Jump to content
Zoran Đurović

Осврт на збуњујући интервју Владике Максима НИН-у

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 5 часа, Avocado рече

Sadržaj pokajnog pisma kojeg navodiš ne odgovara sadržaju spornog dela saopštenja.

Да, то је тек трагедија. Мислиш да у Синоду тога нису свесни? Зато сам и поменуо то да је Теологија.нет (дакле Максим) после неколико дана фалсификовала текст, да би његове речи изгледале блаже. Али, има овде на форуму негде слика првог текста. Навео сам да он чак хоће да сакрије саопштење да се он стварно покајао, док се он баш и није тако јасно и директно покајао. Прљав играч.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Avocado рече

E sad, ja lično mislim da on laže u pokajnom pismu, tj. te da jeste osporavao kanoničnost pa se predomislio ali to predstavio kao nesporazum i pokajanje zbog nepreciznosti i da autor onog saopštenja laže tj. netačno predstavlja to kako je vl. Maksim svoju grešku predstavio Saboru.

Чудно је да ово кажеш, а толико га браниш. Па ти сам кажеш какав је он преварант.

А није ствар у томе да Иринеј лаже, него су могли или да га цеде да каже још јасније или да га свргну... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Батовен рече

Не капираш. У питању је анализа Максимове речи ,,многобројно".

Onda ti je i predmet analize i sama analiza glupa do bola.

 

пре 1 сат, Батовен рече

Није никакав спин, него упућивање на танано манипулисање речима - тако да не каже истину, а да ипак не искаже лаж.

Objasnio sam u čemu se sastoji spin. Slobodan si i da ne odgovoriš na to.

 

пре 1 сат, Батовен рече

И уопште се нисам бавио тиме да ли је правилник о надлежностима Синода добар или не, да ли ттеба сазивати Сабор итд, тако да све што о томе пишеш нема везе са текстом.

Ako već želiš da tako glupo cepidlačiš oko trivijalnih stvari i da se praviš da ne razumeš tekst, umem to i ja... npr. a gde sam ja napisao da si se ti bavio time "бавио тиме да ли је правилник о надлежностима Синода добар или не, да ли ттеба сазивати Сабор"?  :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Батовен рече

Нисам ништа демантовао. Указао сам на оно што није поменуто. То не сме да се брка.

Znam da nisi ništa demantovao... zato je pod navodnicima.

 

пре 1 сат, Батовен рече

Прочитај Патријархово писмо. 

Pročitao.

 

пре 1 сат, Батовен рече

Вараш се.

:)

 

пре 1 сат, Батовен рече

Давид, а не Данило.

Hvala na ispravci.

 

пре 1 сат, Батовен рече

Ја му не замерам, него кажем да би за читаоца то било корисно. Рецимо за тебе.

Čitao nešto... meni beše prilično beskorisno...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Avocado рече

Razjašnjenje da Mitropolit Onufrije nije potpisao zahtev za autokefalnost dok je bio mitropolit, nego pre toga, ne vidim kao naročito relevantno a nije suprotno onome što je rečeno, šta više upravo se to i implicira rečima "sadašnji" poglavar je "svojevremeno"....

Опет: тема је навести оно што је непоменуто. Не свиђа ми се Максина економија података. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Батовен рече

Није безгрешно, него бесемено.

:D

 

Пре сат времена, Батовен рече

Тема текста је: непомињање података које би помогле читаоцу да јасније сагледа ствар.

Друго, и те како је битно, јер то помаже у схватању његових речи о украјинском питању, жељи да јавност не сазна за то кроз Саопштење, и карактерисању чланова Синода као оних који су поступили ,,супротно духу Светог Саве".

Znači tema teksta nije Maksimov intervju, nego šta bi mali Perica voleo da je Maksim takođe rekao u tom intervjuu... zanimljiva forma kritike...

 

Пре сат времена, Батовен рече

Дакле, неко ко се покајао за називање Светог Саве преварантом у мају, данас већ постаје арбитар у процењивању ко је у духу Светог Саве, а ко није. Можда. Нема проблема. Али, нека читалац буде упућен.

Nije ga nazvao prevarantom... to je tvoja izmišljotina... propustio sam da je prokomentarišem kao zaista trivijalnu ali eto čim ti čovek da prst, ti bi celu šaku... i onda od toga što ti tumačiš da reč "nekanonski" znači da je Sveti Sava prevarant, dođemo do toga da je "nazvao Svetog Savu prevarantom"... kako si krenuo, sutra ćeš da pišeš da je ubio Svetog Savu ...

 

пре 43 минута, Батовен рече

Нисам ни рекао да јесте. Извукао сам крајњу консеквенцу секуларног третирања ПБФ.

Nisam ni rekao da si rekao da jeste. Pročitaj pažljivije tekst.

 

пре 43 минута, Батовен рече

Синод је ту да брине да се скретања секу у корену. Постоје разлике у свргавању неког са епископске катедре и са професорске. О томе треба да говоре упознати са тим. Но, то није тема текста.

Niti je ovo odgovor na deo koji citiraš... jer u njemu nema ni naznake o tome kako neko ko može da bude verski podoban da bude episkop SPC a da ne bude verski nepodoban da predaje na PBF. Ako je jeretik, ne sme ni da bude episkop.

 

пре 43 минута, Батовен рече

Јесте, наравно.

Odlično... onda sigurno možeš i da citiraš te odredbe Statuta PBF.

 

 

пре 31 минута, Батовен рече

Христос.

:dobro:

 

пре 31 минута, Батовен рече

Доказује. На телефону куцам, не могу да тражим линкове сад.

Mlad si... ima vremena...

 

 

пре 31 минута, Батовен рече

Очигледно ниси упућен у Предање.

:dobro:

 

пре 31 минута, Батовен рече

Писаћу о свему овоме другом приликом.

:ok:

 

пре 31 минута, Батовен рече

Опет: тема су Максимове речи у интервјуу о томе. Ниси пажљив читалац.

Stvarno???? Malo pre je bila tema: ono što Maksim nije rekao a trebalo je... sad su tema njegove reči... jel možeš da se odlučiš?

 

 

пре 31 минута, Батовен рече

Друго, ти ниси образован православац да би то разумео. Логично.

Pa i napisao sam da ne razumem... šta je sporno?

 

пре 17 минута, Батовен рече

То упућује на његово лицемерје. Јер он говори управо о раду Сабора и Синода, а хоће да сакрије свој случај са Сабора.

Nisi demonstrirao da hoće da sakrije svoj slučaj sa Sabora... samo da se njemu (i nekim drugim arhijerejima) nije dopalo kako je portparol opisao njegov slučaj sa Sabora... a kad se uporede njegovo pismo i to saopštenje, jasno je i zašto.

 

пре 16 минута, Батовен рече

То је, иначе, оно што је рекао Владика Иринеј у једном интервјуу. Дакле, Макса је овде могао да дода: ,,као што је предложио Владика Иринеј..." Заборавих да то поменем.

Vraćamo se opet na temu: ono što Maksim nije rekao a trebalo je.

Elem, baš super što se njih dvojica oko toga slažu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Avocado рече

Zatim ide još besmisleniji deo koji naravno nema nikakve dodirne tačke sa time što vl. Maksim hvali rektorku zbog odbrane studenata i otpora režimu. Zapravo je jeftin propangandistički trik asocijacije, gde je neka Džudit Batler navodno loša, a onda je i rektorka loša jer je uručila ovoj počasni doktorat (koji joj je btw dodelio Senat Univerziteta, a ne rektorka). Rektorka je loša i zato što ne bi dozvolila studentima da protestvuju... :D a "druga Srbija" je po defaultu loša (jer patriJote tako kažu) i "apsolutno kontroliše javnost u Srbiji" (što je tek neopevana glupost i nebuloza)

Прво. Сваки појединачан чин треба сагледавати са аспекта целине. Целомудреност је врлина у хришћана. А атеиста Хегел је то бранио.

Друго. А није јефтин трик асоцијације помињање Онуфријевог некадашњег потписа?

Треће. Џудит Батлер није наводно лоша. Навео сам шта она пропагира. Нека читалац сам закључује даље. Имао сам ту муку да је спремам за испит некад, али ево сада ми добро дође за оријентацију.

Четврто. Ректорка је лезбејка и она јој је уручила признање, с осмехом. Формално си сигурно у праву да је Сенат то уручио. Исто онолико колико и цео Сабор Вучићу Орден, јер Синод је делегиран од Сабора и представља Сабор. (Требало испитати ко и заштио чини Сенат БУ.)

Пето. Ниси разумео: да су ректорка и надлежни радили свој посао, лажни докторати би оборени давно. Да прифесори не пристају да раде због високих школарина, никад студенти не би протестовали због школарина.

Шесто. Не знаш уопште шта значи појам ,,друга Србија". То је појам у политикологији. Потиче од ратног појма ,,друга Британија" из Другог св. рата. Имаш код Ломпара детаљно историјско и идејно објашњење. Да ми ради комп, све бих ти то линковао.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Батовен рече

Да, то је тек трагедија. Мислиш да у Синоду тога нису свесни? Зато сам и поменуо то да је Теологија.нет (дакле Максим) после неколико дана фалсификовала текст, да би његове речи изгледале блаже. Али, има овде на форуму негде слика првог текста. Навео сам да он чак хоће да сакрије саопштење да се он стварно покајао, док се он баш и није тако јасно и директно покајао. Прљав играч.

Koji tekst? Ako misliš na onaj intervju, nešto si pomešao... upoređivao sam tekst "pokajnog pisma" i tekst spornog dela saopštenja.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Батовен рече

Чудно је да ово кажеш, а толико га браниш. Па ти сам кажеш какав је он преварант.

Ne branim ga... zabole me za njega... za razliku od vas ostalih, ja nemam svog konja u ovoj trci... ne pristupam kao navijač nekog kluba koji pravda i veliča sve što njegov klub uradi i baca drvlje i kamenje na suparnički klub... samo vas gledam sa strane i smejem se... i kao što rekoh, ne bih ni komentarisao da me nisi vukao za jezik...

 

пре 24 минута, Батовен рече

А није ствар у томе да Иринеј лаже, него су могли или да га цеде да каже још јасније или да га свргну... 

Znači Maksim kad laže on je prevarant, a Irinej kad laže, onda nije uopšte stvar u tome...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Avocado рече

Ne znam na osnovu čega se iznose tvrdnje po kojima ga "интервјуишу они који иначе немају везе са Црквом и на њу гледају титоистичким очима" i "пропагирају признавање терористичке државе на Косову и Метохији" pa onda ne mogu ni da se složim sa tvrdnjom da je paradoksalno da vl. Maksim njima da intervju u kojem napada Vučića za to.

Не могу ти ја сад НИН-ов рад овде представљати. Ти коментаришеш ствари у које уопште ниси упућен. Као да кинеску граматику коментаришеш. Читај, прелистај, упути се, шта да ти кажем. Мој текст рачуна на делимично упућеног читаоца. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Avocado рече

Slobodno mišljenje vl. Grigorija - ne razumem

Ovde se zamera vl. Grigoriju što je govorio o slobodi mišljenja, ali nije pitao voditeljku kako nikad nije pozvala prof. Lompara u svoju emisiju... jer valjda u nekom univerzumu je logično da ako neka voditeljka ne pozove nekog profesora u svoju emisiju, onda je ona protiv slobode mišljenja. Ja ne živim u tom univerzumu, pa mi nije jasna primedba.

Зашто коментаришеш текстове из другог универзума?

Иначе, Ломпар ми је лично причао пре шест година како се он зна са Ољом Бећковић, да су одрасли у истој згради, школи итд. На моје питање зашто га нема у њеној емисији ( јер, да ти из овог универзума кажем, Ломпар је најактуелнији српски интелектуалац већ 10 год.), Ломпар ми је са осмехом рекао: ,,Па она зна мене јако добро, зна да бих јој уништио емисију. На Студио Б су ме звали, али у емисију Агапе. То сам одбио, јер не могу они на мени да праве културни-верски програм, а да ме у емисије које се баве културном политиком не зову. Не." То је један куриозитет за тебе, али нема везе са мојим текстом.

Дакле, навео сам шта Гриша није поменуо, па нек читалац сам доноси закључке о његовој слободи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Батовен рече

Прво. Сваки појединачан чин треба сагледавати са аспекта целине.

Saglasan.

 

пре 7 минута, Батовен рече

Друго. А није јефтин трик асоцијације помињање Онуфријевог некадашњег потписа?

Jeste.

 

пре 7 минута, Батовен рече

Треће. Џудит Батлер није наводно лоша. Навео сам шта она пропагира. Нека читалац сам закључује даље.

Pojma nemam ko je dotična... ali cenim iz onoga što si napisao da nisi "naveo šta ona propagira" već dao svoju slobodnu interpretaciju toga šta ona propagira.

 

пре 7 минута, Батовен рече

Четврто. Ректорка је лезбејка и она јој је уручила признање, с осмехом.

Pa?

 

пре 7 минута, Батовен рече

Формално си сигурно у праву да је Сенат то уручио. Исто онолико колико и цео Сабор Вучићу Орден, јер Синод је делегиран од Сабора и представља Сабор.

Praviš greške u kategorijama, pa onda i u poređenju. Odgovarajuće poređenje bi bilo da neko kaže da je Patrijarh odlučio nešto što je zapravo odlučio Sabor.

 

пре 7 минута, Батовен рече

(Требало испитати ко и заштио чини Сенат БУ.)

Evo nađoh za sekund ko... a ti "ispitaj" zašto...

https://bg.ac.rs/sr/organi/senat/senat.php

 

пре 7 минута, Батовен рече

Пето. Ниси разумео: да су ректорка и надлежни радили свој посао, лажни докторати би оборени давно. Да прифесори не пристају да раде због високих школарина, никад студенти не би протестовали због школарина.

Teško mogu da "razumem" nešto što nisi ni napisao ni implicirao... a što je pride i netačno, jer to nije rektorkin posao.

 

пре 7 минута, Батовен рече

Шесто. Не знаш уопште шта значи појам ,,друга Србија". То је појам у политикологији. Потиче од ратног појма ,,друга Британија" из Другог св. рата. Имаш код Ломпара детаљно историјско и идејно објашњење. Да ми ради комп, све бих ти то линковао.

:dobro:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Три године од упокојења блаженопочившег Епископа јегарског Јеронима (Мочевића) навршило се у недељу, 24. новембра 2019. лета Господњег, на празник Светог великомученика краља Стефана Дечанског и Светог мученика Мине.     Епископ јегарски Јероним (Мочевић) рођен је у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора Светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник  Светог Саве, првог Архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја.   Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори, где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку.   У чин архиђакона је рукопoложен на манастирску славу, на дан Сабора светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу свих светих,  9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра теологије. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика у Безансону (Француска).   У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године, у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт рукопроизвео га је у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика на Универзитету у Бечу. Бавио се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говорио је грчки, италијански, француски, руски, немачки и енглески језик.   На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког. Чин хиротоније извршио је Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 28. септембра 2014. године. Патријарху су саслуживала двадесет и два епископа, више архимандрита и протојереја, као и девет ђакона.   Епископ Јероним је, живећи у манастиру Ковиљу, као викар Епископа бачког г. Иринеја, богослужио у многим храмовима Епархије поучавајући верни народ и са својственом му непосредношћу сведочио радост Васкрсења Христова и васкрсења нашег које нам је Господ даровао, којем се надамо и које чекамо.   Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Јерониме!     Поводом треће годишњице од упокојења незаборавног владике Јеронима, Вашој пажњи препоручујемо следећи садржај:    Звучни запис предавања блаженопочившег владике јегарског Јеронима на тему: Велики вход и Херувимска песма   Интервју блаженопочившег владике јегарског Јеронима у емисији "Агапе", о Божићу 2015. Године (видео)   Звучни запис приступне беседе блаженопочившег владике јегарског Јеронима коју је изговорио на дан хиротоније у свештени епископски чин, 28. септембра 2014. лета Господњег       Извор текста и линкова: Епархија бачка
    • Од Логос,
      На Православном богословском факултету почетком протекле недеље представљена је петотомна Патрологија епископа бившег захумско-херцеговачког Атанасија (Јефтића), којом је крунисан његов рад на свеобухватном делу о светототачком живљењу, предању и књижевности који је започео пре 35 година, кад је као као ванредни професор Богословског факултета објавио први српски уџбеник патрологије.     Као што се 1984. сматра историјском за српску патрологију, тако је и објављивање истоименог петокњижја – први том изашао је 2015, пети 2019, оцењено као важан догађај не само за православну богословску мисао него за целокупну српску културу.   Како се чуло на представљању, у хришћанској науци генерално нема много добрих Патрологија – у западној традицији светоотачка литература своди се на рану цркву, док се у православном предању та епоха протеже знатно дуже, али није много детаљно проучавана – да би се сада на српском језику појавило “одлично, фундаментално и свеобухватно дело“.   Позивајући се и следећи ауторитете руског теолога Георгија Флоровског и свог духовног оца архимандрита Јустина (Поповића), владика Атанасије пише о животу, учењу, богословљу светих отаца, преноси њихове изворне текстове, доноси историјске, хагиографске, литургијске, саборско-канонске изворе и друге увиде у живот цркве из времена у коме су живели.   То је разлог што овај проширени уџбеник и владика Атанасије и аутор Прослова првог тома владика западноамерички Максим (Васиљевић) сматрају својеврсном патролошком читанком, којом је обухваћена разноликост црквеног учења, укључујући и јеретичке писце са којима су свети оци ратовали за чистоту вере.   Према оценама професора ПБФ, Патрологија владике Атанасија “показује да су свети оци себе доживљавали као тумаче библијских текстова, а да униформност у православљу никоме није представљала циљ јер је у православном свету постојала разноликост, схватана као израз слободе деце божје уједињене у љубави према Јеванђељу и јеванђелској истини“.   Први том Патрологије посвећен је црквеним оцима прва три века историје цркве, од којих су неки били и непосредни ученици Христових апостола.   У другом тому су источни оци и писци 4. и 5. века – од Никеје до Халкидона (325-451), међу које је прибројан и цар Константин Велики, уз кратку историју и саборске догмате везане за Симбол вере. Трећи том бави се светим оцима и црквеним писцима истока од Четвртог халкидонског до Осмог Фотијевог васељенског сабора (451-880).   Осим кратке историје васељенских и помесних сабора из овог периода, међу светим оцима и писцима нашли су се и цар Јустинијан Први и Дионисије Ареопагит.   Поднаслов четврте књиге је Латински оци од Никеје до 11. века, уз додатак о Петровом примату части. Пети том посвећен је светим оцима и учитељима цркве од светог Фотија (9. век) и његових ученика свете браће Кирила и Методија до пада Цариграда 1453, а описује и покушаје уније са Римом.   Владика Атанасије, једини почасни професор ПБФ и његов некадашњи декан, већ пише шести том који ће обухватити период од пада Цариграда до 20. века.   “Писати Патрологију за мене није ни мало лака ствар. То није исто што и писати историју старе хришћанске литературе, како су ову богословску струку до данас називали многи патролози. Јер Патрологија је ипак нешто више од хришћанске литературне историје или историје средњовековне философије. Она је, треба да је, својеврсни живо(то)пис, иконопис Светих и светлих ликова Отаца и Учитеља цркве, чија историја и литература није била па прошла, него је и недељиво повезана са историјским бићем цркве и свагда присутна у њеном живом предању вере, у благодатном искуству молитвене и словесно-литургијске, светотројичне заједнице са свим Светима у истом богоопштењу и богопознању“, истиче владика Атанасије у уводу једног од томова Патрологије, чији су издавачи две епархије СПЦ – Захумско-херцеговачка и Западноамеричка, у сарадњи са ПБФ.   Јелена Тасић     Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
    • Од Логос,
      На Аранђеловдан, дана 21. новембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим прославио је своју крсну славу.     Прослава празника започела је светом архијерејском Литургијом у манастиру Даљ Планина којом је началствовао Епископ Херувим уз саслужење архимандрита Германа Богојевића (Епархија канадска), архимандрита Гаврила Стевановића (Епархија зворничко-тузланска), протонамесника Немање Клајића, првог пароха даљског, јереја др Марка Шукунде, пароха трпињског и ђакона Војислава Николића.   Владика Херувим се у пригодној беседи обратио сабранима и честитао им велики празник.   Учешћа у светој Литургији узели су господин Милан Шапић, генерални конзул РС у Вуковару, госпођа Драгана Јецков, саборска заступница, господин др Војислав Станимировић, председник Главне скупштине Самосталне демократске српске странке, господин Срђан Јеремић, председник ЗВО и господин Срђан Колар, председник ГО СДСС-а Вуковар.   Пре славског ручка славске дарове благословио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије (Перић) уз присуство Епископа горњокарловачког г. Герасима и многобројног свештенства и монаштва Епархије осечкопољске и барањске, те осталих Епархија СПЦ.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Велики угодник Божји, Преподобни Јоаникије Велики, свечано и молитвено је прослављен и ове године, у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима у 22. недјељу по Духовима, 17. новембра.     Управо овог подвижника и молитвеника, кога је Господ обдарио даром чудотворства и који је имао изузетно велико смирење и кротост, као свог небеског заштитника прославља духовни отац Богом спасаване светосавске Епархије будимљанско-никшићке – Епископ Јоаникије.   Тим поводом, у манастиру Ђурђеви Ступови служена је Света архијерејска литургија, којом је началствовао Преосвећени Епископ Јоаникије уз саслужење 13 свештенослужитеља и једног ђакона и молитвено учешће бројног вјерног народа.   Бесједећи о Преподобном Јоаникију Великом, Владика будимљанско-никшићки је казао да он није случајно добио епитет Велики, јер је био велики духом.   „Живио је на Олимпијској гори, то је онај Олим у Малој Азији, одакле је дошао и Свети Методије, Свети Кирило са тих гора. Та гора је била света и прије Свете Горе Атонске, а, тек, касније је Света Гора Атонска засијала са великим Божјим угодницима. Један од њих је Свети Јоаникије, могуће да га је негдје срео и Свети Методије, словенски просветитељ. Углавном, он је за живота постигао такве врлине да је постао Чудотворац и Светитељ.   Имао је тај посебан дар да они који су достојни су га видјели, а они који нијесу достојни да га виде, нијесу га могли видјети. Био је човјек, који је, овдје на земљи, већ, смјестио Бога живог у своје срце, постао земаљски анђео и небески човјек, како пјевамо у стихирама. Велики Чудотворац, велики Божји угодник, велико свјетило Цркве Божје; он је био прости монах, није био свештенослужитељ, али је толико био пун Духа Светог и Божје истине да су се многи поучавали од њега и многе је упутио на пут спасења“, казао је Његово преосвештенство.   Сабранима се обратио и протојереј-ставрофор Милун Фемић, свештеник у пензији,  честитајући свима празник, а имендан владици Јоаникију. Отац Милун је недавно прославио педесет година свештеничке службе, коју је започео у родним Беранама, у манастиру Ђурђеви Ступови.   „Бог је тако хтио да нам, баш, овдје, доведе нашег дивног владику који, заиста, свијетли својим примјерима. Упознао сам владику Јоаникија давно, док је био студент Богословског факултета СПЦ у Београду, а они су дошли да посјете овај манастир, чији сам био старјешина. Владика је, већ, тада, дјеловао својим понашањем да на њега можемо сви да се угледамо. Разликовао се од других студената. Сјећам се, имао је о рамену неку торбицу, чини ми се ткану, какву носе монаси на Светој Гори и ја сам му тада рекао: Колико могу да видим, Ви ћете бити монах, а може Бог дати да будете и владика. Он ме упита како знам, рекох: Нешто ми казује“, подијелио је прота Милун сјећање на сусрет са Преосвећеним Епископом Јоаникијем, тадашњим студентом.   Захвалио је Богу што је вјерни народ у Црној Гори добио владику, којем је, сматра свештеник Фемић, дата једна од најсиромашнијих Епархија код нас.   „Међутим, он је својим трудом, уз помоћ Божју, а и уз помоћ свештенства, које је он рукополагао, није имао у толиком броју ни свештеника, ни монаха, ни монахиња, колико то има данас, успио трудом, уз помоћ Божју, да овде до Шћепан Поља, од Плава, Гусиња и Рожаја до границе према Босни, да обнови једну тако лијепу Епархију и не само што је обновио, него у тој његовој Епархији, колико сам примјетио, влада лијепа духовна хармонија“, казао је отац Милун.   Истакаваши да на овом простору никад није било лако, протојереј-ставрофор Милун Фемић је подсјетио на личност игумана Мојсија (Зечевића), који је столовао у манастиру Ђурђеви Ступови и био духовни и световни владар Васојевића крајем 18. и почетком 19. вијека. Ријетки су били периоди мира за ову светињу, а, како су му причали свештеници, Италијани су 1941/1942. године опколили манастир са митраљезима, те испревртали плоче испред ктиторског гроба и у припрати, тражећи магацин са оружјем.   Навео је да је био разочаран стањем које затекао када је дошао на дужност, у децембру 1971. године. Испред дворишта и по манастирском имању су напасана говеда. Велика „навалица“, казао је о. Милун, била је на манастирске ливаде, воће, шуму. Иако се договорио са Митрополитом Данилом да на овој дужности остане годину-двије, док не дође неки монах, овдје је провео као парох 21 годину.   „Ја сам тада био сам, а сада је овдје, хвала Богу, доста братије. Они су, већ, до сада, учинили, заиста, много овдје да човјек не може да замисли да ће све овако лијепо да изгледа. Желим да наш владика поживи, ако Бог да дуго, да га Господ благослови да има снагу коју је до сад имао, физичку и духовну, да све тешкоће и обавезе поднесе и издржи. Нека је срећан имендан драги владико“, поручио је прота Милун Фемић.   Прослављање имендана Епископа Јоаникија настављено је ломљењем славског колача и свечаном трпезом за сараднике и госте, уприличеној у манастирској гостопримници.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од .............,
      Недавно су портали "Политикон" и "Директно" објавили занимљив текст у којем се говори о наводним мрачним, завереничким тајнама Епископа Бачког Иринеја и људи око њега. Текст можете у целости пролчитати овде. 
      Запажања о закључцима овог чланка.
      1)      Епископима, вероватно у знак великог, хиперболичног поштовања аутор даје надимке као да су ликови из епске фантастике. Тако надену епископу бачком надимак Недодирљиви, највероватније због тога што га овај чланак није уопште додирнуо и не ферма исти пет посто.
      2)      Аутор претпоставља да епископ Иринеј бачки  има своју ОЗНУ која шпијунира клирике и монахе, да се ко њему не би успротивио, јер епископ, знате, страхује од завера,  политичких интригâ, атентата, отрованог вина. Но, ни то није довољно, већ има своје БОТОВЕ, то јест, људе који су плаћени да о њему говоре похвално. Јер један епископ веома држи  до своје популарности, гризе се ако је неко дислајковао његов текст и не може ноћима да заспи уколико неки Станимир на форуму Политикона напише за њега да је новотарац. Зато већи део новца са црквеног таса даје једном мрачном типу, Жељку Ињцу, да одговара на поруке разних Станимирâ и подиже свом епископу рејтинг, јер позиција једног епископа зависи од тога колико има лајкова и шеровања по друштвеним мрежама.
      3)      На црквеном сајту Поуке  могу се прочитати веће гадости и погрднији изрази него на неком порно сајту, каже текст. „О свему овоме се дуго ћутало, али коначно је дошло време да се истина изнесе на видело и да се ствари назову правим именом.“, вели аутор истичући своју просветитељску и спасоносну мисију. Аутор исказује убеђење да је сајт сигурно  под вођством епископа „Недодирљивог“, чим га тамо не мрзе.
      4)      На послетку, поново се осврнувши на епископа бачког, оптужује истог за „сплеткарење, подметање, шпијунирање, изградњу култа личности“, и  при том као водећи доказ за све те оптужбе наводи чињеницу да га је омражена керберчина Жељко Ињац бранио на порноликом сајту Поуке.  Вели да ђубре Ињац покушава да дискредитује свакога ко покуша да дискредитује Иринеја и то је непобитни доказ његовог плаћеништва и ботовања. 
      5)      Све у свему, одиста интересантан текст са очигледно  непристрасним  запажањима  једне уопште неисфрустриране особе.
      Портал Поуке
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...