Jump to content
александар живаљев

Епископ западноамерички Максим: Као варалице и као истинити (2 Кор. 6, 8) (или: о номадима и о надилажењу свог ега)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, Ronald рече

I u ZT eparhiji je sve sredjeno do tancina, Kacavenda

Да, разлика између мене и тебе - бар ми се чини - је што си ти фин на речима, а ја не баш, али ти си искључивији од мене (субјективан суд, али тако изгледа по коментарима).

Црква је, Роналде, Тело, са разним удовима, а удови су различити и то је добро! Проблем је како их ставити у хармонију. Ту долазе сујете. Није за поредити Јефрема и Василија. Ја Василију желим многа и блага лета, покања и Царство Небеско, али није з апоређење. Причам о крајностима, о неспособности наших епископа да сами себе "ухармонишу". Нема ту црно-беле слике. Као што није добро што Јефрем никада не збори речи у медијима, још је горе што рецимо Максим по другосрбијанским медијима прича о саборности, али да је наша па ајде, него по Кирилу (пред Крит). Мног је то дрско, претенциозно, а да се не лажемо: заболе ћошак неког тамо из Времена шта је саборност. Бре ваљати се терминима и проблематиком на којој падају највећи теолози, на којем ј епукло хришћанство, по неким Блицевима - па то је дрскост. То везе нема са мисијом и ичим.

Немамо меру ни у чему.

Ево ти пример, када неко ко је у праву направи белај. Јефрем је ономад писао Сабору око богослужења. Неко је то писмо дао едијима и настала је општа медијска кавга. Неко је то искоростио и завео народ, а народ ударио на попове и владике да "брани од новотарства". Није то Јефрем урадио. Није ни Атанасије завео народ, о не! Али неко јесте.

Епилог знамо. Дакле, доказао је Атанасије са 3 тома шта је шта. Али КОМЕ је до тога? Зашто је морало тако? Па већина храмова у БГ се служи са навлачењем завесе, како је Јефрем инсистирао. Свуде где се навлачила навачи се. И тако од форме направсимо кавгу. Артемија сменише, то беше друга фрка у великој фрци...лудло опште беше. Место да је све било саборно, па се издоговарало....Атанасије је "победио" јефрема, али са којим последиоцама?

Руси су имали исти проблем, лепо људи сели, договорили се, издали препоруке саборно свептеницима и народу и масовно се причешћују, неко налвачи неко не завесу. пази 400 владика у миру, а наших 40 ко бабе преко плта се по медијама пуцају. То је напа бољка. О'кле то да је Максим главни "сабораш" у васењени пред Крит? Људи...памети да се прозовемо....

Ето Јефрем (намерно га узимам за позитиван пример из друге крајности) нема епархијски лист. Али шта има епископ из једног дела Америке да по Београду академицима и академској заједници пише апале и петиције? Или по другосрбијаснким часописима - ајде владико пиши по теолошким - да пише о проблематици коју теолози не могу да усагласе? Разлог? Па самопромоција, сујета! Нема ту другог разлога. А да ли зна имена својих попова и поадија....не бих рекао.

То ти је као да отац по кафани решава светске проблеме а деца му гладна. Пукли смо ми добро Срби. мали смо искомлексирани до бола. То опсени неке тамо, али на дуже то је бламажа која или прође или заврши трагично ако се не смири. Каже Григорије напали Максима? Ма НИЈЕ истина! Максим је апао све око себе! Није истина да је нападнут, он је напао пред Крит Кирила; онда је напао академску заједницу која има став о ТЕ у пкосву - ван ПБФа, нема везе са њим, нико г ане вуиче з ајезик - па је напао и на нас саме тобож "грлећи" расколнике љубављу. Чекај докле? Докле? Ако си владика није народ марва. Народ има своја осећања, свој аубеђења, своју веру наду...ко КО си ти да си изнад свега и да неке своје ралитивизујуће мудровање ваљаш? Ако су другосрбијанци љути на Вучића, па и ја сам на Тадића! Та жута багра је до века унесрећила Србију. То су Григоријеви френдови....чекај владико, кога ти правиш будалом? што си ћутао од 2000 до 2012? што си ћутао епископе диселдорфски Григорије о власто од 2000. године до 2012. године?

Гледајмо се у очи....па црквена документа у Блиц! Гледајмо се у очи па владика амбасадору иде извептај подноси! Чекај ко је овде луд? Наравно ми. Владика је леп, успешан, паметан, добар, непогрешив...ако му неко стане на црту шибниће га на суд.

Замислите Патријарха Павла да некога тужи за клевету? Паметном доста....волеле би мно0ги на Павлов трон да седну, али да ћерају по своме.

Него, треба ићи са овог форума...свој апсола гледати. Боље то него сам себи ране лешати.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, The Godfather рече

Kako sad on, zar nisam ja?

Радио си за њега ако ниси он. Он никад не иде сам. Ти и Ђуровић.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Auuu ljudi pa Vucic i Dodik su male mace za nase episkope zakljucih citajuci ovo sta ste pisali...doduse ja sam laik po tom pitanju, i mislim da dosta toga nije istina al nije to bitno sad...nego jel ima neki episkop po vama da je ono dobar? Ne idealan, al moze da prodje? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Ćiriličar рече

Да, разлика између мене и тебе - бар ми се чини - је што си ти фин на речима, а ја не баш, али ти си искључивији од мене (субјективан суд, али тако изгледа по коментарима).

Црква је, Роналде, Тело, са разним удовима, а удови су различити и то је добро! Проблем је како их ставити у хармонију. Ту долазе сујете. Није за поредити Јефрема и Василија. Ја Василију желим многа и блага лета, покања и Царство Небеско, али није з апоређење. Причам о крајностима, о неспособности наших епископа да сами себе "ухармонишу". Нема ту црно-беле слике. Као што није добро што Јефрем никада не збори речи у медијима, још је горе што рецимо Максим по другосрбијанским медијима прича о саборности, али да је наша па ајде, него по Кирилу (пред Крит). Мног је то дрско, претенциозно, а да се не лажемо: заболе ћошак неког тамо из Времена шта је саборност. Бре ваљати се терминима и проблематиком на којој падају највећи теолози, на којем ј епукло хришћанство, по неким Блицевима - па то је дрскост. То везе нема са мисијом и ичим.

Немамо меру ни у чему.

Ево ти пример, када неко ко је у праву направи белај. Јефрем је ономад писао Сабору око богослужења. Неко је то писмо дао едијима и настала је општа медијска кавга. Неко је то искоростио и завео народ, а народ ударио на попове и владике да "брани од новотарства". Није то Јефрем урадио. Није ни Атанасије завео народ, о не! Али неко јесте.

Епилог знамо. Дакле, доказао је Атанасије са 3 тома шта је шта. Али КОМЕ је до тога? Зашто је морало тако? Па већина храмова у БГ се служи са навлачењем завесе, како је Јефрем инсистирао. Свуде где се навлачила навачи се. И тако од форме направсимо кавгу. Артемија сменише, то беше друга фрка у великој фрци...лудло опште беше. Место да је све било саборно, па се издоговарало....Атанасије је "победио" јефрема, али са којим последиоцама?

Руси су имали исти проблем, лепо људи сели, договорили се, издали препоруке саборно свептеницима и народу и масовно се причешћују, неко налвачи неко не завесу. пази 400 владика у миру, а наших 40 ко бабе преко плта се по медијама пуцају. То је напа бољка. О'кле то да је Максим главни "сабораш" у васењени пред Крит? Људи...памети да се прозовемо....

Ето Јефрем (намерно га узимам за позитиван пример из друге крајности) нема епархијски лист. Али шта има епископ из једног дела Америке да по Београду академицима и академској заједници пише апале и петиције? Или по другосрбијаснким часописима - ајде владико пиши по теолошким - да пише о проблематици коју теолози не могу да усагласе? Разлог? Па самопромоција, сујета! Нема ту другог разлога. А да ли зна имена својих попова и поадија....не бих рекао.

То ти је као да отац по кафани решава светске проблеме а деца му гладна. Пукли смо ми добро Срби. мали смо искомлексирани до бола. То опсени неке тамо, али на дуже то је бламажа која или прође или заврши трагично ако се не смири. Каже Григорије напали Максима? Ма НИЈЕ истина! Максим је апао све око себе! Није истина да је нападнут, он је напао пред Крит Кирила; онда је напао академску заједницу која има став о ТЕ у пкосву - ван ПБФа, нема везе са њим, нико г ане вуиче з ајезик - па је напао и на нас саме тобож "грлећи" расколнике љубављу. Чекај докле? Докле? Ако си владика није народ марва. Народ има своја осећања, свој аубеђења, своју веру наду...ко КО си ти да си изнад свега и да неке своје ралитивизујуће мудровање ваљаш? Ако су другосрбијанци љути на Вучића, па и ја сам на Тадића! Та жута багра је до века унесрећила Србију. То су Григоријеви френдови....чекај владико, кога ти правиш будалом? што си ћутао од 2000 до 2012? што си ћутао епископе диселдорфски Григорије о власто од 2000. године до 2012. године?

Гледајмо се у очи....па црквена документа у Блиц! Гледајмо се у очи па владика амбасадору иде извептај подноси! Чекај ко је овде луд? Наравно ми. Владика је леп, успешан, паметан, добар, непогрешив...ако му неко стане на црту шибниће га на суд.

Замислите Патријарха Павла да некога тужи за клевету? Паметном доста....волеле би мно0ги на Павлов трон да седну, али да ћерају по своме.

Него, треба ићи са овог форума...свој апсола гледати. Боље то него сам себи ране лешати.

Најпаметнији сте Ви из Русије да нама овде проповедате на нашем терену како је. У праву сте Ви треба да гледате Ваша посла у земљи у којој живите, Русији. Не иде Вам да се борите , мало из Рима , Мало из Москве, не иде то.

Провидни сте. Оставите Максима, на њега је велика хајка....он је похвала Православља како каже Атанасије владика. Он уједињује Православне на терену. Он ради и посећује редовно своје парохије. Труди се за Кососво и Метохију, у континуитету на много начина. Издаје књиге значајне и за Цркву нашу у Америци и на Косову и Метохији. Угледан теолог у целом Православном свету. Оставите Максима!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Manja88 рече

Auuu ljudi pa Vucic i Dodik su male mace za nase episkope zakljucih citajuci ovo sta ste pisali...doduse ja sam laik po tom pitanju, i mislim da dosta toga nije istina al nije to bitno sad...nego jel ima neki episkop po vama da je ono dobar? Ne idealan, al moze da prodje? 

Има их доста хвала Богу, само су замењене тезе овде, да су добри лоши, а лоши добри. А ја се сећам да су некад и ови лоши били одлични. Каква их је пакост и злоба напала, не знам.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Manja88 рече

Auuu ljudi pa Vucic i Dodik su male mace za nase episkope zakljucih citajuci ovo sta ste pisali...doduse ja sam laik po tom pitanju, i mislim da dosta toga nije istina al nije to bitno sad...nego jel ima neki episkop po vama da je ono dobar? Ne idealan, al moze da prodje? 

Samo ovi iz Hercegovine :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa da za promjenu pricamo o tim dobrim, ko god oni bili, ili ta tema nije dovoljno interesantna? 

Znam da ima svega, al nekako mi ne ide da se toliko o manama episkopa pise na pravoslavnom forumu...ili je ovo jedini nacin da neko kaze istinu? Nisam pametna, al svakako bi da se malo smire strasti...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Јеленче Јело, Камену иликако веч...лајавог кера комад погаче умири, а лајву ћену мало ко може. Лаици, мирјани, немају никавих ограничења по питању географије, епископ, пак има и те каваограничења. Маским је епископ у делу Америке, тако да то што си рекла мени реци њему.

Персирање ти је глупо...да, да, глупо....јер један дан каћеш некоме ти, један дан Ви....али то код тебе иде са променом идентитета из дана у дан.

Иако си ти лајава жена немам намеру да те ја умирујем, али тешко да мене лајава ћена може умирити. Мало сам ја већи грешник. јадан ли је епископ ако га ти мораш бранити. А јос је јаднији ако га мораш бранити од мене. Ја се његовом Чину клањам као Ономе Који му је тај Чин и подарио. Тако да....само ти терај.....знамо из пређашњег да си велики молитвеник и да све деиш са духовником, тако вероватно шиниш све по благослову...благош тебе. Мало ми је жао владике максима што је по мени безвезе пао у ово гротло...а највише ми га је жао кад су му такви "одбрана". Верујем да зна да га браниш да би му било непријатно.

 

 

 

ж

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Ćiriličar рече

@Јеленче Јело, Камену иликако веч...лајавог кера комад погаче умири, а лајву ћену мало ко може. Лаици, мирјани, немају никавих ограничења по питању географије, епископ, пак има и те каваограничења. Маским је епископ у делу Америке, тако да то што си рекла мени реци њему.

Персирање ти је глупо...да, да, глупо....јер један дан каћеш некоме ти, један дан Ви....али то код тебе иде са променом идентитета из дана у дан.

Иако си ти лајава жена немам намеру да те ја умирујем, али тешко да мене лајава ћена може умирити. Мало сам ја већи грешник. јадан ли је епископ ако га ти мораш бранити. А јос је јаднији ако га мораш бранити од мене. Ја се његовом Чину клањам као Ономе Који му је тај Чин и подарио. Тако да....само ти терај.....знамо из пређашњег да си велики молитвеник и да све деиш са духовником, тако вероватно шиниш све по благослову...благош тебе. Мало ми је жао владике максима што је по мени безвезе пао у ово гротло...а највише ми га је жао кад су му такви "одбрана". Верујем да зна да га браниш да би му било непријатно.

 

 

 

ж

 

Нека би се Максим мене постидео, мене то не интересује. Ја имам свог духовника, везе немам са Максимом, е сад шта мисли мој духовник....то је тајна! А Максим и мој муж везе немају са овим, веровао или не. Да сам лајава јесам признајем, не желим да ћутим на зло. Тако су ме учили, преци, а и духовници.

Напиши ти Максиму да ти је жао што га оваква личност брани на Поукама. Слободно! Нека све црно на овом свету падне на моје име, не марим, ја сам само Богу службу чинила. Кад све прође и даље ћу мирно ходити улицама мог града! Само да буде мир!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, feeble рече

Ja se bas upitah je li pop (takoreci muz) dao blagoslov da se ovde o ovome piskara? Mislim, znajuci koliko je Irinej opasan, moze taj i do Amerike da dobaci pa da nastavi progon?

Поп се не меша у духовника и мене, Иринеј не може да добаци ни до Херцеговине!  Овде је штит мало јачи....Ја не живим у Америци!

А ако крене опет прогон делаће Бог, па да и умрем нека. Нећу бити прва ни последња мученица која је умрла за веру!

Ал повиновати се Бачком, ОХИ!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Milan Nikolic рече

Не рече шта ти је учинио нажао. Да ли је све у превеликом очекивању?

Милане, прочитај. Ја не очекујем ништа. Само да стане прогон. Ја сам мирна, опет понављам. Моји укућани једва чекају да се све ово заврши и да се вратим нормалном животу без форума.

А то значи..мир, хармонија, молитва, одласци на море, шетње и Богоугодан живот!

Написала сам на пар страница пре. Погледај!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Јеленче рече

А ако крене опет прогон делаће Бог, па да и умрем нека. Нећу бити прва ни последња мученица која је умрла за веру!

Ovo je vec visi nivo bezumlja. Kud te ne ubacih u filter odmah kao i ostalih 20 naloga...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, feeble рече

Ovo je vec visi nivo bezumlja. Kud te ne ubacih u filter odmah kao i ostalih 20 naloga...

Слободно,  изволи! :) Ко није прошао муке нанешене од Бачког не зна да је смрт веома близу. Неочекивани сусрет са смрћу. Зашто?

Па зато јер у једном моменту свог страдања питате Господа, да ли је ово позив на светитељство, да ли је ово свето мучеништво.....и онда у миру чекаш, битно је да си са Богом, па нека буде воља његова! И смрт!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Празник Обновљења Храма Светог великомученика Георгија, заштитника свете обитељи Манастира Враћевшнице, прослављен је најсвечаније Светом Архијерејском Литургијом.     Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Јустину, саслуживали су архимандрити Сава (Илић) и Тимотеј (Миливојевић), протојереј Чедомир Дамљановић, протонамесник Божидар Бован и протођакон Александар Грујовић.   Свечаној атмосфери допринео је и верни народ који је дошавши са разних страна, из Краљева, Ужица, Чачка и Крагујевца, узео активног учешћа у Литургији. Након прочитаног Јеванђеља, Владика је надахнуто беседио. Поучио нас је да не будемо хришћани само по називу.   Ако хоћемо да се спасемо, да будемо са Христом у Царству небеском, онда морамо бити истински део Цркве, морамо да живимо Свете Тајне, да умножавамо врлине! За све то, диван је пример Свети Георгије, кога поштују и инославни, који је својим животом сведочио Реч Божију, који је због тога и страдао. У страдањима, на светитељу се показала сила Божија – сваки пут бивао је исцељен!   Његова непоколебљива вера, истински је путоказ нама ка спасењу, ка томе да будемо они истински. Господ је рекао да је у својој љубави, при свом доласку, на земљу донео и мач! Мач, да раздвоји истину од лажи, оне праве од лажних! Ми смо прави ако са и у Цркви задобијамо спасење. На том путу смо ако се усавршавамо у посту, молитви и љубави, рекао је Владика Јустин.     Након резања славског колача, мати Ксенија је са сестрама за све присутне припремила трпезу љубави.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      У 22. недјељу по Духовима Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у Петропавловском храму у Козлуку. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намјесник зворнички, протојереј-ставрофор Видоје Лукић; парох оравачки, протонамјесник Душко Ђурић; парох друге парохије козлучке, јереј Дражен Стевановић; парох тешањски, јереј Мирослав Тодоровић; као и протођакон Славољуб Милошевић.   Звучни запис беседе   Овом приликом Преосвећени Владика рукоположио је достојног иконописца Данијела Билића у свештени чин ђакона. 'Ми смо људи склони да се одмах упоредимо са убогим Лазаром. Ја сам сиромашан, презрен и ниподаштаван од других, кажемо за себе. Али у ствари кад би се измерио са другима, вероватно би над многима и пред многима ја био богаташ из данашње јеванђељске приче. Многи су од мене и сиромашнији и болеснији, у ропству или неправедно протерани.   Ова прича је једна од оних које важе у свим временима, јер ми непрестано мењамо свој статус – од убогог Лазара до богаташа. Једно време сам богат. Добро ми иде са послом, добро ми је у породици, ја се понесем и заборавим на сиротињу и чак, почнем да их презирем. Не мислим да сутра ја могу да будем на том месту. Зато је потребно да се у овој причи непрестано огледамо и тражимо место где смо ми у њој. Јер, од тог места где сам ја овде на Земљи зависи и моја место у вечности'' - поучио је Епископ Фотије у данашњој бесједи.   Литургијско сабрање завршено је трпезом љубави, уз благодарење за велике благодатне дарове којим је благословена Црква Божија у Козлуку!     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      У недељу, дана 17. новембра, када Црква слави преподобног Јоаникија Великог, светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика Димитрија началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Преосвештеном Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман Богојевић (Епархија канадска), протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, протонамесник Немања Клајић, први парох даљски и ђакон Предраг Јелић из Даља. Владика Херувим је после заамвоне молитве изговорио следећу беседу:     -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је на здравље и спасење данашња света Литургија у нашем Саборном храму Светог великомученика Димитрија. Благодат Божја која нас увек позива сабрала нас је да будемо део Тела Христовог, да се са Богом сједињујемо кроз Тело и Крв Христову. То је највећи дар који човек може да прими, да Причешћем излечи своју душу и тело.   Заиста је велики благослов Божји када се можемо сабрати око Тела и Крви Христове, то је пуноћа живота у Цркви Божјој. Нема лепшег примера заједничарења од онога у Цркви Божјој. На Литургији се налази испуњење, ту се задобијају небеска блага и врлине. Врлинама се успињемо ка Небеском Оцу, Творцу свих нас Који је из своје превелике љубави омогућио заједницу кроз Тело и Крв Христову. Зато се на сабрању сећамо тих истина које су нам дате и требају бити наш путовођ у овоземаљским бурама.    Заиста је тешко у овом свету живети одвојен од Бога. Ако нисмо у заједници са Богом теже схватамо и прихватамо све оно што нам се у животу дешава. Догађаје у животу доживљавамо као страшне ствари које нас не воде ка испуњењу. Ако живимо са Богом онда све добија своју пуноћу. Овај свет је безнадежан и не води нас у смеру у којем нас руководи Црква Божја. Црква нас руководи ка Небеском Царству, ка вечној нади, вечној љубави и крепости. Свет нас овим не нуди, зато је савремени човек је безнадежан и нема свој пут ако није у Цркви Божјој.   Данас смо из Светог Јеванђеља чули да се многи људи облаче у скупоцена одела, што је заправо овоземаљска страст. Човек хрли страстима јер су оне пријемчиве људској природи. Међутим, то нису оне вечне вредности и дође тренутак када више не знамо где смо и ко смо, одакле смо.    Губимо се у бурама овоземаљских брига и невоља јер немамо Христа, немамо Бога пред собом. Ако имамо Бога пред собом онда се нећемо изгубити у вртлогу овоземаљског сладострашћа, него ћемо имати Светлост на крају тога тунела. Та Светлост је Црква Божја, та Светлост је Господ наш Исус Христос. Господ Исус Христос је наш Пут и Истина, наша вечна Врлина и Крепост. Требамо ходити Крстоносним путем који нас води ка Царству Небеском. Ван Цркве Божје не можемо то осетити, нити примити. У Цркву Божју морамо долазити и сабирати се око Тела и Крви Христове. Од апостолског времена, па све до данашњега дана Црква овенчана венцем светитељса сведочи Господа Исуса Христа. Светитељи су окренувши се Христу открили да свет нема у себи наде и утехе, него да је пролазан и испуњен страстима. Ходили су Крстоносним путем и задобили венац вечне славе. Пуноћа живота свих нас налази се у Цркви где смо сабрани око Тела и Крви Христове, где смо браћа у Христу. Браћа која немају ништа једни против других, који у суштини свог бића не носе сујету него Христа.   Лепо је када је храм пун људи који вапију ка Господу и својим појањем и присуством пројављују благодатну заједницу. Ту је благодат Божја присутна. Наши родоначелници, свети Сава и свети Симеон, учили су нас да идемо путем у Царство Небеско. Пут у Царство Небеско јесте трновит и тежак, али је благословен. Ако тим путем ходимо бићемо благословен народ, народ који зна своје назначење у овом свету. Нема правог назначења нити истине без Господа Исуса Христа.   Требамо да долазимо у свети храм, да посећујемо света богослужења и да се напајамо Речју Јеванђеља које је вечна истина и вечно откровење Бога човеку. Ако смо послушни тој Речи бићемо заиста светосавски народ, народ богоносан.   Нека сте живи, срећни и благословени, нека је благословен данашњи дан у који смо се сабрали да још једном посведочимо Истину, пуноћу Сабрања и живота у Телу и Крви Христовој. Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Логос,
      Поред свега што је до сада речено, потребно је размотрити и ово што следи. Чини се, заиста, да ова божанствена и свештена служба освећује на двојак начин. Један начин је посредништво; јер, принесени Дарови и самим чином приношења освећују оне који их приносе и оне за које су принесени, и чине да Бог буде милостив према њима. Други начин је свето Причешће, јер нам, по речима Самога Господа, постаје истинско јело и истинско пиће.     2. Од ова два начина освећења, први је заједнички и за живе и за упокојене; јер жртва се приноси и за једне и за друге. Други начин освећења могућ је само живима, пошто упокојени не могу више да једу и пију. Па шта онда? Зар упокојени због тога не примају освећење од светог Причешћа и зар су они по томе мањи од живих? Никако. Јер, Христос и њима предаје Себе на начин који је само Њему знан.   3. Да би ово било јасно, размотримо шта је то што омогућује освећење, да бисмо видели да ли су душе упокојених исте као и душе живих.   4. Шта је то, дакле, што освећење чини могућим? Да ли то што неко има тело, или то што хита ка свештеној Трпези, или што Светињу узима у руке, или што је прима у уста, или то што једе или пије? Никако. Јер, многи од оних којима је све то могуће и који су тако приступили светим Тајнама, никакве користи за себе од тога нису стекли, и одступили су препуни сваковрсних зала.   5. Па шта је онда то што чини да освећени стекну освећење? И шта је то што Христос од нас тражи? То је очишћење душе, љубав према Богу, вера, жеља за светим Тајнама, воља за Причешћем, пламена ревност, жедно хитање. То је оно што нам доноси оно освећење; са тим треба да заједничаре у Христу они који приступају светом Причешћу, јер без свега тога Причешће и није могуће.   6. Све то, међутим, није телесно, него зависи само од душе. Према томе, све ово могу остварити и душе упокојених исто колико и душе живих.   7. Дакле, ако су душе спремне и приготовљене за примање светих Тајни, и ако Господ, Који освећује свете Дарове и приноси их на жртву, увек жели да освећује и да сваки пут предаје Себе, шта их онда омета да се причесте? Баш ништа.   8. Но, могао би неко запитати: ако неко од живих има у својој души сва ова поменута добра, па ипак не приступа Причешћу, хоће ли у истој мери задобити освећење које од Причешћа происходи?   9. Не свако, него само они који, попут душа упокојених, не могу телесно да приступе; као они који „се потуцаху по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским“, који не беху у прилици да виде Жртвеник и свештеника. Њих је Сам Христос невидљиво осветио овим освећењем. Откуда ми то можемо знати? Отуда што су они имали у себи живот, који иначе не би имали да нису били причасници ове свете Тајне. Јер, Сам Христос је рекао: „Ако не једете Тела Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи“. А да би то показао, многима од светих послао је анђеле да им донесу свете Дарове.   10. Али, ако неко не приступи светој Трпези а у стању је то да учини, њему је потпуно немогуће да задобије освећење од светих Дарова. Не само зато што није приступио, него зато што је могао да приступи, па није; јер тиме показује да у његовој души нема добрих расположења потребних за примање свете Тајне.   11. Јер, какву ревност и жељу за свештеном Трпезом има онај ко лако може да похита к њој, а не жели? Каква је вера у Бога код онога ко се не плаши претње што почива у речима Господњим упућеним онима који презиру ову Вечеру? Како се може веровати некоме да љуби нешто, када тоне узима иако га лако може узети?   12. Стога уопште није необично то што Дарове са ове Трпезе Христос предаје и душама одвојеним од тела, коЈима се ниЈедан од ових греха не може приписати. Но, необично и натприродно је то што човек, који живи у пропадљивости, једе то непропадљиво Тело. А да се једно бесмртно суштаство, као што је душа, на начин који је њој подесан, причешћује оним што је бесмртно – шта је у томе необично? Па ако је Христос, по Свом неизрецивом човекољубљу и неисказивој мудрости, изнашао начин да оствари то што је необично и натприродно, како Му нећемо веровати да остварује оно што је уобичајено и што је природно?   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић) говорио је данас у Атини, на Међународном богословском симпосиону „Православно богословље и Просвета, допринос Светог Јустина Поповића и о. Георгија Флоровског“, под покровитељством Светог синода Грчке цркве, на тему: Отац Јустин – сав Јеванђеље и јеванђелист.     “Божанска љубав излиће се на све и божанска светлост све ће обасјати, али не принудно и тирански, већ по мери отворености и пријемчивости свакога. Сви Анђели и људи биће возглављени у Телу Христовом и моћи ће да учествују у Заједништву Светога Духа, и обитаваће у дому Оца свога, као умно другачија лична и непоновљива бића, јер у Оца мога небеског станови су многи (Јн. 14, 2), дакле, и различити – али опет сједињени и личећи једни на друге, јер ће у свима бити једна енергија и познање једне благодати вечног живота Свете Тројице”.   Владику Атанасија дочекала је у Атини његова нова књига на грчком језику Ο Πρώτος Λόγος, коју је приредио професор Догматике са солунског Универзитета “Аристотелио”, г. Јован Курембелес.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...