Jump to content

Епископ западноамерички Максим: Као варалице и као истинити (2 Кор. 6, 8) (или: о номадима и о надилажењу свог ега)

Оцени ову тему


Препоручена порука

Управо сада, Ronald рече

Govorio sam za Kacavendu, Fotije nije imao vremena ni za sta, mislim da se on slabo sta i pita, moze samo on da bude maltretiran od Kacija kao sto je i Hrizostom, koji se zalio par puta. Ali Kaci i Fotije se bolje slazu.

A Sergije u Bihacko-Petrovackoj, isto tiranin?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 540
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Превод: Владика Иринеј бачки је велики егоиста. Када сам проповедао против наше аутокефалије, Светог Саву назвао преварантом и лупежом, бранио отимање храмова, пребијање верника и свештенства у У

Биће да си ти подивљао.

НАТО је створен за одбрану долара и низашта друго.

Постоване слике

пре 7 минута, feeble рече

A Sergije u Bihacko-Petrovackoj, isto tiranin?

Mislio sam na vrijeme Hrizostoma dok je obitavao u BP, on je sad mitrpolit. Treba vrijeme da prodje i pokaze kako se ko odnosi prema monasima i svestenicima, mirjanima. Uzimam period od bar 15-20 godina.

Mada za tu eparhiju najmanje znam, vise preko ljudi koji su upuceniji, ali sve je slicno, nedavno mi je cini mi se i na forumu na jednoj temi neko opet potvrdio isto za vrijeme njegovog vodjenja eparhije.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Ronald рече

Mislio sam na vrijeme Hrizostoma dok je obitavao u BP, on je sad mitrpolit. Treba vrdijeme da prodje i pokaze kako se ko odnosi prema monasima i svestenicima, mirjanima. Uzimam period od bar 15-20 godina.

Mada za tu eparhiju najmanje znam, vise preko ljudi koji su upuceniji, ali sve je slicno, nedavno mi je cini mi se i na forumu na jednoj temi neko opet potvrdio isto za vrijeme njegovog vodjenja eparhije.

 

Ok, mislim da sam dovoljno procitao. Od sada tvoje naucne radove ne shvatam ozbiljno. Niti bilo kakve tvrdnje. A mislio sam da si cool i dobronameran.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, feeble рече

Ok, mislim da sam dovoljno procitao. Od sada tvoje naucne radove ne shvatam ozbiljno. Niti bilo kakve tvrdnje. A mislio sam da si cool i dobronameran.

Haha pa ja postavljam naucne radove od ljudi koji se time bave. Ti mozes da ih provjeris, poredis, cujes drugo misljenje, kritiku i vjerujes u njihovo dobro ili lose objasnjenje, a ne meni ili naucnicima. Tako da je tvoj odgovor jednostavno los cim ti  kazes " da vjerujem u tvoje naucne radove".  Smijesan ti je pristup i naivan. A mozes da mislis kako hoces to je tvoj licni izbor. Ne vidim sta ti ovde smeta.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Људи, ајд` оканимо се "прозивања" епископа.

Та бихаћко-петровачка је довољно мученичка епархија, е да би сада "мерили" какав је епископ њен тренутни

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Милан Ракић рече

Људи, ајд` оканимо се "прозивања" епископа.

Та бихаћко-петровачка је довољно мученичка епархија, е да би сада "мерили" какав је епископ њен тренутни

Svaka je mucenicka u BiH ali to ne znaci da se ne desava sve i svasta ili nije desavalo.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Ronald рече

Svaka je mucenicka u BiH ali to ne znaci da se ne desava sve i svasta ili nije desavalo.

Јесте брате.

А шта може да се "дешава" у бихаћко-петровачкој кацсу тамо Срби како се оно каже популарно-"статистичка грешка".

Ја пре неку годину кацсам ишо добиђем бихаћки аеродром, па са неком екипом класића из тог краја-Бошњацима, на концу завршио у Цазину, каже власник оног хотела у центру вароши, а преко пута Гимназије; ти си "једини Влах" тренутачно у кругу од 30 километара ако шестар "забодемо" у центар Цазина.

Ко кога ту да јебава, свети се, прогони и проче кад "до пре неки дан" ни нашег храма у Бишћу није било? Хамдију Липовачу дупрегну да га гоне. Скупљало се оно мало православних, док не постаде нови храм - по кућама на агапама к`о пре два миленија. Јбга. И сад гледамо поред свих до сада побројаних и Хриза...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 минута, Милан Ракић рече

Јесте брате.

А шта може да се "дешава" у бихаћко-петровачкој кацсу тамо Срби како се оно каже популарно-"статистичка грешка".

Ја пре неку годину кацсам ишо добиђем бихаћки аеродром, па са неком екипом класића из тог краја-Бошњацима, на концу завршио у Цазину, каже власник оног хотела у центру вароши, а преко пута Гимназије; ти си "једини Влах" тренутачно у кругу од 30 километара ако шестар "забодемо" у центар Цазина.

Ко кога ту да јебава, свети се, прогони и проче кад "до пре неки дан" ни нашег храма у Бишћу није било? Хамдију Липовачу дупрегну да га гоне. Скупљало се оно мало православних, док не постаде нови храм - по кућама на агапама к`о пре два миленија. Јбга. И сад гледамо поред свих до сада побројаних и Хриза...

 

Uvijek mogu svestenici da stradaju jer ni situacija u Milesevskoj nije nista bolja, niti je ikada bila, to je sve sirotinja, svestenici jedva sklapaju kraj sa krajem, ali to ne znaci da nisu dozivljavali torturu od Filerata. Takodje mnogi svestenici su iz Bosne, narocito na sjeveru CG i obicno su dolazili iz najsiromasnijih dijelova BiH.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 40 минута, Ćiriličar рече

Не знам ситуацију у Бачкој, али владика Иринеј је презаузет: Синод, факултет (пре) и друга ненепархијска питања....а секретари су копча између клира и епископа, и народа и епископа. Осим тога, секретар зна све тајне и интуму епископа, тако да су ти односи вероватно јако блиски. То је једноставно тако по самој природи функције и у Цркви и у полтици. Бирају се људи од највећег поверења.

Е сад, колико се у то, општу, слику уклапа ово што Јеленче/Истопљен камен/и осталих 20 псеудонима уклапа не знам. Мислим, субјективно, наравно, да је због других обавеза владика иринеј запоставио епархију, и не верујем да има добар увид у стање или чак саму контролу. Све то иде у прилог овоме што дотична говори. Мада, не верујем да владика иринеј може потпасти под утицај неког Владана, па да буде његова марионета. То никако. А да, посебно у околностима као у Бчакој, секретар може имати моћ - па то је скоро па сигурно. Како ко пролази у тим парохијским чаркама не знам. Ипак, ради се о судбинама људи, пореодца, деце.

Зато ја, упркос што има лоших попова, изузетно поштујем свештенике. И никако ми се не свиђа тај фараонски однос епископа и према клиру и према народу. Чак мислим да велики број епископа потпуно изгуби тло под ногама, у тим својим висинама, и изгубе реалну слику стварности око њих,

Па ето Лаврентија, човек је баш добар. Поп уби дечака наркомана, а има архимандрита који не зна ни српски, а физички дира жене и својим сенасама. Секретар каже да је и Св. Пантелејмон био чудан. То је ужас.

Nije zapostavio eparhiju

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

E sad pročitassmo, vidi bre poapadijo nisi ti u bolu ti si u besu, znači problem je to što  tvoj tata nije dobio procenat  od osiguranja,to tebe žulja,i što tvoj muž nije dobio dozvolu da otezgari mesec dana u Jamerici, Pa sram te bre bilo. Kakva si ti glumica, Ja msilo tebe boli nešto a tebe pare žuljaju! Tvoj muž izgleda dobar bio kod Vladike pa podivljaste i tedoste više i više, Sram te bilo tvog besa i alavosti.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, feeble рече

Da mu se oduzme katedra na BF kao i Maksimu ako ima previse obaveza

Ја сам своје о Макисму рекао. Иринеј је утемељио поново црквено школство, добрим делом...не сам наравно,наком комунизма. Мада не може ту један човек ништа. Наша Црква, по мени, има озбиљних, кључних пропуста. Првоје фараонство због кога нико ема куражи да делује, и има узак круг дејства. Даље, испаде да имам теолога који неамју посла, дакле вишак су, а милион ствари се не ради. Дакле то ти је да имаш сазрелу пшеницу за жетву, имаш жетеоце обучене, а домаћин им акжа: нема посла. Ту је квака.

СПЦ нема скоро ништа што треба да има: Богословску комисију рецимо. Ти одбори за просвету иликако се зову - све је то танко. Богословије су постале наадекватне за одговре на изазов времена. Факултет има милион мана у самом програму.

Та мисионасрка комисија или као већ са оцом Иваном, вл. Теодосијем и др....наљутиће се, али слабо је то све. Отац Иван ради мого и Поуке. Али не може то да ради пар људи. Проблем је у односу клир-лаици! А све од владике потиче. Јефрем у БЛ не сме нико брошуру да одштампа ако њега не пита....не може то тако. Да не говоримо о дроги, о медикаментозним терапијама где се душевни болсници зомбирају уместо да се многим од њима читају молитве, да имају духовника уместо психолога и сл. Милион је пропуста....владике живе у свом свету. Конзервативне гази време, а ови "модерни" претендују да оправсолаве свет, а њихов народ страда и ништа не чине. Ко је оснвао сиротиште? Ко душевну болницу? Ко прихватиште за бескућнике? Кажу "нисмо ми социјална служба"! Лаж! Збрињавајачи те људе, кљате и богаље, приводите  их Христу, а сама та мисја даље бива цењена од других и тако и њих приводите Христу.

Па нека је народ саблажњен: иде владика као фараон, у џепу (опрстите политиари, криминаци и владике у лимузинама....бре купите неки добар ауто да није исти као што нарко дилери возе, неки сиви, неки каравна, неки комби нека кошта 100 000 евра, само да није као нарко-дилерски) и ајде нека му ИКО од лаика приђе, пита га нешто или му пише? Ма јок...нема ту леба...то је горе организовано его комунисти и ЦК пре. Нема од тога ништа...

 

 

Треба укључити народу мисију Цркве, све удове ставити у функцију тела,

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 28 минута, Милан Ракић рече

Људи, ајд` оканимо се "прозивања" епископа.

Та бихаћко-петровачка је довољно мученичка епархија, е да би сада "мерили" какав је епископ њен тренутни

Stvarno? To rade oni cija pisanija ovde podrzavas vec mesecima, a svojevremeno si progonio i banovao ljude za mnogo manje i agitovao neprestano kako Avva i drustvo ovde blate i prete itd. Eto to sad, kusaj sta si zakuvao.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, Ronald рече

Uvijek mogu svestenici da stradaju jer ni situacija u Milesevskoj nije nista bolja, niti je ikada bila, to je sve sirotinja, svestenici jedva sklapaju kraj sa krajem, ali to ne znaci da nisu dozivljavali torturu od Filerata. Takodje mnogi svestenici su iz Bosne, narocito na sjeveru CG i obicno su dolazili iz najsiromasnijih dijelova BiH.

Da. No "Fiki" je prošlost.

Zapravo, ako stvari "stoje" već tako kako stoje.

I već mesecima divanimo o episkopu zapadnoameričasnkom, "portparolu", Patrijarhu, umirovljenom Atanasiju, metropoli CGZBiS, povremeno Teodosiju, sada istočnoameričanskom i proče...

I nije Forum svakako mesto koje će doneti "rešenje" i sl.

A kada već ko što rekoh divanimo.

Sem avve Đurovića koji je svojim tekstovima pokrenuo "priču", a kojeg znamo tko je, Žinjca za kojeg isto znamo da je čovek od krvi i mesa, Vedrana Sozercanja i Vladana Sa Sedam Tačkica...

Kako god.

Ako je već uredništvo dozvolilo da "piše" i jedna i druga strana. Pa ako već "tražimo istinu", ajde onda neka i ostali kažu, koji imaju nešto reći o svim stranama u dijalogu, neka založe svoj obraz, ime i javno kažu to što imaju.

Ovako, imamo samo inflaciju forumskih profila koji istresu ponešto sa svih strana, svi znaju kao nešto, pričaju, da li istina ili ne, ali kacsi anoniman, što ti forumska diskusija i Forum kao takav svakako omogućava; da sakriven moš reći ili isitinu ili lupetati...

Nznm., men to sve bezveze.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије служио је у 25. недјељу по Духовима, на празник Светог апостола и јеванђелисте Матеја, 29. новембра 2020. Свету архијерејску литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

       
      Преосвећени владика је, најприје, бесједио о Божићном посту који је почео у славу Рођења Христовог.
      „Када ми хришћани почињемо да постимо неки пост унапријед се радујемо великом празнику који долази. Унапријед се, овог пута, радујемо Рођењу Христовом и наше срце, наш ум трепери очекујући ту велику радост коју изнова доживљавамо. Богомладенац Христос, сваки пут када празнујемо Божић, обнавља наше душе, нашу вјеру, наше заједништво и међусобну љубав, даје нам снагу и полет да идемо напријед. Тако се све тешкоће у овом животу ослабљују и човјек добија замах да не посустане, идући за Христом према Царству небеском“, рекао је владика.
      Додао је на на почетку Божићног поста прослављамо онога који је прославио Богомладенца Христа, прије свега што је описао Његово рођење, проповједи, чудеса, али и мржњу која Га је срела у овом свијету.
      „Понајвише од оних најугледнијих из Његовог, јеврејског народа, од књижевника и фарисеја, а описао је детаљно и Његова страдања, смрт, погреб, васкрсење и вазношење на небо. Дакле, Свети јеванђелист Матеј нас упућује управо на Онога кога прослављамо у ове дане и кога ћемо, нарочито, прославити на Божић. Свети јеванђелист Матеј, претходно је био цариник, али просвијетљен само једним позивом Господњим, оставио је све, јер га је ријеч Божја дотакла до његовог срца и до његовог ума. Толико му је била драга и слатка да је због ње све оставио“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
      Свети апостол Матеј био је, како је казао, вјероватно као и остали цариници. Богатио се на туђи рачун, закидањем и другим стварима, међутим, човјек, навео је Његово преосвештенство, никада није изгубљен и увијек има наде да ће се препородити.
      „Понекад је довољна само једна ријеч, а Божја ријеч и сусрет са Спаситељем Светом Матеју је била више него довољна да се обрати и да сву своју пажњу усмјери на ријеч Божју коју проповједа Христос, да иде за Њим и због те његове љубави, оданости, пријемчивости га је Господ прихватио да буде један од Дванаесторице великих апостола“.
      „Када говоримо о Матејевом јеванђељу, понајприје, мислимо на родослов Христов који је он забиљежио и тиме посвједочио да је Христос Богочовјек, зачет силом Духа Светог у утроби Пресвете Дјеве Богородице, и да се Његово поријекло зна од праоца Његовог Аврама, па до Његовог очуха Јосифа и Пресвете Богородице, да је Он постао као један од нас, примио нашу људску природу да би је усиновио Богу и Оцу, да би нас учинио боговима по благодати“, рекао је владика.
      Осврнуо се на Јеванђеље по Матеју, у којем је он забиљежио Христове бесједе на Гори гдје је Христос говорио о блаженствима.
      “Указао је да се до блаженства стиже кроз многе тешкоће, идући уским и тијесним путем, трпећи тешкоће, неправде, прогоне и клевете, али ако све претрпимо, не осуђујући, Христа ради, и ако се будемо успињали са смирењем и кротошћу од једног блаженства до другог, градећи мир са свима онда ћемо бити, заиста, синови Оца нашег небеског, синови Царства Божјег и доспјећемо до савршенства, до те мјере славе Божје и свјетлости да се свијетли свјетлост хришћана, вјерујућих људи пред људима“, указао је Преосвећени Епископ.
      И остали јеванђелисти су записали Христове ријечи, сваки на свој начин, али, како је истакао, сваки као свједок Христов, аутентични очевидац и слушалац ријечи Божјих.
      Епископ је пожелио срећан почетак Божићног поста.
      „Нека нам то буде свијетли, радосни пост, да се духовно обновимо, да се припремимо за велику радост Рођења Христовог, у ове дане када трпимо много тешкоћа, ми хришћани, живећи у хришћанској нади, вјери и љубави да, како што сада идемо према Рођењу Христовом, тако, увијек, идући за Христом идемо напријед према Његовом вјечном Царству и вјечном животу нашем у Христу Исусу Господу и Спаситељу нашем“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије.
       
      Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У првој недељи Божићног поста, а на празник Светог апостола и јеванђелисте Матеја, сабрали смо се око Свете Чаше, да примимо Крв и Тело Господа нашег Исуса Христа, на спасење наше и живот вечни. Евхаристијско сабрање у овом прохладном новембарском дану, предводио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин са свештеним братством овога храма. 

       
      Јеванђелско зачало нам је говорило о милостивом Самарјанину. Ово је прича из  Јеванђеља по Луки која говори о томе како је Господ Исус Христос објаснио законику ко је наш ближњи. Према речима Светог Теофана Затворника: „Ономе који га је упитао како да се спасе, Господ је узвратио питањем: Шта је написано у закону? Како читаш? (Лк. 10, 26). Тиме је показао да се за решење свих недоумица треба обраћати речи Божијој, најбоље је читати Божанско Писмо.“
      Након прочитаног зачала, јеванђељско тумачење ове приче кроз беседу произнео је Владика Јустин. Он је изразио радост што се наш храм сада додатно улепшава постављањем новог иконостаса, али је подсетио и да наше тело представља храм Духа Светога. Душа људска вреднија је него читав створени свет и све што је у свету. И као такви, када знамо своју вредност не треба да будемо бедни и јадни.
      У причи о милостивом Самарјанину, најважније је да знамо да тај Самарјанин јесте Господ наш Исус Христос. Сваки човек који је рођен и пролази овај свет у животу своме наилази на разбојнике, на демоне, на зле духове који сваког нападају. Данашње време нам доноси многа искушења. Видимо како је живот близу смрти, колико су велике тешкоће и патње у роду људском. Било их је и биће. И ко се може спасити? Само онај који послуша глас Цркве, који је и глас Божији.
      Свети Силуан Атонски је живео у Манастиру Пантелејмону, радио у воденици, у манастиру са великим пословима, великим братством. Иако са честом главобољом, марљиво је радио – јер посао у великој обитељи није могао да чека. У том опиту да задобије живот вечни, он се прекалио и утврдио у истинитој вери. Када су монаси, подвижници, лаици и многи други долазили да га питају како да се спасу, шта да чине да превазиђу све муке, опасности, болести и недаће овог света, он им је говорио: Држи ум свој у аду и не очајавај. А како то да нам ум буде у аду, ако ми стремимо рају? Не може се рај задобити без Голготе. Данас скоро да немамо ниједну породицу а да неко у њој није заражен од ове болести, и свима нама је тешко. Али, нисмо у безизлазу, јер једини излаз јесте име Христово – Личност Његова. Само нас Он спасава, само нас Он лечи од наших болести које по допуштењу Божијем долазе. Зато, речи старца Силуана упућене су и нама да у тешкоћама ум наш остане у молитви и богомислију.
      Господ је на крају приче о милостивом Самарјанину рекао законику: Иди, па и ти чини тако. И нама исто то каже. Све што знамо у Јеванђељу, све што смо научили и што нам је јасно, и ми да треба да чинимо тако како у Јеванђељу пише. Изговора нема. Можемо да помогнемо сваком онолико колико можемо. Можемо да се молимо за оне који су у болници, и да чинимо добро намењено за њих и њихово исцељење, на исцељење читавог света. Господу је све могуће. И зато док још имамо времена, потребно је да живимо у Истини, да живимо за Истину, а та Истина ће нас заиста ослободити. Данас славимо и апостола Матеја, цариника којег је Господ призвао и у његовом дому обедовао, поучавајући нас да не требају здрави лекара, него болесни.
      Епископ је беседу завршио благословом Божијим, свима који су данас били на евхаристијском сабрању, али и онима оправдано одсутним, као и болеснима у нади на оздрављење и спасење.
      У наставку, заједница се причестила спасоносном и животодавном Тајном Тела и Крви Христове.
       
      Извор: Епархија жичка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Непријатно ми је да ми Патријаршија плаћа скупи хотел, знаш ли ти неко скромније место“, упитао ме 2003. владика нишки Иринеј, када сам га дочекао у Јерусалиму. Наредних десетак дана дружили смо се у мом стану.

       
      Патријарха Иринеја сам први пут срео у Хиландару, као искушеник. Данашњег јеромонаха М. и мене је митрополит Амфилохије послао на Свету Гору да мало починемо од дробилице ратновремског Цетињског манастира и „да примимо духа“, што је код М. очигледно успело, јер је након година проведених под кивотом Светог Петра Цетињског и краткотрајног прескакања змијарника по Скадарском језеру, заиста стигао до вољеног му Хиландара, где је и данас.
      Било је то непосредно након кратког игумановања оца Пајсија Танасијевића, када су се и игумани и братија поново учили општежитељном поретку прописаном од Светог Саве, након векова идиоритмије. Отац Пајсије се након покоља своје породице уз Дрину – поновљеног, јер јој се исто десило и у Другом светском рату – повукао у тек обновљени скит Светог Василија на обали, где нас је примио с љубављу и правим светогорским гостољубљем. Ускоро ће он поћи у Врање, где ће за кратко време породити низ братстава и сестринстава у којима му се – рано преминулом – спомен чува и данас.
      Патријарх Иринеј – тада епископ нишки – стигао је тих дана у Хиландар послан од Светог Синода да началствује литургијом на манастирској слави, Ваведењу Богородичином. Да ми је неко тада рекао да ће ме исти он као патријарх слати као свог викара 2014. године у Хиландар да началствујем на празнику Светог Симеона Мироточивог…?
      Владика нишки погледао је тада на двојицу неугледних искушеника (угледан искушеник је уосталом оксиморон) који су пришли да му узму благослов, питао нас одакле смо и рекао, љубазно и помало службено, „да нама треба монашког кадра“. Искушеници су, додуше, већ били довољно обузети Светом Гором да би овај старовременски регрутни позив на њих оставио неког утиска, па смо се и М. и ја годинама потом углавном сећали чудне силе обузети којом смо грабили од Ватопеда до Хиландара као два дивојарца и тек добро после свега смо признали један другом да нисмо могли да схватимо шта је оном другом, куд он то лети као суманут и да смо одржавали темпо један с другим из чистог крајишког ината.
      Владику Иринеја сам после виђао највише у Нишу, углавном кад нас је пут водио ка Светој Гори или Цариграду или је митрополит долазио да га посети после пожара који је уништио тек обновљени нишки Саборни храм, или смо били у гостима код команданта Треће армије, што је касније, мало помало, за директну последицу имало увођење славе, а потом и свештенства у војску.
      За разлику од М., мене је пут водио Гробу Господњем, у Свету земљу, где сам се обрео лета 2003. Било је то време Друге интифаде, када су аутобуси и кафеи по Јерусалиму редовно летели у ваздух; улице су биле пуне жандармерије, а у самопослугу се није могло ући без озбиљног претреса. Док сам чекао деветнаестицу за универзитет, прекопута Велике синагоге, 29. јануара 2004. бомбаш се дигао у ваздух у њој кад је наишао крај резиденције Аријела Шарона, тадашњег председника израелске владе – у улици Газа, само станицу пре моје, иза угла.
      Храм Васкрсења је био празан, и на Гробу Господњем – где обично имате до пола минуте – могли сте тада у молитви провести сате…
      Но, те 2003. ближила се обљетница Манастира Светог Саве у Јудејској пустињи и тадашњи тек изабрани патријарх јерусалимски Иринеј је био веома забринут да због Интифаде – а до Мар Сабе ваља преко палестинских територија на које Израелци нису пуштали; тек што се била окончала опсада Базилике Рождества у Витлејему, у којој се нашао и наш сада покојни отац Илија – нико из православног света неће доћи на ништа мање него обележавање хиљаду и по година постојања Мар Сабе, које се некако продужило до 2003.
      „Услишили смо жељу и теби и патријарху, стиже вам владика нишки“, вели ми митрополит Амфилохије телефоном, у име Синода. „Лепо“, велим, „он говори грчки, то ће обрадовати патријарха. Хвала и у моје и у патријархово име!“ Погледам датум, почетак децембра је; Свети Сава је 5/18. децембра (Јерусалимска патријаршија се равна по јулијанском календару) – има времена до доласка госта. Да ја навалим на иврит, ваља положити трећи ниво, два сам положио преко лета.
      „Father Јован where are you? A Serbian bishop is looking for you“, чујем глас Владике Аристарха, главног секретара Светог Синода Јерусалимске патријаршије. „Аман, 10. је децембар, какав српски епископ“, мислим се. „Go to Knight’s Palace, he’s there!“ „Добро, ето ме!“; сва срећа па сам тада становао у згради Оскара Нимајера, на Париском тргу, неколико стотина метара од Јафо капије.
      У фоајеу хотела седи владика нишки! „Ево мене са Синаја“, каже и смеје се. Па да! Он је био у Манастиру Свете Катарине за празник, 8. децембра, па је преко синајске и пустиње Негева продужио за Јерусалим! „Побогу, преосвећени, Ви морате да се одморите, труцкали сте се са Синаја два дана довде“, кажем му. „Ма јесте, него ми је непријатно да ми Патријаршија плаћа овај скупи хотел. Знаш ли ти неко скромније место“? „Јој, где да владику водим по хотелчићима и хостелима, где ће ми душа“, мислим се. „Знате, ја живим недалеко од Старог града и у том стану има једна лепа соба. Да ли би вам то одговарало“? И не одговара, него узима торбу и креће.
      „Ово вам је с десне стране по предању гробље Саладинових ратника који су од крсташа заузели Јерусалим“, причам му док идемо ка згради; торбу сам ипак преузео ја. Јављам успут да је владика стигао своме домаћину Шмуелу Евјатару – иначе саветнику градоначелника Ехуда Олмерта за хришћанска питања – као и амбасадорки Југославије Кринки Видаковић-Петров, Арију Ливнеу, шефу представништва Републике Српске у Јерусалиму, а с владиком Аристархом разговарам о пријему код патријарха и богослужењима која следе. Грци просто не верују да је неко дошао. „Шта је једна Интифада, па нас је НАТО до јуче бомбардовао“, шалим се са Аристархом.
      Наредних десетак дана потоњи патријарх и ја смо скупа доручковали, ручали и вечерали, јездили по светим местима по Јерусалиму, углавном пешке. Изасланик одбране, пуковник Ђурин и Александар Петров, наш велики књижевни зналац и песник („Сто посто Србин и сто посто Рус!“, како за себе говори) водили су тадашњег владику нишког по Галилеји и северу Свете земље. Томи Ђурину је преломио и славски колач уочи Никољдана, а с патријархом јерусалимским Иринејом и владиком Аристархом дуго смо седели, а ова двојица су се вајкала на рачун израелских власти које још не признају новоизабраног патријарха. (јерусалимског патријарха по избору треба да признају Јордан, палестинска самоуправа и држава Израел; Израел ће признати Иринеја тек 2005, након чега ће Сабор да га смени из унутрашњих разлога – опомена свима о значају и моћи Сабора).
      Није изостала ни кафа, не једна, са Шмуелом и драгим владиком Герасе Теофаном, који је и данас богослужбени замајац Јерусалимске патријаршије – и највећи њен гостољубац. Наравно, посета српском Манастиру Светих Архангела и чуђење, које му је остало до смрти, како то да се никако убедимо с Јерусалимском патријаршијом да српске монахе вратимо у задужбину краља Милутина. И сестра Слободанка, „из Ниш“, која је тада помагала у Манастиру Часног Крста. Гледа будући патријарх Израелски музеј изнад Манастира, Кнесет – и не може да се начуди да су скоро све главне државне институције подигнуте на земљи Патријаршије, која је други земљопоседник у Израелу…
      Кад је Арије Ливне у име Републике Српске приредио вечеру за госта из Ниша, у центру града, на улазу нас је дочекао глас: „Помаже Бог“ и насмешена старија жена. „Ја сам Перера, из Ниша!“ „Е, ја сам владика нишки“, каже он и разговарају се дуго и топло, као да је она нека од нишких парохијанки коју зна цео живот.
      Када смо се коначно спустили испод нивоа мора, уз Кедронски поток и ушли у Манастир Светог Саве за свеноћно бдење и литургију, тамо је владику нишког дочекао стари друг, отац Григорије. Ваљевац, Хиландарац који је из Свете Горе дошао у Манастир Хозева, највише налик на Острог, који доминира вадијем – сувим коритом које се у пролеће напречац испуни водом, тако да неопрезни шетачи и пустолови знају и да се удаве у бујици – који од Јерусалима води ка Јерихону. Из Хозевитског манастира Григорија је патријарх Диодор узео у Светог Саву, где је он до своје смрти 2009. чувао традицију да у Мар Саби увек има Срба, и био главни литург и економ манастира.
      „Ево га мој друг из Јерусалима“, узвикну новоизабрани патријарх српски кад сам 22. јануара 2010. пришао да му честитам и да узмем благослов. „Сад морате у Јерусалим као патријарх“ велим му, „нећете ни сада без мене“!
      По древном обичају, предстојатељи помесних православних цркава, по свом избору на то место, посећују поглаваре осталих помесних цркава, почевши од Цариграда.
      Патријарху Иринеју је посета овоземаљском Јерусалиму и светим местима децембра 2003. остала последња.
       
      Извор: НИН
    • Од александар живаљев,
      Папа: Абортус као плаћени убица
      Жене које обаве абортус су "попут људи који ангажују плаћене убице да рјешавају проблеме", поручио је у среду папа Фрања вјерницима на Тргу Светог Петра
      Од  ИН4С  -  29/11/2020 19:30 Посљедња измјена: 29/11/2020 19:30    Папа Фрањо Жене које обаве абортус су „попут људи који ангажују плаћене убице да рјешавају проблеме“, поручио је у среду папа Фрања вјерницима на Тргу Светог Петра.
        „Како чин који уништава живот у настајању, невин и беспомоћан, може бити терапеутски, цивилизован или једноставно хуман“, изјавио је папа Фрања у седмичном обраћању јавности.
      „Питам вас: је ли исправно угасити људски живот како бисте ријешили проблем“, упитао је Папа.
      Док су вјерници узвикивали „не“, Папа је закључио: „То је као да ангажујете плаћеног убицу да ријеши проблем“.
      Иако се у јавности сматра знатно либералнијим од својих претходника, папа Фрања није промијенио став Цркве према планирању породице и сексу.
        Његови коментари о усијаним темама су ретки и сматра да би Црква требало да се мање посвећује спровођењу доктрине, а више прилажењу онима који су се удаљили од ње, преноси ДПА.
       
      Извор:
       
      Папа: Абортус као плаћени убица
      WWW.IN4S.NET Жене које обаве абортус су "попут људи који ангажују плаћене убице да рјешавају проблеме", поручио је у среду папа Фрања вјерницима на Тргу Светог Петра  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свему свештенству, монаштву и верном народу Епархије милешевске

       
      Драга браћо и сестре, почело је време Божићног поста. Тим поводом вам се обраћам, и стојећи у молитви и благосиљајући ваш побожни труд, желим да поделим са вама неколико мисли, и то као одговор на питања која многи постављају. Важна су то питања, и зато их сада стављам пред све нас, а то је: зашто се пре слављења Божића, тог радосног, великог празника пости и зашто тако дуго. Кратко бих одговорио.
      Пре Божића се пости да бисмо боље приметили да на Божић славимо велики догађај а то је- улазак у историју Господа нашег Исуса Христа. Сам Бог је дошао да живи са нама у нашим условима живота. И живео је нашим животом од почетка. На Божић славимо Његово рођење. Христос је наш Учитељ и наш Вођа који нам је прокрчио пут кроз сва наша животна  беспућа и теснаце. Са Њиме смо постали јачи од сваке болести, од греха и од смрти… Христос је јасно казао: „ Ја дођох да имају живот, и да га имају у изобиљу“ ( Јн. 10,10). Ове Христове рeчи треба схватити као „програм“ Његовог доласка и Његовог сталног борављења са нама кроз читаву историју. Са Његовим доласком и живљењем међу нама живот је постао незаустављив. Не може га прекинути ни болест ни смрт. Али може да га упропасти грех и отпадништво од Бога. Зато је неопходно да учвршћујемо своју свест о Богу, Његовој блискости, љубави, о Његовој моћи коју је јасно показао и показује даље у стварности нашег живота. Што јаче сећање на Христа, – то и већа наша сигурност у овоме животу и у вечности.
      На жалост, догађа се често да људи славе велике догађаје површно не уносећи се у њихов смисао и значај. Такав однос имају и према Божићу па због тога, не добијају од слављења Божића духовни плод. Да бисмо што више имали „користи“ од Божића, да би догађај постао и увек био део нашег живота, Црква Христова, која мудро руководи нашим животом, и све чини за наше спасење, из тих разлога је одредила да се дуго пости пред Божић. У ово време Божићног поста ми обнављамо и учвршћујемо своје виђење Христа, а то чинимо нарочито молитвом, живим обраћањем Њему, постом и причешћем Њиме у Светој Евхаристији.
      Драга браћо и сестре, у своме промишљању о свима нама Црква је одредила да се баш на почетку Божићног поста слави спомен на Светог апостола Матеја, ученика и апостола Христовог који је као очевидац свега што је Господ говорио и чинио, написао и прву књигу о Њему. То је Свето Јеванђеље од Матеја. И само име Матеј, које на српском значи Божидар, само по себи много говори, а реч Јеванђеље на српском значи добра и радосна вест. Ово јеванђеље као и остала три, која такође описују речи и дела Христова, расположива су нам и на српском језику. Ја позивам себе и Вас, да га, током Божићњег поста интензивније читамо, те да тако обновимо и осигурамо у свом памћењу Лик Христов, па и да испунимо позив Апостола Павла да Христа убличимо у себи. Ово је заиста велики задатак, и поред великог труда он захтева и пуно времена.
      Све ово што рекосмо, уверени смо, добија још више смисла и значаја, и још више постаје нам потребно у ово време пандемије злог вируса короне и других болести и слабости људских, страха и неизвесности пред животом, збуњености, и одметништва од Бога које се јавља код многих у разним облицима, јер знамо да из поремећености људских односа са Богом долази свако зло у људском бићу и животу. Догађај Божића и пост пре њега подсећају нас да је Христос и сада присутан и да је Он Господ наш и Господ историје, који је јачи од болести, од греха и од смрти.
      Главни нам је циљ да у ово време поста постанемо блискији са Христом, који ће нас научити да ценимо живот и здравље као Божије дарове, и да, поред оних људских стручних медицинских мера, којих се држимо, нарочито Њему, Христу Богу, врховном лекару, се обраћамо, да од Њега молимо и Њему захваљујемо, да Он сачува дарове које смо од Њега добили. 
      Драга браћо и сестре, нека је благословен ток Божићног поста и сећање на Христовог Апостола и Јеванђелиста Матеја.
       
       Епископ милешевски
      АТАНАСИЈЕ 
       
      Извор: Епархија милешевска

×
×
  • Креирај ново...