Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Шта (не)исповеда епископ Максим Васиљевић?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 11 минута, Протомајстор рече

@Golub Дај, не тролујмо сендвичарима тему. :0212_rolleyes:

АВва римски се сам наместио... :)  штоно би рекли шумадијски сељаци: сам пао - сам се убио! :krstix:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Golub рече

АВва римски се сам наместио... :)

Брт, ово ти је као Роршах: асоцираш се по себи. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Zoran Đurović рече

Брт, ово ти је као Роршах: асоцираш се по себи. 

Сви се ми асоцирамо по себи... :)   рече Сократ, испи течност и остаде жив! 

у озбиљне ствари треба унети и шалу, иначе... :catfight

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Golub рече

Сви се ми асоцирамо по себи... :)   рече Сократ, испи течност и остаде жив! 

у озбиљне ствари треба унети и шалу, иначе... :catfight

Митрофан је сада добио и извештај. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Овај Авин текст није концизан и то му је мана. На њега додајем неколико својих примедби на интервју Владике Максима у НИН-у. Коментар је предугачак, али су тачке кратке. Примећујем да Владика Максим прибегава једној врсти кривотворења истине, које бих назвао сфумато-кривотворење. (Сфумато је сликарска стилска фигура коришћења задимљеног, замагљеног прелаза уместо оштрих црта и прелаза, која је карактеристична за слике Леонарда да Винчија.) Речи Владике Максима су пажљиво биране, тако да могу истовремено да значе и чисто субјективан осећај и објективно стање ствари. Томе прибегавамо када желимо да не кажемо истину, а да, због заваравања савести или кога другог, ипак не искажемо лаж.

1) Макс каже да је са ,,многобројним" другим архијерејима тражио ванредни Сабор. У питању је њих 14 од 42, што је трећина. Јесте да 14 није мало и да се употреба речи многобројно тиме може оправдати, али је то у реалности само 1/3 епископа. Они су сви били ту и њих 28, дакле, то није хтело да потпише, што је дупло више владика! Човек који жели да избегне сваку манипулацију би то управо тако рекао: нас 14 је хтело, њих 28 није хтело. Неупућени читалац овако стиче утисак да неки (малобројни) Синод злоупотребљава своју позицију и узурпира израз слободног гласа многобројних владика.

2) Макс каже да они који га смењују треба да чују и другу страну. То је опет једна манипулација чињеницама, јер они су ту другу страну већ чули у мају. Шта то има ново да се чује? Неупућени читалац овако стиче утисак да чланови Синода уопште неће да чује другу страну, а и не помишља да се управо у мају водила озбиљна и опширна расправа о томе. Човек који жели да избегне сваку манипулацију би рекао: ми смо на Сабору у мају разговарали доста о томе, али ја сада имам нешто ново да кажем, што тада нисам, а они неће да ме чују. Притом, не представљају ли опширни и јавни текстови Владике Давида управо то слушање и разматрање друге стране? Зашто Макс бар не одговори на те текстове?

3) Макс ниједном не помиње своје покајање у мају. Човек који жели да избегне сваку манипулацију би рекао: ја сам погрешио то и то, покајао се пред Сабором и Сабор је моје покајање уважио. Напротив, ми имамо врло јасну Патријархову реченицу у писму Таси, која каже да је Макс након покајања опет наставио по старом.

4) Макс каже да руководство Универзитета најбоље зна чиме се поштује а чиме крши његов статут. Дакле, он своју професуру искључиво хоће да самерава универзитетским правилима, избегавајући да помене ноторну чињеницу да ПБФ има специјалан статус, те да Универзитет нема ништа са његовима учењима и благословом Патријарха, од којих у првом реду зависи професура на ПБФ. Макс то овде говори позивајући се на образложење одлуке која се ,,претежно" повезује са статутом Универзитета. Мени није доступан текст одлуке, па не могу да судим. Али, сви који прочитају релевантне текстове Владике Давида, члана Синода, наћи ће апсолутну претежност на страни Максових учења и делања.

5) Макс је задивљен деловањем ректорке Поповић. По мом, недоказивом и субјективном мишљењу, она је изабрана за ректорку зато што је лезбејка. По мом, мање недоказивом и мање субјектвином мишљењу, она је, управо зато што је лезбејка, у погледу позиције ректора недодирљива. Она се, притом, првих дана опирала студентима, а тек онда, када су колонијални управници проценили ситуацију, она је одлучила да стане на страну студената. И Макс је тиме задивљен. Да је она неки истински ректор, студенти никад не би ни дошли у ситуацију да протестују. Притом, ти студенти су стандардна екипа иза које стоје невладине организације. Ректорка је део фронталног напада на српски народ. И она и Вучић су актери колонијалних интереса. Ректорка је баш тих дана своје херојске борбе доделила почасни докторат Џудит Батлер, која је филозоф-пропагатор најекстремнијег вида порицања појмова мушко и женско, мајка и отац, син и ћерка итд. По Џудит Батлер, Владика Максим није мушкарац, него је његово мишљење да је мушкарац пројектовање његове агресивне воље за моћи на себе и свет око себе. То све отворени Максим, који се диви Таси на његовом без длаке језику, ништа не помиње.

6) Макс примећује парадоксалност ордену Вучићу који говори о разграничењу, док Црква то назива издајом. У реду. Али, како Макс не примети парадоксалност да њега интервјуишу управо они који се исто залажу за пријатељско признавање арбанашке сецесије? И како не примети да га интервјуишу они који иначе немају везе са Црквом и на њу гледају титоистичким очима? Тај му парадокс није пао на памет. У суочавању са овим очигледним парадоксима можемо закључити да се ради само о спољашњима парадоксима, а о унутрашњој сагласности. Човек који би желео да избегне сваку манипулацију, поменуо би и тај парадокс да медији који отворено пропагирају признавање терористичке државе на Косову и Метохији - НИН, Danas и Blic, који су, дакле, апсолутно противни односу Сабора према истом питању, да ти медији заузимају страну и очигледно фаворизују одређене владике, међу којима је управо он, Србин Максим, који сматра да Орден Светог Саве припада Србима на Косову и Метохији.

7) ,,небивали преседан у историји Православља" - Опет једна манипулативна формулација. Зашто? Па наука се тек развила у задњих 150 година и Црква никад није ни имала сличан изазов. Црква се увек бавила актуелним изазовима - однос према икони (ликовном стваралаштву), према етнофилетизму итд. Неко је пре 1400 година могао рећи: па ово је небивали преседан да се Црква бави питањем сликарства!

8) Макс манипулативно третира ТЕ и науку као једно, па отуда следи да је однос према ТЕ однос према науци. Једно је теорија о температури језгра Сунца, а друго теорија о настанку човека. Јер, прва теорија нема никакве импликације по веру Цркве, а друга има, и то најрадикалније. ТЕ је неспојива са православним Предањем. Има више аспеката те неспојивости, али узмимо само христолошки аспект као основни. О томе је Владика Давид подробно писао. Уз то, заступници ТЕ су најрадикалнији порицатељи хришћанског Предања и вере и сами они на све начине доказују како ТЕ нужно искључује веру у Христа. Ричард Докинс, професор еволуционизма на Оксфорду је најгласнији од њих. Став према ТЕ Владике Маскима о њеној плаузибилности превиђа радикалне и нужне импликације по живот и сва практична питања у животу, што није превидео Ниче, који је полазећи од ТЕ као истините, јасно закључио да је појам културе, појам права, појам етике као такав онда бесмислен. Ниче се спрдао са онима који комбинују ТЕ и хришћанске вредности.

9) Да ли је непоштено и кукавички то што Макса не помиње Давидове текстове који су се исцрпно бавили тиме - тим Максимовим ставом? Човек који би желео да избегне сваку манипулацију, рекао би: ,,Ево, мој брат у Христу владика Давид, који је члан Синода, написао је неколико текстова о овом проблему и исказао супротно мишљење од мога. Позивам све читаоце да прочитају и Давидове и моје текстове о овој теми и да донесу свој суд." Максим обавезно пази да не помене Давида, иако помиње имена Григорија, Иринеја, Атанасија и Амфилохија. Давид је апсолутна непознаница за јавност и долазак до његових текстова био би опасан за Максима. Зато он прећуткује његово име. Баш онако као што Ћулибрк прећуткује Ломпарово име када поставља питање о одбијању учешћа и помиње само Матију Бећковића. Лако је приметити да другосрбијанци никад не помињу Ломпарово име.

10) О Давидовој примедби за таоизам. То што Максим ту своју идеју релативизује тиме што каже да је некога цитирао, уопште не мења ствар. Јер тај цитат, на крају текста, долази као закључак и смисаоно тежиште текста је на њему. То није цитат који подразумева дистанцу аутора од цитата, него приклањање цитату као свом изразу.

11) Максим је за већу транспарентност Цкрве, али је за то да се његово покајање не помиње у саопштењу, па је звао Владику Иринеја Буловића да то избаци. А Владику Давида и његове тесктове уопште не помиње.

12) Било је планирано да сви православни патријарси дођу на прославу, те многи представници других верских заједница. Међутим, Москва и Цариград не саслужују и то је било немогуће. Нама је циљ мир, а не да сада зовемо Русе и друге и тако доливамо уље на ватру. То све Максим зна, али не помиње, него напротив, критикује Цркву због тога.

13) Макс истовремено каже да Украјинци не испуњавају канонске услове за аутокефалију, а одмах додаје - логички немотивисано претходном реченицом, али свом циљу сагласно - да је Онуфрије сам био потписник захтева за аутокефалију некад. И онда иде закључак да је феномен аутокефалије данас у кризи. Пазимо: ако је Онуфрије данас Митрополит у Украјини и он није тражио аутокефалију, онда аутокефалија не може да буде ни дата. То што је он некад потписао тражење, то евентуално говори о Онуфријевом вагању, промени, дволичности, штагод, али он је канонски поглавар тамо и он увек наглашава да није тражио аутокефалију. Друго. Ти којима је Вартоломеј дао аутокефалију су људи који уопште не припадају Цркви: или су избачени из Цркве као Дедеић и Артемије, или нису никад ни били крштени у Православној Цркви. Како је могуће да они који нису чланови Православне Цркве добију аутокефалност? И зашто то Максим не помиње? Шта ради човек којем је стало до кривотворења истине - уопштава конкретне чињенице у неке неодређене социолошке појаве: феномен кризе. Дакле, један једини патријарх одлучи да да аутокефалију против сваког канона и здравог разума и то онда представља неки општи црквени феномен? Човек који жели да избегне сваку манипулацију само би упутио на текстове Владике Буловића о овоме или укратко сажео његове речи. Ако Макс већ цитира Иринеја Буловаћа поводом деликта мишљења, може да га цитира и овим поводом. А ако се не слаже са њим, зашто не напише јасан одговор на те Иринејеве текстове?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Zoran Đurović рече

Митрофан је сада добио и извештај. 

Не бламирај се са Митрофаном! Он је пре свега монах!

Честит и поштен владика, на њега не могу да утичу тајкуни и политичари, као на ове твоје синодалце, па да деле, (након примљених пара)  ордење шаком и капом...

Ево и Јован окачи орден Малом, дао човек лову и примио орден: 

WWW.POLITIKA.RS

ЛАЗАРЕВАЦ – Министар финансија Синиша Мали примио је данас у Лазаревцу орден Великомученика Крагујевачких првог степена Српске...

не бих ни веровао да политика није објавиле вест! 

Митрофан је сачувао Нијагару да не оде у раскол... а није му ишло ни у џеп, ни из џепа... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Интересантан текст. Авва Римски је у много чему погодио хоботницу у главу. Максим је добрим делом раскринкан. Биће још интересантније у будућности. Али видимо да у реалности па чак и на форуму Поука, хоботница се брани на разне начине. Погођена Загоровом секирицом у главу она се својим краковима копрца и брани. Својим крацима почела је истовремено да свира у двадесет требињских тамбурица да би покрила наготу Максимове издаје. Почела је да реагује - Само јако. Гневом. Шалом. Подметањима. Лажним загрљајима. Претњама. Плакањем у огледалу. Гледањем у очи. Гледањем у сунчане наочаре. Жељом да му украду интелектуалне Рејбанке. Ковањем плана да му очи ископају. Скривањем трагова. Немоћним плачем уз детиње дурење. Мимикријом. Политиканством. Вриштањем до границе непристајања. Припремањем пене за трајно аввино бријање. Телефонирањем уз позиве на мир. Провокацијама уз позиве на рат. Итд ... Авво! Не дај се. Ни Загор се никада није предавао. Удри без оклевања секирицом у мозак тамбурашког пројекта.   

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Неко тамо рече

Интересантан текст. Авва Римски је у много чему погодио хоботницу у главу. Максим је добрим делом раскринкан. Биће још интересантније у будућности. Али видимо да у реалности па чак и на форуму Поука, хоботница се брани на разне начине. Погођена Загоровом секирицом у главу она се својим краковима копрца и брани. Својим крацима почела је истовремено да свира у двадесет требињских тамбурица да би покрила наготу Максимове издаје. Почела је да реагује - Само јако. Гневом. Шалом. Подметањима. Лажним загрљајима. Претњама. Плакањем у огледалу. Гледањем у очи. Гледањем у сунчане наочаре. Жељом да му украду интелектуалне Рејбанке. Ковањем плана да му очи ископају. Скривањем трагова. Немоћним плачем уз детиње дурење. Мимикријом. Политиканством. Вриштањем до границе непристајања. Припремањем пене за трајно аввино бријање. Телефонирањем уз позиве на мир. Провокацијама уз позиве на рат. Итд ... Авво! Не дај се. Ни Загор се никада није предавао. Удри без оклевања секирицом у мозак тамбурашког пројекта.   

Ne mešam se puno i sinoć su pominjali Maksima na Utisku.

Mnogo mi se svidja rečenica Vladike Atanasija. "Vladika Maksim je pohvala pravoslavlja!"

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Неко тамо рече

хоботница се брани на разне начине.

:)) baca mastiljavu tecnost da zavara protivnika ( u Max slucaju prodaje maglu ) i kao kameleon menja boju i utapa se u okruzenje ( u Max slucaju preodeva se u liberalnog opozicionara branitelja demokratskocivilizacijskih tekovina )

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Неко тамо рече

Авво! Не дај се. Ни Загор се никада није предавао. Удри без оклевања секирицом у мозак тамбурашког пројекта.   

Летос им написах да само тровање оловом може да ме заустави. Мада у визији видех да рекоше да би било претерано, односно штетно по њих. Уредно ћу наставити да их каштигам без милости.   

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У четвртак, 14. новембра 2019. лета Господњег, православни житељи Футога прославили су храмовну славу – свете заштитнике Козму и Дамјана.     Уочи славе богослужено је празнично бденије које је предводио протојереј-ставрофор Ђорђе Ђурђев, парох новосадски, а на дан молитвеног празновања светих бесребреника Козме и Дамјана светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Миливоје Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење свештенства Епархије бачке. Литургији је присуствовао господин Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе са верским заједницама и велечасни Антун Копиловић, жупник Римокатоличке Цркве у Футогу, као и ученици верске наставе предвођени вероучитељима. После прочитаног јеванђелског одељка беседио је прота Миливој.   Звучни запис беседе проте Миливоја Мијатова   За певницом је појао хор Свети Јован Дамаскин из Новог Сада.   Вечерњим богослужењем је началствовао протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, а саслуживало је више свештеника и ђакона. Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије благосиљао је славске дарове – колач и кољиво.     Беседећи, владика Исихије је честитао храмовну славу свештенству и верном народу.    Звучни запис беседе Владике Исихија   Овогодишњи кумови храма, Зоран и Весна Јурошевић, предали су кумство Мирку и Ради Бјелобрк.     У оквиру прославе храмовне славе у Футогу су одржани Световрачевски дани. Са посебном радошћу Футожани су, ове године, угостили певачку групу Културно-уметничког друштва Божидар Мицић из Велике Хоче, који су, својим певањем, увеличали празничну радост радост.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј присуствовао је 14. новембра 2019. године, на Бајском гробљу у Суботици, сахрани велечасног др Андрије Копиловића. Владика Иринеј је, у име Епархије бачке и у своје лично име, упутио саучешће родбини и пријатељима покојног Андрије Копиловића, благодарећи за сву братску сарадњу, пријатељство и љубав.   Звучни запис беседе Епископа Иринеја   Велечасни др Андрија Копиловић био је добитник признања „Про урбе“ и почасни грађанин Суботице. Обављао је многе високе црквене функције. Био је проректор Теолошко-катихетског института Суботичке бискупије, председник Католичког института за културу, историју и духовност Иван Антуновић, а био је и жупник у Александрову.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије служио је данас, 14. новембра, Свету архијерејску литургију у манастиру Св. Врача Козме и Дамјана у Зочишту, поводом манастирске славе ове свете обитељи.     Владици је саслуживало свештенство и монаштво Рашко призренске, Црногорско-приморске, Нишке и Бањалучке епархије, уз молитвено учешће великог броја народа.   Честитајући празник и славу ове свете обитељи Преосвећени Епископ Теодосије је казао да данас славимо Свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, чије мошти се налазе у овом храму и силом Божијом чудотворе како некада, тако и у ово наше време:   „Св. Козма и Дамјан браћа по телу добили су посебан дар од Бога да могу да лече и исцељују, не толико својом лекарском вештином, колико силом и благодаћу Божијом. Именом Божијим исцељивали су многе болести, како код људи тако и код животиња, и тако испуњавали реч Божију делатну која оживотворава, ствара, лечи и исцељује.“   Даље је подсјетио Преосвећени да Свети врачеви тај дар од Бога нису присвајали као своје, јер Бог нам даје многе дарове, а ми треба да Му на томе благодаримо и да тим даровима помажемо ближње своје.   „Ми смо свједоци, ево 20 година како је наш народ претрпео велико страдање и егзодус, када су морали да напусте ове крајеве. Исто тако напустили су и монаси ову свету обитељ, јер је претила велика опасност 1998 – 1999. године. Игуман и братија су били заробљени и одведени из манастира, али молитвама Светих бесребреника су се спасили. 2004. године храм је био миниран и сравњен са земљом, конаци запаљени. Ово је било пусто место, али су верници и тада долазили да се моле на темељима срушене цркве јер су знали да се сила Божија управо пројављује тамо где се страда.“   Појаснио је да су верни и тада знали да су Свети Козма и Дамјан, иако њихове мошти физички нису биле присутне, невидљиво присутни и да и даље дају исцељење свима који са вером приступају.   „Десило се предивно чудо да је ова света обитељ поново васкрсла, обновила се како физички, тако и духовно. Отац Стефан са братијом овде служе Господу, дочекују вернике, читају молитве и прослављају Бога који је све нас прославио својом љубављу и страдањем.“   Господ, како некада тако и данас, преко светих и светих моштију исцељује, казао је владика и исказујући благодарност Богу на томе, помолио се Господу да сачува ову свету обитељ, умножи братство, љубав и слогу у нашем народу.   „Само ако будемо сложни у Христу и окренути једни другима, ако будемо гледали у лице једни других и радовали се несебично без зависти, тада ће Господ бити међу нама и подарити нам оне бесцене дарове које је подарио и апостолима и светима. Са тим даровима да помажемо друге и да будемо милостиви јер је милосрђе највећа врлина код људи и пред Богом највише нам отвара двери вечнога живота“, поручио је владика рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије.   Домаћин славе ове године био је Владан Миленковић из Кососвске Митровице, а за наредну годину јавили су се Марко Шарић и Дарко Станковић из Ораховца и Срђан Живковић из Угљара.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Пошто се причести светим Тајнама, свештеник се окреће према народу и показујући Светињу, позива оне који су вољни да се причесте, заповедајући им да приступе са страхом Божијим и вером; наиме, да не презру свете Тајне због њиховог скромног изгледа, да не оклевају због тога што оно у шта верују превазилази разум, него да приступе имајући сазнање о вредности светих Тајни и верујући да оне нуде вечни живот онима који се њима причешћују.     2. Да би показали своју побожност и своју веру, верници се клањају, благосиљају и исповедају Божанство Исуса, за Кога верују да је у светим Тајнама; а да би своје славословље учинили блиставијим, користе се Пророковим речима: „Благословен Који долази у име Господње;… Бог је Господ и јави се нама“.    „Ја сам дошао, вели Господ, у име Оца својега, и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.“ То је својствено правоме Господу, то приличи Јединородноме Сину, да прославља Свога Оца. Одбеглом слузи пак својствена је самовоља и отпадништво.    Знајући то, и научивши шта је то што доброг пастира разликује од вука, пророк Давид још издалека благосиља Онога Који долази у име Господње. А Господом сматра Оца и вели да Онај Који се појавио јесте Сам Бог. Тим речима и верници благосиљају Христа, Који долази и сада се пред њима појављује.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије служио је данас, 12. новембра 2019. године, поводом ктиторске славе манастира Грачаница, свету архијерејску Литургију у овој светињи СПЦ.    Звучни запис беседе   Преосвећеном Владики саслуживало је више свештника из Епархије, а у служби су молитвено учествовали и мештани Грачанице, околних села, као и ученици и наставни кадар основне школе „Краљ Милутин“. Током литургије свечано је обављен и чин монашења, известио је КИМ Радио. Како је Радио Слово љубве известио Димитрије Радић, Владика Теодосије је у чин расе произвео монахињу, дајући јој име по Светој великомученици Злати Меглинској.   У извештају КИМ Радија стоји да је Владика Теодосије казао да се данашњим празником прославља највећи српски владар, те да је ”данашња слава радост за све нас”.   “Нека је срећна слава и нека нас Господ одржи у свему што је добро, у све дане нашег живота, да славимо наше светитеље, али и да се водимо њиховим путем, да подражавамо њихов пример, њихов живот. Само ћемо тада засигурно ићи ка правом циљу, а то је Царство Небеско, вечно царство Христово које никад не престаје, које је у векове векова”, рекао је Владика.   Након Литургије, Владика је орденом Светог Краља Милутина одликовао извршног директора „Путева Србије“ Зорана Стојисављевића и генералног директора „Магистрале Београд“ Небојшу Башчаревића за посебан прилог у обнови и изградњи путева ка манастирима, као и Горана Јоргића из Грачанице за несебичну помоћ светињама.   „Нека Господ благослови труд свих који чине добро, како цркви, тако и нашем народу, а има их доста широм света. Ово што ми повремено доделимо неко признање наше цркве, то је само једна кап у мору, ако узмемо у обзир све оне које чине нашој цркви, а Господ зна њихова имена”, казао је владика.   Пригодним програмом у манастирском дворишту основна школа „Краљ Милутин“ обележила је свој дан. За разлику од осталих школа на централном Косову, у ОШ „Краљ Милутин” се број ђака из године у годину повећава, па тако ове године школу похађа 780 ђака.     Извор: Радио Слово љубве

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...