Jump to content
Sign in to follow this  
александар живаљев

Сусрет делегација СПЦ и Васељенске патријаршије: Без приближавања око Украјине, проблем цркве у Мк надлежност СПЦ, боља атмосфера између двеју цркава...

Rate this topic

Recommended Posts

Povodom susreta predstavnika SPC i Carigradske patrijaršije

Bez približavanja stava oko Ukrajine

Razgovori visokih delegacija SPC i Carigradske patrijaršije krajem prošle nedelje nisu doveli do približavanja stavova oko ukrajinskog crkvenog pitanja, nezvanično saznaje Danas u visokim crkvenim krugovima.

Piše: J. T .28. oktobra 2019.
    
0508foto-BETAPHOTO-MILOS-MISKOV-678x382.
Foto: BETAPHOTO/ MILOŠ MIŠKOV

SPC se zalaže za sazivanje svepravoslavnog sabora na kome bi se rešio spor Carigradske patrijaršije i Ruske pravoslavne crkve oko ukrajinskog crkvenog problema, dok Carigrad insistira na svom istorijskom pravu da samostalno odlučuje o stepenu autonomije i samostalnosti pomesnih crkava kao u vreme dok je bio „drugi Rim“.

Delegacija iz Carigrada je, navodno, izrazila žaljenje zbog izjava pojedinih srpskih vladika da je Fanar pod uticajem svetskih centara moći. Obe delegacije su se složile da takve stavove treba izbegavati i probleme rešavati u miru bez međusobnih optužbi. Carigradska strana tvrdi da je bez obzira na Ukrajinu „bila i ostala za saborsko rešavanje svih problema“.

U vrhu SPC nezvanično se tvrdi da su se predstavnici dve sestrinske crkve prošlog petka u patrijarhovoj vili na Dedinju složili da je pitanje Crkve u Makedoniji pod nadležnošću SPC, jer je to navodno i stav Carigrada. Prošlog vikenda pojedini makedonski mediji spekulisali su da je Carigradska patrijaršija pokrenula postupak preispitivanja tomosa iz 1922, kojim je priznala ujedinjenu SPC u Kraljevini SHS na stepenu patrijaršije. Isti izvori u Makedoniji tvrde da je „makedonski crkveni slučaj“ bio glavna tema susreta na Dedinju.

U vrhu SPC nezvanično kažu da je povod za dolazak Carigradske delegacije u Beograd ukrajinski crkveni problem, ali da je tokom četvorosatnog razgora bilo reči o različitim pitanjima. Između ostalog i o nedavnoj centralnoj proslavi osam vekova samostalnosti SPC, za koju je srpska strana poziv sestrinskim pomesnim crkvama poslala pa povukla, posle čega je Carigrad u Nikeji i na Fanaru sam organizovao obeležavanje srpskog jubileja na kome, Odlukom srpskog Sinoda, nije bio nikog od srpskih crkvenih visokodostojnika.

 

Proceduralna greška?

U crkvenim krugovima spekuliše se da su pojedini članovi delegacije SPC u petak ocenili da je srpska strana napravila grešku kada u pozivu nije navela da je reč o proslavi „autokefalnosti“ nego o „rukopoloženju Svetoga Save za prvog srpskog arhiepiskopa“. Patrijarh Irinej je, tvrde isti izvori, pozdravio goste rekavši da je SPC oduvek poštovala Carigrad da i danas „voli Carigradsku patrijaršiju kao svoju majku Crkvu“. Petočlanu delegaciju Carigradske patrijaršije u Beogradu je predvodio mitropolit pergamski Jovan (Zizijulas), dok je Sinod SPC bio „pojačan“ sa dva mitropolita – crnogorsko-primorskim Amfilohijem (Radovićem) i zagrebačko-ljubljanskim Porfirijem (Perićem).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Иван Ц.
      “Само Господ може да нас извуче из ове кризе”, изјавио је на прес конференцији предсједник Владе Бугарске Борис Борисов.
      На питање новинара да ли се мјере, које је предузела Влада у вријеме пандемије корона вируса, тичу и Цркве г. Борисов је одговорио да је разговарао са Митрополитима и позвао их да вјерујући држе сигурно растојање у храмовима и да се врши дезинфекција простора и цјеливајућих икона.
      “Знам да ће многи противници Цркве, И атеисти рећи: Затворите цркве. За све друго, имам вољу, имам смјелост, , али то не могу да урадим., рекао је предсједник Владе, подвлачући јасно да такву одлуку “може да донесе само Свети Синод наше Цркве”.
      Извор : orthodixianewsagency.gr
      Бојко Борисов : Не могу да затворим цркве | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM “Само Господ може да нас извуче из ове кризе”, изјавио је на прес конференцији предсједник Владе Бугарске Борис...  

      View full Странице
    • By Иван Ц.
      “Само Господ може да нас извуче из ове кризе”, изјавио је на прес конференцији предсједник Владе Бугарске Борис Борисов.
      На питање новинара да ли се мјере, које је предузела Влада у вријеме пандемије корона вируса, тичу и Цркве г. Борисов је одговорио да је разговарао са Митрополитима и позвао их да вјерујући држе сигурно растојање у храмовима и да се врши дезинфекција простора и цјеливајућих икона.
      “Знам да ће многи противници Цркве, И атеисти рећи: Затворите цркве. За све друго, имам вољу, имам смјелост, , али то не могу да урадим., рекао је предсједник Владе, подвлачући јасно да такву одлуку “може да донесе само Свети Синод наше Цркве”.
      Извор : orthodixianewsagency.gr
      Бојко Борисов : Не могу да затворим цркве | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM “Само Господ може да нас извуче из ове кризе”, изјавио је на прес конференцији предсједник Владе Бугарске Борис...  
    • By Логос
      Атински архиепоскоп Његово Блаженство Јероним и Свештени Синод Грчке Цркве упутили су писмо министру просвете Ники Керамевси, тражећи од ње да свештенство нормално обавља Божанску литургију и друга богослужења иза затворених врата.     „То ће увелике олакшати свету мисију Цркве која има обавезу да се моли за здравље свог словесног стада, а такође ће имати пресудну улогу у одржавању мира међу лаицима", написао је архиепископ Јероним у свом писму. Штавише, Блажењејши је посебно поменуо храмове који се налазе у болницама, који се такође „утихнули“.    У писму Грчка Црква, преко Архиепископа, тражи дозволу за обављање Божанске литургије у манастирима у којима људи ионако живе у киновији, заједници.   Такође је нагласио да се опела морају служити у храмовима изван гробља, јер у многим сеоским гробљима нема храмова.   Блажењејши инсистира на преношењу литургија на друштвеној мрежи.   Наводи се да је ово писмо упућено још 19. марта 2020. године.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • By Логос
      Теолошка, пастирска и практична гледишта на тему свете тајне Евхаристије у доба Корона вируса у ексклузивном телефонском разговору за ”Саборник” износи Митрополит пергамски г-дин Јован Зизјулас.     Желимо да чујемо Ваше виђење садашње ситуације, јер Ваша теологија игра велику улогу у актуелној кризи.   Митрополит Јован Зизјулас: Моја теологија, нажалост, не може да се примени. У Грчкој су већ затворене Цркве, не врши се Литургија. Да ли у Србији служе?   С обзиром на одлуку власти да се ограничи број људи на једном месту, затим по питању кретања и удаљености једних од других, социјалне удаљености, најновија одлука Патријарха је да се служи у храмовима, али без присуства више од пет људи.   Митрополит Јован Зизјулас: То је прихватљиво.   У Америци су одлучили да буде свештеник, појац и црквењак, како би се служила Литургија и после тога да могу да имају свете тајне за причешће људи. Шта мислите Ви о томе?   Митрополит Јован Зизјулас: За мене, Црква без свете Евхаристије више није Црква. С друге стране, опасност преношења вируса другим људима намеће нам да чинимо што је неопходно, па макар и затворили Цркве. Грчка власт је донела драстичну меру пошто су врло озбиљне ствари у игри.   Многи постављају питање: шта каже Јован Зизјулас? Јер, сви знају да сте говорили да у Православљу не постоји ”приватна” Литургија.     Митрополит Јован Зизјулас: Литургија у садашњим условима ће се служити за живот света. Служиће је један свештеник како би омогућио народу да се причести. Не заборавимо, Литургија се служи и ”за оне који су одсутни из оправданих разлога”. То су они који не могу да дођу – а то су сада сви. Мислим да је прихватљиво решење да у храму служи свештеник са два-три човека. Како ће остале спречити да дођу, не знам. Мислим да је најбоље решење, уместо потпуног затварања цркава, да служи свештеник са пет људи. Дакле, у храму да се служи Литургија, али да се опасност преношења вируса сведе на нулу.   Грчка Црква ће преносити свету Литургију телеоптички. То ће неки учинити у Америци. Шта мислите о томе?   Митрополит Јован Зизјулас: Не слажем се са видео преносом свете Литургије. Ја сам затворен код куће и нема Литургије  на коју бих могао да одем. Међутим, ја нећу укључити телевизор да гледам Литургију. Сматрам то изразом непобожности. Непобожно је да неко седи и гледа Литургију.   Чули смо да ће верници у Грчкој пратити Литургију путем телевизије. Где ће се служити та Литургија?   Митрополит Јован Зизјулас: Мислим да ће пренос ићи из митрополитског храма. Лично не волим пренос Литургије путем телевизијских канала. У Грчкој постоји макар та једна Литургија која ће се служити у Саборној цркви. По мени је могло да се служи у више храмова, али постоји бојазан од ширења заразе.   На Литургији је неко присутан или није присутан, то смо већ читали код Вас. Шта да учини један хришћанин у недељу ујутро када је спречен да оде на Литургију у храм и остаје код куће? Шта бисте препоручили хришћанима за садашње прилике?   Митрополит Јован Зизјулас: Нека тај хришћанин седи код куће и нека се моли. Црква може да припреми неку врсту службе како би подстакла вернике да читају, рецимо, службу јутрења у својој кући, али не да читају службу Литургију. Литургија захтева присуство. Не може се у Литургији учествовати са дистанце, са удаљености. Дакле, нека се моле хришћани.   А када кажете ”молитва”, на шта тачно мислите? Да чита оно што зна од молитава или да им епископи или свештеници нешто предложе?   Митрополит Јован Зизјулас: Епархије могу да предложе неки типик молитве; по мени је довољно Јутрење недеље. Нека Црква разашаље текст Јутрења, на пример, да га верници читају код куће у то време када је Литургија. Телевизијски пренос Литургије није исправна ствар. С друге стране, добро је решење да Литургију врши свештеник са два, три члана и ако могу да шаљу Свето Причешће верницима. Колико знам, то је сада тешко јер ми данас немамо ђаконе који би разносили верницима Причешће. У древној Цркви су одсутнима носили свето Причешће. Према томе, ако тога нема, нека буде Литургија са макар пет људи.   Шта препоручујете верницима у погледу појединачне молитве сваког хришћана?   Митрополит Јован Зизјулас: Верници треба да наставе да се моле, да узносе своје појединачне прозбе Господу.   Како бисте Ви назвали ово стање и ситуацију, пошто је ово сада ванредно? Рекли сте, Црква без Евхаристије није Црква, и треба Евхаристију сачувати. Овај тип или форма Евхаристије, како бисте је Ви назвали, да се не претвори у ”приватни” чин?     Митрополит Јован Зизјулас: Уколико на Литургију дође пет људи она тада није приватна Литургија. Важно је да дођу они који нису у опасности и који не доносе опасност другима.   По питању опасности, међутим, нико не може рећи да нема опасности по том питању преношења.   Митрополит Јован Зизјулас. Како нам саопштавају здравствени радници, опасност се своди на минимум ако се држи одстојање и поштују хигијенске мере.   Дакле, искључено је да Евхаристија буде сведена на приватну ствар. Ако се врши Литургија у присуству неколико верника та је опасност избегнута.   Митрополит Јован Зизјулас: Боље је тако него да имамо потпуно затворене Цркве.   Поједини сматрају да у овом случају лимитираног учешћа верника више не постоји Црква као евхаристијска општина и сабрање и због тога кажу да не треба да се врши Евхаристија. И додају: ако се пак не врши (што је мимо наше воље и жеље), тада нас неће оставити Бог. Зато питају: ако немамо сабрану црквену општину, зашто да служимо такву ”ограничену” Литургију?   Митрополит Јован Зизјулас: Заједница (κοινωνία) или општина (κοινότητα) никад није потпуна у смислу учешћа целокупне заједнице. Увек је присутна једна мањина која, међутим, представља или заступа све оне који су одсутни. И ми се, наравно, молимо за све оне који су ”одсутни из оправданих разлога”, тј. који су спречени да присуствују. То није нека новина у нашој Цркви. Увек су постојали они који одсуствују са Литургије. Oни који у њој учествују молили су се за оне који су одсутни. Као што знамо, неко може да буде одсутан због тога што је болестан или зато што је на путу. Међутим, неко може да буде одсутан и због тога што му држава због ванредних мера не дозвољава да присуствује. Ту не постоји суштински проблем јер постоји заједница или општина оних малобројних. Боље је да имамо заједницу малобројних, него стање у коме нема никога на евхаристијском сабрању.   Поједини сматрају да они који учествују у овој Литургији са три, четири члана да су они ”привилеговани” и да су тиме у предности у односу на друге?   Митрополит Јован Зизјулас: Шта значи привилегован? Ти који су присутни би итекако желели да и други буду ту присутни, али су свесни да не могу. Они на то не гледају са ликовањем или задовољством што других нема. Свесни су да собом представљају оне који су одсутни.   Дилема коју неки имају гласи: да ли да се лишимо Свете Евхаристије и да друге помогнемо (заустављајући тиме ширење заразе) или да служимо Евхаристију у нади да то неће донети штету другима. Да ли је довољно придржавати се свих мера да се не би пренела зараза?   Митрополит Јован Зизјулас: Треба да спречавамо ширење заразе, јер је огромна опасност преношења вируса. Не само онима који су у нашој непосредној близини него и онима који су даље. То се пружа по целом друштву и зашто ми да будемо узрок таквог ширења вируса?   Да ли слика Литургије коју сада имамо, где је она ограничена на неколико верника око свештеника, нарушава литургијски иконизам? Да ли то ограничено сабрање наставља да иконизује Царство Божије што је и смисао Литургије?   Митрополит Јован Зизјулас: Мала заједница не умањује осликавање (иконизовање) будућег Царства. Врло често сам у многим земљама Европе ишао у парохије у чијим храмовима се служило са врло мало верника. Није било пуно православних. Па ипак, целокупна Света Евхаристија се приноси за сву васељену. Та парохија не представља само заједницу тог места, него и целокупну саборно-католичанску Цркву. Према томе, и најмањи храм представља васељену и сажима собом цео свет.   Многи се боје да се из овог стања не изроди неки елитизам: оних који су у Литургији привилеговани. Да ли у томе видите опасност?   Митрополит Јован Зизјулас: Не, не видим опасност.   У ком смислу?   Митрополит Јован Зизјулас: Довољно је да месни епископ или свештеник омогући алтернативно присуство, тако да не долазе увек исти парохијани. Ове недеље их је три-четири, следеће недеље ће бити друга три-четири верника. Поступно ће се омогућити учешће и осталих све док се ово стање не оконча.   Многи ствар постављају овако: није питање да ли Црква постоји без Евхаристије, него да ли верници могу да се суздрже да не учествују у Евхаристији месец до два дана. Постоји гледиште по коме не треба сада да служимо јер је такво стање. У неким епархијама су укинуте Литургије, где су државне власти наложиле забрану окупљања на Литургији. Епископи су морали да потпуно спрече учешће верника, као у Грчкој. Да ли сте задовољни одлуком у Грчкој да се Литургија не може служити до окончања пандемије?   Митрополит Јован Зизјулас: Мислим да то није добро. Верујем да су могли да нађу друго решење где се могла служити Литургија уз мало учешће лаика. Изабрали су то решење, али сматрам да то није најбоље, и да је могла да се избегне одлука о неслужењу Литургије.   Ако се то деси у целом свету, шта мислите, да ли би тада престала да постоји Црква?   Митрополит Јован Зизјулас: То је само хипотеза. Не мислим да у стварности то може да се деси. Увек ће постојати људи који ће служити Литургију, рецимо у манастирима.   Неки кажу да се тиме само ”одржава пламен”, што је лепа поетска слика. Да ли је то теолошки и суштински одговор?   Митрополит Јован Зизјулас: Није то одговор. Када год нешто није наш избор него нужност која долази споља тада чинимо оно што се зове снисхођење или икономија. Много тога у пракси није сасвим исправно, али пошто не може да важи оно што је исправно, тада га прихватамо само икономијски. И овде данас имамо управо то: икономишемо стварима да бисмо се суочили са једним озбиљним проблемом. То посматрам као једну меру икономије.   Рекли сте и писали да у еклисиологији није кључно само причешће Светињом (communio in sacris), него и учешће у заједници Светих (communio sanctorum, општење са светима). Поједини као да заборављају да се са свете Трпезе не прима нека ”ствар” која се узима и апсорбује у организам. Шта можете у епохи коронавируса да нам кажете на ту тему?   Митрополит Јован Зизјулас: Та заједница Светих постоји сваком случају, чак ако је присутан мали број верника или лаика. То је заједница Светих, а не само заједница у Светињи.   Да ли имате неки коментар за начин давања причешћа? Претпостављам да сте чули за актуелне расправе на ту тему. Док поједини инсистирају на причешћу из исте кашичице, други пак трагају за другачијим начином како би одговорили изазову епидемије и показали друштвену одговорност. Једна од помесних Цркава је наложила обавезну дезинфекцију кашичице, а друга је увела кашичице за једнократну употребу. Шта Ви кажете? Какву икономију или снисхођење ту треба применити?     Митрополит Јован Зизјулас: У Литургији Светог апостола Јакова брата Господњег верници се причешћују тако што одвојено примају Тело а одвојено Крв Христову. Према поретку ове древне литургије, то двоје се не ставља у путир. Постоје, дакле, разни начини. Не слажем се да треба имати посебну кашичицу за сваког од верника и мислим да то није добро решење. Уместо тога, боље је да верници примају или узимају Тело Христово које ће већ бити натопљено Крвљу Христовом. На тај начин ће се избећи да преношење вируса. То је један аd hoc одговор, провизорног карактера. Али, мислим да могу да се изнађу начини. Иако Црква није много размишљала о другим начинима, мислим да би то требало да учини.   Причешће кашичицом потиче из XI или XII века?   Митрополит Јован Зизјулас: Да. То је прилично познија пракса и мислим да се привремено, док траје епидемија, може вратити древним решењима. И верујем да ћемо их открити. Но, ко данас о томе размишља!?   Поједини су као решење предложили следеће. Свештеници припреме честице Тела и онда те честице натопе Крвљу Христовом. Потом народ приступа и узима то Причешће. Шта мислите о томе?   Митрополит Јован Зизјулас: Мислим да је то врло добро решење, кад већ постоји страх код једног броја верника. Лично бих волео и желео да се верници ничега не боје. Сматрам да Тело и Крв Христова јесу заиста примање лека бесмртности и не мислим да је оно опасно. Лично, ништа ми не би сметало да се причестим из заједничког путира у време епидемије или, пак, заједничком кашичицом. Међутим, пошто постоје, како каже Апостол Павле, они који су слаби у вери, тада треба да избегнемо да се не саблазне. Црква и за такве треба да нађе решење, да им изађе у сусрет. Треба избећи да дође до оптужби споља како ми хришћани преносимо неку заразу или болест.   Примећујемо да је за Вас важна та оптужба која долази споља, или сведочанство споља. Сматрате ли да Црква треба да пази какву слику или утисак о себи оставља на свет и друштво?   Митрополит Јован Зизјулас: У овом случају, уколико се рашири болест, сматрам да ће многи да оптуже хришћане да су они за то криви и да ће многи рећи да је Црква пренела заразу.   Постоји ли дакле одговорност Цркве према друштву и творевини?   Митрополит Јован Зизјулас: Свакако постоји.   Дугујемо Вам велику захвалност Високопреосвећени за овај разговор. Дивно je што ће наши читаоци имати прилику да чују Ваше одговоре на ова актуелна питања.     Митрополит Јован Зизјулас: Надам се да онај који буде то читао да ће на прави начин да прочита и да ме не протумачи погрешно. Молим се Господу да помогне да се са овим стањем суочимо на прави начин.     Извор: Саборник
    • By PredragVId
      Саопштење братства Саборне цркве у Београду
      о богослужбеном животу у време епидемије
       
      Братство Саборног храма Светог архангела Михаила у Београду упутило је обавештење својим парохијанима о богослужбеном животу који се привремено саображава новонасталој здравственој ситуацији у Србији. Текст обавештења је у наставку.
      Саопштење братства Саборне цркве
       
      Драга браћо и сестре, драги парохијани Саборне цркве у Београду, услед ванредног стања и спречавања даљег ширења коронавируса COVID-19, братство Саборне цркве је донело одредбе о понашању у овој светињи и верском животу на нашој парохији, а у складу са мерама Владе Републике Србије, као и одлукама Светог архијерејског синода СПЦ. Актом Његове Светости патријарха српског г. Иринеја, богослужбени живот у Саборној цркви се саображава одлуци Владе Србије о забрани окупљања више од петоро лица на једном месту и другим превентивним мерама које треба да допринесу спречавању ширења вируса короне. Молимо Вас да:
      -      При уласку у храм, пређете преко дезинфекционе површине, ради дезинфекције обуће.
      -      Током боравка у храму и порти носите маску, коју ће Вам, на улазу у храм, обезбедити наш службеник или продавачица свећа.
      -       Водите рачуна о препорученој удаљености од других присутних (1,5м).
      Позивамо све Вас, а нарочито старије од 65 година, да у потпуности поштујете мере Владе Републике Србије, укључујући и долазак у храмове, на света богослужења. Они који нису у могућности да долазе или су у обавези останка у својим домовима, а желе да се причесте, могу се јавити свом надлежном пароху, који ће, у дому извршити Свету тајну исповести и Причешћа. У Саборном храму се врши целодневно проветравање и дезинфекција (нарочито целивајућих икона, столова, певница, подова, налоња...), кропи се освећеном водом и кади. Освећење домова и воде, поводом предстојећег празника Васкрсења Господа Исуса Христа, биће одложено до даљњег, па стога препоручујемо да своје домове кропите Богојављењском водом и кадите их тамјаном свакодневно. Уколико немате у кући Богојављењску воду и тамјан, можете се, такође, јавити свом надлежном пароху, који ће Вам их, на адекватан начин, доставити. Света Тајна исповести врши се у храму, током и непосредно по завршетку великопосних богослужења, а по потреби и у дому оних који нису у могућности да дођу у храм, уз благовремени договор са исповедником или надлежним парохом, у складу са мерама безбедности прописаним од државних власти.
      Свето Причешће је остварење заједнице са Господом која нас у пуноћи чека у Царству небеском. Христос је Лекар наших душа и тела, а Причешће је Светиња на светињама, неподложна додиру и утицају било које болести или заразе. У дане овог великог искушења, које је захватило читав свет, од пресудног је значаја да не подлежемо пандемији страха, маловерју, очајању, неразумном гомилању материјалних добара и сумњи у Светињу над светињама, већ да умножимо своје молитве, љубав и милосрђе, да непоколебиво верујемо у свемоћ и љубав Бога Сведржитеља, Који нас држи у Десници Својој и о свим нашим потребама брине, да приступамо Светињи Причешћа и Исповести, али и да, по поуци Господњој, "понесемо бремена једни других". Наша крсно-васкрсна борба се сада огледа у умножењу вере и љубави према Богу, али и милосрђа према другим људима, пре свега, кроз одговорност према сопственом и здрављу људи око нас. Ко год се понаша недговорно и дрскост проглашава за веру – куша Господа, а неретко и саблажњава своје ближње.
      Драга браћо и сестре, позивамо Вас да сви заједно умножимо своје молитве и за лекаре и све здравствене раднике, војнике и оне који су сада у служби општег добра, као и за све оболеле. Ово је време покајања, појачане молитве, поста, милосрђа, љубави, послушности, вере и смирења, време преиспитивања наших живота, наших основних вредности и приоритета, нашег односа према светињама. Братство Саборне цркве Вам је на располагању за све Ваше духовне потребе, разговор, савет и укрепљење. Остајемо Ваши молитвеници пред Распетим и Васкрслим Господом. Током Свете Литургије, придодајемо и прозбу:
      "Још се молимо Оцу нашем небеском, Лекару душа и тела наших, Који је послао Јединороднога Сина Свога, Господа нашега Исуса Христа, Који сваку болести исцељује и од смрти избавља, да покаже и на нама милост Своју преизобилну, да заустави опаку заразу, здраве да сачува у здрављу, оболеле да исцели, оне који их лече и оне који и облелима и здравима помажу да благослови и укрепи, а свима нама да опрости грехе и дометне нам вере, наде и љубави. Рецимо сви: услиши нас, Господе, и милостиво помилуј!".
      Извор: радио Слово љубве

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...