Jump to content

Истраживање присуства дрога у канализационим водама: Срби и Европљани највише користе кокаин, Американци метамфетамине


Препоручена порука

Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u više od 30 zemalja sveta. Kokain je omiljena droga Evropljana i Srba.

beer_fest_stefan_stojanovic-_13.jpgIZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ

Stručnjaci Mekgil univerziteta u Montrealu testirali su kanalizacione vode u potrazi za ostacima kokaina, amfetamina i MDMA (ekstazija) i na taj način su utvrdili “omiljenu” drogu određenih gradova i država.

Kokain je najpopularniji u Evropi, uključujući i Beograd gde dve trećine koristi kokain a jedna trećina amfetamin, pokazala je mapa kanadskih istraživača.

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI

Slična situacija je i u Ljubljani i Zagrebu, dok se u Novom Sadu, Sarajevu i Sofiji ipak više "troše" amfetamini a manje kokain.

Nizozemska je najveći korisnik MDMA, dok su metamfetamini najčešći izbor Amerikanaca i Australijanaca.

Zanimljivo je da dok popularnost amfetamina raste, metamfetamina gotovo da nema u Evropi u poređenju sa SAD i Australijom.

Tim je počeo da testiranjem kanalizacionih voda u evropskim gradovima 2011. da bi se studija 2014. proširila na svet.

“Ovo je najveće epidemiološko istraživanje kanalizacionih voda ikada sprovedeno u gradovima (120) i zemljama (37), ali i po trajanju (2011-2017)", rekao je Vice-u koautor studije, profesor Ajra Gonzales-Marinjo.

Izvor: 

MONDO.RS

Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u...

 

Поводом ове вести професор хигијене на београдском Медицинском факултету др Горан Белојевић, упутио нас је на историјат истраживање присуства психоактивних супстанци у канализационим водама:

Rad o drogama u  kanalizacionim vodama Evrope objavljen 2014 u Addiction. Švajcarski tim. Ovi Kanađani samo repliciraju. Zato i ne mogu da objave. 
U srpskim  novinama pogrešno navedeno ime autora. Pravo ime je González-Mariño I.
Pozdrav,
Goran Belojević
pubmed256blue.png
from PubMed Central and publisher web sites.

 

pubmed256blue.png
Addiction. 2014 Aug;109(8):1338-52. doi: 10.1111/add.12570. Epub 2014 May 27. Research Support, Non-U.S. Gov't
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      “После Христа, Свети Златоуст је волео више од свих других Светих Старога и Новога Завета – Апостола Павла. Толико дубоко га је волео, да га је тако дубоко протумачио да, као што вели једно предање – а то предање хоће нешто да каже – да није било њега, било би потребно да Апостол Павле поново дође да протумачи своје Јеванђеље, то јест своје Посланице. 

       
      „Јер, вели Златоуст, Павле нас је нагнао да учинимо овај скок. Павле, и љубав према Павлу! Опростите ми, или боље немојте праштати, него подражавајте ту љубав!“(О промени имена. ПГ 51,118). Толику је велику љубав имао према Апостолу Павлу, да му је заиста и долазио Апостол Павле у Духу Светоме, и учинио га духонадахнутим тумачем његовим, то јест њему повереног и њиме проповеданог и записиваног Јеванђеља Христовог. Златоустово понирање у дубине Светога Писама личи заиста на Павлово удубљивање у Реч Божију Старог Завета и у Ипостасну Реч Божију, јављену лично у Новом Завету – у Христу Оваплоћеном, Сину и Логосу, Богочовеку Спаситељу, Који је уствари сав садржај и смисао и циљ и старозаветне и новозаветне усмене и писане Речи Божије.“
       
      Епископ Атанасије (Јевтић), 
      “Пети Јеванђелист – Свети Јован Златоусти као егзегета Речи Божије“
       
      Извор: Епархија жичка
    • Од Stefan Morović,
      Нажалост, у данима ванредног стања на Косову се наставља тренд насиља над Србима повратницима. У последњих 5 дана десило се неколико крађа и паљења кућа у селима Новаке, Бабин Мост, Цернице и Црколез. Медији се мало баве овим проблемима и многи људи у Србији нису свесни стварних дешавања у енклавама. 
      Видео о најновим нападима на Србе повратнике можете видети на следећем линку:  Насиље над Србима на КиМ и антисрбизам, зашто не треба да ћутимо?
       01.05.2020.  Антисрпске провокације се настављају на КиМ! Јуче је група млађих Албанаца на згради основне школе у селу Гојубља код Вучитрна исписала графите ОВК и нацртала албанску заставу. Такође, покушали су да провале у цркву. Преузето са: 
      https://www.kosovo-online.com/vesti/hronika/nastavak-provokacija-u-gojbulji-ponovo-ispisani-grafiti-ovk-1-5-2020
      https://www.kosovo-online.com/vesti/drustvo/gujon-nasilje-nad-srbima-se-nastavlja-dok-je-vecina-pocinilaca-van-domasaja-pravde-28
       




    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Нама је доста и наше муке“, поручио је Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Г. Сергије у тексту који се односи на актуелни проблем Срба у селу Липа, у Епархији бихаћко-петровачкој, где је у непосредној близини православне цркве Вазнесења Господњег изграђен мигрантски центар. Текст Владике Сергија, који је објавила ова Епархија на својој интернет страници, преносимо у целини.     Свједоци смо задњих година, мјесеци и дана како је проблем са мигрантима постао и наш проблем. У земљи, која још увијек вида ратне ране и гдје је међунационално повјерење на стакленим ногама, мигрантска криза увелико је почела да се рефлектује првенствено на српско-бошњачке односе, које желимо градити бар до оне мјере која ће осигурати миран суживот једних са другима, као што је то било током већег дијела наше заједничке прошлости. Ипак, свјетска политика и њени познати и непознати креатори генерисали су проблем са којим ни Срби ни Бошњаци немају ништа, а због којег ће, врло је могуће, нарушити сопствене међусобне односе. Актуелан је проблем у селу Липа, гдје је у непосредној близини православне цркве Вазнесења Господњег већ изграђен мигрантски центар. Да напоменем да је Липа српско село, у којем данас нема Срба, а од сутра ће нека нова статистика обешчастити ово село, његову прошлост, али и оне његове некадашње житеље чији је смирај у сеоском гробљу сада под знаком питања. Индикативно је да се није могла наћи ниједна друга локација на подручју Града Бихаћа, а да не ремети оно преостало зрно поштовања према бихаћким Србима, који су, свима је познато, безмјерно страдали. Зар се на подручју Града Бихаћа, гдје Бошњаци данас чине 88 одсто становништва, човјекољубље мора исказати баш у српском селу? Зар нема другог села, мјеста и објекта, па да сви будемо задовољни, као и они којима је потребна наша помоћ?   Или, да ли успон српско-бошњачких односа вриједи нарушавати због воље политичких стратега из бијелог свијета? Мноштво питања, а ниједан одговор. Све ово се првенствено питам као човјек, а онда и као српски владика, који жели да буде упознат са неприликама на подручју којим духовно управља као православни епископ. Не желећи било какав неспоразум међу људима, комшијама и народима, не могу да се не упитам: због чега је неком стало да у овој земљи, међу народима, никада не буде мира? Да поштујемо једни друге, колико би требало, никада одлуке већине не би биле у супротности са виталним потребама оних који су мањина. Посматрајући животне прилике и неприлике из хришћанске перспективе, људима у невољи, без сумње и одлагања ваља помоћи. Свети Јован Златоусти, имајући на уму узрок и посљедицу сваког доброчинства, с опрезом наглашава: „Различит је начин чињења милости и широка је заповијест ова“ (Тумачење Јев. по Матеју, Бесједа 15). У нади да ће Липа поново процвјетати, позивам све њене некадашње становнике да обилазе своју дједовину, да не забораве гробове предака и храм Вазнесења Господњег, вјерујући да ће и невољници – мигранти наћи свој смирај тамо гдје су кренули или тамо одакле су пошли. Нама је доста и наше муке.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Коментаришући недавно привођење након службе на Златици, митрополит је казао да, осим што је тај чин увијен у наводну законску обланду, без сумње представља континуитет поступања ове власти према Цркви у посљедњих двадесетак година.     Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је интервјуу за Дан да су мјере о укидању права вјерника на богослужење озбиљна одлука, која је морала да буде донесена у отвореном дијалогу, те да је то једно од најосјетљивијих људских права. Коментаришући недавно привођење након службе на Златици, митрополит је казао да, осим што је тај чин увијен у наводну законску обланду, без сумње представља континуитет поступања ове власти према Цркви у посљедњих двадесетак година.   Како коментаришете поступак полиције, привођење Вас и десет свештеника на празник Цвијети? Да ли је то наставак обрачуна ове власти са Српском православном црквом?   -Митрополија црногорско-приморска је одмах након доношења мјера за сузбијање епидемије вируса корона редуковала свој, иначе веома интензиван црквени живот, на минимум. Све је заустављено осим богослужења и активност неколико важних црквених административних и добротворних установа, као што су народне кухиње, на примјер. Очигледно то некоме није било довољно већ је потребно да се Црква додатно покуша понизити. То, дакако, није успјело ни много моћнијима, па неће ни онима који то данас желе да учине. Црква је учинила све што је могла и у организацији службе на Златици. Служено је са изузетно малим бројем свештеника, није било стотина вјерника и дјеце која су сваке године ту на дивни празник Уласка Христовог у Јерусалим – Цвијети… више од тога не можемо.   Привођење митрополита, свештеника и црквених послужитеља, осим што је увијено у наводну законску обланду (а како би другачије), без сумње представља континуитет поступања ове власти према Цркви у посљедњих двадесетак година. Заправо, са мањом паузом то поступање има своје трајање од 1945. године. Да је било добре воље, она се могла показати на самом почетку епидемије у директном контакту са црквама и вјерским заједницама, особито са Српском православном црквом, као најбројнијом. Ако се то ради у државама много више културе дијалога, не видим разлога зашто то није урађено и код нас. Уколико је збиља једини циљ здравље грађана, полиција је свакако имала и друге начине, мање насилне и контроверзне, да га заштити.   Што се саме полиције тиче, она је строго хијерархијски уређена и свакако је поступала по наређењима оних који имају над њом власти. Како рече Христу онај римски капетан: „Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: Иди, и иде; и другоме: Дођи, и дође…” (Лк. 7,8). Осим мањих изузетака који нијесу вриједни помена, полиција ја поступала коректно. Било је очигледно да је већини њих овај „борбени” задатак био изузетан терет или им је макар било непријатно. Оно што је, међутим, зачуђујуће (или можда и није) је злурадост једног броја медија и појединаца који ликују над чињеницом да се свештеници и вјерници приводе и унапријед им пресуђују. Тиме се несумњиво врши и један својеврстан притисак на тужилаштво које тек треба да расуди о евентуалним кривицама. Нисам сигуран да је то могуће непристрасно урадити у условима овакве антицрквене харанге.   С обзиром на то да је забрањено окупљање вјерника, како ће се обављати службе током предстојећег највећег хришћанског празника Васкрса? Мислите ли да је владина мјера о забрани окупљања вјерника оправдана?   –Није нам било лако да позовемо вјерне да се уздрже од прославе Васкрса у храмовима, што смо прије неки дан учинили. Прије тог јавног обраћања, од љекарског тима који руководи борбом против ове епидемије добили смо увјеравања да је стање изузетно озбиљно и да су мотиви за доношење мјера били искључиво медицинско-здравствене природе у циљу очувања здравља људи. Њима вјерујемо да је то тако, али нисмо толико наивни да не видимо да ову пошаст многи користе и за своје идеолошко-политичке циљеве. У том смислу смо имали и имамо дилему да ли су оправдане забране вјерских окупљања.   Као хришћанима нам је једнако важан онај свакидашњи хљеб којим се хранимо, колико и Хљеб небески Свето Причешће – од којег се никад не гладни Господ наш Исус Христос. Цјелокупно апостолско и светоотачко предање нам јасно поручује да смо Њему и обећаном нам Царству Његовом најближи у догађају Свете Литургије кад смо окупљени на једном мјесту сви заједно. И сама ријеч „литургија” (литу ергон), значи да је она „дјело народа”. Не може се као хришћанин бити равнодушан према немогућности да се окуп љамо на молитву, како нам је и сам Христос заповиједио, нити можемо тек тако, без озбиљног промишљања, пристати на такве прописе. То смо ипак урадили јер су оне привременог карактера и усмјерене су на чување наших ближњих, нарочито оних најрањивијих међу нама. Надамо се да ће ускоро да престану сви разлози због којих су ове мјере прописане и да ћемо се вратити нормалном, па и богослужбеном животу.   Готово свакодневно смо свједоци посљедица широм свијета опасног вируса корона, а велики број грађана је заражен у Црној Гори, док су нажалост четири особе преминуле. Какав је Ваш став о цјелокупној ситуацији о пандемији вируса корона?   –Ова пандемија, као и свака невоља која снађе људски род или појединца, увијек је одлична прилика да се подсјетимо на то колико смо крхка бића и колико бисмо били јадна и несрећна бића, када би посљедње слово нашега живота био гроб којим се заврши овоземаљски живот свакога од нас. Ако је то истина нашег живота, заиста је проклет дан кад се човјек роди. Богу хвала, то није тако. Нити гробом нестаје све оно што ми јесмо, нити смо толико несрећна бића. Створени смо по икони Божијој и намијењен нам је вјечни живот у благодати и љубави Божијој.   Да бисмо стигли до вјечнога, потребно је да овај свој живот не живимо као да је наш гроб посљедња истина о њему, већ да живот темељимо на Гробу Господњем, а то је Гроб Животворни, који побјеђује сваку трулежност, смрт и ништавило. Свака пандемија (буквално на грчком: сви људи, сав народ) нас још подсјећа да смо сви рођени једнаки и да нам је свима потребна братска помоћ и брига да бисмо се опоравили ма и од најмање болести. Овај свијет је много пропатио од нас људи и нашега гријеха и немара. За разлику од вируса, који нам не чини зло свјесно и намјерно, ми смо често једни другима гори од звијерова, живјећи на братомржњи, подјелама, диобама, саможивости…   Како доживљавате Владине мјере о спречавању ширења вируса корона у Црној Гори? Са којим мјерама се евентуално не слажете?   –Као што рекосмо раније, мјере о укидању права вјерника на богослужење је озбиљна одлука, која је морала да буде донесена у једном отвореном дијалогу. То је једно од најосјетљивијих људских права и његовом ограничавању се мора приступати изузетно опрезно. Имамо утисак да је у Црној Гори управо најлакше о њему одлучивати, а баш у Црној Гори Светог Василија и Светога Петра не би смјело да буде тако.   Што се осталих мјера тиче, тешко нам је да их објективно процјењујемо будући да немамо довољно стручних знања и сазнања о њима. Вјерујемо да су донесене од стране људи који знају шта раде. Као што нам не прија кад нас људи потпуно неупућени у вјеру, понекад чак и активни богоборци, уче теологији и црквеном предању (оснивајући као безбожници чак и „цркву”), тако не желимо да упаднемо у искушење да прописане мјере коментаришемо више него што то можемо и морамо имајући у виду нашу одговорност не само према православним вјерницима.   Оно, међутим, што нема директне везе са суштином мјера и наредби у вези са епидемијом, него се тиче кажњавања због њиховог неиспуњавања, производи код великог броја грађана додатни неспокој. Наиме, вишеседмично лишавање слободе или драконске новчане казне које су потпуно несразмјерне животном стандарду и примањима огромне већине грађана приличе полицијским режимима (не живимо ми ваљда у таквом?), који владају методама казни и строге контроле грађана. Видимо да то у другим европским земљама, нити у Сједињеним Америчким Државама предсједника Трампа, није тако ни у овом тренутку. Утјеривање страха није добар начин за одржавање дисциплине, јер дугорочно производи супротне ефекте, особито код нас гдје тај страх траје седамдесет година.   Какав је Ваш став поводом владине одлуке о објављивању списка имена лица у Црној Гори која се налазе у самоизолацији?   –С обзиром на кварљиву људску природу и лоше склоности човјека ка налажењу спољашњег кривца за све своје невоље, не можемо да увидимо никакву корист у објављивању таквог списка. Ако је разлог био омогућавање лакшег праћења људи који не поштују изречене им мјере, иако, наравно, сматрам да треба да их поштују, сматрам да је Влада изабрала изузетно лош начин за контролу, прије свега због веома лоших посљедица по чојство и људско достојанство оних који потказују „преступнике”.   Кроз нашу историју смо имали доста људи који су шпијали, али су их се и њихова братства стидјела, а име им је остајало наружено за многе вјекове. Влада је морала да осмисли неке много боље механизме, а не да чувајући здравље, подстиче нездраво и неморално понашање грађана. Уколико будемо имали друштво пу но оних који ће бити спремни да једни друге пријављују као преступнике, што отвара могућност за велике злоупотребе, које смо имали прилике да добро упознамо и у нашем друштву (Голи оток) тјелесно здравље нам неће пуно користити.   Када очекујете наставак преговора са Владом око спорног Закона о слободи вјероисповијеети?   –Већ заказани други састанак Експертских тимова Владе и Епископског савјета Српске православне цркве у Црној Гори је отказан због актуелне епидемије. Очекујемо да се преговори наставе и, надамо се у Бога, успјешно заврше, одмах након што се епидемија заврши.   Није згорег поменути да у овом тренутку и даље стоје сви разлози због којих смо започели са активним отпором безаконог Закона о слободи вјероисповијести. Уколико не буде дошло до договора, којем се надамо и увијек смо га тражили, нећемо имати избора него да се и даље боримо за своја права. Желимо да вјерујемо да за тим неће бити потребе.   Православни вјерни народ Црне Горе је, заједно са свима другима грађанима, који су нам се придружили, на чему им и овај пут благодарим у име свих, показао изузетну одлучност, која је, мишљења смо, свима јасна. „Не дамо светиње” је дивни усклик радости и молитве, који се уврстио међу најкарактеристичнија обиљежја хришћана нашега времена у читавом свијету.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Великим данима спомена на Христово страдање и ишчекивање најсвјетлијег дана Христовог Васкрсења, обраћамо се православним хришћанима и свим грађанима Црне Горе са пастирском бригом и одговорношћу. Ни током цијеле календарске године, а ни у животу човјека и свијета, нема значајнијих дана од ових који су пред нама. Побједа живота над смрћу  јесте суштинска, прва и посљедња, еванђелска порука. И ми у њу вјерујемо. То је вјера наших предака. У том духу и са таквом вјером и надом стојимо и усред овог искушења са смртоносним заразним вирусом. Све што доноси смрт и раздвајање је привремено, живот је вјечан, а човјек бесмртно биће.     Знајући да нам је свима као људима подједнако потребна брига и о души и о тијелу, позивамо вјернике наше Цркве да празник Васкрсења Христовог прославимо уз поштовање и црквених и здравствених правила. Уз поштовање поретка Цркве, али и стручних препорука здравствених служби. На поштовање љекарских препорука у јеку епидемије смо позивали у свим нашим саопштењима ( почев од 13. марта до данас ) и владали смо се по њима. Од 13. марта не организујемо црквене скупове (литије, предавања, часове хорова или вјеронауке…), а од 22. марта богослужења у храмовима обављамо без непосредног присуства вјерног народа. У току Васкршњег поста смо позивали вјернике да молитве обављају у својим домовима, а да сваку дилему разрјешавају са својим свештеником. Наша је пастирска препорука била да се сви заједно стрпимо до Васкрса.   Међутим, ових дана су представници Митрополије црногорско-приморске имали састанак са најмјеродавнијим љекарским адресама у Црној Гори. На том састанку смо непосредно увјерени да опасност смртоносне заразе није прошла и да су пред нама не само дани прослављања Васкрса него и дани обавезне и појачане пажње у вези опште здравствене заштите. С тим у вези, молимо и позивамо све православне вјернике да – као и током поста – и на сам дан Васкрса испоштују препоруке и упутства медицинске струке. Васкршње службе, које ће служити митрополит и сами свештеници, ће се, ради духовне утјехе и учешћа, уживо преносити путем црквених медија (будући да нисмо добили простор на Јавном сервису, једине државне телевизије у региону која неће директно преносити васкршња богослужења), а Свету тајну причешћа, храњење Хљебом Живота, обавићемо, уз Божију помоћ, по Васкрсу – чим се за то укаже прилика. Вјерујемо и надамо се да неће проћи пуно времена и до тога дана. Исто тако, све вас молимо да сва питања везана за духовни живот рјешавате искључиво са својим свештеником и духовником. Ми и овом приликом приносимо молитве за све болеснике и здравствене раднике који својим служењем ближњима и болнима свједоче Христа Бога Љубави, распетог за живот и вјечно здравље свијета. Литургија се иначе служи ”за све и сва”, за присутне и из оправданих разлога одсутне.   Нажалост, не можемо да прећутимо и болну чињеницу да, током трајања епидемије, одређене структуре власти у Црној Гори злоупотребљавају општу невољу, па и рестриктивне здравствене мјере како би се, по сваком могућем питању, обрачунавале са Црквом. Гомила непримјерених текстова, објављених ових дана у режимским медијима, били су само припрема за скандалозни поступак подгоричке полиције на Цвијети када је, без јасног образложења и конкретног повода, на саслушање приведен црногорски митрополит г. Амфилохије са десет свештеника. Савјет за грађанску контролу рада полиције Црне Горе је утврдио да је у том случају полиција направила читав низ пропуста, међу којима је и неадекватна заштита, себе и других, од могуће заразе вирусом! Бројни су позиви страних амбасада и вјерног народа на адресу Митрополије у којима је исказано интересовање за овај случај и протести због злоупотребе полицијских овлашћења.   Не могу се оправдати, а ни разумјети политичари који и овакве околности злоупотребљавају у борби са неистомишљеницима. Умјесто да се ради на свенародном јединству и да се кроз дијалог дође до најбољег договора – полиција и тужилаштво се обраћају вјерном народу и свештенству језиком пријетњи, а свештеници се приводе! Схватамо да нема никакве сумње да би саборно литургијско окупљање на Васкрс са вјерним народом било злоупотребљено како би се Црква по ко зна који пут лажно оптужила за ”антидржавну дјелатност” и сличне лажи. Све вас позивамо да не не дајемо повода да они који Цркви не желе добро остварују своје намјере и тако нам загорчају велики празник. Поред свега горе реченог, јасно је да ћемо након овог позива на поштовање прописаних мјера скинути тешко бреме оним часним и честитим државним службеницима који су, због коре хљеба и опстанка своје породице, невољно принуђени да извршавају наређења против Цркве. На тај начин ћемо, поред осталог, испунити и ријеч апостолску: ”Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов” (Гал. 6, 2).   Исто тако молимо да престане ширење још једног тешког гријеха према ближњему којем служимо ових дана – осуђивање и лажно свједочење на ближње своје. Чувајмо га се и нека нам заповијест Христова буде водиља у томе: ”Који је међу вама без гријеха нека први баци камен” (Јн. 8, 7). Клеветање, шпијунирање и брутални прогон неистомишљеника, осим што су гријеси пред Богом којим се угрожава вјечно људско достојанство, такође су и нечојски поступци који срамоте и међу људима онога који их чини.   Драга браћо и сестре! Ово су разлози због којих ће се – све ако је неко то и заборавио – Црква ангажовати, у првим данима редовног стања, да се обнове протестне литије против оних који би да озаконе безакоње и да продубљују подјеле и мржњу међу људима. Непријатности које су се десиле на Златици на Цвијети нека буду разлог за нашу повећану духовну будност и да ничим не нарушимо радост и светост васкршњег јутра, да никоме не дамо повода за свађу и сукобе, а посебно не онима који их, очигледно, жељно ишчекују и подстичу. Довољно је да знамо да је митрополит са подгоричким свештенством поднио посљедњу непријатност учествујући у Христовом распећу и Његовој васкршњој побједи над неправдом и смрћу.   Све вас поздрављамо поздравом вјере, наде и вјечне Љубави: Христос васкрсе!   Из Митрополије црногорско-приморске
×
×
  • Креирај ново...