Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Zoran Đurović

Осврт на збуњујући интервју Владике Максима НИН-у

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, Родољуб Лазић рече

А што си мене означио (таговао)?

Nije, zaista, neki posebni ili prikriveni razlog. Cisto ja Stanje slabo pratim (Lompara, Kovic, Antonic....njihova prica mi je poznata; Dimitrijeviceva takodje). Odem tamo, malo preletim nasove, nekad procitam nesto - uglavnom dnevnopoliticke price me slabo interesuju - tipa polemiku Bokana i onog Varagica, kako li, ili Peno dok je pisao.

Cisto po "duhu" tvojih komentara i po tome kako sam doziveo taj portal, cini mi se da ste nekako slicni...u smislu generalnih stavova na oliticke i crkvene stavri. Pa mislim da si redovan pratilac tamo i znas sta se desava detaljnije. Eto zato.

Ono sto se meni ne svidja na Stanju, moyda gresim, da je anti-Vucic, te taj politicki stav trpa nekako sa Crkvom, a sto nikako ne moze. Tako sam nekeko i tebe po komentarima shvatio. To je to, bez ustezanja...naravno da je to povrsno vidjenje, ali covek stice utiske, a utisak ne znaci i suditi drugome.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ćiriličar рече

Nije, zaista, neki posebni ili prikriveni razlog. Cisto ja Stanje slabo pratim (Lompara, Kovic, Antonic....njihova prica mi je poznata; Dimitrijeviceva takodje). Odem tamo, malo preletim nasove, nekad procitam nesto - uglavnom dnevnopoliticke price me slabo interesuju - tipa polemiku Bokana i onog Varagica, kako li, ili Peno dok je pisao.

Cisto po "duhu" tvojih komentara i po tome kako sam doziveo taj portal, cinimi se da ste nekako slicni...u smislu generalnih stavova na oliticke i crkvene stavri. Pa mislim da si redovan pratilac tamo i znas sta se desava detaljnije. Eto zato.

У принципу јесам редован пратилац, и у много чему се слажем са ставовима уредништва. У понечему и не. И то је то. 

Али постоји контакт на сајту, и можеш им писати са предлогом да објаве, ако сматраш за потребно

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Родољуб Лазић Ma ne bre, cisto sam te pitao onako forumaski, a ti mi odgovaras skroz "sluzbeno"...opusteno, pitam onako. Ne pretendujem ja da ucim nekoga sta da radi...a verujem da ljudi (vidim da se trude ozbijno) prate stanje i u Crkvi i politici. Ali kao da su u sukobu nekom sa Poukama i Vidovdanom...nisam u toku---a nije ni vazno.

Tekst je OK, vredan paznje, i oni ako su zdravi crkveni ljudi, a pisu o tome tamo, cudno da ga ne objave...no dobro...razmeli smo se. nemam nameru da upucenijim od mene nesto tamo u njihovoj kuci pametujem....cisto sam pitao. Kako god, jos jedna podela nasa...srpska.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Ćiriličar рече

@Родољуб Лазић Ma ne bre, cisto sam te pitao onako forumaski, a ti mi odgovaras skroz "sluzbeno"...opusteno, pitam onako. Ne pretendujem ja da ucim nekoga sta da radi...a verujem da ljudi (vidim da se trude ozbijno) prate stanje i u Crkvi i politici. Ali kao da su u sukobu nekom sa Poukama i Vidovdanom...nisam u toku---a nije ni vazno.

Tekst je OK, vredan paznje, i oni ako su zdravi crkveni ljudi, a pisu o tome tamo, cudno da ga ne objave...no dobro...razmeli smo se. nemam nameru da upucenijim od mene nesto tamo u njihovoj kuci pametujem....cisto sam pitao. Kako god, jos jedna podela nasa...srpska.

Са Поукама не знам, са Видовданом чини ми се да јесу у неком (латентном?) сукобу. Не знам да ли они и колико прате ово што се овде објављује, зато и није наодмет скренути им пажњу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Батовен рече

Не, драго ми је што се слажеш са осталих 11 тачака о Макси и Гриши.

Nisam hteo da se izjašnjavam, jer kao ateista nisam tangiran i pratim sve ovo iz puke radoznalosti ali kad me već pitaš, evo po tačkama:

1. Jesenji Sabor - slažem se sa iznetim, ali je u pitanju spin, te se suštinski ne slažem

Sve to što si napisao je tačno ali je u pitanju spin. Sinod saziva Sabor. Može da ga sazove i kad to traži samo Sinod, može da ga ne sazove ako to traže svi arhijereji osim onih koji su u Sinodu. Dakle, što se tiče forme, broj je potpuno irelevantan. Što se suštine tiče, meni deluje logično da se sazove Sabor ako to traži 1/3 arhijereja. Kod svih onih organa gde je propisan broj koji je potreban za tako nešto, to nikada nije većina jer nije logično da se isti broj traži za debatovanje o odluci i za donošenje odluke.  Recimo, "Narodna skupština sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred određenim dnevnim redom." (čl. 106. Ustava RS). U javnim akcionarskim društvima sednicu skupštine akcionara može da traži i 5% akcionara.

Poenta svih takvih propisa je upravo to da i oni koji nemaju u tom trenutku većinu mogu da iznesu na raspravu i na glasanje to nešto i pokušaju da ubede druge u to.... jer to i jeste poenta svake rasprave iako se to u politici (a izgleda i u Crkvi) izvitoperilo. Time što si prikazao brojke, nisi demantovao Maksimimove tvrdnje da je "vrlo korisno" i "najprirodnije" da "o stvarima koje se tiču čitave Crkve zajedno raspravljamo i odlučujemo". Demantovao si tvrdnju da je većina bila za to i da se Sinod oglušio o zahtev većine, ali Maksim takvu tvrdnji nije ni izneo i zbog toga je u pitanju spin - tačna izjava ali ciljno takva da promašuje suštinu i pokušava da "zavrti" (spin) priču u nekom drugom pravcu od originalnog.

Nije da sam toliko pažljivo čitao sve rasprave o tome u poslednje vreme ali čitao sam i nikad nisam čuo razlog zašto Sabor ne treba da se održi... a to je valjda suština, a ne brojke.

2. Tekstovi Vladike Danila - ne slažem se

Ovde mešaš različite stvari. Maksim tvrdi da u vezi sa njegovim razrešenjem sa katedre Sinod treba da sasluša i drugu stranu (na Saboru). To pokušavaš da "demantuješ" tvrdnjama da se " да се у мају ове године водила озбиљна и опширна расправа управо о проблемима које Владика Максим помиње и не помиње". To nije demanti njegove tvrdnje i očigledno je netačno jer se u maju nije vodila rasprava o njegovom razrešenju sa katedre, a ako se ne varam nije se ni mogla voditi rasprava otome budući da tada još nije ni doneta takva odluka. Zameraš mu što ne pominje tekstove vl. Danila iako je to čudna zamerka za jedan intervju + ako se ne varam, ni u njima se ne debatuje o razrešenju sa katedre. Prosto na njegovu tvrdnju koja se odnosi na konkretnu stvar - razrešenje sa katedre, odgovaraš tako što zamenjuješ tu konkretnu stvar nekim opštim i paušalnim izrazima "problemi koje pominje i ne pominje", "ovom problematikom" i slično.

3. Kritika i pokajanje na Saboru (nepominjanje ovog) - ne vidim kao relevantno

Ne vidim zašto je bitno to što Maksim ovo ne pominje u intervjuu? Intervju je posebna forma... odgovaraš na pitanja. Ne vidim na koje pitanje bi trebalo da ubaci i to da je pogrešio u vezi sa kvalifikacijom "nekanonsko" kod dobijanja autokefalnosti SPC. Ti sad možeš da mu zameriš što nigde u intervjuu nije pomenuo da je Isusa bezgrešno rodila Marija ili nešto slično što bi kao trebalo da bude nekakav dokaz da je jeretik.

Ne vidim ovo inače kao relevantno jer (ako dobro razumem, a ispravi me ako grešim) on je pogrešio, priznao na Saboru da je pogrešio i braća hrišćani na tom Saboru su mu tu grešku oprostili. Jel reč "oprostiti" ima neko posebno i drugačije značenje na Saboru od uobičajnog?

4. Smena sa fakulteta - ne slažem se

Tačno je i da je PBF stupanjem pod BU ušao u poseban režim, kao i to da se zahteva blagoslov Sinoda za prijem u rad profesora jer kao što ti kažeš "Да није тако, неки атеиста, таоиста или расколник би могли да предају на православном факултету." Problem je što vl. Maksim nije ateista, taoista ili raskolnik već je vladika SPC. Kao što već rekoh na nekoj od ovih tema, ovde imamo ozbiljan problem da se vladiki SPC uzima katedra kao da je ateista, taoista, jeretik ili raskolnik čime se SPC zapravo ozbiljno blamira jer je konstatovala to, a umesto da ga rasčini, pa da mu onda uzme katedru ide obrnuto pa imamo situaciju da je neko po mišljenju Sinoda trenutno verski podoban da bude pastir vernicima u jednoj velikoj eparhiji, a nije verski podoban da bude profesor na PBF.

Takođe, nekako se u ovim raspravama skrivaju relevantne odredbe Statuta PBF koje definišu razrešenje i pozivaju se na odredbe koje definišu postavljenje. Znamo pouzdano da je potreban blagoslov za postavljenje jer su te odredbe citirane. Ne znamo da li je uopšte Statutom definisano razrešenje u slučaju povlačenja blagoslova i uopšte formalna mogućnost povlačenja blagoslova. Ako u Statutu postoji takav propust (jer zaista i ja mislim da bi to bio formalni propust) onda vl. Maksim ne može da bude razrešen jer je kod ovakvih stvari forma bitna (u našoj pravnoj praksi). Bukvalno i bez preterivanja, ako nisi u pravilniku o radu napisao da je pijanstvo na poslu prekršaj radne obaveze ne možeš da otpustiš zaposlenog iako je nesporno dolazio pijan na posao. 

5. Teorija evolucije - ne slažem se

Već sam komentarisao, samo ono što sam propustio je sledeća potpuno neosnovana tvrdnja: "Уз то треба поменути и да су заступници теорије еволуције најрадикалнији порицатељи хришћанског Предања, те да сами они доказују како теорија еволуције нужно искључује веру у Христа. Професор еволуционизма на Оксфорду, Ричард Докинс, један је од најгласнијих."

Među "zastupnicima teorije evolucije" ima mnogo hrišćana. Takođe, Dokins (koji kao što smo već utvrdili nije "profesor evolucionizma" šta god to bilo) ne dokazuje da teorija evolucije isključuje veru u Hrista. Teorija evolucije isključuje samo određenu interpretaciju Starog zaveta i naravno nikog ne sprečava da veruje u to da je Hrist bio Bog.

6. Taoizam - ne razumem primedbu, ne razumem ni problem ako ima "blagonaklono viđenje prema taoizmu"

7. Transparentnost Crkve - ne slažem se

Opet uvezuješ različite stvari. Tražiti da se nešto izbaci iz saopštenja Crkve nije suprotno zahtevu za transparentnošću rada Crkve, šta više, ako je saopštenje neadekvatno, onda ovo ne da nije suprotno, nego je baš to. Ako se ne varam bitan deo zahteva se odnosio i na to da se prekine sa praksom da se saopštenja pišu tako da ih niko osim pisca ne pogleda i ne odobri, što je takođe u skladu sa zahtevom za trensparentnijim pristupom.

Sadržaj pokajnog pisma kojeg navodiš ne odgovara sadržaju spornog dela saopštenja.

Po pokajnom pismu, on tvrdi da nije osporavao kanoničnost dobijanja autokefalnosti već da je u pitanju nesporazum izazvan dvomislenošću onoga što je napisao, pa se kaje i izvinjava (što nije preciznije napisao) i traži oproštaj od onih koji su (pogrešno) pomislili da on osporava kanoničnost srpske autokefalnosti (jer svoju nepreciznost smatra uzrokom toga što su pogrešno pomislili tako nešto).

Po saopštenju, on je pogrešno osporavao kanoničnost, pa je priznao grešku, pokajao se i oprošteno mu je.

E sad, ja lično mislim da on laže u pokajnom pismu, tj. te da jeste osporavao kanoničnost pa se predomislio ali to predstavio kao nesporazum i pokajanje zbog nepreciznosti i da autor onog saopštenja laže tj. netačno predstavlja to kako je vl. Maksim svoju grešku predstavio Saboru.

8. Mir - ne znam

Ne poznajem dovoljno prilike da bih ocenio, mada mi je baš čudno da bi poziv svima da dođu na proslavu bio tako problematičan. Hoće li moskovski i carigradski patrijarh da se potuku ako se sretnu negde na istom mestu? Hoće li da se naljute na SPC ako ih obojicu pozove na proslavu?

9. Ukrajinsko pitanje - ne slažem se

Meni je zanimljivo baš to da je rekao da se ne mogu povući paralele između Crne Gore, Makedonije i Ukrajine i implicira sledeće: "Ако један једини патријарх са својим епископатом одлучи да да аутокефалију – против канона (што имплицира и сам Владика Максим)".

Kao primedbe su navedene:

- Razjašnjenje da Mitropolit Onufrije nije potpisao zahtev za autokefalnost dok je bio mitropolit, nego pre toga, ne vidim kao naročito relevantno a nije suprotno onome što je rečeno, šta više upravo se to i implicira rečima "sadašnji" poglavar je "svojevremeno"....

- to što je naveo da je fenomen autokefalije u ozbiljnoj krizi koju bi trebalo da reši svepravoslavni sabor... pa je time uopštio problem koji je pojedinačan i leži u carigradskom patrijarhu. Ovo su opet dve različite stvari. Fenomen autokefalije jeste u krizi i to bi vam bilo pametno da rešite na svepravoslavnom saboru kako se više ne bi pojavljivalo kao tema. Problem u Ukrajini je pojedinačan i leži u carigradskom patrijarhu.

10. Rektorka - ne slažem se

"Čuđenje" nema potrebe da komentarišem jer čuđenje nije argument.

Zatim ide još besmisleniji deo koji naravno nema nikakve dodirne tačke sa time što vl. Maksim hvali rektorku zbog odbrane studenata i otpora režimu. Zapravo je jeftin propangandistički trik asocijacije, gde je neka Džudit Batler navodno loša, a onda je i rektorka loša jer je uručila ovoj počasni doktorat (koji joj je btw dodelio Senat Univerziteta, a ne rektorka). Rektorka je loša i zato što ne bi dozvolila studentima da protestvuju... :D a "druga Srbija" je po defaultu loša (jer patriJote tako kažu) i "apsolutno kontroliše javnost u Srbiji" (što je tek neopevana glupost i nebuloza)

11. Borba - ne slažem se

Ne znam na osnovu čega se iznose tvrdnje po kojima ga "интервјуишу они који иначе немају везе са Црквом и на њу гледају титоистичким очима" i "пропагирају признавање терористичке државе на Косову и Метохији" pa onda ne mogu ni da se složim sa tvrdnjom da je paradoksalno da vl. Maksim njima da intervju u kojem napada Vučića za to.

12. Slobodno mišljenje vl. Grigorija - ne razumem

Ovde se zamera vl. Grigoriju što je govorio o slobodi mišljenja, ali nije pitao voditeljku kako nikad nije pozvala prof. Lompara u svoju emisiju... jer valjda u nekom univerzumu je logično da ako neka voditeljka ne pozove nekog profesora u svoju emisiju, onda je ona protiv slobode mišljenja. Ja ne živim u tom univerzumu, pa mi nije jasna primedba.

Eto, potrajalo je i ispade da se ipak ne slažem (ili ne razumem) ni sa jednom od tačaka.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Батовен рече

То је то. И то што тролују само значи да им јако смета истина и да нису способни слободно (=целовито) да сагледају ствар. А овај Голуб је плаћен за ово што ради овде. 100%.

Да се шалиш било би кул, штоно веле малди... 

А пошто си сигуран 100% да сам плаћен за ово што радим овде од септембра 2011. године, или пак сада, износећи моје ставове о Уставу земље Србије...

иначе ја сам уставобранитељ и противник орденисања издајника орденом св. Саве. и по твом бајном мишљењу за то примам лову! Аферим Бато у вену! 

врло мудро, нема шта... то је толико тачно као твоје и писаније да Таса, Гриша и Макса раде за Амере!  

Видиш, ја мислим да АВ већ прима лову за почетак издаје КиМа и тек ће прими кад потпуно изда Свету Српску Земљу, да би умирио ионако ошамућене Србље... 

овај твој коментар о примању лове за  жврљање овде, ме само наводи на помисао да је циљ твојих чланака не би ли кануо који динар... илити, ако се сете на дан доделе ордења...   не осућујем, нека свако ради свој посао!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Avocado рече

 

1. Jesenji Sabor - slažem se sa iznetim, ali je u pitanju spin, te se suštinski ne slažem

Не капираш. У питању је анализа Максимове речи ,,многобројно". Није никакав спин, него упућивање на танано манипулисање речима - тако да не каже истину, а да ипак не искаже лаж.

И уопште се нисам бавио тиме да ли је правилник о надлежностима Синода добар или не, да ли ттеба сазивати Сабор итд, тако да све што о томе пишеш нема везе са текстом.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Avocado рече

To nije demanti njegove tvrdnje

Нисам ништа демантовао. Указао сам на оно што није поменуто. То не сме да се брка.

 

пре 4 часа, Avocado рече

očigledno je netačno jer se u maju nije vodila rasprava o njegovom razrešenju sa katedre,

Прочитај Патријархово писмо. 

 

пре 4 часа, Avocado рече

Zameraš mu što ne pominje tekstove vl. Danila iako je to čudna zamerka za jedan intervju + ako se ne varam, ni u njima se ne debatuje o razrešenju sa katedre.

Вараш се.

Давид, а не Данило.

Ја му не замерам, него кажем да би за читаоца то било корисно. Рецимо за тебе.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Avocado рече

Isusa bezgrešno rodila Marija

Није безгрешно, него бесемено.

 

пре 4 часа, Avocado рече

Kritika i pokajanje na Saboru (nepominjanje ovog) - ne vidim kao relevantno

Тема текста је: непомињање података које би помогле читаоцу да јасније сагледа ствар.

Друго, и те како је битно, јер то помаже у схватању његових речи о украјинском питању, жељи да јавност не сазна за то кроз Саопштење, и карактерисању чланова Синода као оних који су поступили ,,супротно духу Светог Саве". Дакле, неко ко се покајао за називање Светог Саве преварантом у мају, данас већ постаје арбитар у процењивању ко је у духу Светог Саве, а ко није. Можда. Нема проблема. Али, нека читалац буде упућен.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Avocado рече

Problem je što vl. Maksim nije ateista, taoista ili raskolnik već je vladika

Нисам ни рекао да јесте. Извукао сам крајњу консеквенцу секуларног третирања ПБФ.

пре 5 часа, Avocado рече

da se vladiki SPC uzima katedra kao da je ateista, taoista, jeretik ili raskolnik čime se SPC zapravo ozbiljno blamira jer je konstatovala to, a umesto da ga rasčini, pa da mu onda uzme katedru ide obrnuto pa imamo situaciju da je neko po mišljenju Sinoda trenutno verski podoban da bude pastir vernicima u jednoj velikoj eparhiji, a nije verski podoban da bude profesor na PBF.

Синод је ту да брине да се скретања секу у корену. Постоје разлике у свргавању неког са епископске катедре и са професорске. О томе треба да говоре упознати са тим. Но, то није тема текста. Нити Максим тако нешто говори у покушају одбране.

 

пре 5 часа, Avocado рече

Ne znamo da li je uopšte Statutom definisano razrešenje u slučaju povlačenja blagoslova i uopšte formalna mogućnost povlačenja blagoslova.

Јесте, наравно. Ово је апсурдно што се питаш - јер, иначе, неко ко постане муслиман за време професуре никад не би могао да буде смењен. Шта би значило и да је неко и рашчињен као владика ако ово кажеш. Сам себи ускачеш у уста.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Avocado рече

Hrist

Христос.

 

пре 5 часа, Avocado рече

Takođe, Dokins (koji kao što smo već utvrdili nije "profesor evolucionizma" šta god to bilo) ne dokazuje da teorija evolucije isključuje veru u Hrista.

Доказује. На телефону куцам, не могу да тражим линкове сад.

 

пре 5 часа, Avocado рече

Teorija evolucije isključuje samo određenu interpretaciju Starog zaveta i naravno nikog ne sprečava da veruje u to da je Hrist bio Bog.

Очигледно ниси упућен у Предање.

Писаћу о свему овоме другом приликом.

пре 5 часа, Avocado рече

Taoizam - ne razumem primedbu, ne razumem ni problem ako ima "blagonaklono viđenje prema taoizmu"

Опет: тема су Максимове речи у интервјуу о томе. Ниси пажљив читалац.

Друго, ти ниси образован православац да би то разумео. Логично.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Avocado рече

. Tražiti da se nešto izbaci iz saopštenja Crkve nije suprotno zahtevu za transparentnošću rada Crkve, šta više, ako je saopštenje neadekvatno

пре 5 часа, Avocado рече

 

То је, иначе, оно што је рекао Владика Иринеј у једном интервјуу. Дакле, Макса је овде могао да дода: ,,као што је предложио Владика Иринеј..." Заборавих да то поменем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Avocado рече

. Tražiti da se nešto izbaci iz saopštenja Crkve nije suprotno zahtevu za transparentnošću rada Crkve, šta više, ako je saopštenje neadekvatno,

То упућује на његово лицемерје. Јер он говори управо о раду Сабора и Синода, а хоће да сакрије свој случај са Сабора.

(Претходни пост је грешка. Права је мука куцати ово на телефону.)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Avocado рече

bitan deo zahteva se odnosio i na to da se prekine sa praksom da se saopštenja pišu tako da ih niko osim pisca ne pogleda i ne odobr

То је, иначе, оно што је рекао Владика Иринеј у једном интервјуу. Дакле, Макса је овде могао да дода: ,,као што је предложио Владика Иринеј..." Заборавих да то поменем.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Дана 7. јануара 2020. године, на празник Христовог Рођења, на телевизијском каналу „Росија-1“ приказан је традиционални Божићни интервју Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Кирила. Поглавар Руске Православне Цркве је одговорио на питања политичког аналитичара ДДТРК, водитеља програма „Вести“ А. О. Кондрашова.        — Ваша Светости, ових дана прослављамо празник Светлог Христовог Рођења, али чак ни празнична атмосфера не умањује свакодневне проблеме који се постављају пред нама и пред Црквом. Зато дозволите да данас кажемо неку реч и о бригама. Шта мислите, да ли ћу бити у праву ако кажем да је садашње време – време искушења за Руску Православну Цркву и за Православну Цркву у целини? Да ли се проверава наша способност да будемо јединствени? Јерусалимски патријарх предлаже поглаварима помесних Цркава да се окупе и да поразговарају о будућности Цркве, о могућем очувању православног јединства; исту иницијативу је покренуо и поглавар Албанске Православне Цркве. Како ви гледате на перспективу свеправославног јединства? Да ли је могуће да се оно сачува?   — Православна Црква се нашла у условима мешања спољашњих снага које немају директне везе са Црквом без преседана. Снажан политички притисак се врши на читав низ помесних Цркава. Све је то повезано с познатим догађајима у Украјини, као и с покушајима да се локализују и у породицу Православних Цркава уведу расколничке групације у Украјини. Кад би се све то вршило путем консултација унутар помесних Православних Цркава, не би носило такав карактер као сад, и кривицу за то сноси, наравно, мешање спољних политичких снага. Зато можемо рећи да се Црква нашла у условима притиска без преседана. Неко одбија овај притисак, неко има довољно снаге да одбрани своју аутономију, а неко му подлеже. Зато што су услови у којима живе помесне Православне Цркве веома различити.      Неке Цркве директно зависе од власти, на пример, Јеладска Црква. Свештеници примају плату, они су чиновници, с тачке гледишта њиховог финансирања. Природно, таква Црква има ограничене могућности да испољава своју аутономију. У извесном низу Цркава постоје други фактори притиска, који су, нажалост, данас покренути. Зато конфликт који постоји у породици помесних Православних Цркава не би био тако оштрог карактера да није спољашње интервенције. Веома нам је жао због тога и још једном благодаримо Богу на томе што наша Црква може смело, искрено и без скретања погледа у страну да каже: ми ни од кога не зависимо.     — Кад смо се већ дотакли украјинске теме, шта ће се, Ваша Светости, по Вашем мишљењу тамо даље дешавати у погледу односа између друштва и Цркве? После председничких избора отворени, готово званични прогони који су се запажали у Украјини, против канонске Руске Православне Цркве су наизглед престали. Ипак, стално пристижу вести о томе да се наставља запоседање храмова. Шта мислите, хоће ли тамо поново бити заоштравања или ће све почети да јењава?   — Тежак пораз господина Порошенка, који је, као што је познато, носио цариградски томос по читавој Украјини, желећи да на тај начин обезбеди подршку, сведочи да украјински православни народ није прихватио државно мешање у послове Цркве чије је оличење представљао господин Порошенко. Испоставило се да је његова филозофија – животна и политичка, побијена. Народ није прихватио ни њега, ни његове погледе на регулисање црквених односа, и то је, наравно, изванредно. То сведочи о мудрости православних Украјинаца, о њиховој способности да остану оно што јесу и да издржавају притисак са стране.   А господин Зеленски је постао председник пре свега зато што се људима није свиђала Порошенкова политика. Зато би било врло чудно да председник настави кретање у правцу који је спроводио његов неуспешни претходник. Заиста, с доласком господина Зеленског много тога се променило набоље. Наравно, понегде постоји одређена инерција. Остаје непомирљив однос према Православној Цркви од стране читавог низа националистички оријентисаних организација. Али у принципу морам рећи да се мало-помало ситуација у Украјини мења набоље. Нека би дао Бог да се то дешава у свим правцима, како у односима између Цркве и државе, тако и кад је реч о ситуацији у којој се налазе наши верници у Украјини. Наравно, желео бих да у области руско-украјинских односа запажена позитивна динамика постане све моћнија и да доводи до све конкретнијих позитивних последица.   — Сад ми дозволите да се поново дотакнем наших стари. Руско друштво је недавно приметно потресла законодавна иницијатива која се односи на насиље у породици и свакодневном животу. Нацрт закона је добио огроман број негативних коментара. Да ли је по Вашем мишљењу код нас уопште актуелна проблематика насиља у породици?   — Сам појам „насиље у породици и свакодневном животу“ је нешто преузето са стране, из иностранства. Усвајање одговарајућих закона у страним земљама очигледно ствара у свести наших законодаваца извесну зависност од ових страних иновација, жељу да наше руске законе ускладе с оним што постоји у другим земљама. Моја тачка гледишта је следећа: пре свега треба да штитимо породицу. Свако спољашње мешање у породичне односе доноси врло негативне последице. Јер и у совјетско време смо пролазили кроз сличне ствари: било је различитих комитета у згради, партијских организација, активно су учествовали позорници. Али зар су ове добро организоване иницијативе помагале да се у породицу врати љубав? Да ли су помагале у отклањању отворених конфликата који су се најчешће завршавали разводима и несрећом? Није могуће вратити љубав међу супружницима уз помоћ милиционара и уз помоћ друштвених активиста. Зато што се корен проблема не налази споља, већ унутра, управо у оној сфери којом се бави Црква. Један од задатака Цркве се и састоји управо у томе да се у човековом срцу ојача љубав, без обзира на то да ли је ожењен или није. Наравно, изузетно је важно да се учврсти љубав у срцима брачних другова. И ми им упућујемо једноставну посланицу: да би човек волео другог треба да му да нешто своје. Нема љубави без жртве. Добро, „жртва“ је прејака реч; нема љубави без давања. Ако муж ништа не даје жени, нема љубави. Ако жена ништа не даје мужу, такође нема љубави. То је дивна тајна давања себе у име другог; то и није само испољавање љубави, већ је сама природа љубави. Рецимо, замислите, да ли у породици у којој су људи навикли да се дају једни другима, да живе у складу с међусобним интересима, може доћи до физичког насиља? То је апсолутно немогуће! Ево где је корен проблема, ево због чега је данас веома забринута наша Црква. Ми скрећемо пажњу на велике проблеме повезане с васпитавањем деце и омладине. Забринуто посматрамо шта се данас дешава у средњошколским установама. Видимо да чак и добри напори родитеља често не дају резултате у атмосфери која влада у дечјим и омладинским друштвима. Међутим, овај проблем превазилази оквире онога што разматрамо. То је проблем, као прво, омладинске културе, како омладина проводи своје време, како се граде односи у њиховој средини, посебно кад се налазе ван сваке родитељске контроле. То је огроман проблем који се тиче теме васпитања, и наравно, одговорности родитеља за поступке, па и за живот своје деце.   — Хајде да поразговарамо још о породици. Где треба да помаже држава, а где Црква? На пример, знам да сте лично покренули читав низ иницијатива за пружање помоћи породицама с више деце и знам да се не остварује све. Какав је данас статус ових иницијатива, шта омета њихову реализацију?   — Већ пре пар година сам говорећи у нашој скупштини рекао да треба усвојити закон о породицама с више деце. И ево шта је чудно – спремни су да усвоје закон о насиљу, а закон о породицама с више деце не разматрају.   — А шта, по Вашем мишљењу, треба да стоји у овом закону?   — То је веома важно. Треба да буде регулисан статус породица с више деце. Треба да буду наведени параметри за пружање помоћи породицама с више деце и одређене олакшице. Сви добро знају да нам је изузетно потребно повећање бројчаног стања нашег народа, да треба да расте наталитет. Међутим, број становника не расте уколико породица има једно дете; чак и двоје деце у породици доводе само до одржавања постојећег броја. Дакле, потребно је најмање троје деце. А да бисмо подстакли људе на то да имају више деце пре свега држава треба да учини одређене кораке. Треба усвојити законе који би подржавали овакве породице. Обавезно су потребне олакшице, треба размислити о томе чиме треба да се бави жена која има много деце: да ли треба да настави да ради или јој на неки начин треба доплаћивати за то што сама престаје да зарађује новац дајући своје здравље и време детету, дакле, обављајући врло важан посао с тачке гледишта државне користи. Кад бисмо успели да покренемо с мртве тачке закон о породицама с више деце мислим да би то у извесној мери подстакло наше људе да немају само једно, двоје и троје деце, него и више.   — Ваша Светости, наредна година ће бити велика јубиларна година за нашу земљу. То је 75 година од Велике победе, биће много свечаних манифестација у целој земљи, али не само код нас, него и у иностранству, нарочито у суседним земљама. Хвала Богу! А шта за Цркву представља јубилеј Победе?   — То је веома велики догађај. Дозволите да Вам кажем да је наш народ у Велики отаџбински рат ушао као један, а завршио га је као други. Јер године уочи рата су биле године репресија, прогона Цркве и тоталне безбожности. Уопште је тешко рећи шта би било с нашим народом с духовне тачке гледишта да није прошао кроз ова искушења. Кад сам у младости разговарао с људима који су се борили на фронту, многи су ми касније на питање: „А да ли су војници веровали у Бога?“ одговарали: „У рововима није било безбожника“. Никоме не линији фронта није падало на памет да каже: „Не верујем ни у каквог Бога, а сад хајде да устанемо и кренемо у сусрет ватреној паљби.“ Људи су се крстили, молили су се, можда нису увек имали у виду смисао који има обичан човек који верује у Бога. Али је вера била присутна у људским срцима и наравно, никуд није нестала након освајања Берлина. Због тога је верски препород у послератним годинама чији сам сведок био, наравно, условљен страшним искуством кроз које је прошао наш народ, и оним стварним искуством вере које су људи црпели у ватри ових страдања, како на фронту, тако и у позадини. Због тога за нас све што је повезано с Другим светским ратом, што је повезано с Победом, осим општеисторијског има још и дубок духовни значај. И тешко је рећи какав би био наш народ да није било свеопштег препорода вере у тешким ратним и послератним годинама.   — Бог је помагао нашим војницима на бојном пољу...   — Бог је помагао војницима. Родитељи су у војничке блузе зашивали текст 90. псалма „Живиј в помошчи“. Још увек се сећам како су ми старије жене показиале војничке блузе својих синова и говориле: „Видите, а овде, поред џепа, ближе срцу је „Живиј в помошчи“, и син ми је говорио да га је увек додиривао руком кад би кренуо у напад.“ С вером смо прошли кроз овај рат, и још једном желим да кажем: у овај рат смо ушли као један народ, а завршили смо га као други.   — Ваша Светости, 2019. година је била јубиларна за вас лично. Тачно 50 година откако сте постали свештеник и монах, и у години која је на измаку сретали сте се са свештеницима које сте већ сами рукоположили. Видео сам ове људе, лично сам присуствовао тим манифестацијама – то су људи разних националности и различитих узраста. Да ли Ви гледајући данас њихова лица и даље осећате извесну одговорност за њих или сте их испратили?     — Сама улога и призвање патријарха је да осећа, буде свестан и реализује одговорност за сву Цркву. А они људи које је патријарх рукоположио, наравно, увек имају и имаће посебно место у мом животу. Веома сам се обрадовао сусретима с овим младим свештеницима. Сећам се година свог школовања у духовним школама и општења с тадашњим младим клиром – наравно, ми смо формирани у изузетно тешким условима. Али се ова генерација не може упоредити с данашњом – данашња је боља. Ми никад не кажемо: ето, наша омладина је лоша, све је код нас лоше. Дакле, пошто сам проживео приличан број година могу да поредим различите генерације које сам видео у свом свесном црквеном животу.   Данашња млада генерација је добра! Наравно, људи немају искуство невоља, секирације, свега онога под чијом тежином човек расте; живот младих људи је данас много једноставнији и комфорнији. Али мислим да ће свако у свом животу несумњиво доживети невоље које ће га прекалити, између осталог, и наши свештеници. Ипак, не желим им невоље, већ радостан живот. А данас запажам њихов здрав оптимизам, њихову искрену веру и тежњу да служе Цркви, њихово занимање за општецрквене проблеме. Наравно, ниво општег и специјалног образовања је веома порастао. Велики, ако не и већи проценат московског клира чине људи с два факултета, они који су завршили световне и богословске студије. Односно, то су људи који су у потпуности спремни за то да служе савременом човеку. Нека би дао Бог да се број призвања не смањује, да буде довољно свештеника, између осталог, и за духовно руковођење Московљанима.   — Ваша Светости, 4. новембар 2019. године је био значајан дан за Руску Православну Цркву. Не само зато што је то Дан народног јединства и празник Казанске иконе Мајке Божије, већ и зато што се тог дана завршио велики процес уједињења Западноевропске архиепископије и Мајке-Цркве. Данас не схватају сви разлику: „Па добро, била је Црква, али је и била руска, шта се променило?“ Молим Вас да објасните какав је истински значај овог великог догађаја с тачке гледишта Цркве?     — То је заиста велики историјски догађај. Револуција и грађански рат не само да су поделили тело руског народа, тако да се један део народа супротставио другом с оружјем у рукама. Ова драматична подела се у потпуности дотакла и тела Руске Православне Цркве. Црква је подељена на три дела: Цркву Московске патријаршије, која се у то време налазила у изузетно тешким условима у домовини, Руску Заграничну Цркву и онај део Руске Цркве који се налазио у западној Европи. Због политичких разлога у емиграцији су створена два црквена центра – у Сремским Карловцима у Југославији, где је отишао велики део руских емиграната, и у Паризу. Није случајно што су формирана два центра. Интелигенција је тежила ка Паризу, Париз је постао интелектуални центар руске емиграције и сви то знамо, у сваком случају, знају они који су се занимали за дела аутора који су тада живели у Паризу и који могу да суде о томе. А Сремски Карловци су били духовни центар, и појавила се извесна напетост између Париза и Сремских Карловаца – толика да је евхаристијско општење понекад било отежано, а понекад и немогуће. Односно, Црква се поделила на три дела, и наравно, први велики догађај у новијој историји је представљало уједињење с Руском Заграничном Црквом – оном која је своју прву престоницу имала у Сремским Карловцима.   Друго поновно уједињење је било на дневном реду, али због многих разлога није могуће било остварити га подједнако брзо и динамично као што се то десило с Руском Заграничном Црквом. Међутим, дошло је време, што се каже, боље икад него никад. Зато је ово поновно уједињење изазвало у нама дубока осећања. На челу Париске архиепископије је био владика Јован Ренето, Француз по националности, којег лично веома добро познајем још из времена кад сам служио у Женеви. Он је увек гајио симпатије према Руској Цркви Московске патријаршије и то што се данас под његовим вођством цео овај део Цркве поново сјединио с нашом Црквом, наравно, представља догађај од великог духовног значаја.   — Односно, читав век нам је био потребан да бисмо окренули ову страницу?   — Читав век. Догађаји као што су револуција и рат који су повезани с многим жртвама и страдањима имају велику инерцију, која се врло споро превладава. Али по милости Божијој ми смо данас сведоци потпуног исцељења свих подела Руске Православне Цркве који су били изазвани револуционарним догађајима.   — Ваша Светости, ево и Божићних дана. Традиционална је атмосфера празника и весеља – како да у овој вреви не заборавимо главно? Подсетите све нас у чему је смисао овог празника.   — Смисао празника је у томе да нам Господ дарује спасење кроз долазак у свет Исуса Христа, Сина Божијег и Сина човечијег. Лако је објаснити смисао речи „спасење“ црквеним људима, али није лако то учинити за људе који нису уцрквљени с екрана општеруског телевизијског канала. Међутим, покушаћу да кажем шта је спасење. Ова реч не може имати никакав позитиван садржај уколико је одвојен од речи „срећа“. Међутим, права срећа не може бити пролазна. Човек не може до смрти да се смеје, рецимо, гледајући неку филмску комедију и да осети да је у потпуности срећан кад изађе из биоскопа. Зато што у тренутку може доћи у додир с нечим што ће бацити сенку на твоје стање. Међутим, долазак Спаситеља у свет нам даје основе да савладавамо све невоље, зато што смо наследници главног – Господ нас је спасио, постао је један од нас. Можемо да Му се обраћамо речима из Библије: „Ава, Оче!“, односно „Оче наш небески!“ Ова блискост човека и Бога, смањење удаљености коју нису могли да савладају чак ни древни пророци, представља наследство Христовог Рођења. С наше стране је потребно само да верујемо и да отворимо своје срце за Бога. Чим се то деси, чим ми начинимо корак одмах ћемо осетити да нам наш Господ и Спаситељ чини корак у сусрет.   — Ваша Светости, срећан празник, хвала Вам.   — Хвала Вама.   Извор: Православие.ру
    • Од Логос,
      Божићни интервју са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Г. Г. Арсенијем о Божићу 2020. године у продукцији радија Православне Епархије нишке "Глас".     Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Божићни интервју Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима за радио-емисију „Преображење”.     *Ваше Преосвештенство, благословите! Христос се роди!   Бог благословио! Ваистину се роди!   *Налазимо се у Епархијском двору Епархије осечкопољске и барањске, у Вашем дому, хвала Вам на гостопримству Владико.   Хвала вама што сте нас посетили.   *У данима смо када је светлост Христовог Рождества све ближа и све сјајнија, када смо у потреби да чујемо и Ваше речи и Вашу поуку. Хвала Вам на прилици за овај интервју. Имамо неколико питања. Човечанство се ближи још једној прослави празника Божића, Рођења Христовог. Светлост овог Празника ће нас изнова обасјати. Молимо Вас, реците нам, чему нас учи Оваплоћење Богочовека?   Као што смо се на самом почетку овог разговора поздравили са: „Христос се роди! Ваистину се роди!“, управо Светлост која проистиче из тог поздрава нас учи у ком правцу човек, а самим тим и цело човечанство треба да иде. Односно, ка оним вратима која отварају пут ка вечном животу. Кроз тајну Оваплоћења Христовог. Тајна Оваплоћења Богомладенца јесте надумна тајна за човека, велика тајна за спасење свакога човека појединачно. Јер Бог који је по природи савршен унижава себе, улази у људско тело и људској природи омогућава спасење и заједницу са Нествореним Богом.   Добро сте рекли када сте у уводном делу разговора казали да је Рођење Светлост свету. Та Светлост нам открива стазу нашега спасења. Христово Оваплоћење је темељ живота у Цркви, темељ наде у будућност човека, темељ на којем се стичу јеванђелске врлине којима се човек изграђује и задобија дарове који су неопходни у остваривању духовног концепта живота, како човека појединачно, тако и заједнице у целини. Тајна Оваплоћења се базира искључиво на човеку. Човек из тајне Оваплоћења треба да увиди коју нам суштину доноси овај Празник, каква се радост отеловљује у контексту живота свакога од нас. То није радост у овоземаљском смислу него вечна радост у Христу и животу вечном. Целокупно људско биће бива овим Празником охристовљено – живи у љубави и радости Христовој.   *Хвала Вам на поуци. Реците нам, сваки човек се као појединац суочава са неким својим личним проблемима, али како видимо, и читави народи стоје пред изазовима које носи свакодневица, узевши у обзир брачни живот, проблеме са одгајањем деце, друштвене проблеме. У чему савремени човек, односно где савремени човек треба да тражи Витлејемску звезду, ону водиљу која је преко потребна да се дође до правог знања, мира и радости?   Ваше питање у себи једним делом носи и одговор: искључиво у Христу, на првом месту. Као неки нуклеус почетка тог тражења јесте породица. У овим данима када прослављамо овај дивни и велики Празник, који је почетак спасења човека, треба да ставимо акценат на породицу – јер је породица темељ друштва. Самим тим, породица је основа једне шире, велике литургијске заједнице. Породица треба да буде мала Црква која ће се касније само укључивати у ту велику литургијску заједницу. Нажалост, у времену у којем се данас налазимо породица је остала по страни, темељи породичног живота су урушени. Упркос свему, треба да видимо наду у овом празнику. Божић нам поручује да будемо наслоњени једни на друге, да имамо међусобне љубави и да управо та Витлејемска звезда треба да нам буде руководитељ у овоземаљском животу. То значи да овај свет у којем живимо, који не можемо заобићи и од којег се не можемо изоловати, треба да преображавамо својим животима и остваривањем и рађањем јеванђелске стварности у сваком човеку: рађањем љубави, наде и вере. Вера је темељ свих врлина ка којима човек треба да иде, а које се испуњавају у тајни Оваплоћења Христовог, тојест у тајни Божића. Треба да ставимо акценат на породицу, да се односи међу људима изграђују на Јеванђељу, на вредностима које су вечне и које нам уливају наду у бољу будућност и граде међусобно поштовање и љубав једних према другима, што нас и уводи у тајну овог Празника.     *Преосвећени владико, гледајући тренутне друштвене и политичке токове, и хришћанство се налази пред великим изазовима. Јеванђеље нам проповеда врлине којима је врхунац у љубави Христовој. Како да се боримо против безумља које је решено да иде против цркве Христове?   Као хришћани, на првоме месту, треба да знамо да све што се у овом свету дешава има сенку свега онога што ће се испунити у будућности. Све ово што се дешава је само сенка, она нема своју вечну садржину, него је само сурови тренутак у историји. Ако имамо веру, ако имамо наде и љубави – које нас воде, као што нас у овим данима води Витлејемска звезда, изнаћи ћемо решење за схватање целокупне стварности. Стварност се може гледати кроз тајну Христову. Све безакоње и све недаће које се намећу на плећа сваког хришћанина треба лечити искључиво Јеванђељем. Јеванђеље треба да буде лек којим се проналази решење за сваку насталу ситуацију. Јеванђеље нам то и открива кроз тајну Оваплоћења, откривамо то и кроз живот. Ако имамо наде и вере у то да је све у Христу остварено и испуњено, онда заиста овај живот, контекст живота у којем се налазимо, оно што сам и на почетку рекао, само су сенка и оно што је, могу слободно рећи – искушење, које ће у Христу Оваплоћеном наћи свој смисао и своје испуњење.   *Преосвећени Владико, ово је други Божић који дочекујете као Епископ ове Епархије. Коју бисте поруку послали Вашим верницима који вас неуморно прате и слушају Ваше савете?   На првом месту, треба да схватимо тајну Божића и поруку које Рођење Христово са собом носи. Са друге стране, да се наш народ, а знамо муке у којима се он налази и тескобе којима је обремењен, издигне изнад свих тих проблема управо кроз живот у нади, тојест кроз живот у Цркви. Као што ни у једном времену живот није био лак, али ако имамо вере пронаћи ћемо наду у празнику Христовог Рођења. Ако желимо својим умом да схватимо Господа, спознаћемо да је вечна истина заправо живот у љубави и загрљају Божјем. Оваплоћење нам улива наду, даје нам оптимизам и теши нас да ништа на овој земљи није крај, већ да је само један праг ка оним лепшим местима и бољим временима која долазе после овог живота. У овом животу се као прави хришћани изграђујемо врлинским начином живота, слушамо Реч Божју, реч наших пастира који увек треба да нас усмеравају у правцу тога живота, и тог облика и начина постојања нашега народа. Ако сагледамо историју, када год смо били омеђени Христом били смо благословен народ. Ја се искрено надам да ће та вера, која никада није ишчезла са ових простора, опет бити Витлејемска звезда која ће руководити овај народ ка Царству небеском.   *Хвала Вам на поукама и очинској љубави. У миру и здрављу прославили Рождество Христово. Благословите.   Живели, Бог вас благословио. Христос се роди!     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Верни народ Новог Сада, предвођен својим Архијерејем, молитвено је прославио 7. јануара 2020. године празник Рођења Господа Исуса Христа – Божић. Прослављање је отпочело Великим повечерјем и Јутрењем празника Божића, које је служио презвитер Ненад Вујасин, уз саслужење ђакона Слободана Ђурђића.   Звучни запис обраћања Епископа Иринеја   Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихијa и братства Саборног храма.    Божићну посланицу Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја и свих архијереја Српске Православне Цркве, упућену свештенству, монаштву и свима синовима и кћерима наше свете Цркве, прочитао је протојереј-ставрофор Стојан Билић, сабрат Светогеоргијевског храма у Новом Саду.   Током свете Литургије појао је хор Саборног храма Свети Георгије.    Литургији су присуствовали господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, као и др Радивоје Стојковић, директор Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду.   По завршетку Литургије, владика Иринеј је честитао присутнима празник Христовог Рођења. Нека Господ, својом љубављу, избави наш народ, нашу Цркву и сав свет од невоља које су се надвиле над нама, и да Бог дâ да у здрављу и сваком добру прослављамо и идуће године, и на многа и блага лета, поручио је Епископ бачки.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од HOA+,
      Након дужег мука, владика Максим је поново дао интервју, очито му је тиховање тешко пало.
      Интервју је промотивног карактера, али Макси не би био он да може да ћути, него мора мало да подбоде, просто да би се коло сукоба наставило.
      Прво, и најупечатљивије је да је дао интервју за "Данас" отворено антицрквен медиј. Занимљиво је да је заобишао своја два сајта "Теологија нет" и епархијски.
      Друго, права посластица пргавости, и поред Саборске одлуке да не подржи Турску Патријаршију у њеним аспирацијама, Максим гура и даље свој став и цитира Стојана Гошевића, "да Цариграда нема, требало би га измислити" - цитат од пре 40 година, када је и свет и Црква била сасвим другачија.
      Треће, опет Максимова ненамерна грешка под редним бројем 569., иако тврди да у његовим текстовима никад нема никакве грешке, " мисли да је исправно волети древне Патријаршије и новије Аутокефалне Цркве и сарађивати са сваком од њих"  Не прецизира, а новинар га не пита јер је вероватно сам себи писао питања, да ли под новијим Црквама, које би да воли и са којима би да сарађује, сматра и ону најновију Епифанијевско Кијевску? Одговор сви знамо! 
      Четврто, додворава се НАТО-у, као он је НАТО владика... блоковска подела, Флоровски итд. НАТО је озбиљна институција и сигурно тамо нема места, за малог збуњеног дечака, који ето свако мало нешто погреши, погрешно се изрази, погрешно га схвате, новинари му подвале итд, иако генерално у стотинама страница својих дела, све је кристално јасно. Хау јес ноу.
      Макс.pdf

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...