Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Овде још нема ничега

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ британско-скандинавски Г. Доситеј, 27. фебруара у преподневним часовима посетио је Српску академију наука и уметности у Београду.     Посета је отпочела радним састанком са председником Академије проф. др Владимиром Костићем у коме је учествовао и потредседник САНУ за друштвене и хуманитарне науке проф. др Љубомир Максимовић. Епископ Доситеј је упознао руководство Академије са резултатима тридесетогодишњег рада Епархије и свештенсва на духовно-просветној мисији међу српским народом и свим људима који су заинтересовани да се упознају са истинама и наслеђем Православне цркве.   Уважени академици подржали су рад Епархије и обећали помоћ САНУ у културно-просветном раду у виду увећања фонда Епархијске и манастирске библиотеке прикладним издањима Академије. Владика Доситеј је исказао захвалност у име садашњих и  будућих корисника тог драгоценог књижног фонда.   У наставку посете, владика Доситеј је имао сусрет са управником Архива САНУ проф. др Василијем Крестићем који га је упознао са структуром и обимом историјског блага које се чува у његовим фондовима.   Потом је био у просторијама Библиотеке САНУ где је, такође, упознат са радом ове научне институције.   Посету САНУ владика Доситеј је окончао пажљивим разгледањем изложбе Духовно и културно наслеђе манастира Студенице - древност, постојаност, савременост.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У среду 26. фебруара  2020. године у манастиру Студеници је прослављена ктиторска слава – Преподобни Симеон Мироточиви. Свету архијерејску Литургију у манастиру Студеници служио је Преосвећени Епископ жички г. Јустин.     Године 1196, након тридесет година владавине над Рашком, велики жупан Стефан Немања се на великом сабору у Расу код Цркве Светог Петра и Павла одрекао престола и замонашио, узевши монашко име Симеон. Родоначелник светородне династије Немањић је свој престо и врховну власт препустио средњем сину Стефану, док је сину Вукану оставио Дукљу на управу, доделивши му титулу великог кнеза.   Симеон је као монах најпре боравио у својој задужбини Манастиру Студеници, да би се у новембру 1197. године придружио свом сину монаху Сави на Светој Гори. Они су уз дозволу ромејског цара Алексија III Анђела 1198. године обновили светогорски Манастир Хиландар.   У дубокој старости, монах Симеон је умро у Манастиру Хиландару 13. фебруара 1199. године, а убрзо га је Светогорски сабор канонизовао као Светог Симеона Мироточивог, јер су његове мошти точиле миро.   Године 1207. монах Сава је пренео очеве мошти у Србију, што је било део процеса коначног измирења између његове браће Вукана и Стефана након завршетка грађанског рата у Рашкој.     Мошти Светог Симеона су тада положене у његову задужбину у Студеници, где се и данас налазе.     Извор: Студеница-инфо
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем посетио је25. 2. 2020. Епархију далматинску. У манастиру Крки, заједно са тамошњом братијом, дочекао га је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим и пожелео му срдачну добродошлицу истакавши да је овај манастир место и његовог подвига, те да му је изузетно мило што има прилику да га управо на том месту угости.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   „Ви сте сведок неких других времена, сада већ минулих, али, хвала Богу, не и заборављених. Сведок сте на који начин је живела наша Света Црква и како је живео наш народ на овим просторима. Захвални смо Вам што сте дошли да видите како сада живимо у овој нашој милој Далмацији, како је волео то да каже велики Владика Милаш  и на који начин се трудимо да очувамо наше Свето Православље у српском народу овде“, рекао је Владика Никодим и пожелео Епископу Јефрему да на многа и блага лета правилно управља повереном му Епархијом бањалучком.   Владика Јефрем истакао је да је јако радостан што се поново налази у манастиру Крки, где је Господ давно благословио да се оснује школа и да пуним животом живи јака монашка заједница.   „И данас је ово светилиште у које гледају и они који су остали и они који су отишли и зато без обзира колико је тешко, будите радосни и поносни. Знајте да сте од Бога, Светог Саве и наше Цркве привилеговани да будете овде, на првој линији одбране наше вере, где се осмишљавају наша прошлост, историја, а ако Бог да и наша будућност. Крка је за релативно кратко време дала Цркви на десетине Епископа, а та светла традиција наставиће се и даље, свештенослужитељи ће излазити одавде и убудуће. Желим Вам успеха, драги Владико, поштујем Вашу жртву, љубав и доброту и молим Вас да истрајете под теретом свога крста, јер колико је крст тежак, толико га је часније носити. Нека Бог да наставницима који воде ову децу, а и ученицима такође, пуно снаге, оптимизма и воље“, пожелео је Епископ бањалучки.   Он је истакао да је после дуго времена дошао да види манастир Крку и милу му Далмацију, јер је Крка остала у срцу свима који су у њој икад били као снага са којом носе своје послушање.     Извор: Епархија далматинска
    • Од Логос,
      У уторак сирне недеље, 25. фебруара 2020. године, када се молитвено сећамо светог Мелетија Антиохијског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејеску Лутургију у Светониколајевској обитељи манастира Драче поводом двогодишњице од упокојења монахиње Магдалине (Божовић).    Звучни запис беседе   Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор Милан Борота, протојереј-ставрофор Милован Антонијевић, протојереј-ставрофор Зарије Божовић, протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј Срђан Тешић, игуман Доситеј Хиландарац, протођакон Небојша Јаковљевић и протођакон Иван Гашић. Својим певањем ово богослужење улепшали су ученици крагујевачке Богословије.   После прочитаног Јеванђеља Епископ је поучио своју паству протумачивши данашње јевањђелско зачало. На самом почетку Епископ је истакао Господње речи: “Молите се да не паднете у искушење”, зато што је њима Христос хтео да охрабри своје ученике да верују и да се не уплаше смрти. “Господ се у својој молитви молио да га мимоиђе чаша страдања, али опет изнад свега је желео да буде испуњена воља Оца Небеског.    Управо у овим речима видимо да је Господ имао и божанску и људску природу. Овде видимо како људска огреховљена природа вапи за помоћи Божијом. С друге стране, из ових речи јасно видимо да смрт није лака и пријатна, да је уљез у људском животу, јер је човек створен за вечност. Али, такође, сећање на смрт може имати и позитивну страну, јер ко се сећа смрти неће грешити. Ове Господње речи говоре нам о моћи, о сили и снази молитве, јер када се човек моли он неће доћи до искушења да учини зло зато што је молитва разговор са Богом.    Због тога треба се молити Богу непрестано. Ако се правилно и разумно молимо ми се уздржавамо од празних разговора који кваре понашање. Зато је молитва најмоћнији покретач духовног живота. Ми духовно живимо у оној мери колико се молимо, зато треба да знамо како да се молимо. Није свака молитва исправна. Пример тога су митар и фарисеј. Митар је невидљиво ушао у храм, јер је осетио да му треба Бог, док је фарисеј осуђивао. Оправдан је отишао митар управо јер је имао смирења. Зато молитва најбоље од било чега решава све задатке које пред нас поставља живот.    У молитви човек налази решење свих својих проблема, како духовних тако и оних који су део свакодневног живота. Молитва нам помаже да се штитимо и од видљивих и невидљивих непријатеља. Она обнавља људско срце и чини га осетљивим и прозорљивим, јер онај који се моли има чист ум и срце и као такав препознаје шта је истина. Зато молитва мења цело биће човеково и приводи га Богу. Она је та која помаже да у срцу човековом пребива љубав, да пребива Бог.    Молитва даје уму духовну способност да осећа Бога, а ко осећа Бога препознаће и човека као икону и слику Божију. Она је наше највеће благо које нам не може нико украсти осим нас самих, односно наша немарност и наше слабљење према молитви. Ако наше тело разједа и највећа болест, молитва ће нам дати снагу да не паднемо у очај, помоћи ће нам да издржимо, да претрпимо, јер ко претрпи до краја тај ће се спасити. Молитва је уздизање нашег срца Богу које треба очистити, јер само у чистом срцу пребива Бог.    Молитва је мати свих добрих дела, чувар чистоте тела и печат девствености која је чистота, а супротно томе је нечистота. Зато свети оци саветују да за време молитве свако треба да има смирење, јер ако га нема ту, нема ни праве молитве. Оно је темељ сваке врлине, зато нам треба смирење. И апостол Павле поручује: “Молите се непрестано”. То значи да стално треба да осећамо пред собом Бога. Зато се стално молимо и имамо богослужења која су и за мртве, а не само за живе, јер пред Богом су сви живи.    Управо том и таквом молитвом живела је и наша мати Магдалина о чијој двогодишњици се сећамо њеног лика и њеног живота. Она је живела молитвом. Зато се молимо и ми да Господ прими њене молитве и уздисаје. Тако и ми кад се сећамо својих упокојених милих и драгих, када се молимо за њих, ми уствари разговарамо са њима и тако их чувамо у сећању”, закључио је Владика Јован.   На крају свете Литургије Епископ је одслужио парастос мати Магдалини ком су присуствовали отац Доситеј из манастира Гргетег, заједно са својим сестрама, као и велики број монаштва Епархије шумадијске.     Након свете Литургије уследила је Трпеза љубави коју је уготовила високо-преподобна игуманија Јелена и игуман Онуфрије са својим у Христу сестрама.     Извор: Епархија шумадијска
×
×
  • Креирај ново...