Jump to content
александар живаљев

У Кини уводе систем оцењивања лојалности верских храмова држави

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 3 часа, Grizzly Adams рече

Па не знам баш да ли им је то у "менталитету". Обични Кинези (који нису деца партијских моћника итд.) кад дођу у САД су веома слободољубиви, мрзе комунизам, веома су предузимљиви, отварају фирме, стварају. Сасвим другачији менталитет од комунистичког.

Или ено ти Хонг Конг, то је исти народ. Не делују ми баш нешто да воле комунизам...

Ti koji dođu u Ameriku su svakako po mentalitetu bliži Amerikancu u proseku... od njihovih zemljaka koji ostaju, opet u proseku.

Ali su svejedno mali broj u odnosu na čitav narod koji ima određeni karakter.

Etnos i etos, ne zvuče ti pojmovi slično bez razloga.

Inače, ti uglavnom imaš u vidu ekonomiju pa kroz to gledaš. I u Hong Kongu su Kinezi daleko više skloni konformizmu, kolektivizmu, materijalizmu, autoritarnosti nego bilo koji zapadni narod.

Amerkanci kineskog porekla su svi odreda poslušni i politički korektni, lojalni vojnici levičarskih uništitelja u USA društvu.

Beli muškarci, blue colar pogotovo, pravi Amerikanci, koji su je i stvorili svojim rukama - oklevetani i diskriminisani, tiho odumiru u svojoj Flyover country zoni.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Justin Waters рече

Jesu drugačija kultura, u čemu je problem? Ah da ....crno bijeli svijet. Uloga države u kineskoj tradiciji je duga i jaka. Zbog te tradicije Kina postoji već jako dugo i nastaviće da postoji. Programi koje uvodi kineska vlada nemaju namjeru nikakvu persekuciju, ali da onima koji uzmu učešće (nije pravno obavezujuće) država će nastojati obezbjediti benifite. Ja ne branim tu poziciju kao nešto jedino ispravno i model koga treba svako društvo da se pridržava, ali prihvatam ga kao drugačiji vid organizovanja društva u odnosu na standardni zapadni model. 

Mani me druže tih floskula....obožavatelji komunizma i socijalizma, infantilno je i idiotski. 

Također mani me tih također idiotskih floskula, "zašto se ne preseliš" tamo. Nema ništa gluplje da neko ko nastupa sa aspekta "slobodarstva" nekom zamjera drugačije mišljenje i sputava ga frazom "idi tamo". Pa to ti je par ekselans "totalitarizam" . 

 

Амин

Share this post


Link to post
Share on other sites

Није ми јасно одакле толико фолозофирања по том питању...

Комунизам је зло. Сатанска превара. Што смо се уверили крваво у ХХ веку. Можда народи имају неке темпераменте, етносе и етосе, па нека имају и нека буду какви год хоће - али сви људи, какав им год био темперамент, треба да живе слободно. Нико нема темперамент да буде роб и потлачен.

Правдање комунизма је морално једнако негирању холокауста и нацистичких злодела.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Grizzly Adams рече

Није ми јасно одакле толико фолозофирања по том питању...

Комунизам је зло. Сатанска превара. Што смо се уверили крваво у ХХ веку. Можда народи имају неке темпераменте, етносе и етосе, па нека имају и нека буду какви год хоће - али сви људи, какав им год био темперамент, треба да живе слободно. Нико нема темперамент да буде роб и потлачен.

Правдање комунизма је морално једнако негирању холокауста и нацистичких злодела.

Нормално да ти није јасно ко што ти читав живот није било јасно,Е сад дал је због ментално г склопа ил секташке условљености...мени те жао ..ни сам добар Ришћан..није ме те жао

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Justin Waters рече

Jesu drugačija kultura, u čemu je problem? Ah da ....crno bijeli svijet. Uloga države u kineskoj tradiciji je duga i jaka. Zbog te tradicije Kina postoji već jako dugo i nastaviće da postoji. Programi koje uvodi kineska vlada nemaju namjeru nikakvu persekuciju, ali da onima koji uzmu učešće (nije pravno obavezujuće) država će nastojati obezbjediti benifite. Ja ne branim tu poziciju kao nešto jedino ispravno i model koga treba svako društvo da se pridržava, ali prihvatam ga kao drugačiji vid organizovanja društva u odnosu na standardni zapadni model. 

А где је граница? Прихваташ ли и шеријатске државе као “другачији модел од западног”?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Justin Waters рече

Nemoj zaboraviti ovo genocida. Uništili su jednu kulturu i narod da bi se izborili za nekakvu slobodu. Zato im nije strano ni dan danas da misle da je normalno da imaju vojrno prisustvo u čitavom svijetu, i da ako je to u njihovom interesu da razbucaiju i čitave zemlju ili naprave haos u široj regiji. Usadili se na najboljoj geografskoj lokaciji, sa spletom istorijskih okolnosti da im Kanada i Meksikom nikad nisu bili pretnja od postanka do danas. Nikad nisu osjetili na svojoj koži šta znači upad neprijatelja, okupacija, propaganda, maltretiranje življa, masovna stradanja, sankcije itd....dok sole čitavom svijetu pamet o slobodi i jačanju demokratije. Kao kad sit savjetuje gladnog kako da se ponaša u gladi. Pa njima da se uvede komunizam propali bi brzo. Da mogu da trpe sankcije decenijama kao Iran, probali bi brzo. 

Pa dobro, borba među narodima, jedan pobedio drugi izgubio šta sad?

To je istorija kao i svaka druga...

Inače, misliš da su Indijanci "plemeniti divljaci"?

Istina je da su bili mnogo više divljaci nego što su bili plemeniti.

Plemena u međusobnim ratovima konstantno, međusobno se istrebljivali, čupali jezike, vadili oči... Mučili zarobljenike čisto iz zabave. I deca su uživala u mučenju, od malih nogu bili bi inicirani u svoju osobenu kulturu.

Žrtvovali se međusobno raznim đavolima, proždirali ljudska srca i druge delove tela...

Pre Revolucije, poznato je da su Francuzi instrumentalizovali kao teror trupe neke Indijicance u borbi sa Englezima (i budućim Amerikancima), a ovi bi ostavili uvek po jedan metak da izvrše samoubistvo kako bi izbegli stravična mučenja. Francuzi nisu mogli među svojima da nađu četu takvih bolesnika. (Moguće da su Habsburgovci tako koristili Hrvate u Tridesetogodišnjem ratu.. "sačuvaj nas Bože kuge i Hrvata"). Zbilja, i u WW2 neki Hrvat iz emigracije je poredio ustaše sa Indijancima. A i predesdnik Ruzvelt.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Istorija čovečanstva je istorija ratova i patnje. Onaj ko gleda u trenutno dominantu Imperiju i tu vidi izvor zla, taj je promašio temu.

Istina je da do Drugog dolaska ne može biti radosti, mira i sloge među narodima.

Ali ako neko mora da bude dominantan na globalnom nivou (a mora) zaista ne vidim bolju varijantu od Amerike.

Da smo kojim slučajem pod čizmom Rusije bilo bi daleko više čemera, jada i gulaga.

Buljašinsk na Donu isn't a place to be.

Savremena Kina s druge strane, uopše nema svoj identitet. U pitanju je gigantsko copycat društvo. Svako ko je bio u Kini zna da oni sami sebe diskriminišu i ponižavaju u odnosu na Zapadnjake. Ej, postoji radno mesto "beli majmun". Tako da oni ne mogu ni da konkurišu na mesto Globalnog Hegemona, suprotno popularnom uverenju. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 30.10.2019. at 3:21, o. Miroljub рече

 

Тако се опходе, тј. тероришу, само подређену рају. Када је њихова црвена "елита" и својта у питању, понашају се горе од најокорелијих капиталиста. За своја ишчадија на америчким универзитетима глатко плаћају интернационалну школарину, која је чак два до три пута већа од регуларне, а размажени синови и ћерке им, прво што ураде кад дођу да студирају, купују станове и бесна возила. На кампусу их углавном виђам у Mercedes-Benz AMG GT. Овај четвороточкаш, са таксом, кошта преко 100.000 америчких долара.

 

Ово стварно не разумем па не тако давно стрељали су заменика председкика КП КИНе.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 часа, Tumaralo. рече

Istorija čovečanstva je istorija ratova i patnje. Onaj ko gleda u trenutno dominantu Imperiju i tu vidi izvor zla, taj je promašio temu.

Istina je da do Drugog dolaska ne može biti radosti, mira i sloge među narodima.

Ali ako neko mora da bude dominantan na globalnom nivou (a mora) zaista ne vidim bolju varijantu od Amerike.

Da smo kojim slučajem pod čizmom Rusije bilo bi daleko više čemera, jada i gulaga.

Buljašinsk na Donu isn't a place to be.

Savremena Kina s druge strane, uopše nema svoj identitet. U pitanju je gigantsko copycat društvo. Svako ko je bio u Kini zna da oni sami sebe diskriminišu i ponižavaju u odnosu na Zapadnjake. Ej, postoji radno mesto "beli majmun". Tako da oni ne mogu ni da konkurišu na mesto Globalnog Hegemona, suprotno popularnom uverenju. 

Imperija koja pretenduje da dominira svijetom je zla. Rimska je bila zla, britanska je bila zla, americka je zla. 

Ne mora niko da bude na dominantnom nivou, niti Amerika tu nije nikakva bolja varijanta. Traži se multipolaran svijet da nijedna sila nema toliku moć da vlada čitavom planetom. Ono slobodno tržište, sloboda izbore one fore....

Da smo kojim slučajem pod Rusijom je šta bi bilo kad bilo. Totalno neutemeljene diskvalifikacije, kao i one da se savzenici nisu iskrcali u Normandiji Rusija bi dosegnula Atlantik. Potpuno je besmisleno pričati o Rusiji kao globalnom hegemonu, isto kao i o Kini kada nijedna ni druga nemaju namjere niti kapacitete da rade šta radi Amerika, i njoj po duhu slične imperije u prošlosti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Justin Waters

I mene zanima ovo sto te je Juanito pitao, gdje ti povlacis granicu i da li su odredjene norme za tebe bolje od drugih? Da li ti prihvatas odredjene autorativne rezime kao realno stanje i mislis da se protiv njih ne treba boriti, mislim na gradjane te zemlje i pomoc sa strane?

Zatim hipoteticko pitanje, evo da uzmemo kako u nekoj zemlji vlada diktatura, da li druge zemlje koje su daleko slobodnije ne treba da se mijesaju uopste u unutrasnje stanje te drzave, bez obzira sto ta drzava vrsi represiju svojih gradjana, odnosno slobodnije zemlje ne trebaju da finansiraju buntovnike koji ce se boriti protiv takvih rezima i pokusati da pokrenu stanovnistvo? Da li te zemlje trebaju cekati dok se gradjani sami ne osvjeste? Takodje pitanje kako ce se osvijestiti ako imamo potpunu diktaturu izvan koje oni ne vide za drugaciji i bolje uredjen i pravedan sistem? Kakvi su uopste tvoji stavovi?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Justin Waters рече

Imperija koja pretenduje da dominira svijetom je zla. Rimska je bila zla, britanska je bila zla, americka je zla. 

 

Свака претендује да домнинира. Ако не баш светом, онда што већим делом планете. Свака се ширила даље и даље. И руска, такође. Као и османска. Њих си колико вдим изоставио, а навео си само ове западне империје, али и ове истоичне су исте тежње имале. Не, нису се Руси ширили цвећем, већ огњем и мачем, сурово убијајући и уништавајући оне који су им се супростављали. Радили су исто што и други. 

Док то не схватиш, никад нећеш моћи објективно да сагледаваш целу ствар. Једина разлика између западних и источних империја је у томе што су западне, у својим освајањима, биле успешније. Али циљ и једних и других увек је био исти и увек су све те империје биле спремнењ да буду крајње сурове да би до циља стигле. 

пре 8 часа, Justin Waters рече

niti Amerika tu nije nikakva bolja varijanta.

Па, искрено, боље је ипак. Човек више слободе има у друштву које је прожето америчким вредностима. Више демократије, више слободе. Замисли да је доминатна империја Иран, па да се намећу шеријатска правила и остали тоталитарни закони који тамо важе. Да је Кина доминатна, ништа боље не би било. Кинески систем је показао своје ,,разумавање" за људску слободу - ономад кад су тенковима изгазили своју омладину која је хтела да мисли и делује слободно и другачије. 

Можеш да се противиш америчком систем,у вредности, али то је једини систем вредности у коме ти смеш да кажеш све ротив њега. У коме имаш приступ информацијама, имаш верску слободу, имаш сва људска права. Нико те не убија ако си хришћанин, ако си другачији, ако имаш другачије мишљење. Ноам Чомски никада не би био то што јесте да живимо у руском, кинеском или иранском систему вредности, али у америчком систему вредности критика система је могућа и загарантована. 

Све то не значи да ја оправдавам америчке интервенције по свету, а поготово не њихове злочине. Али, ипак, неке ствари су исувише јасне. 

пре 8 часа, Justin Waters рече

Da smo kojim slučajem pod Rusijom je šta bi bilo kad bilo.

Па не баш. У ствари, једном је велики део планете и Европе био под руским утицајем и контролом. Наравно, мислим на совјетску еру. Не вреде приче типа ,,Није то била Русија, него Совјетија" и остала оправдања. СССР је био под контролом Руса, био је вођенм од Руса и руска је варијанта комунизма била доминатна. И видели смо како су прошли народи који су били под њихзовом чизмом. Катастрофално. Питај Мађаре, Румуне, Пољаке и друге како то изгледа бити под Русима. Једва су чекали да им виде леђа. 

Неко ће рећи ,,ма то су католички отпадници Пољаци". А Румуни? Румуни, колико знам, нису католици, напротив. Па су они итекако огорчени на Русе. А разлог зашто се они и према данашњој Русији резервисани је из разлога јер Путин није отклонио сећаљње на СССР, напротив, он је врло суптилно подстиче и подстиче стаљинофилију код Руса, чиме јасно даје сигнал да се модерна Русија не одриче совјетског периода као нечег срамног и лошег. На неки начин, тај перио се полако рехабилитујке у данашњој Русији.

 

И гледам твоје аргументе којима браниш тоталитарни кинески систем. Заиста ме занима оно што те и Јуанито питао, јел би том причом о ,,културној разлици" бранио и шеријатске системе где убијају жене за секс пре брака или где је забрањена друга вера сем Ислама, где су дакле немуслиманима строго ускраћена верска права и слободе?

Да ли си ти, због свог очигледног анти-америчког става, на који имаш право и ту нема ничег спорног, спреман да браниш и најгору тоталитарну деспотију као што је ова у Кини, само зато јер је та деспотија против Америке?

Мада, не знам како ти се ту Кина уклапа, она је са Америком имала одличну и савршену трговбинску и економску сарадњу, коју је тек Трамп сад мало помрсио. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да не бисмо ми много филозофирали око Русије зашто овако или онако, ево шта један Рус каже о томе (иначе један од најчитанијих аутора на Quora):

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије данас је у Храму Рођења Пресвете Богородице у Прибоју код Лопара служио Свету архијерејску Литургију у част 136 година од освећења овог храма на крсну славу - Светог мученика Агатоника.   Звучни запис беседе   "Око овог храма видимо васкрсење, а васкрсење је и када се народ у оволиком броју окупља и чини добро својој Цркви", рекао је Владика Фотије и додао да Црква непрестано живи мучеништвом и прогонима Светог Агатоника.     Владика Фотије је истакао да велики број вјерника окупљених око светих храмова представља наду да ће српски род опстати на овим просторима и да ће бити очувани свети храмови и православна вјера.   Након Литургије и опхода око храма одржан је помен погинулим борцима Војске Републике Српске и цивилним жртвама рата из парохије прибојске и растошничке. Старјешина храма протојереј-ставрофор Јеремија Лазић истакао је да мајевички вјерници све чешће долазе у своје цркве.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 25. јуна 2019. године у Патријаршији српској у Београду представнике традиционалних цркава и верских заједница у Србији на предлог Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије.
       
      На предлог Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије одржан је радни састанак у Патријаршији српској у Београду у вези са одржавањем четвртог сусрета Међуверског дијалога између цркава и верских заједница Србије и Индонезије. Уважене госте је примио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј пожелевши им топлу добродошлицу. Он је подржао наставак плодоносног међуверског дијалога са Индонезијом.
      Овом сусрету су присуствовали организатор састанка др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама, у присуству својих помоћника др Марка Николића и др Ферида Булића, представници Министарства спољних послова, г. Синиша Павић и г. Милош Марковић, представник Министарства просвете, науке и технолошког развоја, гђа Миљана Благојевић, декан Православног богословског факултета Епископ браничевски г. Игнатије, викар Патријарха српског Епископ ремезијански г. Стефан, Надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, Бискуп Реформатске хришћанске цркве г. Бела Халас, Муфтија београдски Мустафа Јусуфспахић и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Поуке.орг инфо,
      Српска православна црква у Црној Гори „ужива нелегитимне привилегије" и убира приходе од давно „узурпиране имовине". Ово је став црногорске владе на коме почива темељна идеја новог Закона о верским заједницама. Тим трагом Нацрт закона сугерише развлашћивање Српске православне цркве и својеврсну национализацију њене имовине.
        Спровођење овог плана подгоричка влада доживљава као историјску ствар која ће до краја утемељити културни и грађански идентитет Црне Горе. Постоји, такође, уверење да је коначно пронађен „правни начин" да се релативизује духовна јурисдикција Српске православне цркве у Црној Гори, а потом спута и њен јавни и политички утицај.
      Отпор Црногорско-приморске митрополије, међутим, није ништа мањи него у ранијим споровима са државом Црном Гором. Нацрт закона је тренутно у Венецијанској комисији, а до краја јуна требало би да се нађе у скупштинској процедури. Тим поводом о историјским узроцима, пореклу и могућем исходу сукоба Српске православне цркве и савремене црногорске државе за Речено и прећутано говоре историчар др Александар Раковић, стручњак за црквено право др Далибор Ђукић и координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске Велибор Џомић.
      Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић
      http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2019/05/28/36299107/panta sc.mp3 
    • Од Логос,
      Какo избећи све бразде и лукаво сплетене мреже које ђаво непрекидно баца у узбуркано море људског живота са циљем да улови свакога човека, па и целе народе, у тренуцима када ови одступају од Бога који једини жели да се свако од нас спаси, - о овоме у интервјуу са схиархимандритом Илијом (Ноздриним).

      – Oче Илија, како да научимо да живимо врлинским животом?
      – Свако од нас има савест. То је глас Божији који је са рођењем дат свакој људској души. Дата нам је и слободна воља. Човек може да поступи супротно својој савести. Она ће га, наравно, потом пећи. Зато је човек обдарен разумом, да би промишљао о поступку пре него што га учини.
      Када човек поступа сходно моралном закону који је установио Творац, савест одобрава његове поступке и то човека радује. Речено је у Јеванђељу: ”Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима.” (Мт. 7:12). Ако бисмо почели само ту заповест да испуњавамо, наш живот би био много мирнији. И то је само једна заповест!
      Свето Писмо нам је дато као подсећање на животна правила: тако треба да буде, ако хоћемо да живимо савесно.
      Господ је за нас све учинио. Он виси на Крсту све док на земљи има макар један грешник. Христос је распет за сваког од нас. Он хоће да се сви људи спасу. (1 Тим. 2:4). Ако би људи у своје бесмртне душе сместили ову истину о Богу који их све воли.
      Како су бесомучни комунисти падали у јарост рушећи цркве Божије! Зато што је у цркви све ради спасења људске душе, све Тајне су откривене: покајање, да бисмо своју савест чистили, Причешће, да бисмо се сјединили са Господом. И друге Тајне.
      Човек не може да не греши. Чим сагреши, одмах му прилазе тамне силе, и човек постаје немоћан пред саблазнима, друге жалости, поробљава. Тако почиње мржња.
      Људи заборављају шта је страх Божији. Над свима нама стоји правични Судија, и од Бога се не може ништа сакрити. Ако си сагрешио – покај се, опрости ближњем из све душе. Вечност нам је неизбежна, хтели ми то или не.
      Господ нам је дао молитву ”Оче наш”. То је врло проста молитва, али је у њој све речено. То је основа општења душе са својим Оцем. Сви смо ми деца Божија. Стога, обраћајући се Оцу, кажемо: ”И остави нам дугове наше, као што ми остављамо дужницима нашим” (види Мт. 6: 9–13). То јест, не само да молимо Господа да нам подари оно најнеопходније, него и дајемо обећање да ћемо праштати својој браћи и сестрама, који су нас нечим повредили, нешто због чега смо незадовољни. Трпљење је Божанско својство, и нестрпљење и озлојеђеност – сатанско.
      ”Трпљењем вашим спасавајте душе ваше” (Лк. 21:19) – говори Господ. Исто су нам и свети оци завештали: хришћанско савршенство се достиже кроз трпљење. Зато Бог шаље човеку разне недаће, спољашње и унутрашње. Спољашње су болести, беда, поруга, презир од стране ближњих. Унутрашње су страсти које некада притискајући душу, помажу да се душа обрати Богу, наводећи човека који се услед своје лоше нарави мучи, да потражи Спаситеља. Речено је да је митар изашао из храма много чистији, од фарисеја, иако је овај први био сав у греху, а други сав у добродетељи.
      – Фарисеј није имао смирење?
      – Није, а ни љубав према ближњему. Смирење и љубав су врх добродетељи. Без љубави и смирења немогуће је прићи Христу: ”Бог је љубав и који пребива љубави, у Богу пребива и Бог у њему.” (1 Ин. 4:16), – пише код апостола. Тако је и са смирењем. Речено је: ”унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту.” (Фил. 2:8). Нисмо видели Оца Небеског, а Господ наш Исус Христос који се оваплотио, јавио нам је Бога. Призвани смо да се угледамо на Бога. Да почнемо да живимо у смирењу, трпљењу, љубави и тада ће и наше молитве бити услишене. Увек се види да ли се човек моли или не, да ли има снагу од молитве или га мучи нека туга.
      Највећи грех је наравно гордост. Горди људи се често сами изненаде како немају вере, чак и онда када као да јој теже? Са споља гледано, све раде како треба. Вера гордих је егоизам, као код фарисеја. А смирење и жртвена љубав приближавају Христу.
      – Оче, до револуције 1917.г. је, изгледа, преовладавало фарисејство? Људи су посећивали храмове, али су се суштински многи удаљавали од Бога, као што је речено код пророка: ”Народ се овај приближује устима својима и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени”. (Ис. 29:13).
      – Господ допушта да се зло разобличи како би људи изабрали вечност са Богом. Па нису они тада за кору хлеба свирали. Како су се почетком ХХ века завршиле присилне побуне у Петрограду? Сада су већ историчари доказали да је то била престоница зараћених држава у Првом светском рату обезбеђена храном.
      Тако и сада омладини пуне главу лажима, окрећу је против власти. То је ђавоља логика. Тако су и цара свргли. Шта се догодило са људима, па су се бојали и да стану у цареву одбрану? А сада, против чега ратују? Да ли неко гладује? Да ли својој деци желе оно што је било пре сто година у нашој земљи? Свеједно, има доста сличности…
      Ево у часопису ”Непрегледна Русија” (излази у родном граду схиархимандрита Илије, у Орлу. – прим. аут. ) пише: ”Они који још увек желе да чују глас опомене, нека послушају речи пророштва светог праведног оца Јована Кронштатског, много пре катастрофе 1917.г. која је задесила руско друштво: шта чека Русију ако…”Ако се руски народ не покаје, крај је близу. Бог…ће послати бич у облику нечастивих, сурових, самозваних (тако и јесте: комунисти су били самозвани, – коментарише отац Илија) владалаца, који ће залити сву земљу крвљу и сузама. Одкуд та анархија, ти штрајкови, то разбојништво, убиства, отмице, сва тај неморал друштва, тај разврат који је царовао, то опште пијанство? Од безверја, од безбожништва…На тлу безверја, малодушности, неморала, дошло је до распада државе. Ако се руском народу не усади вера и страх Божији, она неће моћи да издржи. Брже к Богу са покајањем! Брже ка чврстом и непоколобивом пристаништу вере и Цркве! Вера у слово Божије, слово Истине нестала је и заменила ју је вера у људски разум, штампа је постала вестник лажи – за њу нема ништа свето и вредно поштовања, ништа осим свог лукавог пера које је често пуно отрова клевете и подсмеха. Деца више нису послушна родитељима, ученици својим наставницима…Брак је исмејан, породични живот се распада; нема чврсте политике, свако је политичар…сви желе аутономију…Интелигенција је остала без љубави према Отаџбини, и спремна је да је прода странцима, као што је Јуда продао Христа злим књижевницима и фарисејима…Непријатељи Русије се спремају да распарчају државу…Отаџбина је на ивици пропасти.”

          
      Речи светог праведног Јована Кронштатског су и данас подједнако актуелне, као и пре сто година. Да бисмо живели врлинским животом, прво се треба покајати.
      Као што је писао светитељ Тихон, Патријарх Московски и све Русије, гледајући на оно што се догађа у прошлом веку: ”Са отровног извора греха потекла је велика саблазан овоземаљских добара којима се саблазнио наш народ, заборавивши на једино што му је потребно. Нисмо одбили то искушење, као што га је одбио Христос Спаситељ у пустињи. Желели смо да створимо рај на земљи, али без Бога и Његових светих завета. Бога не можеш исмејати. Зато сада жудимо, плачемо и дрхтимо разобличени на земљи, која је благословена многим даровима природе, и печат проклетства пао је на народски труд, и на сва дела руку наших. Грех – тешки, непокајани грех – призвао је сатану из ништавила…”
      – ”Саблазан овоземаљским добром” – то је нешто из савременог репертоара. Данас је, као и вековима пре, много кокетирања са нечистом силом: свуда у новинама неке вести о вештицама, шаманима, на телевизијским програмима се емитују ”битке екстрасенсова”... уз то, нисмо још ни са прошлошћу расчистили...
      – Треба имати на уму да је наш народ проживео страшан период непросветљеног крвавог богоборства – немогуће је данашњем покољењу пренети сав ужас онога што се тада догађало. Народ, они који су одступили од Цркве, помрачили су се, а власт је била под дејством демонских сила. Зато је многима и ушло у навику да признају присуство сатане, тако да су свакакве Чумаке, и остале служитеље тамног култа после деценије богоборства одмах прихватили, а Бога се идаље одричу. Колико је требало да ум отупи, да би се безбожништво сматрало животном нормом? Зар је могуће да је народ за време државног атеистичког робовања изгубио разум, па се пита како је могуће живети другачије – врлински, у складу са вољом Божијом?
      Још пре убиства царске породице, светитељ Тихон се обраћао онима који су захватили власт у земљи: ”Опаметите се, безумници, прекините своје крваве расправе. Јер то што чините није само сурови поступак: то је уистину сатанско дело, за које ћете бити бачени у огањ адски у будућем животу – загробном и страшном проклетству потомства у стварном животу - овоземаљском”. Била је то посланица од 1. фебруара 1918.г. Ко га је, од оних који су се незаконски дочепали власти послушао? Читаву земљу су залили крвљу. На дну пакла су, и колико су душа за собом повукли.
      – Исти тај светитељ Тихон, када је обелодањено убиство Цара Николаја (бољшевици су у почетку лагали да су убили само њега, а да су царица и деца безбедни) рекао је: ”Треба, повинујући се Речи Божијој да осудимо овај поступак, јер ће и крв убијеног пасти и на нас, а не само на оне који су га извршили.” Већ у наше време се у Москви подизао референдум да се промени назив метро станице Војковскаја, тако да су у већини били гласови за убицу цара, убицу у чију је част названо више од 130 улица по читавој земљи. Да ли људи настављају да живе вредностима царског убице?
      – Да, и тиме се предају у власт ђаволу. Какав ту може да буде врлински живот? Уз све то, чини им се да ће све бити изузетно. То је прелест. Тако је било пре сто година.
      Комунисти, као и присталице западног мњења, све призивају да направе рај на земљи. Не схватају ђаволску лаж ових псеудо-обећања. На заласку совјетске државе А. И. Солжењицин је побуђивао да се ”не живи по лажи”. ”Насиље нема чиме другим да се покрива, осим лажима, а лаж може да опстане само помоћу насиља.” Уистину, колико је лажи остало после комуниста! Узурпаторски су заузели власт. У страху су држали целу земљу. Осећали су незаконитост својих поступака и зверски су се понашали: страљали су, морили глађу и прекомерним радом, приморавали милионе оних који се нису слагали да им се покоре.
      – Када се, приликом истраге о царским остацима подигао дим у вези са верзијом истраге као ”ритуалног убиства” Цара Николаја II и њихове породице, још тада је епископ Јегорјевски Тихон (Шевкунов) парирао: ”А није ли маузолеј Лењина ритуал?”
      – Лењин је претеча антихриста, то је усађивање култа антихриста. Ако говоримо о историји, Лењин је издајица Русије. Да ли су за то скоро два милиона наших сународника жртвовали својим животима на фронтовима Првог светског рата, да би он довео Русију до војног пораза, закључивши срамни Брест-литовски мир, који је резултирао одвајањем скоро половине европског дела државе: целе Украјине, Белорусије, а такође и Ростова на Дону, Грузије, и других територија?
      Он је крив за геноцид над руским народом. Покренуо је братоубилачки Грађански рат, који је са собом однео животе од дванаест до петнаест милиона људи. То је био само почетак масовних убистава. Нажалост, многи ни сада не схватају да иза комуниста и њихових култова стоји ђавољска реалност. Одакле им та незаситна жеђ за крвљу? Лењин је у својим телеграмима тако и писао: што више стрељања, то боље (Лењин В.И. Писмо члановима Политичког Бироа ЦК РКП(б) од 19.марта 1922.г.).
      Отац Јован (Крестјанкин) је такође говорио да комунисти нису никакви политичари, него да су јавни сатанисти. Њима је руководио сам ђаво. Хрушчов је довршавајући сва комунистичка безакоња објавио: да се на телевизији покаже последњи поп. Желели су да сасвим униште Цркву. Изван Цркве нема спасења.
      Захваљујући Цркви наша земља је токов векова напредовала и побеђивала. Колико је деце имала једна породица! Осам од дванаест, а некад и шеснаесторо деце се рађало! А за време комуниста?
      Лењин је први у модерном добу легализовао абортусе, и до данас се у Русији милиони живота приносе на тај сатански жртвеник. Бољшевици су уништавали породице. Жене су еманциповали, чинили их блудницама. Какав врлински живот, ако су мајке престале да виде смисао свог живота у материнству, у рађању и васпитавању деце? Шта је комунистима требало да вешају, стрељају и зверски убијају милионе најбољих људи? Шта су тим изродима који су се дочепали власти сметали свештеници, монаси и монахиње? Лењин је испуњавао сатанине задатке!
      Сатанисти се заиста клањају силама ада, добијају од њих конкретне инструкције: како да разврате неког, како да неког начине суровим, да доведу до братоубиства. Ако посматрате у којој су мери одводили душе у ад, размислите како су континуирано комунисти и бољшевици све уредили. Никакав прагматизам не може да објасни њихове поступке.
      Лењин сам није веровао да је могуће захватити власт у земљи. Зар је људска снага у стању да почини такав паклени геноцид у, по својој величини, огромној земљи? Демони су паметнији и искуснији од било кога ко се кити својом ”прогресивношћу” или ”образованошћу”. Дани година наших (достизаху) собом седамдесет година, а ако је у (већој) крепости, осамдесет година” (Пс. 89:10) – шта је то у поређењу са хиљаду година?
      Недовољно узимамо у обзир утицај ђавола, а он постоји, и ако му људи сами дају власт кроз то што одступају од Бога, од Цркве, кроз грехе – он дејствује. Управља, као и пре сто година, и садашњим бунтовницима. Ако би само они који се подчињавају демонима сазнали још за овог живота колико су те силе ада мрске и ужасне. То се може открити души у њеном унутрашњем искуству – некима Господ и митарства, која не може избећи ни једна душа, може да открије, а такође да покаже рај и ад – свака душа ће их свакако угледати после смрти. У паклу нема ничега – ни окова, ни боли – цело биће хвата ужас од демонског смрада, паралише – ништа се не догађа, и тако то траје целу вечности, и тако је одвратно, а ђаво се тамо више не може отелотворити, само та одвратна реалност гута и у свој својој мржњи се свети људској души, која је трајна. Немогуће је то пренети. Чак ни тренутак тога, а не целу вечност. То је нешто тако одвратно и тешко подношљиво. Ни са чим се не може упоредити то небиће.
      Ако би се људи само покајали!
      – Оче, можемо ли рећи да историја чак у тим ”формалним”, како неки одмахују, топонимима, као што су имена улица, метро станица, насеља у ”част” револуционара-џелата – није равнодушна према томе, какав се живот у том окружењу одвија?
      – Наравно! Прочитајте књигу епископа Митрофана (Баданина) ”Истина о руским псовкама”. Он тамо описује искуство када се чак и класје пшенице кривило због непристојних речи. Сасвим је друго када се у молитвама помиње име Божије, Мајке Божије и светитељи, тада се све створење буди, оздравља и чисти; а друго су повици оних чији је деловање у народној историји једнако проклетству, оних који су сами проклети и налазе се у аду.
      Када људи псују, све се окреће: дно постаје врх – исто се дешава када народ велича и ”поштује” неморалне преступнике. То се већ догађало: Христа су распели – још су и клицали ”Крв Његова на нас и на децу нашу” (Мт. 27:25) – а разбојнике су пустили. Тако су и са нашим Царем поступили, а од те крвопије-џелата су направили идола. У центру земље је његов труп, и свуда су идоли-споменици, и називи улица, градова, тргова, метро станица, носе његово и имена његових слугу…
      Када би само људи постали свесни колико је несрећа у њиховим животима због те равнодушности према страшном наслеђу. Исто је као кад у кући остане извор заразе и сви се чуде: зашто деца умиру? Није ли од тога све то морално распадање – разврат, абортуси, наркоманија, псовке, пијанство, распад породице – што народ није уложио напор да расчисти са оним што се у земљи у ХХ веку догађало? Нису се потрудили да злочинце назову злочинцима, и да их у државним размерама заувек осуде. То изнутра трује сав организам.
      – Да, родитељи се питају како да деци причају истину, када их деца могу заузвртат упитати: ”А зашто ми онда живимо на улици Војковскаја?! Ако је тај Војков страшни убица, као што си ми, тата, испричао?” Тада ће родитељи морати да објашњавају: зато што га власти у Москви не сматрају за убицу... Шта се дешава: притајена лаж на државном нивоу?
      – Лаж је од ђавола. ”Тешко онима који зло зову добро, а добро зло (на црквенословенском: ”Горе глаголющим лукавое доброе и доброе лукавое”) који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко, а од слаткога горко.” (Ис. 5:20) Лукави треба да буде осуђен. Власт и народ треба да се изолују од тих злодела, и као што је призивао светитељ Тихон да их осуде.
      – Оче, ипак засебно људи откривају шта се догађало, и постепено се освешћују, оцрковљују, или обрнуто: прво улазе у цркву, а потом почињу, између осталог и кроз историјске чињенице да спознају истину? Почињу да се интересују за историју свог народа...
      – Потребни су јака вера и покајање. Народ је после свега што се десило у историји наше земље прошлог века, ипак постао мало смиренији. Тада су били више горди: још нису знали како ће се окренути њихове дрске револуционарне идеје. Сада схватају. Потом је наишао рат. Савременици су постали и физички слаби. Сада је народ ослабио.
      Господ има за свакога Свој Промисао. Али је у многоме слабост долазећих покољења и од тога што родитељи живе по безбожничкој инерцији: безлично, изван Црквених Тајни, невенчани. Родитељи су болесни не само духовно, него и физички, исто као деца.
      – Раније су живели сви заједно, у великим породицама где су деде и бабе васпитавали унуке. Зашто данас тако не живе покољења?
      –Не живе по вољи Божијој.

      – Генерално, нека је подељеност свих са свима, чак и унутар породица је присутан тај раздор. А народ говори, и настоји да кроз призму једниства сагледа историју, заједничке вредности, а заправо се све урушава, намеће се нешто страно... Како родитељи да васпитавају децу данас да би их сачували од погубног утицаја?
      – Децу треба учити Закон Божији. Сада тога нема. Треба школовати професоре.
      – Владика Теодосије, митрополит Тамбовски и Расказовски, поделио је са верницима чињеницу да су они у Тамбовском педагошком колеџу отворили одељење ”Православне педагогије”, у оквиру којег спремају професоре за предмет ”Основе православне културе” и као и за директоре недељних школа. У школама те епархије, по жељи родитеља 98% процената деце изучава православну културу. То је највиши показатељ у Русији.  
      – Постоје неки позитивни примери, али није свугде тако. Треба кренути од припреме учитеља. Сада ипак на власт долазе позитивни људи.
      – Оче, шта младима доноси изучавање сопствене историје, против чега се данас одређене силе тако боре?
      – Тако се Русија препорађа. То је најважније. Како Леонид Петрович Решетников у својој књизи ”Вратити се Русији” пише: треба да се вратимо кући. Свако треба да прочита ову књигу, као и рад Владимира Михајловича Лаврова ”Православни поглед на лењински експеримент над Русијом”. У овим књигама је врло добро формулисано оно што треба данас да откријемо. Како делује сатана? Он сукцесивно побуђује и подстиче међу људима страст мржње, сладострашћа и гордости – или помоћу једног, или помоћу другог покушава да улови. У књизи Леонида Петровича осветљени су ови ”ћорсокаци безнађа” – стаљинизам, либерализам, национализам.
      О чему се ради? И до Револуције је Русија имала своје недостатке. Није постојало, и неће постојати ни једно идеално уређење. Комунисти су само махали и машу паролама, да ће они наводно направити рај на земљи. Још Господа клевеће тај Зјуганов, као Христос је обећао рај на земљи. Разговарао сам са једним старим човеком: ”Како сам само чекао, како сам исчекивао… - признао ми је – револуцију! Али, када су је направили…Почело је страшно време. Кошмар!”
      Људи су мало религиозни. Интелигенција се надала да ће посредством револуције донети наводно корист земљи. Каква корист! Толико је крви проливено! Господ би сам временом све уредио.”Моја је освета, ја ћу вратити.” (Рим. 12:19) – говори Господ. Они који не познају законе духовног живота, и при томе сами не живе духовно, доводе до оваквих револуција и сличних социјалних катаклизми.
      Господ је Сам прошао голготски пут спасења. Он је први пострадао, био је клеветан, бичеван и распет. И сваки човек да би се спасао треба да прође свој пут туге. Нека тај пут није тако мучан, као што био Господњи, за нас, али свако мора нешто да истрпи. Сада нам Господ, услед наше немоћи, даје да истпримо неки минимум.
      Људски пут на земљи је крсни пут. ”Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде. ”(Мт. 16:24) – говори Спаситељ. ”И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.” (Лк. 14:27).
      Треба да разумемо који је смисао живота. Зашто живимо.
      Ево, изволите, сва западна идеологија је изграђена на уживању. Шта, при томе, човек добија? Дај човеку раскош...Господ би могао да уради тако да сви живе у раскоши. Неки и живе. Ево пример милијардерке, жене банкара Моргана, која је на самрти наредила да јој донесу њену омиљену хаљину, за коју се ухватила, и после ма колико да су покушавали да истргну тај предмет из руку покојнице, нису успели. Морали су да исеку маказама део хаљине. Шта сад? Однела је крпу са собом у гроб? Шта ће јој тамо? Где јој је душа? Овде се то привремено тело наслађивало богатством, али каква ће јој бити вечност? Души не требају модерне хаљине. Шта је чека без вере, без молитве?...
      – Тумачи пишу да је јелеј у кандилима мудрих девојака које су ушле у Царство Небеско из Спаситељеве приче (види.: Мт. 25:1-13) заправо метафора за делатељне врлине?
      – Да покајање и врлина уводе у рај. Зашто нам је дато Јеванђеље? Црква Божија? Све тајне смисла живота су нам у њима откривене. Ми смо православни хришћани. Хајдете да живимо по Божијем Закону и онда ће у земљи завладати мир, и све неопходно ће нам се придодати (види.: Мт. 6:33), и живот наш ће бити устројен по вољи Божијој.

      Извор: Православие.ру
    • Од александар живаљев,
      Милош Ковић: Српска црква не снисходи држави
      BY СТАЊЕ СТВАРИ on 21. МАЈА 2019. • 
      Снисхођење држави не припада главном току традиције и историјског наслеђа Српске Цркве. Она је већ вековима жариште слободе и упориште оних који се не клањају пред силом и неправдом
      Милош Ковић (Извор: ИН4С)
       
      Српска православна црква се, у години прославе осам векова постојања, нашла у средишту пажње наше узбуркане јавности. У Србији, у односима цркве и државе видљива је напетост, проистекла из одбијања цркве да прихвати политику „разграничења“ Србије са собом и сопственом територијом. У суседним земљама, СПЦ је одавно суочена са притисцима и прогонима, при чему ових дана, у Црној Гори, по свему судећи, започиње нови, до сада најгори циклус државног насиља.
      Када је, усред заседања Светог архијерејског сабора, објављено да ће његовој седници да присуствују Александар Вучић и Миле Додик, и да ће тема разговора да буду, поред осталог, Косово и Метохија, део јавности приметио је да је добро да представници цркве и државе разговарају и да тако, на општу корист, изгладе постојеће несугласице. Други су, међутим, тврдили да овом посетом држава покушава да цркву коначно, после бруталних медијских напада и срамотних новчаних поклона, јавно понизи и подреди својој вољи.
      После разговора, одржаног 13. маја у салону Патријаршије, у заједничким изјавама и у медијима блиским властима, истицана је подршка СПЦ политици Александра Вучића. Потоње званичне, посебне изјаве посведочиле су, међутим, да је свако остао на својим позицијама. Председник и његови сарадници изнова су говорили о нужности да се „суочимо са реалношћу“. Сабор се, у својој званичној поруци, још одлучније него раније, позвао на Устав и Резолуцију 1244, на нужност заједничког живота уместо етничких подела, уз понављање да се Црква противи „разграничењу“ и признању независности „Косова“.
      Три дана касније, Влада Црне Горе усвојила је „Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница“. Уколико овај документ буде изгласан у Скупштини, црногорска држава коначно ће моћи да отме од СПЦ њене светиње и цркве. То је, по свој прилици, остварење најава председника републике Мила Ђукановића, да ће Црна Гора морати да се одбрани од „агресивног светосавља“ и „великосрпског национализма“ СПЦ. Куда иду ствари у тој земљи, јасно показује чињеница да су овом необичном законском предлогу непосредно претходили скандалозни судски процес и драконско кажњавање држављана Србије, као и двојице вођа српског народа у Црној Гори, Андрије Мандића и Милана Кнежевића.
      Одакле потичу ова неслагања и сукоби? Зашто код нас државни службеници прећуткују устав и међународно право, док се црква на њих позива? Зашто се СПЦ тако острашћено прогони у суседним државама?
      У протеклих осам векова Српска православна црква дуже је живела и вршила своју мисију у туђим царствима него у српским државама. У њеној традицији се, уз остале врсте сложеног историјског наслеђа, јасно уочава одвојеност од државе и неспремност да се подреди њеним интересима. То се најбоље види када се историја СПЦ упореди са, рецимо, историјом Руске православне цркве, поготово у „синодалном периоду“ њене подређености Руском царству.
      Само је Црква преживела пропаст српских средњовековних држава, да би под влашћу Османлија, у добу Пећке патријаршије (1557-1766), српски народ вековима живео у својеврсном теократском поретку, у коме су патријарси, владике, монаштво и мирјанско свештенство били његове духовне, али и световне старешине. Патријарси, владике, монаси и свештеници иступали су чак и као вође устанака против државе. Поменимо само најважније, од побуне патријарха Јована Кантула, устанка вршачког владике, потоњег Светог Теодора, и казненог спаљивања моштију Светог Саве (1594), преко побуне и сеобе патријарха Арсенија III Црнојевића (1690), до побуне и сеобе патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте (1737). Ту устаничку традицију оличавале су црногорске владике, нарочито Петар I Петровић, потоњи Свети Петар Цетињски, и Петар II Петровић Његош. Српска црква супротстављала се чак и српским државама, у време потписивања Тајне конвенције и аустрофилске политике краља Милана и напредњака (1881-1889), потписивања конкордата са Ватиканом (1937) и Тројног пакта са нацистичком Немачком (1941). Поводом прогона над СПЦ у социјалистичкој Југославији, Јустин Поповић, потоњи Свети Јустин Ћелијски, писаће да су „сви Свети Мученици“ страдали „махом, од царева и краљева и поглавара; речју: од богоборачких власти овога света. А тих Светих Исповедника је не само на хиљаде него на милионе. Сви су они свети и бесмртни сведоци Богочовечанске Истине: хришћани су дужни противити се безбожним и противбожјим наредбама царева, поглавара, властодржаца овога света, па ма где они били и ма ко били.“
      Снисхођење држави не припада главном току традиције и историјског наслеђа Српске Цркве. Она је већ вековима жариште слободе и упориште оних који се не клањају пред силом и неправдом. Данас нас још само она спаја, без обзира на то у којој земљи и на ком континенту живимо. То наши непријатељи знају боље од нас. Зато на њу тако упорно јуришају.
      Наслов и опрема: Стање ствари
      (Политика, 21. 5. 2019)

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...