Jump to content

Препоручена порука

Ovde imate prvi serijal od 18.epizoda( preciznije tribina) "Nije filozofski cutati" kroz koje profesori nastavnici sa ff zajedno sa ostalim kolegama intelektualcima kritikuju stanje i raznorazne negativne pojave u akademiji, politici, ekonomiji itd. u Srbiji. Poceo je i drugi serijal. Pogledajte ako vas zanima prvi ciklus, makar neku epizodu, jer se kroz njih moze dobiti dosta objektivnija slika, odnosno odgovori na razlicitim pitanjima koja se namecu kroz pojave koje prolazi drustvo u Srbiji.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 30
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ovde imate prvi serijal od 18.epizoda( preciznije tribina) "Nije filozofski cutati" kroz koje profesori nastavnici sa ff zajedno sa ostalim kolegama intelektualcima kritikuju stanje i raznorazne negat

Имам с овим један проблем. Не кажем да је лоше дискутовати, и треба. Не кажем да је реч иједног од говорника ни добра ни лоша, јер не знам ко су ти људи, ни шта мисле. Али сматрам за битно да се напом

Gledala sam nekoliko predavanja. Tribina se tako zove jer se odrzava na filozofskom fakultetu ali predavaci su ljudi iz raznih oblasti, obicno dosta cenjeni u svojim konkretnim strukama, gradjevini, a

Постоване слике

пре 6 минута, Ronald рече

profesori nastavnici sa ff zajedno sa ostalim kolegama intelektualcima kritikuju stanje i raznorazne negativne pojave u akademiji, politici, ekonomiji itd.

Имам с овим један проблем. Не кажем да је лоше дискутовати, и треба. Не кажем да је реч иједног од говорника ни добра ни лоша, јер не знам ко су ти људи, ни шта мисле. Али сматрам за битно да се напомене и овај аспект, и говорим уопштено:

Зашто би они били мерило за цело друштво? Филозофи? Шта они знају о политици, економији? Они су ауторитет у филозофији, и то је то, ту се њихов мислени ауторитет завршава. Све друго што кажу не мора бити боље од здраворазумног пекара или рудара.

Мало ми је чудно да се скупи пар људи и прича о томе какво цело друштво треба да буде. То није ни њихова ни моја ствар, већ свако нек уређује свој живот. Па управо су ,,интелектуалци", који су хтели да поправљају свет, мислећи да су мудри, да су прешли игрицу истине, направили хаос ко зна колико пута. Социјализам су измислили ,,интелектуалци". Код нас су га донели интелектуалци.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Иван ♪♫ рече

Имам с овим један проблем. Не кажем да је лоше дискутовати, и треба. Не кажем да је реч иједног од говорника ни добра ни лоша, јер не знам ко су ти људи, ни шта мисле. Али сматрам за битно да се напомене и овај аспект, и говорим уопштено:

Зашто би они били мерило за цело друштво? Филозофи? Шта они знају о политици, економији? Они су ауторитет у филозофији, и то је то, ту се њихов мислени ауторитет завршава. Све друго што кажу не мора бити боље од здраворазумног пекара или рудара.

Мало ми је чудно да се скупи пар људи и прича о томе какво цело друштво треба да буде. То није ни њихова ни моја ствар, већ свако нек уређује свој живот. Па управо су ,,интелектуалци", који су хтели да поправљају свет, мислећи да су мудри, да су прешли игрицу истине, направили хаос ко зна колико пута. Социјализам су измислили ,,интелектуалци". Код нас су га донели интелектуалци.

 

Gledala sam nekoliko predavanja. Tribina se tako zove jer se odrzava na filozofskom fakultetu ali predavaci su ljudi iz raznih oblasti, obicno dosta cenjeni u svojim konkretnim strukama, gradjevini, arhitekturi, ekonomiji, pravima itd...

Svako od njih dosta rizikuje prisustvom na tribini jer znamo koliko danas u Srbiji kosta “slobodna rec”. Ne znam da li si npr. ispratio medijski linc prof. Danice Popovic, koja je jedan od boljih makroekonomista koje trenutno imamo, zbog insistiranju na plagijatu Sinise Malog. 

Ne znam, sa nekim predavacima se manje ili vise (ne)slazem ali svaka cast ovim ljudima na hrabrosti 👍

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Иван ♪♫ рече

Имам с овим један проблем. Не кажем да је лоше дискутовати, и треба. Не кажем да је реч иједног од говорника ни добра ни лоша, јер не знам ко су ти људи, ни шта мисле. Али сматрам за битно да се напомене и овај аспект, и говорим уопштено:

Зашто би они били мерило за цело друштво? Филозофи? Шта они знају о политици, економији? Они су ауторитет у филозофији, и то је то, ту се њихов мислени ауторитет завршава. Све друго што кажу не мора бити боље од здраворазумног пекара или рудара.

Мало ми је чудно да се скупи пар људи и прича о томе какво цело друштво треба да буде. То није ни њихова ни моја ствар, већ свако нек уређује свој живот. Па управо су ,,интелектуалци", који су хтели да поправљају свет, мислећи да су мудри, да су прешли игрицу истине, направили хаос ко зна колико пута. Социјализам су измислили ,,интелектуалци". Код нас су га донели интелектуалци.

 

Ne pricaju filozofi o ekonomiji, ali mogu i oni iz normativne dimenzije, oni su pokretaci ovog serijala, tacnije filozofski fakultet, o ekonomiji su govorili kroz razlicite serijale Zec, Danica Popovic, itd. 

Evo pogledaj ovaj, tu su profesori Zec i Arsic ekonomisti, Culibrk je novinar ali dugogodisnji i upucen u ekonomiju i profesor Ognjen Radonjic sociolog. Nije losa kombinacija. Serijali su o raznoraznim pitanjima, ekonomija je samo jedno od tih.

Takodje ovo sto si pomenuo da ukoliko je neko filozof o ekonomiji moze da prica isto kao pekar itd., je ipak malo smijesno jer iskreno nemam nista protiv pekara, znam nekoliko odlicnih, ali ne vidim da postoji pekar koji bi o ekonomiji mogao govoriti na primer kao Nozik koji je bio filozof. Nozik je i kritikovao " intelektualce" koje pominjes jer mu marksisti na Harvardu nisu dali mira. Ma ne moramo ici u USA evo uzmi iz komsiluka Zeljka Ivankovica(Hrvatske )koji je doktoriorao filozofiju ekonomije, tako da nije isto. Pekar moze dobro da zna o svom poslu i kako on tu stoji, sta mu smeta od strane drzave, koji zakoni i propisi mu remete biznis, ali obicno ih ne interesuje sira slika ukoliko ne citaju. Obicno je njegova percepcija ekonomije na nacionalnom i globalnom nivou i ekonomskih fenomena daleko od bilo kakve objektivnosti, koliko god je ona moguca u ekonomiji.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Слажем се са вама. Наравно да је потребно разговарати о проблемима и могућим решењима. И ја волим да чујем шта паметни људи имају да кажу. Зато сам се и оградио у првој реченици.

 

пре 3 часа, Ronald рече

Pekar moze dobro da zna o svom poslu i kako on tu stoji, sta mu smeta od strane drzave, koji zakoni i propisi mu remete biznis, ali obicno ih ne interesuje sira slika ukoliko ne citaju. Obicno je njegova percepcija ekonomije na nacionalnom i globalnom nivou i ekonomskih fenomena daleko od bilo kakve objektivnosti, koliko god je ona moguca u ekonomiji.

То не знаш док не проговори. Ево Гризли чиме се бави нема ама баш никакве везе са економијом, па опет не можеш му продати маглу, а можеш нешто и научити од њега. Ено Вукашин К., пчелар, а зна више о филозофији од свих нас овде заједно, а вероватно и на нивоу тих професора. Дакле, и они су нешто прочитали, и нешто знају, без обзира да ли су за то добили печат или не.

Мислим, реално је очекивати да експерт у одређеној области зна више од онога који то није, али то не значи да овај други не зна ништа.

Не кажем да не треба веровати експертима, већ да треба проверавати, па ако сам не знаш, провериш ипак код другог експерта.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nude li neko rešenje ili samo kritikuju?Ako ne nude rešenje onda su bez mudrosti a od filije ne mož se živi iliti što bi reko Palma ne može da se sipa u traktor.:)))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, Иван ♪♫ рече

Слажем се са вама. Наравно да је потребно разговарати о проблемима и могућим решењима. И ја волим да чујем шта паметни људи имају да кажу. Зато сам се и оградио у првој реченици.

 

То не знаш док не проговори. Ево Гризли чиме се бави нема ама баш никакве везе са економијом, па опет не можеш му продати маглу, а можеш нешто и научити од њега. Ено Вукашин К., пчелар, а зна више о филозофији од свих нас овде заједно, а вероватно и на нивоу тих професора. Дакле, и они су нешто прочитали, и нешто знају, без обзира да ли су за то добили печат или не.

Мислим, реално је очекивати да експерт у одређеној области зна више од онога који то није, али то не значи да овај други не зна ништа.

Не кажем да не треба веровати експертима, већ да треба проверавати, па ако сам не знаш, провериш ипак код другог експерта.

Ali ja se nisam pozivao na primat eksperata, nisam to nigdje naglasio, niti sam naglasio da oni pricaju o oblasti koja im nije bliska. 

Grizli se itekako bavi prakticno ekonomijom bez obzira sto je programer itd. Takodje on cita i to ga zanima, jos od Verujem.org pise o ekonomiji.

Koji Vukasin K, nikad cuo?

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, Иван ♪♫ рече

Слажем се са вама. Наравно да је потребно разговарати о проблемима и могућим решењима. И ја волим да чујем шта паметни људи имају да кажу. Зато сам се и оградио у првој реченици.

 

То не знаш док не проговори. Ево Гризли чиме се бави нема ама баш никакве везе са економијом, па опет не можеш му продати маглу, а можеш нешто и научити од њега. Ено Вукашин К., пчелар, а зна више о филозофији од свих нас овде заједно, а вероватно и на нивоу тих професора. Дакле, и они су нешто прочитали, и нешто знају, без обзира да ли су за то добили печат или не.

Мислим, реално је очекивати да експерт у одређеној области зна више од онога који то није, али то не значи да овај други не зна ништа.

Не кажем да не треба веровати експертима, већ да треба проверавати, па ако сам не знаш, провериш ипак код другог експерта.

Slazem se, ali jedno je trazenje individualnog smisla a drugo trazenje odredjenog resenja za drustvo. Ja licno bih vrlo rado uvek popricala sa bistrim covekom i snaga njegove reci/iskustva bi imala za mene mozda veci znacaj nego prica velikog broja experata iz te oblasti.

Npr. mnogo mi je vise prijalo i bilo korisnije da citam G. postove o ekonomiji nego puno super dosadnih knjiga napisanih od profesora “experata” tokom studija i dva mastera.

Medjutim, kada je u pitanju konkretna promena u drustvu, vaznije je da prof. Dana izadje, kao vec poznati autoritet iz makroekonomije, nego da izadje Grizli iako bi mozda on bolje objasnio obicnom slusaocu isti taj problem i resenje bez komplikovsnih strucnih termina itd.

Ne umem da se izrazim, ali nekako mora postojati granica jer nije sve relativno, narocito kada su u pitanju usko strucne stvari. Znanje i neznanje su dvije krajnosti izmedju kojih postoji ceo dijapazon “znanja” i “neznanja”. 

Ako bih npr. otvarala biznis i morala da biram da li da pricam random sa nekim prof. sa ekonomskog fakulteta ili sa vlasnikom koji ima isti biznis, svakako bi izabrala vlasnika. Ako bih morala da krojim makroekonomsku politiku Srbije, birala bih prvog mada bih u oba slucaja, ako mogu, izabrala i jednog i drugog jer su oba ugla gledanja vazna i korisna za optimalno resenje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 часа, Каирос рече

Nude li neko rešenje ili samo kritikuju?Ako ne nude rešenje onda su bez mudrosti a od filije ne mož se živi iliti što bi reko Palma ne može da se sipa u traktor.:)))

Што не би погледао па да видиш?

Ел могуће да је свет дошо дотле да отворено и без имало блама признајеш да немаш појма о чему причаш, а опет причаш о томе?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, florenntina рече

da krojim makroekonomsku politiku

И ти би пристала да кројиш економију, централизовано?! Фло? ФЛО!? Нооооооооо! Зар и ти сестро Фло?! Завела те тамна страна силе. То је то, идем у пустињу, свету нема помоћи... :tongue: :smeh1:

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Иван ♪♫ рече

Šta bi sa njim? Je l on sad samo Vukašin? Videla sam da piše član Vukašin, mislila sam da je on.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Иван ♪♫ рече

On je mislim studirao nesto, ali nevezano za to samoobrazovanje je najbitnije. Ko hoce i ima volje trenutno na internetu ima resurse za mnogo toga.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 часа, RYLAH рече

Што не би погледао па да видиш?

Ел могуће да је свет дошо дотле да отворено и без имало блама признајеш да немаш појма о чему причаш, а опет причаш о томе?

Ja sam postavio pitanje:citac: a ti ako patiš od disleksije vrati se u osnovnu školu pa nauči šta znači znak ? na kraju rečenice.Možda doživiš i prosvetlenije kao ovaj tvoj sa avatara ;)

Hteo sam da prećutim al nije filosofski 0703_read

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Ovo nije obična košarkaška priča. Nikada i nije bila. Nije košarkaška, iako počinje sa našom reprezentacijom. Nije čak ni klasična sportska. Iako je njeno centralno mesto zauzela fotografija koju je napravio član stručnog štaba naše nacionalne selekcije.
        Jedan od pomoćnika selektora Aleksandra Đorđevića u stručnom štabu "orlova", Adam Tatalović, tokom obilaska srpskih manastira 2018. godine je blizu Studenice zapazio neobičnu scenu na regionalnom putu. Uzbrdica, a na njoj jedna invalidska kolica. U njima čovek, kog uzbrdo gura - ćerka.
      Adam Tatalović nije baš običan košarkaški radnik. Kada smo vam ga prvi put predstavili, mogli ste da saznate da srpski baš i ne poznaje savršeno jer je rođen, odrastao i još uvek živi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali dušu našeg naroda poznaje bolje od mnogih koji su u Srbiji od malena. Inače, odrastao je u porti jedne crkve, prosto je kuća njegove porodice delila dvorište sa hramom, pa je i sam sanjao da će jednog dana, "sigurno", biti sveštenik. Otišao je, međutim, u košarkaške vode. I dostigao velike visine.
    • Од Trifke,
      Glas iz Vaseljenske patrijaršije: „Imajte na umu, dragi očevi i braćo iz SPC – istorija nije konačno napisana”
      WWW.ANTENAM.NET    
    • Од Милан Ракић,
      Uz opsežnu istraživačku knjigu „Knjigocid – uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih” umirovljena sveučilišna profesora Ante Lešaje
      Piše: Jagoda Kljajić (Lupiga)
      Devedesetih godina prošloga stoljeća, dakle prije samo dvadeset godina, u novoustoličenoj državi Hrvatskoj, iz knjižnica su „nestajale“ tone knjiga. Nevjerojatna je brojka od 2,8 milijuna uništenih knjiga, što je bilo skoro 14 posto ukupnog knjižnog fonda Hrvatske. Uništavane su knjige srpskih autora, bez obzira gdje su oni živjeli, zatim posebno autora iz Srbije, pa knjige pisane ćirilicom i ekavicom, ali isto tako i svi naslovi koji ideološki i nacionalno nisu bili „na liniji“, a do danas nitko nije odgovarao za ovaj knjigocid
      Teško je danas vjerovati da je bilo tko od ljudi koji su radili u knjižnicama, te službama ministarstava kulture ili unutarnjih poslova, pomislio da će nečasna rabota izaći na vidjelo ili da će to uopće biti važno. Ona otprije dvadeset godina i oni također iz toga vremena. Međutim, ostalo je, na našu sreću, podosta pametnih i hrabrih ljudi, uz to izuzetno, sistematski radišnih, koji nam vraćaju sjećanja u vrijeme što bismo ga najradije zaboravili.
      O knjigama je ovdje riječ. Devedesetih godina prošloga stoljeća, što je prije samo dvadeset godina, u novoustoličenoj državi Hrvatskoj, iz knjižnica u osnovnim i srednjim školama, u mjesnim zajednicama, gradićima, industrijski razvijenim sredinama i metropoli, nestajale su tone knjiga. Nevjerojatna je brojka od 2,8 milijuna uništenih knjiga, što je bilo skoro 14 posto ukupnoga knjižnoga fonda Hrvatske. Odlazile su u takozvani „otpis“, kao knjige koje su toliko dotrajale da im više nisu vidljiva slova. Da je to bila istina, značilo bi da su toliko puno čitane, te su prije bile za obnovu novima. Kao, recimo, u knjižnici na Korčuli, u kojoj je uništeno, primjerice, 19 naslova Branka Ćopića.
      Svi ovi podaci, te još puno više, mogu se naći u opsežnoj istraživačkoj knjizi „Knjigocid – uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih”. Njen autor je Ante Lešaja, umirovljeni sveučilišni profesor ekonomije, jedan od neimara koji su osnivali i obogaćivali spomenutu korčulansku knjižnicu. Poslije se mogao samo zgražati nad onim što je rađeno. A bilo naređeno od najviših državnih organa. Uništavane su knjige srpskih autora, bez obzira gdje su oni živjeli, zatim posebno autora iz Srbije, pa knjige pisane ćirilicom i ekavicom, ali isto tako i svi naslovi koji ideološki i nacionalno nisu bili „na liniji“.

      Književni kritičar, esejist i leksikograf Velimir Visković koji je devedesetih bio rukovodilac u Leksikografskom zavodu “Miroslav Krleža”, odakle je na mljevenje poslano 40.000 primjeraka Jugoslavenske enciklopedije, kaže danas da su pokušali spasiti enciklopediju nudeći je u prodaji po daleko nižoj cijeni, ali su, zbog protesta ljudi i male prodaje, odustali. Nisu baš sve bili krivi sami bibliotekari. Viktor Ivančić, novinar i književnik, nekadašnji urednik „Feral Tribuna“, podsjeća, povodom promocije ove knjige, kako su hrvatski nacionalisti na glavnom splitskom trgu satima spaljivali stotine primjeraka “Ferala” netom pokupljenih s kioska, a policija je sve vrijeme stajala, ne ometajući huligane.
      Urednik izdanja Milan Šarac (izdavači su „Profil“ i Srpsko narodno vijeće), konstatira: “Najveća ironija svakog knjigocida i jest u tome da će na koncu svaki završiti u knjizi. Knjige uzvraćaju udarac”. Autor „Knjigocida“ zato podsjeća da je Hrvatska jedinstvena, jer nitko nije kažnjen zbog uništavanja kulturnoga blaga.
      https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/10/20/literatura-uzvraca-udarac-knjigocid-u-hrvatskoj-nije-zaboravljen/

×
×
  • Креирај ново...