Jump to content

Владика Атанасије (Јевтић) – О крсној слави

Оцени ову тему


Препоручена порука

Првохришћанска је вера, од Бога нам дана и од Светих Апостола предана, да славимо Бога и Његове Светитеље. Слављење Бога и Божјих Угодника: Анђела, Алостола, Пророка, Мученика, Светитеља. Преподобних и свих Праведника, јесте наш хришћански православни животни став којим исповедамо веру своју и прави циљ и смисао нашег људског живота овде на земљи и у вечности. Јер ко слави Бога и Божије Светитеље, тај слави истинску и вечну славу човекову у Богу Живом и Истинитом, и тај онда неће славити никакве лажне богове и пролазне и смртне људе овога света. Ко слави Бога и Божје Свеце, као праве и истините, бесмртне људе, који из овог пролазног и смртног живота Богом Живим пређоше у живот вечни и бесмртни, тај ће се и сам славом Божјом прославити и Богу и Светима уподобити, јер ће од Бога бити заједно са Светима прослављен у вечном Царству Небеском.

Тако су Бога и Његове Свете славили хришћани још од самог почетка, и зато су многи од њих и сами Свеци постали. То нам показује и сведоче већ први хришћански Мученици, који су за славу Божју и саме своје животе положили. Тако, на прнмер, Свети Мученик Карп (који се слави 13. октобра), пред незнабошцима и безбожницима онога доба, није хтео да слави лажне богове, него само Христа – јединог Истинитог Бога, па је зато говорио ондашњим властодршцима: „Истинити богопоклоници, који се по божанској речи Христовој клањају Богу у духу и истини, уподобљавају се слави Божјој и постају заједно са Њим бесмртни, јер се још сада причешћују вечним животом кроз Христа Логоса, док се они који служе лажним боговима уподобљавају ннштавилу ђавола и са њиме пропадају у пакао“. Стога и ми, православни хришћани, од самог Господа Христа примивши свету веру и свети завет, славимо и прослављамо Бога и Његове Свете Угоднике и Бесмртнике: Пресвету Богородицу, Свете Апостоле и Мученике, Свете Оце и праведннке, и тако овим слављењем Бога и Светитеља, које је сам Бог прославио зато што су и они Бога прослављали, и ми задобијамо вечну славу Божју и наслеђујемо живот вечни.

Ово древно хришћанско свето предање о слављењу Бога и славе Божје у Светима, примили смо и ми Православни Срби од Светих Ћирила и Методија и од Светога Саве. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога и Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богоматер, и свете Анђеле и Светитеље Божје. Славимо их најпре заједно са целом Црквом Божјом, у својој парохији и своме храму, када наша парохијска црква или наш манастир слави своју Храмовну Славу, то јест свога Светитеља као свога Небеског Заштитника, кога истога дана славе и сви православни хришћани у свету. Отуда света Слава, као општехришћанско и свецрквено слављење Бога и Божјих Светаца, није само србски обичај, јер Славу славе и сви остали православни у свету. Али Свети Отац Србски, Сава Равноапостолни, дао је нама православним Србима и једну посебну србску домаћу Славу – наше Крсно Име, то јест благословио је нашу србску породичну Славу: да свака србска породица, свака кућа и домаћинство слави онога Светитеља на чији су дан наши претци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице. То је, дакле наша србска Крсна Слава или Крсно Име, за које наш верни народ са правом каже: „Ко Крсно Име слави, оно му и помаже“.

Наша Крсна Слава, коју славимо посебно у сваком дому и свакој породици (ако се нисмо одрекли вере Христове и имена Србиновог), молитвама Светога кога славимо оживљава у нама и душама нашим свету и светлу успомену на онај дан када смо се сви породично крстили и христијанизовали, када смо се и наши претци и ми за њима вером и крштењем у Христа ухристовили и охристовили, кад смо се уцрквили и оцрквили, да би се обожили и обесмртили, како то лепо вели наш нови угодник Божји Отац Јустин. Славећи нашу домаћу Славу, ми не престајемо славити и своју црквену, храмовну Славу заједно са својом браћом парохијанима, и то је наша заједничка света Преслава. А када славимо своју домаћу и породичну Славу, не славимо је опет сами у кући, нити само у кући, него најпре са осталим православним хршићанима у Цркви. на заједничкој светој Служби, светој Литургији, где су присутнн и сви Божји Анђели н сви Свети, и где се спомињу сви наши живи и упокојени, па тек онда и у дому своме. И опет у дому не славимо је сами, него у задрузи и заједници са својом породицом, са својим ближњима и сродницима, са суседима н пријатељима, и са сваким намерником Божјим који нам тог дана дође у дом, макар био и просјак и убожјак, поготову он. Јер је и он, као и сваки човек слика Божија и брат Христов и наш. И први хришћани су на сличан начин славили Славу као што и ми данас славимо и као што наши свети Манастири и Цркве данас славе: после завршене свете Литургије у храму сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето Жито и преломи и прелије вином свети Колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитања, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божју н у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.

Слављење Бога и Његових Светитеља, и у древној хршћанској Цркви и данас у читавом Православљу, неодвојиво је од заједничке свете Литургије у храму и од заједничарења свих верника у свему ономе што је Божје и што је од Бога благословено: у заједнници у вери и истини, у благодати и љубави, у светом посту, покајању и Причешћу, у благослову заједничког јела и пића, у међусобном поштењу и помагању, у братској заједници са Христом и са свима Светима. Јер Црква Божја Православна и није друго до заједница свих у Христу Богочовеку, у Њему који је „Првенац међу многом Браћом“, а Браћа су Његова пре свега Светитељи, а онда са њима и сви ми, Његови и њихови свечари, који смо зато и позвани од Бога да будемо света браћа и Сабраћа Христова, синови Божји по благодати у Сину Божјем по природи, како вели Свети Атанасије Велики.

Света Крсна Слава управо и има тај смисао н значај: да све нас окупи и сједини у једну праву братску Христову заједницу, у свету Цркву као сабор Божији, као сабрање деце Божије, те зато Крсно Име и славимо у славу Божију и у част Светнх, на наше спасење и обожење, на очовечење и охристовљење, на богоугодно здружење и сједињење са њима, нашим Славама, и преко њих са Христом, нашом вечном и непролазном Славом.

Стога се на свакој домаћој и црквеној Слави пева ова богомдана песма Цркве наше, православна химна сваке Крсне Славе, која нам најбоље казује смисао и значај наше свете Славе: „Данас нас благодат Светога Духа све сабра, и сви са Крстом Христовим на себи говоримо: Благословен Који долази (Христос и Светитељ) у име Господње; Слава Богу на висини!“

 

GRIGORIJEPALAMA.WORDPRESS.COM

Јер ко слави Бога и Божије Светитеље, тај слави истинску и вечну славу човекову у Богу Живом и Истинитом, и тај онда неће славити никакве лажне богове и пролазне и смртне...

 


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У уторак, 17. новембра 2020. године, након негативног теста на вирус ковид 19, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије отпуштен је са болничког лечења из КБЦ др Драгиша Мишовић у Београду, на ком је био од недеље, 8. новембра 2020. године.

       
      Епископ Атанасије изражава своју захвалност најпре Господу Богу, истинитом лекару душа и тела наших, а затим и целокупном здравственом систему Државе Србије, здравственим установама у Пријепољу, Ужицу, поменутом КБЦ др Драгиша Мишовић, као и свима другима који су били укључени у борбу против злог вируса на њиховој хришћанској бризи, старању и молитви, што је резултирало његовом бржем опоравку.
      Владика се моли Богу за све оболеле од нове заразне болести, да их Господ убрзо подигне са болесничке постеље, као и за све оне који се старају о оболелима, да им Господ подари снаге и крепости у њиховом узвишеном делу служења другима на славу Божију и радост целокупне заједнице којој припадају.
       
      Из кабинета Епископа милешевског
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је са свештенством данас, 14. новембра, на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, Свету архијерејску литургију у манастиру Дуга Морачка код Подгорице.

       
      Звучни запис беседе
       
      У архипастирској бесједи Преосвећени владика је казао да нам данашњи празник открива и кроз Посланицу Светога апостола Павла, да је Црква Божја кроз сва времена па и прије Христа и до краја времена, присутна у овом свијету. Као што је тијело нашег Господа за вријеме Његовог живота давало исцјељења приликом додира, тако и Црква, као тијело Његово која пребива у овом свијету, даје исцјељења када је се неко дотиче са вјером. Наглашава да Господ не даје само механички исцјељење од болести, већ попушта неке болести и страдања на људски род, да би га васпитао и кроз то привукао Себи.
      “Циљ исцјељења је добијање неког дубљег духовног исцјељења, отварања духовних очију код човјека, да човјек кроз тај дар, који му даје Бог, узрасте у вјери”, бесједио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички, подсјетивши да се дешавало да Господ исцјељује и неблагодарне људе, као 10 губаваца од којих се само један вратио да заблагодари Богу.
      Дар исцјељења даје Дух Свети у Цркви својој, али, казао је, немају сви тај дар.
      “Неко има дар учитељства, неко исцјељења, неко други дар, како то говори апостол Павле у данашњој Посланици, али пошто смо сви једно тијело, значи сви имамо заједнички те дарове.”
      Подсјетио је да многи светитељи у току земнога живота нијесу вршили никаква чуда, али послије њиховог упокојења, пошто су они живи у васкрслом Христу, многа чудеса се молитвама које им упућујемо, пројављују од њихових светих моштију.
      Владика Кирило је нагласио да Црква чува дар исцјељења, као и све друге дарове које Дух Свети даје, у својим њедрима и дијели како Бог по свом Промислу зна и умије и “то морамо да имамо у виду и у вријеме ових глобалних страдања, које трпи човјечанство од ове нове болести” (пандемије ковида – 19).
      “Човјек Божији подноси све, и болести и радости, заједно са својим народом, и зна да је Бог врховни љекар и то Црква посебно у овом времену треба да свједочи. Наравно, ми смо захвални за све напоре медицинских радника, који жртвују своје животе за ближњега и труде се колико могу да помогну, иако у многим случајевима не успијевају јер је људско знање ограничено. Ми као Црква треба да свједочимо, а то свједочи и њена историја, да су све болести, пандемије, епидемије, у крајњој линиј завршаване молитвом пред иконама Богородице и другим светима. Бог је тај врховни љекар душе и тијела, који има љекове од свих болести па и од најтеже, смрти, која је ушла у људску природу због човјековог непослушања.”
      Поручио је да чувамо себе колико можемо јер не треба се излагати опасности превише, али да увијек треба да будемо доступни ближњему, његовим невољама.
      “Молимо се за наше ближње, помолимо се да ова пошаст што прије престане, и да се људи врате свом нормалном животу”, казао је Преосвећени и појаснио да је Господ и попустио ову пандемију па макар она била и вјештачки изазвана, да би нас вратио духовним вриједностима и покајању, које је увијек врата за Царство небеско, вјечни живот.
      Заблагодарио је Светим чудотворцима, бесребреницима који су, како је казао, увијек са нама и који нас подсјећају да дар исцјељења чува Цркву своју у њедрима, а она га кроз молитве, кроз Свете тајне, даје, “пазећи нарочито да не баца Светиње пред псима и пред свиње”:
      “И да не откривамо Свете тајне људима непосвећеним јер ето и у новинама излазе разни чланци којима ти људи, који не размију што је од Духа Божијег, него знају само што је тијело, критикују начин како се ми причешћујемо итд.”
      У даљем обраћању је нагласио и да је та Тајна за вјерне, а није за невјернике:
      “Они ако су невјерни, нико их не приморава да учествују у тој Светој тајни. А Црква свакога призива, не приморава, да учествују у тој Светој тајни, и осјете да је благ Господ и да је моћан као васкрсли Господ, који нам се даје кроз своје Свете тајне да исцијели све недуге наше природе, па и најтежу – смрт која је ушла у људски род због непослушања.”
      На крају је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило благословио славске приносе и честитао славу игуманији мати Јовани и сестринству ове свете обитељи, и пожелио да много година буду светионик вјере, чудеса Божијих и исцјељења.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свештенству, монаштву и свом верном народу Епархије милешевске честитамо празник Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, са жељом да га прославе у црквеном духу и радости.

       
      Нека милостиви Бог молитвама Светих Врача заустави свако зло и болест који су још присутни међу нама.
      Молимо се Богу једни за друге и, по речима Светог апостола Павла, бремена једни других носимо.
       
      Ваш молитвеник и доброжелатељ,
      Епископ милешевски Атанасије
       
      Извор: Епархија милешевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Према објави на Порталу ИН4С, Његово Преосвештенство Епископ милешевски Атанасије (Ракита) оболио је од КОВИД-19, и на болничком је лечењу у Београду. Приликом PCR тестирања на SARS CoV2 потврђено је да је Епископ Атанасије позитиван. 

       
      Извор: Ин4с
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило саслушан је 11. новембра 2020. године у Центру безбједности Подгорица поводом свете Литургије коју је служио на Митровдан, 8. новембра 2020. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

       
      Владика Кирило је у подгорички ЦБ дошао у пратњи адвоката Божа Милоњића. По завршетку саслушања владика Кирило је рекао за Радио Светигору да Црква стално позива народ на поштовање здравствених мера и поручио онима који брину за здравље грађана да народ Црне Горе од Цркве може добити само благослов и душевно и телесно здравље, ако и да она не може да буде извор заразе или болести.
      Он је нагласио да га после привођења митрополита Амфилохија, једног од најзначајнијих личности у историји Црне Горе, не чуди ово његово привођење иако се лично осећа повређеним, јер није био у Црној Гори годину дана па је очекивао да ће бити са радошћу примљен.
      -Ми ћемо и даље са својим народом да подносимо и болест и тугу, и радост и гоњења, и све што треба. Очекујемо да ће и Црна Гора коначно поћи путем демократије, гдје ће се поштовати права свих грађана Црне Горе, њихово здравље и душевно и тјелесно, гдје неће бити подјела по националним, вјерским и партијским особеностима људи, како се то уочава посебно у неколико последњих година у Црној Гори. Из неких центара акценат се поставља на партијском припадништву људи и тиме се врши подјела у народу. Надам се да ће нова Влада, нова власт која је изабрана већинском вољом народа, радити паметно, мудро, са Божјим благословом. И нека нам држава таква и буде, са Божјим благословом, казао је владика Кирило.
      На питање да ли је као Епископ у Јужној Америци, чија се Епископија протеже на преко двадесет држава, у којима су такође на снази епидемиолошке мере услед пандемије корона вируса, имао прилику да чује да су игде привођена или саслушавана свештена лица ради обављања своје верске службе која није забрањена, владика Кирило је одговорио да су од почетка пандемије у Јужној Америци свештена лица третирана као и медицинско особље са слободним приступом оболелима и другим верницима ради обављања њихових верских потреба.
      -У Јужној Америци постоје наравно мјере здравствене, као и свуда у свијету. Оне су мање више у цијелом свијету сличне, али од почетка пандемије свештена лица су била третирана као и медицинско особље. Имали смо слободу кретања, слободан приступ, могли смо да посјећујемо болеснике или било кога од вјерника, казао је Владика и додао да и када су богослужења вршена са ограниченим бројем људи, нико никада није дошао да проверава или процесуира свештенике.
      Адвокат Божо Милоњић је казао да ће Државно тужилаштво уз помоћ полиције наставити да овај случај испитује до краја и да их интересује ко је организовао Литургију у недељу, 8. новембра. -Ми смо за сад завршили. Владика је дао изјаву у својству грађанина. Шта ће даље бити, видјећемо. Све зависи од поступања полиције и тужиоца, закључио је адвокат Милоњић.
      Током саслушања испред Центра безбедности окупио се верни народ у знак подршке епископу Кирилу, али и протеста због наставка прогона архијереја и свештеника Српске Православне Цркве.
      Претходно је, 8. новембра 2020. године, истим поводом у подгоричком Центру безбедности по налогу тужиоца саслушаван и свештеник Далибор Милаковић.
      У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици на празник Светог Димитрија Солунског служена је света заупокојена архијерејска Литургија са седмодневним поменом блаженоупокојеном Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...