Jump to content
Милан Ракић

Да ли помоћ има цену у новцу? Влада Србије определила 22500000 РСД за трошкове ангажовања руског Ил-76 на задацима сузбијања пожара на Старој планини!

Recommended Posts

Суочена са пожарима на Старој планини и (тренутној) немогућности ангажовања пуних војних и полицијских ваздухопловних ресурса на сузбијању истог, Влада Србије је 31. октобра донела одлуку о опредељивању 22.500.000 РСД из буџетске резерве за реализацију овог задатка којим би се, новчаним средствима намирили трошкови ангажовања једног ваздухоплова ВКС РФ (заправо МЧС-Министарства за ванредне ситуације) и припадајуће посаде.

TASS_27166333.jpg?itok=ecS9l2pK

Дакле, да ли је помоћ, хуманитарна, акциона (да је тако назовем у механизацији, људству и сличним ресурсима), једном речју помоћ, наплатива категорија, тј., да ли треба очекивати и рачунати да ако од некога иштеш помоћ, то треба да платиш, или пак онај од којег иштеш помоћ треба да поступи по моделу - "незнања левице о активности деснице", тј. да помоћ, ако је помоћ, па ма у којем обиму била буде помоћ; врста мобе, а не наплатива категорија...

asdasd.jpg

Иначе, летелице и посаде МЧС РФ су - није тајна, спрам својих ресурса који су заиста завидни, у годинама иза нас гасили пожаре (и вршили споредне активности-дотур помоћи на неприступачна места и проче) диљем Европе. Чак до Португалије пре неку годину нпр. Грчка, Турска,... Поплаве у Србији ономад и санација њихових последица су огромним делом преброђене сарадњом са колегама из Русије, уз координацију руског центра у Нишу са ресурсима нашег (првенствено) одбрамбеног и полицијског министарства.

Пре 20-ак година и саам сам био ангажован у склопу посада наших хеликоптерских јединица које су (наше 8-ице) са руским колегама на ПП верзијама хеликоптера Камов, сузбијали шумске пожаре на потесу Пирот-Ниш, тј. по ширем ареалу Сићевачке клисуре и Суве планине.

Тих дана смо се дружили са Русима и заједно радили на истом задатку. Подразумева се да је сва логистика са наше стране била испуњена. Смештај и исхрана у касарнском окружењу, припадајући технички флуиди (керозин и све врсте уља, помоћ у техничком одржавању). Као и на моби када даднеш мобашима да једу и пију. И све се МФО "књижило" на рачун војске.

Значи, војска је из својих ресурса дала гориво, смештај, исхрану, дневнице. Свака страна својој у редовним издацима-плата + дневнице које су симболичан износ, барем за Војску Србије. 

И када се све сабере и одузме, све плаћено, одакле онда сада (можда је и тада тако било-нзнм.) да се треба платити некоме помоћ? Јер како год обрнеш-и окренеш, количина опредељених средстава надилази трошкове тродневног ангажовања у каквом год интензитету он био. И сада је "титулар" све логистике Министарство унутрашњих послова Републике Србије.

Дакле, да ли се помоћ треба додатно плаћати?

Повезница - Сл. лист Републике Србије бр.77/2019 од 31. октобра 2019. године

 

WWW.PRAVNO-INFORMACIONI-SISTEM.RS

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па бар немој да га зову ”помоћ”. Осим тога, има сигурно и других који би били вољни да ускоче за кинту. Ближе, можда квалитетније, без разних ”импликација”...

Умерено и разумно. :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Grizzly Adams рече

Па бар немој да га зову ”помоћ”. Осим тога, има сигурно и других који би били вољни да ускоче за кинту. Ближе, можда квалитетније, без разних ”импликација”...

Умерено и разумно. :smeh1:

Па видим све се растрчали ко ће пре да нам помогне, мислим да ови на Старој Планини нису могли да приђу од те помоћи ближих држава и народа.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, МилошБГ рече

Па видим све се растрчали ко ће пре да нам помогне, мислим да ови на Старој Планини нису могли да приђу од те помоћи ближих држава и народа.

Па и ови се нису растрчали док им није плаћено.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Колико знам Стара Планина је једним делом у Бугарској, колико знам пожар је у Бугарској и почео и проширио се код нас, па нико није прстом мрднуо

Share this post


Link to post
Share on other sites

Суштински, ај` да се отарасимо русољубља и супротног томе.

Заиста, није ми намера да малициозан будем.

Дакле, шаљеш помоћ. Био ти Хрват или Гречески са Канадерима (нарочито Грци са некада нашим тим зачудним ватрогасним тракторима). 

Углавном. Плаћен ти смештај, храна, војска свеједно даје гориво; ту су и техничари. Уље моторско, хидраулично. Све што треба. Радионица за "други степен" одржавања. Све је ту на располагању.

Хоћу рећи, сви ресурси војске.

Успут, израчунајте колико се може са тим новцем на Иљушину прелетети километара, а колико ће се од Ниш до ОД (објекта дејства) на Сатрој планини прелети.

И све небитно.

Зашто се средства у том и толиком обиму преводе из МФО Мнистарства одбране у полицију?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, МилошБГ рече

Колико знам Стара Планина је једним делом у Бугарској, колико знам пожар је у Бугарској и почео и проширио се код нас, па нико није прстом мрднуо

И због тога што Бугараши нису прстом мрднули, онда и ми да не мрдамо па нек погори и оних шест свеукупно човека што живе на обронцима са наше стране.

Заправо, могу да замислим да је тако неко врв  и замислио.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Али и реално јел су Руси рекли да је то помоћ Србији или наши медији? Русе нигде не чух, то што су наши то тако представили то је ваљда наш проблем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Милан Ракић рече

И због тога што Бугараши нису прстом мрднули, онда и ми да не мрдамо па нек погори и оних шест свеукупно човека што живе на обронцима са наше стране.

Заправо, могу да замислим да је тако неко врв  и замислио.

Имам теорију и за то, просто пожар је био, али све вести које су допирале, изгоре цела Стара Планина, изгоре све, не може се зауставити, дајте помоћ, нема помоћи, голорук народ и онда у једном дану вест Руси стижу да из ваздуха гасе, а после тога да је пожар локализован и то са све оним ресурсима који нису били довољни и људством које је било мало, негде ту нешто не пије воду.

п.с. Руси су споредни у овој причи

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, МилошБГ рече

Али и реално јел су Руси рекли да је то помоћ Србији или наши медији? Русе нигде не чух, то што су наши то тако представили то је ваљда наш проблем.

Nznm. U tom i jeste stvar. I to me i kopka

Share this post


Link to post
Share on other sites

Капацитет резервоара ИЛ76 је око 100 тона. Потрошња око 9 тона на час. 
Нисам нашао колико троши при полетању.

22.500.000 RSD = 213.000 USD / 900USD/t = 237t авиогорива / 9t/час = 26 часова лета 

Значи нешто више од два резервоара или 26 часова нормалног лета.

Можда неко може да напраи бољу рачуницу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Србољуб+ Око 45 еура кошта радни сат голоруког занатлије у ЕУ. Колико онда кошта сат обучених пилота и сат авиона попут иљушина?

 

Узгред наша влада је затуцана, требали су Меду назвати, човек би им преко пајпала уплатио....или преко вестерна....оно типа, иде Ана у пошту на жути шалтер да прими лову од Меде.

 

После зове Стејт Меду и каже: "Оооо, меееен! Вај си се заметио, па ми би дали Србима лову?! А Медо би им рек'о: "Плиииз, не долази у обзир. До ју ток то ми? То ми? Не зајебавајте ме, бре, ви сте мени дали дрим, ђе би ја вас у трошак уваљив'о. Ви сте се толико истрошили '99-те године, греота је да се више трошите на Србе"!

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar Потпуно је нормално да платимо гориво и трошкове.  

Како ствари стоје демократизатори из 1999. би да наплате од нас сваки литар горива, килограм експлозива и дневнице. Очекују још да се извинимо. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Србољуб+ рече

Како ствари стоје демократизатори из 1999. би да наплате од нас сваки литар горива,

Naplatili su već....ali satani nikad nije dosta. Da mu decu živu daješ, oće i dušu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Посета Исламском Универзитету Индонезије, Великој џамији Кауман и православној парохији у Џогџакарти.   Повезане вести:   Викарни Епископ мохачки Исихије и протођакон др Дамјан Божић учествују у Билатералном међурелигијском дијалогу Србије и Индонезије   Међурелигијски дијалог Србије и Индонезије - делегацију СПЦ чине Епископ Исихије и протођакон др Дамјан Божић     Другог дана званичне посете државно-црквене делегације Републике Србије Индонезији, посланство је заједно с домаћинима посетило Исламски универзитет у Џогџакарти. У име Универзитета добродошлицу делегацији упутио је ректор проф. др Фатул Вахид, који је у кратким цртама изнео историју ове високообразоване установе.   Исламски универзитет Индонезије је приватни универзитет. Основан је 8. јула 1945. године као Исламска виша школа од стране политичких личности тадашњег времена, укључујући др Мухамеда Хату, Мохамада Натсира, Мохамада Роема, Вахида Хасима и Абдула Кахар Музаккар. Историјски гледано, ово је први национални универзитет у Индонезији и најстарији приватни универзитет у земљи. Данас 25 хиљада студената живи у овом граду, и велики број се образује на овом универзитету.   Ректор др Вахид је такође рекао да смо данас овде да поделимо оптимизам, јер и ако се разликујемо у много чему, ипак нас тројство спаја, а то је љубав према науци, нацији и Свевишњем. Затим су чланови делегације у име Владе Републике Србије и Српске Православне Цркве узвратили поздравом и пригодним беседама. За модератора од стране Универзитета одређен је г. Ревианто Буди Сантоса.   Преосвећени Епископ мохачки г. Исихије обратио се присутнима говорећи на тему Сарадња између двају универзитета: Постигнуто и престојеће. Владика је најпре поздравио присутне преносећи благослов и поздрав Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и између осталог рекао:   -Најбољи начин да се успоставе и развијају односи између двеју нација је да свака нација одабере представнике из различитих релевантних институција и организује састанке између њих. Састанци су форматирани на одређене теме и представници се укључују у стручни дијалог са својим колегама. Међутим, чини се да је и лични аспект тих састанака изузетно важан. Лични односи, који се заснивају на отворености, поштовању и, најзад, заједништву и братској љубави према другоме, често се показују као највреднија достигнућа таквих билатералних дијалога; они, заузврат, омогућавају и олакшавају даљи дијалог и развој добрих односа и сарадње међу народима.   -Започели смо плодну размену са обема нацијама, Србијом и Индонезијом, давањем државних стипендија за постдипломске студије или за језичке курсеве; већ се годишње размени пет до десет студената са сваке стране. Они су, у ствари, други круг личних веза наших народа, а сваки од њих представља чврст грађевински мост, мост између Србије и Индонезије ... Међутим, упркос јасном интересу и одлучности коју су испоставиле обе нације Србије и Индонезије, наведени потенцијал није искоришћен у потпуности, и то због различитих спектара околности двеју држава и њихове околине. Овде видимо одличну прилику да оживимо своју намеру, да реализујемо овај могући, договорени и неизмерно значајан аспект за даљи развој односа између двају народа, историјских савезника, пријатеља и партнера. У том смислу, Влада Србије за сарадњу с Црквама и верским заједницама предлаже одржавање припремног састанка ресурса/делегација, укључујући стручњаке из научне, образовне и педагошке области двеју држава, заједно са представницима надлежног Министарства науке, образовања и технолошког развоја Републике Србије у априлу или мају 2020. године. На овом састанку требало би да се испитају и ускладе све могућности и дефинишу конкретни кораци за сарадњу између факултета и универзитета двеју земаља. Свакако, то би укључивало и такве теме које се тичу верских питања и међуверског дијалога.  Наставићемо да заједно радимо на развоју наших личних и националних односа. Охрабрујемо вас, нашу браћу и сестре, студенте да учествујете у овом подухвату. Будући да сте у својим формативним годинама, као одговорни и отворени млади одрасли људи, за то имате огроман потенцијал, закључио је епископ Исихије (Рогић).   Присутнима се затим обратио други члан делегације Владе Републике Србије проф. др Абдулах еф. Нуман говорећи на тему Развитак мултикултуралности и верске сарадње. Проф. Нуман је рекао, између осталог, и то да свако има право на слободу:   -Држава није само политичка организација, структура, већ мора да води рачуна и о својим држављанима. У Аустралији, на пример, имамо концеп мултикултурализма. Тамо нема проблема са културом која доминира. То је прави пример како сви људи могу да живе заједно. Имате, наравно, насеља где је већинско становништво, на пример, кинеско, грчко, италијанско... има један крај у Мелбурну где је већинско становништво из Индонезије. Аустралија има закон где се свима гарантује слобода, тј. право да живе по својим обичајима. Овакав начин живота уз сва права једне државе створиле су етничке енклаве које, с друге стране, нису креирале етничку интеракцију и као такве створиле су генерацију људи који не причају језик земље у којој живе. Религија нас на првом месту учи да волимо једни друге. Ја нигде нисам нашао да нека религија учи да мрзи своје ближње. Све је везано за љубав и поштовање. На пример, Ислам је дошао у Индонезију без рата; дошао је преко трговине, економије. На жалост, у Европи нас оптужују да долазимо са ратовима и намећемо мржњу и наше учење, али у Курану нигде нећете наћи говор мржње...   -Шта је држава? Држава је једна велика породица. Свако треба да има право гласа како би допринео држави. Држава смо ми. Држава није зграда, мост, архитектура, држава је, попут човека, као неко људско биће које живи са другим људским бићем у месту које мора да буде безбедно за све,” истакао је проф. др Абдулах еф. Нуман.   На крају се обратио и трећи представник Владе Републике Србије, помоћник директора у Сектору за међуверски дијалог при Управи за сарадњу с Црквама и верским заједницама, др Ферид Булић, говорећи на тему Верска права у Србији и међуверски дијалог. Он је навео да је распад Југославије оставио дубоке међуверске и међуетничке поделе и на читавом постјугословенском простору остали су дубоки ожиљци:   -Из праксе наше земље и других земља познато је да су Цркве и верске заједнице остваривале добре резултате у изградњи мостова. С тим у вези важно нам је успостављање међуверског дијалога између држава на постјугословенском простору, што би помогло да се изграде путеви нове сарадње, премосте јазови и утврде темељи за плодоносну државно-верску сарадњу којом ће се афирмисати људска и верска права, помирење и толеранција. Претходна три међуверска дијалога Републике Србије и Републике Индонезије (2011, 2013. и 2015. године) показали су да наше земље имају снажан потенцијал да воде међуверски дијалог. Нас раздвајају хиљаде километара, историја, култура, гране уметности, али нас вера зближава и упућује једне на друге.   После ових излагања повела се пријатна дискусија са студентима ове високошколске просветне институције Џогџакарте.   Велика џамија Кауман   У послеподневним часовима делегација Владе Републике Србије упутила се у обилазак знаменитих верских објеката Џогџакарте. Прва на листи знаменитости била је Велика џамија Кауман. Ову џамију, место молитве и мудрости, основао је Хаменгкубувоно Први, заједно са Киаи Факихом Ибрахимом Дипонингратом (првим поглаваром Кратона) и Киаи Вириокусумом, који је био и главни архитекта ове грађевине. Зидање Велике Кауман џамије повезано је и са оснивањем и настанком града Џогџакарте (1756. године). Џамија је саграђена 29. маја 1773. године. Велика џамија Кауман, како нам је објашњено, изграђена је у типичној јаванској (оствро Јава) архитектури са трослојним кровом, без минарета. Изграђена је у комплексу слојевитих зидова, док је главна свечана капија смештена на источној и такође северној страни. Унутар џамије, трослојни минбар налази се на западу у смеру кибла. Џамија такође садржи главну веранду, што представља основну карактеристику јаванске архитектуре. Веранда је окружена малим језером, где верници пре уласка у џамију перу стопала. У предњем делу дворишта џамије налазe се зелена стабла четинара који се у Јаванској  култури сматрају корисним и благословеним. Северно и јужно од дворишта су високи павиљони познати као „пагонган”. Такође се северна страна зове Пагонган Лер (северни пагонган), а јужна страна Пагонган Кидул (јужни пагонган). Кратак историјат ове светиње изнео је члан делегације Владе Републике Србије г. Мустафа eф. Јусуфспахић, муфтија београдски и војни.   Сусрет са православном заједницом Џогџакарте   У Индонезији живи више од 250 милиона људи, али само 10% њих су хришћани. Последње две деценије Православна Црква у Индонезији изнедрила је око 20 активних заједница. Иако мале, ове заједнице остављају битан траг у историји хришћанства ове земљe. Један број православних хришћана окупља се на молитву и богослужење у домовима верника, али има и оних заједница које су успеле да обезбеде трајна богослужбена места. Православни Индонежани су одлучили да искажу своју веру на неке заиста лепе начине. Широм земље постоје православне хришћанске школе, сиротишта, програми за прехрану сиромашних, па чак и болница. Православље у Индонезији није скривено, нити је забрањено. Једини проблем је регистрација верске заједнице код државних власти. Да би једна верска група била регистрована потребно је, поред одређеног броја чланова, да пет највећих верских заједница у Индонезији потпишу сагласност да се верска заједница региструје.   Чланови делегације Владе Републике Србије, предвођени Епископом мохачким Исихијем, истог дана су, а у навечерје празника и сећања на свете мученике Тараха, Прова и Андроника, посетили православну цркву Светог Дионисија Закинтоског у предграђу Џогџакарте. Овај храм припада Епархији за Индонезију Митрополије Сингапура и Југоисточне Азије Васељенске Патријаршије. Духовник ове православне заједнице је рођени Индонежанин, протопрезвитер Лазар Суканто који је пежелео срдачну добродошлицу делегацији из Србије:   -Када сам чуо да долазите, веома сам се обрадовао и одмах сам обавестио надлежног епископа који је подарио благослов да вас све угостим. Црква у којој се налазите посвећена је Светом Дионисију Закинтонском, и ја сам њен први свештеник. Православна парохија у Индонезији званично је основана у јуну 1989. године. Иначе, око 1800. године први православни верници су дошли из Јерменије, но нису се задржали дуго. Тек много касније, тј. 1989. године, основана је православна парохија и ја сам један од првих пет рукоположених свештеника за мисију у Индонезији. Рођен сам у Индонезији, као и моја презвитера. Дипломирао сам на Академији Часног крста у Бостону, САД. У чин презвитера рукоположен сам 1992. године. Пре формирања ове парохије опслуживао сам две православне зеједнице са око шездесет верника, недалеко одавде, све до 1996. године када смо дошли овде. Прву Литургију у овом храму одслужио сам 1998. године са једним свештеником из Грчке Православне Цркве. После две године мисионарења крстио сам једну групу верника и тек тада сам почео да богослужим. Прво смо били под директном јурисдикцијом Васељенске Патријаршије, затим Грчке Епархије за Закинтос, па Митрополије за Хонг Конг и, на крају, тј. сада смо под Епархијом за Индонезију Митрополије Сингапурске и Југоисточноазијске. Поред пастирског старања о овој парохији имам још четири богослужбена места која редовно обилазим. Што се тиче нашег односа према суседима или, боље речено, њиховог према нама, он је изузетан. Ми као православна заједница редовно учествујемо у свим локалним активностима заједнице, комшилука. Примера ради, патролирамо улицама током ноћи, заједнички одржавамо хигијену улица и друго. Сваке године током божићних празника делимо пакете - поклоне нашим суседима, а поводом васкршњих празника организујемо бесплатно лечење свих који закуцају на врата. Морам да нагласим да редовно присуствујемо прославама празника наших комшија и због тога нас највише поштују, пре свега, што никоме не намећемо наше Православље.   Епископ Исихије је захвалио на добродошлици: - Веома нам је драго што смо данас посетили Вашу заједницу. Разлог наше посете Индонезији је Четврти билатерални међуверски дијалог Србије и Индонезије. Веома смо почаствовани Вашим гостопримством и пажњом коју сте нам указали. Заиста се осећа чврста вера и жеља за мисионарењем. Много значи Ваш однос према суседима који сте малопре поменули, и то је управо једна од тема овог дијалога између Србије и Индонезије.  Ово је добро искуство за све нас. Молимо се Светом Дионисију да Вам да снаге и вере да истрајете у мисији и да Вам Господ подари све потребно. Нека Вас Господ благослови!   Овом посетом окончана је званична посета државно-верске делегације Републике Србије Индонезији.   протођакон др Дамјан С. Божић члан државно-верска делегација Републике Србије     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Државно-верска делегација Републике Србије борави у званичној посети Индонезији од 21. до 26. октобра 2019. године ради учешћа на Четвртом билатералном међуверском дијалогу Србије и Индонезије.   Повезане вести:   Викарни Епископ мохачки Исихије и протођакон др Дамјан Божић учествују у Билатералном међурелигијском дијалогу Србије и Индонезије     Међурелигијски дијалог Србије и Индонезије - делегацију СПЦ чине Епископ Исихије и протођакон др Дамјан Божић     Конференција се одржава у Џогџакарти, граду на југозападу Индонезије. Државно-верска делегација Републике Србије допутовала је у Џогџакарту 22. октобра 2019. године.   Званични сусрети представника двеју земљаља отпочео је у среду, 23. октобра, у сали за конференције хотела „Мериот“ у Џогџакарти. Конференцију је отворио и одржао уводно слово г. Ћећеп Хераван, генерални директор за информације и јавну дипломатију Министарства спољних послова Републике Индонезије. Поред срдачне добродошлице и упознавања присутних са историјом града, града где су култура и религија сједињени у одличној хармонији, господин Хераван подсетио је на значај међурелигијског дијалога Индонезије и Србије. Између осталог, присутне је подсетио на први билатерални дијалог Србије и Индонезије одржан 2011. године, који је оцењен као најбоље икада одржан дијалог са другом државом. Индонезија већ дужи низ година одржава међуверски дијалог са преко тридесет земаља.   Затим се обратио г. Мирко Чикириз, државни секретар у Министарству правде Републике Србије и шеф делегације, који је, између осталог, рекао да Србија сматра Индонезију великим и традиционалним пријатељем и важним партнером за сарадњу. Ове године обележавамо 65. годишњицу од успостављања дипломатских и пријатељских билателарних односа, па се искрено надамо да ће се наши свеукупни односи још брже развијати у будућности. Будући да већ више од две деценије Република Индонезија одржава међуверске дијалоге са партнерским земљама широм света, а од 2011. године и са Републиком Србијим, велика нам је част што смо и у тој области постали партнери, јер данас почиње Четврти међуверски дијалог делегација наших земаља. Од Четвртог билатералног, међуверског дијалога очекујем исте резултате које су дали сви претходни дијалози - размену знања, нове договоре и неговање склада различитости, што ће допринети још чвршћим, пријатељским односима наших замаља.   Прва пленарна седница на тему:  „Оснаживање жена и омладине ка инклузивном дружтву”   После паузе уследила је прва пленарна сесија на тему: „Оснаживање жена и оладине ка инклузивном дружтву”. Поздравно слово је одржао модератор сесије др Марко Николић, помоћник директора у Управи за сарадњу с Црквама и верским заједницама, заменик шефа делегације и координатор Четвртог билатералног међуверског дијалога Србије и Индонезије. Господин Николић је рекао, између осталог, да из религијске перспективе у данашњем свету, углавном али непоколебиво, афирмише се категорија „вредносне неутралности“ као оквир и одговор на изазов све дубље кризе идентитета народа и држава, и последично, сада већ егзистенцијалну потребу њиховог преображаја, опстанка и развоја. Очигледно је да душа појединца све израженије проживљава „распеће“ између превлађујућег секуларистичко–материјалистичког и антропоцентричног, с једне, и теоцентричног духа, с друге стране. Највећи број држава у свету заснивају своје стратегије опстанка и развоја на синтагми „јединства различитости“, чији се први степен остварења своди на економско–политичку интеграцију. У том контексту мора се нагласити да појмови људских права, слободе, демократије, владавине права и правне државе, у мањој или већој мери, представљају симбиозу секуларизованих сурогата хришћанских, хиндуистичких, будистичких, исламских, јудаистичких и других религијских вредности и начела, што најбоље потврђује анализа садржаја њихових Светих књига. Управо због тога, пре и изнад свега, треба имати на уму чињеницу да „гориво за развој“ света, независно од категорије пролазног времена, представљају „вредносно-критички“, „вредносно-интегративни“, миротворачки, социјално-безбедносни и индивидуално-психолошки потенцијали његових религијских заједница. Република Србија се зато залаже за афирмацију и унапређење међурелигијског и екуменског дијалога на свим нивоима, као стратешког оквира и претпоставке за витално важну реафирмацију и примену универзалних етичких и моралних начела у свету, свесно и активно дајући свој органски допринос овом процесу. У контексту дефинисаног наслова Четвртог међуверског двостраног дијалога Србије и Индонезије ― Одрживи Мир и Хармонија: Ангажовање жена, младих и медија ― желео бих само да нагласим да „спољашњег мира и хармоније“ нема и не може бити независно од постојања „унутарњег мира“ у појединцима, који, опет, у изворној и највећој мери представља последицу њиховог односа са „вертикалом“, која се онда пројектује у „хоризонтали“ кроз делатни однос према читавом свету и окружењу. Због свега реченог, Република Србија, између осталог, и кроз разноврсне активности Управе за односе са Црквама и верским заједницама при Министарства правде, и у наредном раздобљу пружиће недвосмислену и активну подршку афирмацији верских слобода и унапређењу положаја својих Цркава и верских заједница у друштву, незаменљивих и органских субјеката у процесима „вредносне интеграције“ на Балкану, у Европи и читавом свету. У том смислу наставиће да пружа пуну подршку афирмацији позиције и улоге жена и младих у друштву, између осталог, и кроз медије својих верских заједница.   Прво излагање је имао Преосвећени Епископ мохачки Исихије. Епископ Исихије је пренео поздраве Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, а после уводног слова и поздрава домаћину и гостима одржао је излагање на тему: „Заједнички живот: Улога религије у зближавању људи“. Епископово излагање било је у целости на енглеском језику. Преосвећени је, имеђу осталог, нагласио да је породица један од најчешће нападнутих елемената друштва. Природна и Богом дана хијерархија и склад ове основне јединице и грађевног блока су оспоравани. Наше разумевање породице потиче из брака, који је свети и освећен. Брак је трајна, слободна, вољна заједница љубави између мушкарца и жене: "... мушкарац ће напустити оца и мајку и бити сједињен са својом женом, а њих двоје ће бити једно тело." (Еф 5,31). Овај мистички спој мушкарца и жене представља Царство Долазећег доба; уједно је то и задатак који му је дао Бог, заједница у којој мушкарац и жена теже ка савршенству живота и достижу га у све већем степену садашњег живота ... Поштовање традиционалних вредности у породици и целокупном друштву једини је поуздан и плодан начин за свет. Он омогућује стабилну основу, чак и ако се своди на само „мало стадо“ верних, па чак и ако их секуларизовани свет одбацује, штавише, и прогања. Чврсто верујемо да ће верници превладати до краја, живећи и функционишући заиста у породицама. Молимо се Богу да овај уважени скуп послужи да продубимо нашу свест о тим вредностима и да их додатно ојачамо и промовишемо у нашим друштвима...“   Следећи говорник била је представник Републике Индонезије, гђа Дви Рубијанти Колифа, генерални секретар Азијске муслиманске акционе мреже. Говорила је на тему: „Опасност дијалога или храбар разговор”. Излагање потпомугнуто видео презентациојом сликовито је дочарало положај жена у друштву Републике Индонезије, као и изазове унутрашњег религијског дијалога.   После дискусије присутнима се обратила др Инаја Рохманија, продекан за студентска питања, и сарадник Државног исламског универзитета Сунах Калијага. Презентацију је отпочела покушајем да се разумеју радикалне групације и религијска искључивост.  Снажан колектив  и медијска видљивост су кључни у промовисању мира.    Следећи говорник је био профеор др Абдулах Нуман, србијански муфтија, који је говорио на тему: „Развитак људског окружења”. Између осталог, рекао је да често заборављамо на улогу жене у друштву и да је време да почнемо да стварамо позитивнију атмосферу. У исламској традици и верским зборницима све што је написано о женама писали су мушкарци. Основна права жена су нарушена. Када друштво изгуби веру (Цркву), онда се ослања на културу. Први људи нису имали никакав политички систем. Били су само њих двоје који су живели по закону Божјем.   Убрзо затим обратио се монсињор Мр Александар Коначевић, генерални викар Београдске надбискупије Римокатоличке Цркве у Србији. Говорио је на тему: „Оспособљавање жена и младих за активно укључивање у друштвене активности”, Између осталог, рекао је да је захтев за „ослобађање“ жена од „власти“ мушкараца рађао напад феминизма на хришћанску веру. Не треба посебно говорити шта породица значи за хришћанство. Хришћанско поимање никад није укључивало робовање једног лица другим лицима, па тако није схватало ни брак ни улоге унутар породице, па је баш зато феминистички напад извршен у тренутку када се одбацују сви видови људске љубави и поштовања, узајамности и заједништв. Ако желите осигурати сигуран и поуздан положај жена у нашим религијским заједницама и у друштву уопште, морамо се упознати са оним што нам долази из света, зашто је прст уперен у нас. Можда више није у питању борба жена за жене, можда је управо време борбе брачних супружника, мужа и жена, за права, за своју сигурност како би место породице у религијској, конкретно у хришћанској заједници постало ослобођено место заштите сваког члана породице, а посебно жена, које се рађају у  једној породици и рађају нову породицу. Немојте говорити више о промовисању права појединачно док не заштитите језгро око којих сваки човек узраста. Управо она - породица јесте место унутар заједнице за које се сваки верник мора борити.   Друга пленарна седница на тему: „Унапређење улоге медија и новинара у одржавању мира и хармоније”   Друга пленарна седница је почела после паузе, у 14 часова по локлном времену. Поздравно слово је одржао модератор сесије Еко Ријади, начелник Центра за људска права при Исламском универзитету у Индонезији. Између осталог је рекао да је предмет и циљ ове сесије анализа утицаја друштвених медија на друштво и промоција мира, као и унапређење улоге медија и новинара у одржавању хармоније. Друштвени медији, а због свог великог утицаја и значаја за свакодневни живот човека, представљају веома важан чинилац савременог друштва, те се могу посматрати као покретачи друштвених промена и ствараоци друштвених трендова.   Прво излагање друге сесије припало је потписнику ових редова, протођакону Дамјану Божићу, главном и одговорном уреднику Православља, новина Српске Патријаршије. Говорио је на тему:  ”Peace without truth: meaningless vitality”. Излагање је у целости било на енглеском језику, а  било је подељено у неколико целина. Дефинисан је појам медија да би после задатих теза излагач покушао да одговори на постављена питања:  Можемо ли имати мир без истине? Шта је за нас процес суочавања са истином... За нас људе у вери чак бисмо то могли да назвемо и покајањем.  Улога медија јесте да говори истину каква год да је она, јер само тако можемо се суочити са друштвом које ће да да одговор, добар или лош, и на основу тога напредоваће и тежити ка миру или ка немиру. На крају је појашњен утицај и значај медија, као и обликовање нове и другачије социјалне стварности.   После дуже дискусије, следеће излагање на тему „Премошћвање различитости – Триологија међурелигијског и етничког дијалога” изнео је др Устади Хамза, предавач на Исламском државном универзитету Сунан Калијага. Излагање је било потпомогнуто видео пројекцијом. Јасно и прецизно др Хамза износи проблеме са којима се медији суочавају у Републици Индонезији, као и муслимаснки свет уопште.   Убрзо затим обратио се наредни говорник, Фахд Пахдеи, саветник у Извршној канцеларији Председника Републике Индонезије и извршни директор „Диги-Трупе” Индонезије. Излагање, такође потпомогнуто видео пројекцијом, бавило се темом значаја медија као помоћи у оспособљавању и враћању деликвената  на нови пут.   После дискусије присутнима се обратио г. Бела Халас, Бискуп Реформаторске хришћанске Цркве у Србији. Говоро је на тему: ”Улога новинара у одржавању мира и хармоније”. Рекао је, између осталог, да у пракси постоје верски и световни медији. Улога верских медија треба да се испољи у ширењу мира, љубави и разумевања међу људима. Такође, треба да воде рачуна о садржају како не би потенцирали екстремне поруке, те да не би изазивали нетрпељивост међу људима. С друге стране, улога световних медија је да објективно извештавају о Црквама и верским заједницама пошто медији имају снажан утицај на јавност.   После одговора на питања и дискусије на наведену тему, кратку рекапитулацију досадашња три одржана међуверска дијалога Србије и Индонезије изложила је Јована Раковић, саветник за међуверски дијалог у Управи за сарадњу с Црквама и верским заједницама Републике Србије. Такође је престављен зборник радова са свих досадашњих скупова под насловом „Међуверски дијалог Србије и Индонезије”.   Његова Екселенција Мохамад Чандра Виђа Јуда, амбасадор Републике Индонезије у Београду, представио је заједничку изјаву двеју делегација као резултат данашњих дискусија и даљег развоја дијалога, а завршна реч у име Републике Индонезије припала је Његовој Екселенцији Диару Нурбинтору.   Завршна реч у име делегације Републије Србије припала је др Фериду Булићу, помоћнику директора у Сектору за међуверски дијалог у Управи за сарадњу с Црквама и верским заједницама Републике Србије. Др Булић је, између осталог, рекао је да претходна три међуверска дијалога наших двеју земаља показују и доказују да дијалози имају велики потенцијал. Нас раздвајају хиљаде километара, историја, култура, гране уметности, али нас вера зближава и упућује једне на друге. Ми сматрамо да смо у здравом и хармоничном друштву заснованом на универзалним вредностима, владавини права у којем сви друштвени чиниоци врше своју мисију. Надамо се и дубоко верујемо да ћемо друштвене потенцијале наших двеју земаља успети да још више унапредимо.   * * *   Чланови посланства Републике Србије чине: Мирко Чикириз, државни секретар у Министарству правде Републике Србије, шеф делегације; др Марко Николић, помоћник директора у Сектору за сарадњу с Црквама и верским заједницама при Управи за сарадњу с Црквама и верским заједницамa, заменик шефа делегације и координатор Четвртог билатералног међуверског дијалога Србије и Индонезије; др Ферид Булић, помоћник директора у Сектору за међуверски дијалог при Управa за сарадњу с Црквама и верским заједницама; Tатјана Цонић, амбасадор и помоћник министра за билатералну сарадњу у Министарству спољних послова Републике Србије; Слободан Маринковић, амбасадор Републике Србије у Републици Индонезији; Исихије Рогић, српски православни Епископ мохачки; проф. др Абдулах еф. Нуман, заменик реису-л-улеме Ријасетa Исламске заједнице Србије и муфтија србијански; монсињор Мр Александар Ковачевић, генерални викар Београдске надбискупије; Мустафа eф. Јусуфспахић, муфтија београдски и војни; Бела Халас, бискуп Реформатске Хришћанске Цркве; протођакон др Дамјан Божић, главни и одговорни уредник „Православља“, новина Српске Патријаршије; Виктор Цветковић, службеник Каритаса; Јована Раковић, саветник за међуверски дијалог при Управи за сарадњу с Црквама и верским заједницама.   Овим је завршен званични део. Следећег дана је у плану обилазак Државног универзитета, хиндуистичког храма Кимпулан, велике џамије Кауман, храма Боробудур, као и сусрет са православном црквеном заједницом у Џогџакарти.     протођакон др Дамјан С. Божић Члан државно-верске делегације Републике Србије       Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Државно-верско посланство Републике Србије отпутовало је 21. октобра 2019. године у Инденезију где ће наредних дана бити одржан четврти билатерални међурелигијски дијалог Србије и Индонезије.     У државно-верском посланству Републике Србије, поред представника Министарства правде, Министарства спољних послова Републике Србије, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницамa, као и представника традицоналних цркава и верских заједница, налазе се и Преосвећени Епископ мохачки г. Исихије и протођакон Даман Божић, главни и одговорни уредник „Православља“, новина Српске Патријаршије.   Чланови посланства су: Мирко Чикириз, државни секретар Министарству правде Републике Србије, шеф делегације; др Марко Николић, помоћник директора у Сектору за сарадњу с црквама и верским заједницама, Управa за сарадњу с црквама и верским заједницамa, заменик шефа делегације и координатор Четвртог билатералног међуверског дијалога Србије и Индонезије; др Ферид Булић, помоћник директора у Сектору за међуверски дијалог, Управa за сарадњу с црквама и верским заједницама; Tатјана Цонић, амбасадор и помоћник министра за билатералну сарадњу у Министарству спољних послова Републике Србије; Слободан Маринковић, амбасадор Републике Србије у Републици Индонезији; Исихије Рогић, Српски православни Епископ мохачки; проф. др Абдулах еф. Нуман, заменик реису-л-улеме Ријасетa Исламске заједнице Србије и муфтија србијански; монсињор мр Александар Ковачевић, генерални викар Београдске надбискупије; Мустафа eф. Јусуфспахић, муфтија београдски и војни; Бела Халас, епископ Реформатске хришћанске цркве; протођакон др Дамјан Божић, главни и одговорни уредник „Православља“, новина Српске Патријаршије; Виктор Цветковић, делатник Каритаса; Јована Раковић, саветник за међуверски дијалог, Управa за сарадњу с црквама и верским заједницама.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У среду, 23. октобра 2019. године, у Џакарти је отворен тродневни Билатерални међурелигијски дијалог Србије и Индонезије, на тему Очување мира и хармоније – ангажовање женâ, омладине и медија.     У име Српске Православне Цркве, у раду поменутог Међурелигијског дијалога учествује Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа бачког г. Иринеја, као и протођакон Дамјан Божић, главни и одговорни уредник Православља, новина Српске Патријаршије.   Четврти по реду Форум је прилика за размену искустава и изналажење решењâ за постојеће изазове у друштву, као и за продубљивање сарадње представника Србије и Индонезије.   Сусрет у Џакарти је наставак Билатералног међурелигијског дијалога одржаног новембра 2015. године, у Београду.     Извор: Кemlu.go.id / Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Задатак мисионара, нас свештеника је исти као и наших претходника, да ријеч Јеванђеља приближимо савременом човјеку да му она постане што више разумљива како би схватио да тема Христовог васкрсења  – вјечне истине и живота – има везе са свим нашим животним, персоналним темама без обзира колико то изгледало неспојиво, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије за ТВ Храм, говорећи о улози коју Црква има данас у животу савременог човјека.
          Отац Гојко је мишљења да данас у 21 вијеку, на 800. годишњицу аутокефалности Српске православне цркве, имамо неке проблеме и теме, изазове који  припадају само овом покољењу:   „Многи људи су оптерећени темама овога вијека, не знају ништа о црквеној историји или им, ако знају то ништа не значи за њихове личне животе. У контексту тога, наш задатак је, као што су га имали и први апостоли и сви други касније, као и Свети Сава у свом времену, да ријеч Јеванђеља приближимо савременом човјеку, да му она постане што више разумљива, да он схвати да тема Христовог васкрсења и тема вјечне истине и вјечног живота има везе са свим нашим животним, персоналним темама без обзира колико то изгледало неспојиво.“   Када Црква каже да се Христос разапео и васкрсао ради свих нас, то је стварно истина, нагласио је ректор Цетињске богословије и објаснио да је сад задатак мисионара који носе мантије, да ту ријеч кажу, али и својим дијелом потврде:   „Дакле, велики задатак, а опет исти као и претходним епохама, да мисионари, људи који су причасници црквене тајне и који њоме живе, да ту тајну пренесу на језик савременог човека и да га убиједе да велике црквене теме и истине имају везе са појединачним животима сваког од нас.“   Говорећи да о начину живота данашњег човјека, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, је казао да данас сви живимо пребрзо и да се у жељи да постанемо супериорни и успјешни људи, заправо отуђујемо:   „Појам успјеха данас нас ногони на отуђење, а некад је успјех био да сједимо заједно, да се познајемо и једни другима да нешто значимо…“     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...