Св. Нектарија у причу дибидус промашај, поготово што је одмах после уведен у исту причу и друг Хамдија Поздрац...  

Нешто мнијем, овиЈЕх дана, још само фали, да употпунимо ову нашу форумску причу,  и да преко доушника, (сами ће се препознати) упутимо апел, тј. да предложимо Синоду да орденује и Тонија Блера, врлог саветника, нашег врлог преЦедника и да добијемо комплетну причу, тј. прави босански лонац... (ако ћемо право, што не би Блер добио орден? кад за сад добро саветује Вучића! а можда тако и Тонија обавежемо да се заузме за наше КиМ) и на крају приче. можда још треба додати три жлице вегете!   за сваки случај, илити: џаст ин кејс! :) 
Мислим кад смо већ код поређења баба и жаба, треба напоменути да Св. Нектарије није добио ''посао'' у Атини од истог онога који га је сменио са владичанског трона?!

Рецимо то би се могло поредити, неким случајем када би Синод (што наравно не може да се деси, јер то Сабор одлучује)  пензионисао владику Максима, па, онда за неко време, рецимо владика Максим добије посао предавача у Атини, или у Њујорку на Православној богословској академији Светог Владимира... 

Да се и не осврћем на ове фрљоке са Хамдијом и компанијом... (свашта ми пада на памет)   бојим се да би неко могао пасти са столице, поломити руку и да ме грицка савест после... глуво било! да се помакнем с места!  :) 


А што се тиче Авокада, њега је богзнакако и највише хвалио баш (друга звезда овог форума)  АВа(кадо) Римски!  прелистај мало те хвалоспеве и штоно ти велиш: само ће ти се касти... 

не може бити да је Авокадо нагло посенилио!?  Биће да ти ову партију шаха губиш на очиглед свих нас... Авокадо је правник, а ово су за сад баш правна питања,

Бог бира једног атеисту да посрами нас (мудре) овде...  да наружи нас које смо се сврстали у два клана! 

Он не навија он се смеје нама навијачима! С пуним правом!  јер ми више не разумемо једни друге... 

Ипак, не треба да бринемо... Господ се стара!  и биће оно што бити не може!  
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Avocado рече

Uvek su me oduševljavali i zabavljali likovi koji smatraju da je dovoljno da iznesu neku tvrdnju bez ikakvog obrazloženja i argumenta i to je kao to, misle da to tako jeste i da bi to neko trebalo da prihvati samo zato što su oni to napisali i još pride misle da su time napisali nešto pametno. 

Sine, frljanje kvalifikacijama, epitetima i dijagnozama bez i jednog argumenta te samo diskvalifikuje kao ozbiljnu i zrelu osobu... a propustio si i da mi kažeš da imam veliki nos, klempave uši i da bi tvoj tata mogao da prebije mog tatu. :)

p.s. važi i za tebe ono što napisah Batovenu za partski hitac...

Ја сам увек жалио ликове који су за себе мислили да су толико паметни да им друге особе нису ни прићи у тој њиховој ”памети”. Понављам, свакој особи са просечном интелигенцијом јасно је да неко (в. Максим) може у исти мах да остане без професорске катедре на БФ, а да истовремено не изгуби епископску катедру (=управљање повереном му Епархијом). Чим ти то ниси у стању да схватиш, значи да си испод-просечно интелигентан. И то је само констатација, не и увреда, још мање је фрљање квалификацијама, епитетима и дијагнозама. 

Изнео сам ти довољно аргумената због којих би свака нормална особа - која тврди супротно од онога што ја тврдим - признала да није у прву. Ти се и даље правиш луд и кажеш да ја нисам изнео нити један ваљани аргумент. Зар то не ради неко ко је махер у језичко-логичким заврзламама, и неко ко није спреман да призна пораз (у дискусији)? Ти процени ко у читавој причи срља у понор?! Ово за ”клемпаве уши, велики нос, и јаког тату...” је само лош покушај да испаднеш смешан и симпатичан. То можеш само код особа сличног менталног склопа. И нигде више.

П.С. За тебе важи да мораш да смањиш охолост (=гордост) и себељубље, да био постао озбиљан дискутант у дискусијама које су све, само нису смешне.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, florenntina рече

Bas lepo primeceno 👍

За тебе важи пословица: ”С ким си, такав си!”, то јест исти вам је ментални склоп (теби и Авокаду). Шта ћеш, нико није савршен...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Golub рече

Иначе, мислим да је увођење Св. Нектарија у причу дибидус промашај, поготово што је одмах после уведен у исту причу и друг Хамдија Поздрац...  

Увођење у причу Св. Нектарија Егинског може да буде промашај само за тебе. Послужио је као илустрација да се већ (макар једном у историји) десио сличан случај, не истоветан, с том разликом што су Св. Нектарија на правди Бога истерали из Александријске Патријаршије, а предавач на Риазору (ако се добро сећам имена Богословије у Атини) постао је због свог знања, скромности и осталих људских квалитета. 

пре 4 часа, Golub рече

А што се тиче Авокада, њега је богзнакако и највише хвалио баш (друга звезда овог форума)  АВа(кадо) Римски!  прелистај мало те хвалоспеве и штоно ти велиш: само ће ти се касти... 

И о. Зоран може да погреши. Грешили су и Светитељи у својим проценама, па може и он.

 

пре 4 часа, Golub рече

Бог бира једног атеисту да посрами нас (мудре) овде...  да наружи нас које смо се сврстали у два клана! 

Да, Бог често бира невернике да би посрамио верујуће људе, али у овом случају атеиста који се одазива на име Авокадо претерао је у својој зајебанцији.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Талични Том рече

Да би ту логику разумео мораш претходно кроз Свету Тајну Крштења да задобијеш ”Печат дара Духа Светога”. На жалост, можда моје речи делују грубо, али другачије не бива.

Ti njemu zapravo hoćeš da kažeš da će ga već, kada se krsti, Duh Sveti naučiti da bude licemer kao i ostali vernici. 

Postojanje opšteg zdravog razuma i opšteg moralnog zakona su za mnoge hrišćanske apologete bili dokazi za postojanje Boga. Česterton, na primer, kaže da je jedan od prvih simptoma gubitka vere u Boga - gubitak zravog razuma. Ti ovde kažeš da to ide obrnuto: kada neko poveruje u Boga i krsti se, on zapravo gubi zdrav razum.

Dakle, ne postoji ateistički zdrav razum i hrišćanski zdrav razum. Hrišćani jesu (ili bi barem trebalo da budu) blaži i spremniji da oproste od ateista, ali ni po kakvoj logici - ni krštenjskoj ni nekrštenjskoj - nije razumno držati kao episkopa čoveka koji je proglašen nepodobnim da predaje na PBF-u. Obrnuto bi moglo da bude, ali ovo nikako.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Талични Том рече

П.С. За тебе важи да мораш да смањиш охолост (=гордост)

 

 

пре 6 часа, Талични Том рече

У свему изнад наведеном већ показујеш да ти интелигенција није јача страна.

 

пре 6 часа, Талични Том рече

Но, пошто си ти у суштини изнутра празан сумњам да ћеш тако поступити.

 

пре 6 часа, Талични Том рече

Психолошки, ти си веома провидан.

 

пре 6 часа, Талични Том рече

Значи, да поновим још једном оно што сам малочас поручио једном од оних латентних хомосексуалаца из тог вашег атеистичког кружока, у коме си ти главна фаца: шетај...

 

пре 7 минута, Талични Том рече

Чим ти то ниси у стању да схватиш, значи да си испод-просечно интелигентан.

 

пре 8 минута, Талични Том рече

То можеш само код особа сличног менталног склопа. И нигде више.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Desiderius Erasmus рече

Ti njemu zapravo hoćeš da kažeš da će ga već, kada se krsti, Duh Sveti naučiti da bude licemer kao i ostali vernici. 

То си само ти могао да закључиш. Рекао сам, сасвим нормално, да неке ствари не могу да се схвате без Духа Светог, а који крштене особе примају у Св. Тајни Крштења и Миропомазања.

пре 1 минут, Desiderius Erasmus рече

ali ni po kakvoj logici - ni krštenjskoj ni nekrštenjskoj - nije razumno držati kao episkopa čoveka koji je proglašen nepodobnim da predaje na PBF-u. Obrnuto bi moglo da bude, ali ovo nikako.

Могуће је, јер у његовом случају још увек није пређен Рубикон.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, GeniusAtWork рече

 

”Према Свецу и тропар!”. Значи, у зависности од тога како се постави особа са којом дисутујемо иде и тон дискусије. Уколико вам нешто пара уши, жалите се Администрацији сајта. Слободно.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Талични Том рече

Могуће је, јер у његовом случају још увек није пређен Рубикон.

Pa kako će, kao episkop, da čuva ispravno crkveno učenje, ako je sklonjen da ne bi studente trovao pogrešnim učenjima?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Уџбеници из Православног катихизиса на помолу!
       
      Можда би као увод у ову тему о скором (и коначном!) изласку нових уџбеника Православног катихизиса могла послужити једна анегдота (или виц, шта ли је већ) коју сам чуо од Матије Бећковића на једном симпосиону на Православним богословском факултету у Београду. Иде отприлике овако: неки човек (рече наш Матија и националност, али ја је нећу помињати да некоме не би зазвучало као погрешна поента анегдоте) решио да мења веру. И сад размишља да ли да постане будиста, католик, православац или протестант. И на крају одлучи – постаће православни хришћанин! И ови његови га питаше – добро, реци нам који ја разлог да баш православце одабереш? А он им одговори – знате како, од свих набројаних они су најгоре организовани, ту се често не зна ни ко пије, ни ко плаћа, највише се свађају, једном речју изгледају гори од свих – тако да Бог мора имати неки дебео разлог зашто их држи! И ето, зато, због тог тајанственог Божјег „дебелог разлога“, изабрао је Православље.

      Духовита анегдота о нашој Цркви. На први поглед, није далеко од истине оно што је у њој речено. Ипак, ствари нису како изгледају, неки „дебео разлог“ заиста постоји. Ја бих рекао да је и наш Бог духовит – уме да буде парадоксалан и да нас у тој парадоксалности радосно насмеје и изненади. А како и неће бити духовит Отац који исходи Духа Светога! Ето, та Божја, Очева духовитост пројавила се, а где би друго и био Дух до у Телу Његовог Сина, у току, могу слобдоно рећи, великог подвига израде нових уџбеника Православног катихизиса за наше основне и средње школе. На том пројекту су, под руководством митрополита Амфилохија (који је одређен испред Сабора СПЦ) радили наши наставници и наставнице верске наставе, теолози који су непосредно ангажовани у нашим школама. Временом, многи су и одустали. Остала је једна група најупорнијих, можда оних који нису толико голицљиви на Божје голицање и духовиту парадоксалност – у стању су да као праотац Јаков остану на ногама. Новозаветни Израиљци. 

      Заиста, током ове године ствари су кренуле да се озбиљно померају. Уџбеници су већином написани. Добијене су и прве рецензије, као и благослов Светог архијерејског синода СПЦ да се три уџбеника могу штампати. Наиме, најављено је да ће најпре, као својеврсни брод ледоломац, изаћи уџбеници за први и пети разред основне и за први разред средње школе, а за њима потом, полако и остали уџбеници. Током лета су аутори уџбеника за средњу школу (колегинца Милица Петровић из Епархије бачке и моја маленкост из Архиепископије београдско-карловачке), заједно са вредним ђаконом Радомирем Маринковићем, референтом за црквену просвету при Светом синоду и лекторком из Завода за уџбенике и наставна средства у Београду вредно радили на лектурисању уџбеника. Текст је сређен, обезбеђене су илустрације и уџбеник је требало да се појави почетком ове школске године. Авај! Није – из разлога због којих је онај брат с почетка овог текста одлучио да постане православац, то јест због Божје духовитости. Но, ако сте мислили да је ту крај Божје духовитости – није. Сада тек долази оно најважније.

      Уџбеници (први и пети основне и први разред средње школе) излазе почетком другог полугодишта! Полако, полако – Бог је, како рекох, духовит. Да, излазе нови Православни катихизиси – али у Републици Хрватској. Ову предивну вест и велики подвиг Митрополије загребачко-љубљанске, али треба рећи – и званичне Републике Хрватске (издавач је Просвјета Загреб), верујемо убрзо ће следити надлежни у Цркви и у Заводу за уџбенике, овде код нас у Србији.

      Овим поводом (част ми је и велика радост да о томе обавестим нашу црквену јавност), желим да укратко опишем шта се догодило у Загребу дана 08. децембра 2019. и да изразим велику захвалност труду и љубави нашим домаћинима.

      Наиме, на позив господина Мирка Марковића, испред издавачке куће Prosvjeta из Загреба, дана 07. децембра за Загреб су се упутили аутори уџбеника: Љиљана Перишић-Бурсаћ, Милица Петровић (Епархија бачка) и моја маленкост – др Александар Милојков (Архиепископија београдско-карловачка). У просторијама Српске православне гимназије Кантакузина Катарина Бранковић, дочекао нас је отац Богољуб, секретар митрополита Порфирија. Сместили смо се у самом центру Загреба, у просторијама Митрополије. Оно што ми је одмах запало за око била је живост те зграде. Из једне просторије допирало је певање дечјег хора. Мало даље, у другој просторији, чуо сам глас митрополита Порфирија – водио је духовне разговоре са верним народом (духовна предавања током поста). Жива је Црква у Загребу, Богу хвала. А Загреб сав у светлу и пун људи. У току је католички Адвент – свечарска манифестација у сусрет Божићу. Мислио сам да ови наши у Београду претерују са новогодишњим кићењем, али су ме Загрепчани демантовали. Ипак, моји су утисци да је атмосфера лепа и позитивна. Људи су весели и веома љубазни. Такви су били у ресторану где нас је отац Богољуб одвео на вечеру, али и на улици – љубазно су одговарали и на Миличину новосадску, а и на моју београдску екавицу. Много се прича о рђавим односима између Срба и Хрвата. Не знам, ја сам можда нереалан и тврдоглав, али некако не желим да верујем у те приче. Кад у себи носиш добру вољу и поштовање према другом човеку, тешко да ћеш са друге стране добити нешто друго до осмех и љубазност. Милица и ја смо се тако и осећали међу свим тим људима на Тргу Бана Јелачића и заиста ништа лоше и непријатно нисмо понели из Загреба. 

      Мене је поготово обрадовао статус верске наставе у Републици Хрватској, о чему ми је причао колега који тамо и ради. Оно што важи за већинску, католичку веронауку важи и за православну – сви наставници су у сталном радном односу, имају по два часа недељно. Ето, још једног, али овог пута не духовитог парадокса – православни ваероучитељи имају бољи статус у Републици Хрватској од нас, православних (и свих других) вероучитеља у Републици Србији. Ми у Србији заиста треба да се запитамо – шта се то са нама догађа? Да подсетим, Република Србија има Закон који јасно дискриминише наставнике верске наставе – јер само они, у просветном систему, сходно законским одредбама, не могу засновати радни однос на неодређено време. И то је тако читаво једно пунолетсво – 18 година!

       Радовао сам се што сам чуо да су односи и сарадња са Католичком Црквом јако добри. Захвљујући Католичкој Цркви и њеној борби и ауторитету у Хрватској, много тога доброг остварено је и за нашу Православну Цркву на тим просторима (ту свакако спада и статус веронауке у државним школама). О томе сам слушао од својих колега. Слава Богу, тако и треба да буде.

      У недељу, 08. децембра присуствовали смо Светој Литургији, којом је началствовао Високопреосвећени митрополит Порфирије. Радовао је призор прилично испуњене Цркве. Много је младих, деце. Дугачак ред, не један већ два реда, за причешће. Са радошћу и ми са њима приступисмо. Након Свете Литургије – агапе. Та догађања након Свете Литургије мени највише показују колико је Црква жива – људи остају, пију кафу заједно, комуницирају, заједница живи.

      Око поднева је почео састанак са представницима издавачке куће, којем је присуствовао и митрополит Порфирије. Поред њега ту су, између осталих, били и рецензенти наших уџбеника: отац Вукашин Цветојевић, отац Горан Тодоровић и теолог Мирослав Мишановић. Уговори су потписани и уџбеници ће се, ако Бог да, појавити у хрватским школама почетком другог полугодишта. Такође, договорена је и динамика достављања наредних уџбеника, за остале разреде основних и средњих школа.

      Након овог, пословног дела, уследили су лепи и занимљиви разговори са митрополитом Порфиријем и, наравно, дивна трпеза.

      Желим од срца да се захвалим митрополиту Порфирију и нашим дивним домаћинима из Митрополије загребачко-љубљанске што су нас аврамовски дочекали. Такође, желим да им се захвалим што су управо они били та почетна, ледоломачка сила којом ће лед коначно пући а нашем броду – новим уџбеницима Православног катихизиса – омогућити да даље заплови. Хвала дивном оцу Богољубу на бризи око нашег смештаја и пријатном гостопримству. Посебну захвалност морам да изразим и драгом ђакону Драгану Радићу. Њему, као и другом ђакону – Радомиру Маринковићу, референту за црквену просвету при Светом синоду. Наиме, они су у свом овом послу били та ђаконска-анђелска служба. Били су прави посредници, јер су својим трудом омогућили да праве информације допру тамо где треба, те да и плодотворна радња крене правим током. И ево, хвала Богу, та радња долази до свог коначног циља.

      Слава и хвала Богу, наши нови уџбеници ће коначно угледати стварност. Крећу да живе из Републике Хрватске – да буду узор и подстрек и за појављивање и Републици Србији. Коначно, и Републици Хрватској се треба захвалити – јер се овај пројекат финансира из њеног буџета. Да, заиста је мало парадоксално. Бог јесте духовит и Духом својим уме да нас изненађује. Али, научисмо и ми да будемо Његови Израиљци – да се рвемо и не поклекнемо.
       
      др Александар Милојков
       
    • Од Логос,
      Три године од упокојења блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима (Мочевића) навршило се у недељу, 24. новембра 2019. лета Господњег, на празник Светог великомученика краља Стефана Дечанског и Светог мученика Мине.     Епископ јегарски Јероним (Мочевић) рођен је у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора Светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник  Светог Саве, првог Архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја.   Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори, где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку.   У чин архиђакона је рукопoложен на манастирску славу, на дан Сабора светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу свих светих,  9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра теологије. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика у Безансону (Француска).   У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године, у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт рукопроизвео га је у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика на Универзитету у Бечу. Бавио се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говорио је грчки, италијански, француски, руски, немачки и енглески језик.   На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког. Чин хиротоније извршио је Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 28. септембра 2014. године. Патријарху су саслуживала двадесет и два епископа, више архимандрита и протојереја, као и девет ђакона.   Епископ Јероним је, живећи у манастиру Ковиљу, као викар Епископа бачког г. Иринеја, богослужио у многим храмовима Епархије поучавајући верни народ и са својственом му непосредношћу сведочио радост Васкрсења Христова и васкрсења нашег које нам је Господ даровао, којем се надамо и које чекамо.   Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Јерониме!     Поводом треће годишњице од упокојења незаборавног владике Јеронима, Вашој пажњи препоручујемо следећи садржај:    Звучни запис предавања блаженопочившег владике јегарског Јеронима на тему: Велики вход и Херувимска песма   Интервју блаженопочившег владике јегарског Јеронима у емисији "Агапе", о Божићу 2015. Године (видео)   Звучни запис приступне беседе блаженопочившег владике јегарског Јеронима коју је изговорио на дан хиротоније у свештени епископски чин, 28. септембра 2014. лета Господњег       Извор текста и линкова: Епархија бачка
    • Од Логос,
      На Православном богословском факултету почетком протекле недеље представљена је петотомна Патрологија епископа бившег захумско-херцеговачког Атанасија (Јефтића), којом је крунисан његов рад на свеобухватном делу о светототачком живљењу, предању и књижевности који је започео пре 35 година, кад је као као ванредни професор Богословског факултета објавио први српски уџбеник патрологије.     Као што се 1984. сматра историјском за српску патрологију, тако је и објављивање истоименог петокњижја – први том изашао је 2015, пети 2019, оцењено као важан догађај не само за православну богословску мисао него за целокупну српску културу.   Како се чуло на представљању, у хришћанској науци генерално нема много добрих Патрологија – у западној традицији светоотачка литература своди се на рану цркву, док се у православном предању та епоха протеже знатно дуже, али није много детаљно проучавана – да би се сада на српском језику појавило “одлично, фундаментално и свеобухватно дело“.   Позивајући се и следећи ауторитете руског теолога Георгија Флоровског и свог духовног оца архимандрита Јустина (Поповића), владика Атанасије пише о животу, учењу, богословљу светих отаца, преноси њихове изворне текстове, доноси историјске, хагиографске, литургијске, саборско-канонске изворе и друге увиде у живот цркве из времена у коме су живели.   То је разлог што овај проширени уџбеник и владика Атанасије и аутор Прослова првог тома владика западноамерички Максим (Васиљевић) сматрају својеврсном патролошком читанком, којом је обухваћена разноликост црквеног учења, укључујући и јеретичке писце са којима су свети оци ратовали за чистоту вере.   Према оценама професора ПБФ, Патрологија владике Атанасија “показује да су свети оци себе доживљавали као тумаче библијских текстова, а да униформност у православљу никоме није представљала циљ јер је у православном свету постојала разноликост, схватана као израз слободе деце божје уједињене у љубави према Јеванђељу и јеванђелској истини“.   Први том Патрологије посвећен је црквеним оцима прва три века историје цркве, од којих су неки били и непосредни ученици Христових апостола.   У другом тому су источни оци и писци 4. и 5. века – од Никеје до Халкидона (325-451), међу које је прибројан и цар Константин Велики, уз кратку историју и саборске догмате везане за Симбол вере. Трећи том бави се светим оцима и црквеним писцима истока од Четвртог халкидонског до Осмог Фотијевог васељенског сабора (451-880).   Осим кратке историје васељенских и помесних сабора из овог периода, међу светим оцима и писцима нашли су се и цар Јустинијан Први и Дионисије Ареопагит.   Поднаслов четврте књиге је Латински оци од Никеје до 11. века, уз додатак о Петровом примату части. Пети том посвећен је светим оцима и учитељима цркве од светог Фотија (9. век) и његових ученика свете браће Кирила и Методија до пада Цариграда 1453, а описује и покушаје уније са Римом.   Владика Атанасије, једини почасни професор ПБФ и његов некадашњи декан, већ пише шести том који ће обухватити период од пада Цариграда до 20. века.   “Писати Патрологију за мене није ни мало лака ствар. То није исто што и писати историју старе хришћанске литературе, како су ову богословску струку до данас називали многи патролози. Јер Патрологија је ипак нешто више од хришћанске литературне историје или историје средњовековне философије. Она је, треба да је, својеврсни живо(то)пис, иконопис Светих и светлих ликова Отаца и Учитеља цркве, чија историја и литература није била па прошла, него је и недељиво повезана са историјским бићем цркве и свагда присутна у њеном живом предању вере, у благодатном искуству молитвене и словесно-литургијске, светотројичне заједнице са свим Светима у истом богоопштењу и богопознању“, истиче владика Атанасије у уводу једног од томова Патрологије, чији су издавачи две епархије СПЦ – Захумско-херцеговачка и Западноамеричка, у сарадњи са ПБФ.   Јелена Тасић     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Логос,
      На Аранђеловдан, дана 21. новембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим прославио је своју крсну славу.     Прослава празника започела је светом архијерејском Литургијом у манастиру Даљ Планина којом је началствовао Епископ Херувим уз саслужење архимандрита Германа Богојевића (Епархија канадска), архимандрита Гаврила Стевановића (Епархија зворничко-тузланска), протонамесника Немање Клајића, првог пароха даљског, јереја др Марка Шукунде, пароха трпињског и ђакона Војислава Николића.   Владика Херувим се у пригодној беседи обратио сабранима и честитао им велики празник.   Учешћа у светој Литургији узели су господин Милан Шапић, генерални конзул РС у Вуковару, госпођа Драгана Јецков, саборска заступница, господин др Војислав Станимировић, председник Главне скупштине Самосталне демократске српске странке, господин Срђан Јеремић, председник ЗВО и господин Срђан Колар, председник ГО СДСС-а Вуковар.   Пре славског ручка славске дарове благословио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије (Перић) уз присуство Епископа горњокарловачког г. Герасима и многобројног свештенства и монаштва Епархије осечкопољске и барањске, те осталих Епархија СПЦ.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Велики угодник Божји, Преподобни Јоаникије Велики, свечано и молитвено је прослављен и ове године, у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима у 22. недјељу по Духовима, 17. новембра.     Управо овог подвижника и молитвеника, кога је Господ обдарио даром чудотворства и који је имао изузетно велико смирење и кротост, као свог небеског заштитника прославља духовни отац Богом спасаване светосавске Епархије будимљанско-никшићке – Епископ Јоаникије.   Тим поводом, у манастиру Ђурђеви Ступови служена је Света архијерејска литургија, којом је началствовао Преосвећени Епископ Јоаникије уз саслужење 13 свештенослужитеља и једног ђакона и молитвено учешће бројног вјерног народа.   Бесједећи о Преподобном Јоаникију Великом, Владика будимљанско-никшићки је казао да он није случајно добио епитет Велики, јер је био велики духом.   „Живио је на Олимпијској гори, то је онај Олим у Малој Азији, одакле је дошао и Свети Методије, Свети Кирило са тих гора. Та гора је била света и прије Свете Горе Атонске, а, тек, касније је Света Гора Атонска засијала са великим Божјим угодницима. Један од њих је Свети Јоаникије, могуће да га је негдје срео и Свети Методије, словенски просветитељ. Углавном, он је за живота постигао такве врлине да је постао Чудотворац и Светитељ.   Имао је тај посебан дар да они који су достојни су га видјели, а они који нијесу достојни да га виде, нијесу га могли видјети. Био је човјек, који је, овдје на земљи, већ, смјестио Бога живог у своје срце, постао земаљски анђео и небески човјек, како пјевамо у стихирама. Велики Чудотворац, велики Божји угодник, велико свјетило Цркве Божје; он је био прости монах, није био свештенослужитељ, али је толико био пун Духа Светог и Божје истине да су се многи поучавали од њега и многе је упутио на пут спасења“, казао је Његово преосвештенство.   Сабранима се обратио и протојереј-ставрофор Милун Фемић, свештеник у пензији,  честитајући свима празник, а имендан владици Јоаникију. Отац Милун је недавно прославио педесет година свештеничке службе, коју је започео у родним Беранама, у манастиру Ђурђеви Ступови.   „Бог је тако хтио да нам, баш, овдје, доведе нашег дивног владику који, заиста, свијетли својим примјерима. Упознао сам владику Јоаникија давно, док је био студент Богословског факултета СПЦ у Београду, а они су дошли да посјете овај манастир, чији сам био старјешина. Владика је, већ, тада, дјеловао својим понашањем да на њега можемо сви да се угледамо. Разликовао се од других студената. Сјећам се, имао је о рамену неку торбицу, чини ми се ткану, какву носе монаси на Светој Гори и ја сам му тада рекао: Колико могу да видим, Ви ћете бити монах, а може Бог дати да будете и владика. Он ме упита како знам, рекох: Нешто ми казује“, подијелио је прота Милун сјећање на сусрет са Преосвећеним Епископом Јоаникијем, тадашњим студентом.   Захвалио је Богу што је вјерни народ у Црној Гори добио владику, којем је, сматра свештеник Фемић, дата једна од најсиромашнијих Епархија код нас.   „Међутим, он је својим трудом, уз помоћ Божју, а и уз помоћ свештенства, које је он рукополагао, није имао у толиком броју ни свештеника, ни монаха, ни монахиња, колико то има данас, успио трудом, уз помоћ Божју, да овде до Шћепан Поља, од Плава, Гусиња и Рожаја до границе према Босни, да обнови једну тако лијепу Епархију и не само што је обновио, него у тој његовој Епархији, колико сам примјетио, влада лијепа духовна хармонија“, казао је отац Милун.   Истакаваши да на овом простору никад није било лако, протојереј-ставрофор Милун Фемић је подсјетио на личност игумана Мојсија (Зечевића), који је столовао у манастиру Ђурђеви Ступови и био духовни и световни владар Васојевића крајем 18. и почетком 19. вијека. Ријетки су били периоди мира за ову светињу, а, како су му причали свештеници, Италијани су 1941/1942. године опколили манастир са митраљезима, те испревртали плоче испред ктиторског гроба и у припрати, тражећи магацин са оружјем.   Навео је да је био разочаран стањем које затекао када је дошао на дужност, у децембру 1971. године. Испред дворишта и по манастирском имању су напасана говеда. Велика „навалица“, казао је о. Милун, била је на манастирске ливаде, воће, шуму. Иако се договорио са Митрополитом Данилом да на овој дужности остане годину-двије, док не дође неки монах, овдје је провео као парох 21 годину.   „Ја сам тада био сам, а сада је овдје, хвала Богу, доста братије. Они су, већ, до сада, учинили, заиста, много овдје да човјек не може да замисли да ће све овако лијепо да изгледа. Желим да наш владика поживи, ако Бог да дуго, да га Господ благослови да има снагу коју је до сад имао, физичку и духовну, да све тешкоће и обавезе поднесе и издржи. Нека је срећан имендан драги владико“, поручио је прота Милун Фемић.   Прослављање имендана Епископа Јоаникија настављено је ломљењем славског колача и свечаном трпезом за сараднике и госте, уприличеној у манастирској гостопримници.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...