Jump to content
александар живаљев

Епископ западноамерички Максим: Као варалице и као истинити (2 Кор. 6, 8) (или: о номадима и о надилажењу свог ега)

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 30 минута, Родољуб Лазић рече

сада, волео бих да чујем, ако није проблем, зашто сам фарисејчина? Ако је спамовање теме, а јесте, може и на ПП.

Ta tematika je odavno prezvakana na temi " oDposzdrav strucnjaku za svetost Rodoljubu Lazicu " 😊 by Zoran Djurovic

P.S. Ne zameri, cisto da uputim radoznale citaoce, posto se obracun Zinjca i tebe odigrava u PP 😊

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Ćiriličar рече

Кад керушу пустиш са поводца, онда она облеће около и замокрава грмље, тарабе, ивичњаке, означава "свој терен"!

Не бих јавно овде запто сам ја отишао - а испраћен сам са метком у цеви од пијаног официра. Верујем да тебе владика није са калашњиковом испратио? А видим заморкаваш "свој терен".

Лајава жентурино - ово ти дође као комлимент, колико дрско, безобразно људе повређујеш, поред мене још око 4 милиона - своју ђедвину замокравај као керуша кад је пусте са поводца, и називај "својим тереном", али лајава жентурино, не замокравај Отаџбину и око 4 милиона Срба у туђини, јер је у Отаџбини и њихова ђедовина. Пањимаеш? Ако не пањимаеш, могу је теби још боље нацртати!

То што ти, а колико си лајава видели смо сви, ниси нашла своју срећицу по свом укусу код неког владике - види се да си јако послушна - не даје ти за право да Србију и српске земље замокраваш ко керуша пуштена са поводца, и да туђу ђедовину, и гробља, и сећања, и детињства, и сузе, и смехове и молитве, и туге фамилије замокраваша и називаш "својим тереном".

Боље немој, јер....знаш ли којом речју се одгоне лајаве керови? Ако не знаш да ти напишем и то! Срам те било!

 

 

@ Administracijo

Hoce li neko reagovati na ove licne uvrede? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Родољуб Лазић Види Родољубе. Изнећу сад неке податке о себи јавно. Не сматрам то хвалисањем, а ни аргументима за ма шта. Али, мало плаше твоји неки закључци о томе шта је шата Православно.

Није вредно кавге ово око попадије (ја не знам ко је, сама је рекла) али кад критикујеш се онако ђутуре. Дотична је мени дала стотине лајкова, а то ми па свеједно, да ли од ње или админа сајта. Никада, сем наком шалом, нисам јој ништа ружно рекао. Али пар речи о фарисејству.

Последњи њен коментар о мени ја сам упоредио онако брутално....читај ако те занима. А разлог, не овод, разлог су њене речи: " Најпаметнији сте Ви из Русије да нама овде проповедате на нашем терену како је".

То је визија попадије која ружи владику у чијој епархији јој није било лепо. Моја парохија, мој терен, моје...

Можда је теби ово банално, али она одриче некоме ко је прогнаник од своје, по крви и вери, браће. Ко живи хиљаде километара далеко, и ко је у том нежељеном прогонству, од изрода српског рода, већи део свог живота, Колико је то бола, суза, па и молитве, понајвише моје мајке - ја ако сам онај заблудели син, али она је жена из Јеванђеља, чија доброта и непрестана молитва не може да појми зло овога света - нанело то Бог зна.

Са друге стране, поред тога, као неко ко је оставио набољу земљу на свету, преселио се у једну од горих у Европи тада, радио најтеже послове и служио којекавим фиукарама, да би зарадио за путивања на ПБФ; коме су псовали мајку, исмејавали га што једе смрдљиву сардину и не кези се на офуцане шале за голим дупетима; неко ко је зарадио и потрошио пола доброг стана, да би на ПБФу нашао људе који причају о ТЕ.

Е сада, Рођо (што би рек'о Шојић) ајде да се једна попадија напали на високоумну теологију тих људи; али ја након таквог животног искуства, које се потврдило кроз око 15-20 000 Николајевих речи, ту кажу не кусам. Не, не претендујем ја да мењам ни професоре ни ПБФ (сами себе ће изменити), али што да макар рикнем к'о Домановићев во.

У тој рици, да ми поадија која је од једног владике ишла другом, ради поповских сплетки и положаја, да мени одриче право не на било шта, него да ми каже: Слушај соме, седи тамо у тој "твојој" Русији (то је трећа земља у којој живим, нажалост, што би рек'о један владика "номад"(?)), а ово (=Србија и српске земље) не "наш терен". Па моје поређење је комимент, шта та демонска логика заслужује,

Осигурања, парохије, оповске сплеке, са деценијским потуцањем по свету, што вољно, што невољно, а када сам имао све, возио се таксије, доносили ми пицу, и шепурио се у стану од 70 квадрата у центру метрополе, са добрим послом и платом, оставио сам све. Толико о нашим визурама, мојом који и да ми нуде не бих био поп, јер сувише много ценим Свети Чин, и њеном.

Можеш човеку одрицати којешта, али некоме кога су отерали јер је говорио истину и био против зла, сваког зла, да му једна попадија још онако "дотуче" постојање, па да му одрекне да: воли, има мишљење, да се брине, нада се, жели, има ма какав осећај ка СВОЈОЈ Отаџбини, СВОЈОЈ Цркви - то је сатнска работа! Таква, нека замокрава тарабе своје дедовине као "њен терен", а нека не забија зарђао нож, буђав, у незацељиве ране само Бог зна колико милиона Срба ван "њеног терена". Том сатанизму се не тепа, не мили, него му се стаје за врат!

Сит сам ја, а "најео" сам се проје свачије, погледа са окретнице из Мије Кокваевића, који су протестански свет упознали кроз пар филмова и три изабрана текста; па посташе одједном оно што нити јесу нити ће икада бити. Сит сам језичавих жентурина, које су портпароли мужевима, а уствари требале су бити подршка мужевима на послушању Цркви. Сит сам борКИЊА за правду, којима су ђакони или секретари главни непријатељи, а које би, да имају власт, људима одрицале емотивно, ментално, дупевно и духовно имање. Сит сам, што не рећи, гов*на упакованих у лажну преподобност.

Мера љубави је ЖРТВА! На овој аксиоми теологија нема шта да каже, осим да заћути. А попадије да се угризу за језик.

Узгред, и на крају, она је сама ситресла своју приватност, и све теме контестуализовала, и све дискутанте у своју праохију на којој јој није било лепо. Па тако и мне, који "ни лука једох, нит' луком мирих", утрпа у ту своју фекалију, која јој је срце претворила у горчину и сипа поган. Јер, јадница, не зна она, да има људих, са крстовима које не би могла да помери, и који не гледају ни живот, ни њу, па ни владике, кроз призму попадије којој је огркла нека парохија.

Шта мене брига коме је Максим помог'о. Да шта ће владика, калуђер, него народу помагати? То му је Служба, као мени моја деца. Какве то има везе са темом? Али кад нечастиви почне да сикће, онда он све ране поотвара. А куд ће му бољи портпарол поред надрндане попадије, којој, биће, не нађе се мушка, да уста запуши.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, florenntina рече

@ Administracijo, 

Hoce li neko reagovati na ove licne uvrede?

Не види то нико, или пријави поруку или тагуј @Поуке.орг инфо  (мада ће он сад да види јер сам га ја таговао)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, GeniusAtWork рече

Не види то нико, или пријави поруку или тагуј @Поуке.орг инфо  (мада ће он сад да види јер сам га ја таговао)

Video sam

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, florenntina рече

@ Administracijo, 

Hoce li neko reagovati na ove licne uvrede?

 

пре 5 минута, GeniusAtWork рече

Не види то нико, или пријави поруку или тагуј @Поуке.орг инфо  (мада ће он сад да види јер сам га ја таговао)

А јес видо ти де она вређа  српског хероја? А ? Свака будалетина мисли да то сме чинити и пљувати по срспким херојима и светињама. а онда се назове још традиционалистом.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Ćiriličar рече

Али, мало плаше твоји неки закључци о томе шта је шата Православно

Brate on i njegova ekipa ne idu u sve crkve u Bg, nego umisljaju da mogu da procene tj da osete u kojim hramovima je prisutan Duh Svet, a gde ga nema ( tj tamo sluze novotarci, ekumenisti i sl. ), sta da ti kazem brate - zestoka prelest.

Cisto da steknes uvid sa kim imas posla 😊

P.S. od sada me i javno opusteno mozes zvati Bata Gasic :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, PontifexPaulus рече

Prostor Raške je početkom 13. veka pod kanonskom jurisdikcijom autokefalne pravoslavne Ohridske arhiepiskopije, a porglavar te Crkve, arhiepiskop Dimitrije Homatijan

(nije bila autokefalna ... itd....0703_read)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@GeniusAtWork само пријављивање порука! На друго не реагујемо, а они који прозивају форумску администрацију, мислећи да ће неко да по цео дан се разрачунавати са било ким, добиће бан са форума. Све је веома једноставно, много пута смо упозорили да се то не дешава. Непоштовање домаћина, повлачи избацивање из куће

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Поуке.орг инфо рече

@GeniusAtWork само пријављивање порука! На друго не реагујемо, а они који прозивају форумску администрацију, мислећи да ће неко да по цео дан се разрачунавати са било ким, добиће бан са форума. Све је веома једноставно, много пута смо упозорили да се то не дешава. Непоштовање домаћина, повлачи избацивање из куће

Naprotiv, ja izuzetno postujem domacina. Zato mu i ukazujem na nepravilnosti za koje verujem da ce ih ukloniti kada mu se na njih ukaze. Na zalost, nemam cirilicu na telefonu pa nisam mogla da vas tagujem kao @GeniusAtWork.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Стаљиново унуче рече

А јес видо ти де она вређа  српског хероја? А ? Свака будалетина мисли да то сме чинити и пљувати по срспким херојима и светињама. а онда се назове још традиционалистом.

Нисам читао расправу, само сам случајно видео њену поруку и поменуо јој како може да се обрати администрацији.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У недељу 22. по Педестници, 17. новембра 2019. лета Господњег Његово Преосвештенство викарни Епископ ремезијански Стефан богослужио је у малој цркви Светог Саве на Врачару. Преосвећеном владици саслуживало је свештенство храма, уз молитвено учешће мноштва народа Божјег. Доносимо прилог ТВ Храм са овог литургијског сабрања.   
    • Од Логос,
      Празник Обновљења Храма Светог великомученика Георгија, заштитника свете обитељи Манастира Враћевшнице, прослављен је најсвечаније Светом Архијерејском Литургијом.     Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Јустину, саслуживали су архимандрити Сава (Илић) и Тимотеј (Миливојевић), протојереј Чедомир Дамљановић, протонамесник Божидар Бован и протођакон Александар Грујовић.   Свечаној атмосфери допринео је и верни народ који је дошавши са разних страна, из Краљева, Ужица, Чачка и Крагујевца, узео активног учешћа у Литургији. Након прочитаног Јеванђеља, Владика је надахнуто беседио. Поучио нас је да не будемо хришћани само по називу.   Ако хоћемо да се спасемо, да будемо са Христом у Царству небеском, онда морамо бити истински део Цркве, морамо да живимо Свете Тајне, да умножавамо врлине! За све то, диван је пример Свети Георгије, кога поштују и инославни, који је својим животом сведочио Реч Божију, који је због тога и страдао. У страдањима, на светитељу се показала сила Божија – сваки пут бивао је исцељен!   Његова непоколебљива вера, истински је путоказ нама ка спасењу, ка томе да будемо они истински. Господ је рекао да је у својој љубави, при свом доласку, на земљу донео и мач! Мач, да раздвоји истину од лажи, оне праве од лажних! Ми смо прави ако са и у Цркви задобијамо спасење. На том путу смо ако се усавршавамо у посту, молитви и љубави, рекао је Владика Јустин.     Након резања славског колача, мати Ксенија је са сестрама за све присутне припремила трпезу љубави.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      У 22. недјељу по Духовима Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у Петропавловском храму у Козлуку. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намјесник зворнички, протојереј-ставрофор Видоје Лукић; парох оравачки, протонамјесник Душко Ђурић; парох друге парохије козлучке, јереј Дражен Стевановић; парох тешањски, јереј Мирослав Тодоровић; као и протођакон Славољуб Милошевић.   Звучни запис беседе   Овом приликом Преосвећени Владика рукоположио је достојног иконописца Данијела Билића у свештени чин ђакона. 'Ми смо људи склони да се одмах упоредимо са убогим Лазаром. Ја сам сиромашан, презрен и ниподаштаван од других, кажемо за себе. Али у ствари кад би се измерио са другима, вероватно би над многима и пред многима ја био богаташ из данашње јеванђељске приче. Многи су од мене и сиромашнији и болеснији, у ропству или неправедно протерани.   Ова прича је једна од оних које важе у свим временима, јер ми непрестано мењамо свој статус – од убогог Лазара до богаташа. Једно време сам богат. Добро ми иде са послом, добро ми је у породици, ја се понесем и заборавим на сиротињу и чак, почнем да их презирем. Не мислим да сутра ја могу да будем на том месту. Зато је потребно да се у овој причи непрестано огледамо и тражимо место где смо ми у њој. Јер, од тог места где сам ја овде на Земљи зависи и моја место у вечности'' - поучио је Епископ Фотије у данашњој бесједи.   Литургијско сабрање завршено је трпезом љубави, уз благодарење за велике благодатне дарове којим је благословена Црква Божија у Козлуку!     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      У недељу, дана 17. новембра, када Црква слави преподобног Јоаникија Великог, светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика Димитрија началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Преосвештеном Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман Богојевић (Епархија канадска), протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, протонамесник Немања Клајић, први парох даљски и ђакон Предраг Јелић из Даља. Владика Херувим је после заамвоне молитве изговорио следећу беседу:     -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је на здравље и спасење данашња света Литургија у нашем Саборном храму Светог великомученика Димитрија. Благодат Божја која нас увек позива сабрала нас је да будемо део Тела Христовог, да се са Богом сједињујемо кроз Тело и Крв Христову. То је највећи дар који човек може да прими, да Причешћем излечи своју душу и тело.   Заиста је велики благослов Божји када се можемо сабрати око Тела и Крви Христове, то је пуноћа живота у Цркви Божјој. Нема лепшег примера заједничарења од онога у Цркви Божјој. На Литургији се налази испуњење, ту се задобијају небеска блага и врлине. Врлинама се успињемо ка Небеском Оцу, Творцу свих нас Који је из своје превелике љубави омогућио заједницу кроз Тело и Крв Христову. Зато се на сабрању сећамо тих истина које су нам дате и требају бити наш путовођ у овоземаљским бурама.    Заиста је тешко у овом свету живети одвојен од Бога. Ако нисмо у заједници са Богом теже схватамо и прихватамо све оно што нам се у животу дешава. Догађаје у животу доживљавамо као страшне ствари које нас не воде ка испуњењу. Ако живимо са Богом онда све добија своју пуноћу. Овај свет је безнадежан и не води нас у смеру у којем нас руководи Црква Божја. Црква нас руководи ка Небеском Царству, ка вечној нади, вечној љубави и крепости. Свет нас овим не нуди, зато је савремени човек је безнадежан и нема свој пут ако није у Цркви Божјој.   Данас смо из Светог Јеванђеља чули да се многи људи облаче у скупоцена одела, што је заправо овоземаљска страст. Човек хрли страстима јер су оне пријемчиве људској природи. Међутим, то нису оне вечне вредности и дође тренутак када више не знамо где смо и ко смо, одакле смо.    Губимо се у бурама овоземаљских брига и невоља јер немамо Христа, немамо Бога пред собом. Ако имамо Бога пред собом онда се нећемо изгубити у вртлогу овоземаљског сладострашћа, него ћемо имати Светлост на крају тога тунела. Та Светлост је Црква Божја, та Светлост је Господ наш Исус Христос. Господ Исус Христос је наш Пут и Истина, наша вечна Врлина и Крепост. Требамо ходити Крстоносним путем који нас води ка Царству Небеском. Ван Цркве Божје не можемо то осетити, нити примити. У Цркву Божју морамо долазити и сабирати се око Тела и Крви Христове. Од апостолског времена, па све до данашњега дана Црква овенчана венцем светитељса сведочи Господа Исуса Христа. Светитељи су окренувши се Христу открили да свет нема у себи наде и утехе, него да је пролазан и испуњен страстима. Ходили су Крстоносним путем и задобили венац вечне славе. Пуноћа живота свих нас налази се у Цркви где смо сабрани око Тела и Крви Христове, где смо браћа у Христу. Браћа која немају ништа једни против других, који у суштини свог бића не носе сујету него Христа.   Лепо је када је храм пун људи који вапију ка Господу и својим појањем и присуством пројављују благодатну заједницу. Ту је благодат Божја присутна. Наши родоначелници, свети Сава и свети Симеон, учили су нас да идемо путем у Царство Небеско. Пут у Царство Небеско јесте трновит и тежак, али је благословен. Ако тим путем ходимо бићемо благословен народ, народ који зна своје назначење у овом свету. Нема правог назначења нити истине без Господа Исуса Христа.   Требамо да долазимо у свети храм, да посећујемо света богослужења и да се напајамо Речју Јеванђеља које је вечна истина и вечно откровење Бога човеку. Ако смо послушни тој Речи бићемо заиста светосавски народ, народ богоносан.   Нека сте живи, срећни и благословени, нека је благословен данашњи дан у који смо се сабрали да још једном посведочимо Истину, пуноћу Сабрања и живота у Телу и Крви Христовој. Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Поред свега што је до сада речено, потребно је размотрити и ово што следи. Чини се, заиста, да ова божанствена и свештена служба освећује на двојак начин. Један начин је посредништво; јер, принесени Дарови и самим чином приношења освећују оне који их приносе и оне за које су принесени, и чине да Бог буде милостив према њима. Други начин је свето Причешће, јер нам, по речима Самога Господа, постаје истинско јело и истинско пиће.     2. Од ова два начина освећења, први је заједнички и за живе и за упокојене; јер жртва се приноси и за једне и за друге. Други начин освећења могућ је само живима, пошто упокојени не могу више да једу и пију. Па шта онда? Зар упокојени због тога не примају освећење од светог Причешћа и зар су они по томе мањи од живих? Никако. Јер, Христос и њима предаје Себе на начин који је само Њему знан.   3. Да би ово било јасно, размотримо шта је то што омогућује освећење, да бисмо видели да ли су душе упокојених исте као и душе живих.   4. Шта је то, дакле, што освећење чини могућим? Да ли то што неко има тело, или то што хита ка свештеној Трпези, или што Светињу узима у руке, или што је прима у уста, или то што једе или пије? Никако. Јер, многи од оних којима је све то могуће и који су тако приступили светим Тајнама, никакве користи за себе од тога нису стекли, и одступили су препуни сваковрсних зала.   5. Па шта је онда то што чини да освећени стекну освећење? И шта је то што Христос од нас тражи? То је очишћење душе, љубав према Богу, вера, жеља за светим Тајнама, воља за Причешћем, пламена ревност, жедно хитање. То је оно што нам доноси оно освећење; са тим треба да заједничаре у Христу они који приступају светом Причешћу, јер без свега тога Причешће и није могуће.   6. Све то, међутим, није телесно, него зависи само од душе. Према томе, све ово могу остварити и душе упокојених исто колико и душе живих.   7. Дакле, ако су душе спремне и приготовљене за примање светих Тајни, и ако Господ, Који освећује свете Дарове и приноси их на жртву, увек жели да освећује и да сваки пут предаје Себе, шта их онда омета да се причесте? Баш ништа.   8. Но, могао би неко запитати: ако неко од живих има у својој души сва ова поменута добра, па ипак не приступа Причешћу, хоће ли у истој мери задобити освећење које од Причешћа происходи?   9. Не свако, него само они који, попут душа упокојених, не могу телесно да приступе; као они који „се потуцаху по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским“, који не беху у прилици да виде Жртвеник и свештеника. Њих је Сам Христос невидљиво осветио овим освећењем. Откуда ми то можемо знати? Отуда што су они имали у себи живот, који иначе не би имали да нису били причасници ове свете Тајне. Јер, Сам Христос је рекао: „Ако не једете Тела Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи“. А да би то показао, многима од светих послао је анђеле да им донесу свете Дарове.   10. Али, ако неко не приступи светој Трпези а у стању је то да учини, њему је потпуно немогуће да задобије освећење од светих Дарова. Не само зато што није приступио, него зато што је могао да приступи, па није; јер тиме показује да у његовој души нема добрих расположења потребних за примање свете Тајне.   11. Јер, какву ревност и жељу за свештеном Трпезом има онај ко лако може да похита к њој, а не жели? Каква је вера у Бога код онога ко се не плаши претње што почива у речима Господњим упућеним онима који презиру ову Вечеру? Како се може веровати некоме да љуби нешто, када тоне узима иако га лако може узети?   12. Стога уопште није необично то што Дарове са ове Трпезе Христос предаје и душама одвојеним од тела, коЈима се ниЈедан од ових греха не може приписати. Но, необично и натприродно је то што човек, који живи у пропадљивости, једе то непропадљиво Тело. А да се једно бесмртно суштаство, као што је душа, на начин који је њој подесан, причешћује оним што је бесмртно – шта је у томе необично? Па ако је Христос, по Свом неизрецивом човекољубљу и неисказивој мудрости, изнашао начин да оствари то што је необично и натприродно, како Му нећемо веровати да остварује оно што је уобичајено и што је природно?   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...