Jump to content
JESSY

Koji vaspitni stil koristite kao roditelj?

Оцени ову тему

Recommended Posts

icon-1978093_1280.png?w=930&h=450&crop=1

Ljudske ličnosti individualne su kao i otisci prstiju. Temperamenti, prošlosti i vrednosti veoma se razlikuju, kao i uticaji roditelja na decu i reakcije dece na uticaje roditelja. Svaki roditelj treba da nađe vaspitni stil koji odgovara njegovoj/njenoj ličnosti i moći će fino da podešava i usklađuje taj stil, pod uslovom da znaju koji pristupi će najverovatnije da vode njihovu decu ka tome da postanu srećne i odgovorne odrasle osobe.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kviz o roditeljskim stilovima

Za svako pitanje, izaberite izjavu koja najbolje opisuje vaš stav.

1.

a) Ono što je najpotrebnije detetu je da bude voljeno, poštovano i vrednovano.

b) Detetu je najpotrebnija struktura, zatim pravila i disciplina.

c) Detetu je potrebna i ljubav i struktura.

2.

a) Kada su deca neposlušna, potrebno im je razumevanje.

b) Kada su deca neposlušna, potrebno ih je kazniti.

c) Kada su deca neposlušna, roditelji treba to da iskoriste kao situaciju za učenje.

3.

a) Deca će se ponašati bolje ako roditelji ignorišu nepoželjna ponašanja.

b) Deca moraju da poštuju svoje roditelje sve vreme. Posao roditelja je da to i osigura.

c) Kada se deca neželjeno ponašaju, roditelji to ponašanje treba da imenuju i da u obzir uzmu moguće stresove, glad ili druge situacije.

4.

a) Deci ne treba kažnjavanje. Potrebna im je samo ljubav i razumevanje.

b) Staromodne ideje o razmaženoj deci važe i danas. Dođe vreme kada je za dobro deteta potrebno i kazniti ga.

c) Ponekad su deci potrebne posledice, ali kazna ih ne uči ničemu korisnom.

5.

a) Izbegavam da postavljam pravila svojoj deci. Mi stvari rešavamo u hodu.

b) Ja sam odrasla osoba, tako da je moj posao da postavim pravila u sopstvenom domu.

c) Pričam sa svojom decom kako bi definisala/o i primenila/o pravila u kući.

6. 

a) Ne postavljam puno pravila i obično činim izuzetke kada ih prekrše.

b) Mojoj deci je samo potrebno da znaju pravila. Ne moraju da im se sviđaju.

c) Važno mi je da deca shvataju pravila u kući.

7.

a) Nemam puno pravila, tako da mi njihovo kršenje i ne predstavlja problem.

b) Kada deca prekrše pravila, uvodim kaznu. To je moj posao.

c) Kada moje dete prekrši pravilo, mislim na kontekst. Pre definisanja posledica, pričam sa njima o tome šta se desilo i pokušavam da problem sagledam iz njihove perspektive.

8. 

a) Moja deca ne završe uvek svoje poslove po kući, ali šta da očekujem? Pa to su deca!

b) Svako moje dete obavlja po par poslova pre nego što im je dozvoljeno da se igraju ili da imaju slobodno vreme. Bez izuzetaka.

c) Očekujem da moja deca završe svoje poslove, ali sam voljna da ih saslušam ako žele ponekad izuzeće ili žele da izmene raspored.

9. 

a) Često moram da podmitim svoju decu da bi uradili to što želim da urade.

b) Moja deca znaju da će biti posledica ukoliko ne urade ono što im kažem.

c) Moja deca i ja smislili smo sistem očekivanja i posledica i uglavnom funkcioniše poprilično dobro.

10. 

a) Nema puno pregovaranja u našoj kući. Ja slušam svoju decu i pokušavam da uradim stvari na njihov način.

b) Nema pregovaranja u našoj kući. Ja sam roditelj i ja uspostavljam pravila.

c) Mi provodimo puno vremena u razgovorima koji se tiču pravila i posledica. Važno mi je da moja deca shvataju pravila i da osete kako sama utiču na posledice.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Permisivni vaspitni stil : Prijatelj

Ako su vaši odgovori bili većinom pod (a), vaš roditeljski pristup pripada “permisivnom” vaspitnom stilu. Vi volite svoju decu i želite sve najbolje za njih i verujete im da će uraditi ispravnu stvar. Ne volite da uspostavljate pravila ili da ih primenjujete i težite da živite u harmoniji sa njima.

Autoritarni vaspitni stil:  Šef

Ako su vaši odgovori bili većinom pod (b), vi pružate svojoj deci smernice i strukturu koje su im potrebne da bi odrasli u ljude sa vašim sistemom vrednosti. Vaš posao je da budete roditelj svom detetu, nikako prijatelj i nemate potrebu da objašnjavate ili da diskutujete o vašim pravilima ili naređenjima. Kada su vam deca neposlušna, vaš je posao da osigurate da budu prikladno i kažnjena.

Autoritativni vaspitni stil:  Roditelj

Ako su vaši odgovori bili većinom pod (c), vi spadate u “autoritativnu” roditeljsku kategoriju. Vi želite da se vaša deca osećaju voljeno, poštovano i vrednovano i znate da su im potrebna pravila i ograničenja sve dok ne budu dovoljno odrasla da se brinu sama o sebi. Vi izbegavate pretnje i kazne i umesto toga koristite pozitivne odgovore i rasuđivanje da vaspitavate svoju decu. Vaša zrelost i kooperativnost pružaju vašoj deci emocionalnu podršku koja im je potrebna kako bi ispunila vaše visoke standarde. Obraćate pažnju na kontekst dečijeg nepoželjnog ponašanja i provodite vreme sa njima slušajući njihove brige. Vi imate i visoka očekivanja i topli pristup.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Odbacujući, zanemarjući vaspitni stil: Neuključeni roditelj

Odbacujući roditelji obično ne čitaju članke kao što je ovaj ili rešavaju roditeljske kvizove, tako da nisam uključila stvari koje opisuju njihov pogled. Oni nisu uključeni u odrastanje svoje dece i ne pružaju im ni strukturu ni toplinu. Ponekad nedostatak učestvovanja u životima dece za rezultat daje mentalne ili fizičke zdravstvene probleme, uključujući i zavisnost; ponekad to može biti osećaj preplavljenosti finansijskim ili drugim brigama.

Koji pristup najbolje funkcioniše i zašto?

Autoritativno roditeljstvo vodi najboljim ishodima u odraslom dobu. Čak iako je samo jedan od roditelja autoritativan, deca će verovatnije u odnosu na druge postati samostalnija, oslanjaće se više na sebe, socijalno će biti prihvaćenija i akademski uspešnija. Manje je verovatnije da će iskusiti depresiju i anksioznost i da će se upuštati u asocijalna ponašanja kao što su delikvencija i zloupotreba droga.

Prema stotinama istraživanja u različitim kulturama širom sveta, deca autoritativnih roditelja su empatičnija, ljubaznija, savesnija i žele više da pomognu. Ona bolje rešavaju probleme, imaju više samopouzdanja i prihvaćenija su od strane svojih vršnjaka i drugih odraslih osoba. Ona odrastaju u srećnije, produktivnije i zdravije odrasle osobe.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kako da postanete autoritativniji tip roditelja

Većina ljudi ne uklapa se kompletno u jedan od ovih roditeljskih stilova, ali umesto toga možete kombinovati stilove ili ih menjati kako deca postaju starija. Samim saznanjem da su roditeljski stilovi važni i da autoritativni vaspitni stil ima toliko mnogo prednosti, možete izabrati da se približite tom načinu pristupa.

  1. Koliko god da je moguće budite topli, saosećajni, smireni i puni ljubavi prema svom detetu.
  2. Postavite, u skladu sa godinama vašeg deteta, pravila i granice.
  3. Provodite vreme aktivno slušajući detetove brige, ideje i zapažanja.
  4. Ophodite se prema vašem detetu sa poštovanjem, slušajte pažljivo i sa poštovanjem, uzdržite se od zadirkivanja ili otvorenim naglašavanjem kako su “slatki.”
  5. Insistirajte da se dete ophodi prema vama sa poštovanjem. Pomozite im da uvide i shvate zašto je to važno.
  6. Pre nego da tumačite njihova nepoželjna ponašanja kao provokaciju ili kao “loša,” ophodite se prema tome kao prema njihovoj potrebi da nauče nešto, kao prilici da naučite vaše dete šta vi očekujete.
  7. Postavite visoke ciljeve za detetovo ponašanje. Objasnite i razgovarajte o tim ciljevima na način koji je u skladu sa njihovim godinama.
  8. Istaknite kada je dete dobro, izbegavajte to da radite za loša ponašanja, izuzev kada je to stvarno neophodno. Izbegavajte pretnje i kazne. Umesto toga, koristite razgovor, instrukcije i smernice da oblikujete njihovo ponašanje.
  9. Očekujte da će se vaše dete ponašati dobro, sa zrelošću i odgovornošću i ponudite im podršku koja im je potrebna da bi do te tačke i došli.
  10. Budite i visoko zahtevan i topao i brižan roditelj.

https://psihocose.wordpress.com/2019/08/31/koji-vaspitni-stil-koristite-kao-roditelj/

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Sanja888,
      Pozdrav svima, 
      da li je mozda bila ova tema? 

      Kako se pricescivati ako imate autoimunu bolest - celijakiju? Da ne duzim o bolesti, organizam ima jaku autoimunu reakciju kada se u organizam unese psenica, raz, jecam, tj protein pod nazivom gluten... 
      Neki saveti, iskustva, bilo bi mi od pomoci 
    • Од Драгана Милошевић,
      Srbija se našla među 14 zemalja sveta sa najstoržim merama za suzbijanje koronavirusa, prema procenama Oksforda. Ipak, na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom i ne preduzimaju apsolutno nikakve mere zaštite od virusa.
      Na ovoj mapi, zemlje Zapadne Evrope crvene se kao žar što znači da je broj zaraženih koronavirusom, kao i nivo smrtnosti veoma visok i zabrinjavajuć, da je čak preko 2.500 zaraženih na milion stanovnika. Međutim, države Istočne Evrope obojene su daleko svetlijim nijansama žute ili narandžaste, što ukazuje da imaju 500 ili najviše 1.000 zaraženih na milion stanovnika.
      S obzirom na drakonske mere koje su do nedavno bile na snazi u Srbiji, trebalo bi da smo i mi zemlja obojena u žuto-narandžastu nijansu, odnosno da smo ušuškani među državama sa nižom stopom novoobolelih i umrlih.
      Ipak, nije tako. Crvena mrlja istoka Evrope, pokrila je samo Belorusiju, Estoniju, Moldaviju i – Srbiju! To znači da ove zemlje imaju od 1.000 do 2.500 zaraženih na milion stanovnika.

      Kako pored vanredog stanja, policijskog časa, zabrane izlaska za starije od 65 godina, dovoljnog broja respiratora, maski, rukavica, improvizovanih bolnica, socijalnog distanciranja i ažurnog testiranja, kako tvrdi struka i vlast, imamo isti broj zaraženih kao zemlja u kojoj se korona “leči” votkom.  
      Dok se predsednik Aleksandar Vučić u početku smejao koroni, broj zaraženih se očigledno gomilao. Onda se i on uozbiljio, pa zaveo stroge mere kojima nas je sve zaključao u naše domove i stavio veto na šetnje. Brine to što, predsednik zemlje, koja danas deli istu boju na mapi zaraženih kao Srbija, Aleksandar Lukašenko, prvi čovek Belorusije, poručuje svojim građanima na početku pandemije:
      “Ne treba nam strog karantin jer u ovoj zemlji niko neće umreti od korona virusa!”
      Pa je još i dodao: “Javno objavljujem da niko neće umreti u Belorusiji. Našli smo kombinaciju lekova koja će sačuvati živote”, rekao je Lukašenko.
      Međutim, do danas je od koronavirusa u Belorusiji umrlo preko 100 ljudi, a potvrđeno je preko šest hiljada slučajeva. Predsednik Lukašenko je odbacio tvrdnje da su oni umrli od virusa Covid-19, već je naveo druge hronične bolesti, kao što su bolesti srca i dijabetes.

      Votka pomaže u borbi sa koronom
      “Tvrdim da nijedna osoba nije umrla od korona virusa”, rekao je on, savetujući ljude da piju votku kako bi se borili protiv bolesti.
      Lukašenka su više brinule ekonomske posledice nego korona virus. A dok su građani Srbije tople prolećne dane dočekali zatvoreni u kućama pod ključem, u Belorusiji se život normalno odvijao, čak su se igrali i fudbalski mečevi, granice su otvorene, ljudi odlaze na posao i nije bilo panične kupovine toalet papira, jer Lukašenko odbacuje pandemiju kao ‘psihozu’.
      Belorusija se čak sprema i za proslavu Dana pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu, koju planira da održi na ulicama Minska 9. maja.

       
      Epidemiolog: Teško je praviti poređenja
      Na ova poređenja zemalja i njihove borbe sa koronom, reagovao je epidemiolog dr Zoran Radovanović, koji za Nova.rs kaže da nije realno, a ni lako, porediti stopu zaraženosti u zemljama, pa ni stopu smrtnosti.
      “Pitanje je koliko ljudi je u Belorusiji testirano, to nikako ne možemo tačno da znamo. Činjenica je da mi imamo najviše obolelih u odnosu na 12 zemalja regiona. Profesorka Markotić je čak rekla da je region dobro prošao, “svi osim Srbije”, imajući u vidu broj umrlih kod nas. Mi smo kasno počeli da testiramo građane i nismo mogli da otkrivamo obolele na vreme. Politika, koju je predlagala SZO i mere koje su sprovedne u zemljama koje su najbolje prošle sa koronom kod nas nije mogla da se primeni. Naglasak je bio na traganju za obolelima, stavljanju u karantin, na kontaktima i njjhovoj izolaciji. Mi nismo uspeli da detektujemo obolele na vreme, pa smo izolovali čitavu jednu generaciju”, kaže dr Radovanović.
      Broj umrlih je, smatra on, kod nas čak manji nego što bi se očekivalo.
      “Prosek godina umrlih je 67, a na Zapadu je 50 odsto preminulih iz staračkih domova, i imali su svi preko 80 godina. Ne bih tako lako upoređivao Srbiju sa Belorusijom, kad je u pitanju zaraženost i smrtnost. Čak su i Belgijanci rekli da su mnogi umrli od korone, a da to nije dokumentovano. Ako je jedna osoba umrla od korone, i svi durgi u njenoj okolini su posle smrti proglašeni žrtvama kovida-19, iako im nije rađen test. Kod nas je bilo obrnuto. Neki koji su i umrli od od korone, rečeno je da su preminuli od infarkta ili šloga. Tako da su brojke u slučaju epidemija uvek vrlo relativne i svako poređenje je rizično, čak nezahvalno” objašnjava dr Radovanović.
       
      Na mapi istoka Evrope crvene se zaraženi Srbije i Belorusije
      NOVA.RS Srbija se našla na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom.  
    • Од Драгана Милошевић,
      Profesor Univerziteta Pitsburg u SAD ubijen je iz vatrenog oružja, javili su danas svetski mediji.
       
      Profesor Bing Liu (37) je navodno bio na pragu "veoma značajnih otkrića" o korona virusu.
      Njegovo izrešetano telo nađeno je u njegovoj kući u mestu Ros Taunšip.
      Imao je prostrelne rane na glavi, vratu, ramenima i drugim delovima tela.
       
      Prema pisanju američkih medija, nakon sat vremena od ubistva u jednom automobilu pored profesorove kuće nađen je još jedan leš.
      Policija sumnja da je osoba koja je nađena mrtva u vozilu usmrtila profesora, a potom izvršila samoubistvo.
      Polcija navodi da su se njih dvojica najverovatnije poznavala, a istragom će biti utvrđen motiv zločina.
       
       
       
      Članovi Medicinske škole Univerziteta u Pitsburgu u Pensilvaniji, SAD, opisali su svog kolegu kao izvanrednog istraživača i mentora.
      Oni su rekli da je Bing bio na pragu veoma značajnih nalaza ka razumevanju ćelijskih mehanizama koji stoje u osnovi SARS-CoV-2 infekcije.
      Obećali su da dovršiti njegovo istraživanje i da će mu tako odati počast.
       
      Ubijen profesor koji je istraživao korona virus, izrešetan u svojoj kući
      MONDO.RS Profesor Univerziteta Pitsburg u SAD ubijen je iz vatrenog oružja, javili su danas svetski mediji.
    • Од Иван Ц.,
      Foto: Ilustracija Ransomware napad čine zlonamerni program koji enkriptuje podatke žrtve i napadač koji kasnije tim žrtvama traži svojevrsnu otkupninu za njihovo otključavanje (ransom - otkupnina). Žrtva nema više pristup podacima dok ili ne plati otkupninu od hakera ili dok ne vrati bekap (rezervna kopija podataka), što može potrajati i danima, u zavisnosti od kompleksnosti sistema i količine podataka. Po običaju se otkupnina plaća bitkoinom (kriptovaluta - ili ektronski novac) jer se takve transakcije ne mogu pratiti i žrtva ne zna kome je otišao novac.
      Naravno da problem nastaje kada žrtva nema bekap, pa je primorana da hakerima plati traženu sumu, što je apsurdno ponekad jeftinije rešenje od ponovnog uspostavljanja sistema. Nakon uplate hakerima, žrtva dobija ključ kojim otključava (dekriptuje) svoje podatke i opet im ima pristup.
      Deluje kao scena iz filma, ali ovo je već par godina realnost sa kojom se susrećemo sve češće. Ovo se naravno lako može izbeći korišćenjem propisnih sigurnosnih protkola i mera zaštite, a bekap uvek treba da bude ažuran čime se šteta minimalizuje. Šteta će uvek postojati čak i u slučaju da žrtva ima bekap, jer ponovno uspostavljanje kompleksnog sistema od nule zahteva veliko vreme za koje su nedostupni servisi koje žrtva pruža.
      U slučaju Novog Sada svi servisi koje grad pruža, time efektno dovodeći do svojevrsnog prestanka funkcionisanja gradskih sistema, a ponovno uspostavljanje takođe puno košta jer je potrebno angažovati po običaju dodatni stručni kadar.
      Da bi se sprečio ovaj tip napada, sistem mora uvek da ima najnovije zakrpe (ispravke propušta u sistem) jer po običaju virusi iskorišćavaju te bezbedonosne propuste u sistemu, isti je slučaj i kod ransomware napada. Još 2017. kada se pojavio prvi ransomware napad - wannacry, microsoft je zakrpio čak i one sisteme kojima je zvanično istekla podrška godinama pre, zato jer je postojala pretnja da stanu bitne institucije poput bolnica ili aerodroma. Nakon toga, 2018. pojavio se novi propust pogodan za ransomware programe i tada se takođe pojavio još jedan patch koji je takođe ponuđen vlasnicima zastarelih sistema bez zvanične podrške, tako da su stvarno svi imali dovoljno vremena da se spreme i iste zakrpe apliciraju.
      To bi trebalo da bude poznato osobi koja se bavi održavanjem sistema, međutim sve zakrpe i ažuriranja ne vrede puno ukoliko korisnici nisu edukovani u smislu cyber sigurnosti i upoznati sa sigurnosnim protokolima kao i da adekvatno reaguju na sumnjive mejlove i situacije. Za sve takve situacije treba da postoji interna procedura koju propisuje IT administrator ili firma koja je zadužena za bezbednost institucije ili preduzeća.
      Jer, svaka zaštita je nepotpuna, ukoliko korisnici sistema nisu prošli makar osnovnu edukaciju po pitanju sigurnosti koja bi minimalno trebalo da sadrži teme kao što su pravilan izbor i upotreba lozinki, razmena lozinki na siguran način, kao i čuvanje istih. Zatim bi trebalo i da se upoznaju sa sigurnim pristupanjem servisima i autorifikacionim formama, da znaju da prepoznaju lažne od pravih, a poseban deo edukacije treba da bude siguran pristup i sigurnost na društvenim mrežama.
      Takođe je bio bitan deo posvećen e-mailu i proveri autentičnosti istih. E-mail je po običaju najkorišćeniji alat hakera za ubacivanje virusa i malwera, a u skorije vreme češći primeri su zloupotreba identiteta e-mail poruka u svrhu naplaćivanja lažnih faktura. To je što se tiče obuke krajnjih korisnika osnova.
      Drugi nivo edukacije bi uključivao IT podršku u firmama i državnim institucijama koja bi trebalo da vodi računa o tome da su sistemi uvek zakrpljeni sa poslednjim zakrpama kao i da vode računa o bekapu, kao i načinu njegovog skladištenja, jer bekap ne vredi ništa ukoliko se i live i bekap kopija npr. baze nalaze na istom hard disku, čak i u istoj prostoriji ili u istoj zgradi. Jedini siguran bekap je kada rezervnu kopiju podataka i/ili baze imate off-site ili na udaljenoj lokaciji.
      Mnogi se u današnje vreme odlučuju za opciju skladištenja bekapa online ili u cloudu što je manje sigurna opcija. U tom slučaju takvi podaci moraju biti enkriptovani pre slanja. Međutim, dobra sigurnosna praksa je da se bitni podaci, posebno lični, ukoliko nije neophodno ne drže online.
      Lično ne mislim da je grad Novi Sad bio eksplicitno targetiran, već hakeri šalju milione phishing mejlova dnevno, pa ko se upeca. Upecaće se po običaju onaj kome nedostaje gorepomenuta edukacija.
      Da slučaj ovog ransomware napada nije ni po čemu jedinstven niti najgori govori nam primer napada na kompaniju SONY gde su hakeri odneli 100TB poverljivih podataka o firmi kao i ličnih podataka zaposlenih, a hakeri su se domogli čak i filmova u produkciji. Da stvar bude gora, isti napad se desio dva puta u razmaku od par godina, što znači da prvi put lekcija nije bila naučena.
      Ovakvi napadi ne samo da čine veliku štetu reputaciji žrtve već i veliku materijalnu štetu jer ponovo uspostavljanje sistema je mnogo skuplje nego zaštita i prevencija uz adekvatnu edukaciju. Ovaj primer treba da služi kao upozorenje svim ostalima da provere svoj sistem i edukuju svoje ljude. Jer strašno je pomisliti da sutra isto može da se desi npr. u bolnici gde se potpuno zanemaruje cyber sigurnost, a tamo šteta pod pravim okolnostima može biti i nešto više od curenja ličnih podataka o pacijentima, reputacije ili materijalne štete.
      Autor: Vladimir Mitić Ransomware - primer kao upozorenje | Novosadski informativni portal 021
      WWW.021.RS Grad Novi Sad je ove nedelje postao žrtva ransomware napada.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...