Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Милан Ракић

Vladika Grigorije: Vučiću, ko si ti? Svako jutro ću pred ogledalom reći da se ne slažem s tobom

Оцени ову тему

Recommended Posts

Индикативно је да еп. Григорија врло симпатише грађанистичка и другосрбијанска Србија. Лично сам у свом окружењу имао прилике да то чујем и видим. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Родољуб Лазић рече

Индикативно је да еп. Григорија врло симпатише грађанистичка и другосрбијанска Србија. Лично сам у свом окружењу имао прилике да то чујем и видим. 

Eno na tviteru svi ponovo idu u crkvu zbog njega.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Родољуб Лазић рече

Индикативно је да еп. Григорија врло симпатише грађанистичка и другосрбијанска Србија. Лично сам у свом окружењу имао прилике да то чујем и видим. 

Simpatisu ga sad posto je kritikovao Vucica, nista drugo, vecina njih ne moze smisliti nikoga od episkopa, zatim politiku koju poglavari iz SPC vode u odnosu prema drzavi itd. Razumijem kritiku kad su u pravu ali ne razumijem mrznju kad nema razloga.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Obozavalac рече

Него да се вратимо на тему а она је колико се ја сећам гостовање владике Григорија и оца Вукашина Милићевића код Оље Бећковић у Утиску недеље.

За мене је право освежење било да гледам овакве госте у једној забрањеној емисији каква је ова. Радовао сам се од тренутка када сам начуо да ће гост бити владика Григорије али сам се бојао да то није новинарска патка. Међутим испоставило се да је информација тачна и јако сам се обврадовао због тога. Шта рећи,  Григорије је био фаца као и увек. Лепу плаву мантију је одлично уклопио са плавом позадинином у студију. Дрвена панагија је такође пажљиво изабрана како не би бола очи људима који гледају емисију. Гришо је био опуштен, пун самопоуздања и мудрости и све што је рекао рекао је одлично. Потписујем сваку његову реч. Нарочито ону када је говорио да се у СПЦ флагрантно крши Устав СПЦ и да се не поштују никаква правила. Ту је говорио о безакоњу које на делу готово свакодневно спроводи Бачки Цензор и патријарх кога држи у шаци. Човек је као канцер метастазирао целом СПЦ и ради шта хоће и како хоће. Господу је то мрско да гледа, верујем, а до када ће не знам. Надам се само да неће још дуго.

Владика Григорије је одлично рекао шта има против диктатора и велеиздајника Александра Вучића. Она слина и бескичмењак и дефетиста жели да прода и изда нашим непријатељима Свето Косово и Метохију, Милутинову Грачаницу и Бањску и Стфеанове и Душанове Високе Дечане. Срамота о томе и мислити а камоли бесрамно говорити и лапрдати као што то он чини на својим поданичким телевизијама свакодневно. Мисли ако је купио Синод да је купио Цркву али грдно се вара. Није Патријарх Црква нити је Бачки Цензор Црква. Црква смо сви ми-и она монахиња у Девичу, богословци у Прирену и свака душа жива на северу Косова у Митровици и јужна на Метохији.

Жив је Бог и жива ће бити душа наша!

0.jpg

Забрањена емсија која иде на највећем тв и нет провајдеру .Ај се уми пре одвале глупости , Даље нећу ни да читам,Јербо је очигледно да је цело писаније политички памфлет

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Golub рече

,,Или си луд или ти ноге смрде'' ? 

Из приложенг се види да је , човек лепо рекао да ми ради о глави, спрема олују, и да поред њега нећу остати у СПЦ!!!  још предлаже неке друге алтернативе... (ко утешну опцију!) 

Откуд толика осветољубивост и због чега није ми јасно? Ништа ружно му нисам урадио осим што по неким црквеним питањима имам другачије мишљење од његовог!? 

То што волим Тасу, је изгледа довољно да ме он мрзи!?  али нека, нека иде са милим Богом, штоно би реко мој добри Таса! 

 

Реко је пта чће да ти се деси јерв двиди ди срљаш.то је ко да видиш неког да пичћи двеста на сат ка ивици кањона и кажеш му, ,Значли не претиш негои му говориш "Погуинућеш" е3л сада јасно твом плашљивом мозгу?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, florenntina рече

Ako se patriotizam i odanost svom narodu i otadzbini danas meri odanoscu prema predsedniku Vucicu, evo da se i ja upisem na listu izdajnika, cisto da me ne zaboravite!

то никад нико овде није написоа ,ал га ви из племена либералнихдосоједа маерите према мржњи према власти Србије ,сад Вучићу. Е да нисте мрзели жуту власт

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 50 минута, Родољуб Лазић рече

Индикативно је да еп. Григорија врло симпатише грађанистичка и другосрбијанска Србија. Лично сам у свом окружењу имао прилике да то чујем и видим. 

Па кад им игра центрафора у том племену

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 38 минута, Ronald рече

Simpatisu ga sad posto je kritikovao Vucica, nista drugo, vecina njih ne moze smisliti nikoga od episkopa, zatim politiku koju poglavari iz SPC vode u odnosu prema drzavi itd. Razumijem kritiku kad su u pravu ali ne razumijem mrznju kad nema razloga.

И Амфилохије критикује   Вучића, па га не симпатишу. Мислим дa ће пре бити да је у питању оно што се најједноставније изражава речима "сличнан се сличном радује". 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Nek' su ziva i zdrava sva deca, pa i vladicanska!
Недавно сам морао једну епископушу да постављам на мјесто, боље им је да се поклопе по ушима и да ћуте.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Могла си још додати и ако има потребе да слушаш Патријарха и Синод да се испишеш из цркве.
Или да си мушко и војник, ако треба да извршаваш команду у рату... и сл.
Треба да поштујеш сваки ред и поредак и да га чуваш.
Односно можеш и да га нарушаваш и да идеш и против Црквених установа по својој слободи - безумљу фураш НАТО четништво и Фанарски патриотизам, али ћеш кусати оно што те по духовном закону сљедује - државни можеш да избјегнеш.
Видим овде се другосрбијанци боре за Косово, али мораш да знаш податак из прве руке да је у добровољцима на Косову Београђана било мање од десет па се није могао формирати ни вод.
Мислиш да су доле људи ишли за Милошевића који је био врховни командант или из других апстрактних разлога који имају више везе са Црквом, али је поштован поредак и НАТО није смео да уђе и ако је био на врхунцу.
А то што сад покушава преко пар везаља да запоседне Цркву, је демонска игра која само показује природу војне силе са којом смо се суочили.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Svi cemo mi “kusati (dodala bih “i kusamo”) ono sto nas po duhovnom zakonu sleduje”. Nekome je to mozda pretnja a nekome, kao meni, uteha, ponekad cak i jedina nada.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Стаљиново унуче рече

Реко је пта чће да ти се деси јерв двиди ди срљаш.то је ко да видиш неког да пичћи двеста на сат ка ивици кањона и кажеш му, ,Значли не претиш негои му говориш "Погуинућеш" е3л сада јасно твом плашљивом мозгу?

бунцаш! 

није ни чудо ко ти је био ђед!   :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Противник сам онаквих орденовања, поготово све коме се даје, међутим...понављам каква је улога била владике Григорија док је био у РС, каква је то била блискост са Додиком од а до ш, ордени, ти мени војводо, а по причи људи који живе преко Дрине обичних људи, свакако је лик и дело Додика јако упитно по многим питањима. Са тим и таквим владика Григорије је склапао послове, пактове, дилове.

Онда митрополит Амфилохије, па у свом дворишту има једног Мила, за кога не мора да се сумња да ли ће или неће нешто, већ је урадио, признао КиМ, води антисрпску политику, нато и све остало, па ником ништа. Па онда онај његов орден Шешељу, који јавно исповеда да је православац који не верује у православно учење и испољава неке своје теорије које се косе са православљем.

И онда кад патријарх ради нешто што раде сви они, онда је он направио хаос. То је лицемерје.

Код Григорија ми се у емисији  није свидео ни онај сегмент где је човека који се моли Богу назвао крајњем десном страном, која је насупрот њему, еј владика, па твој позив и јесте да се молиш Богу за цео свет, како год и шта год он мислио, овако је испало да тај који се моли Богу просто неки залуђеник, полу-лудак.

То ме подсети на причу кад је патријарх Павле изабран за патријарха, па кад су људи који раде у патријаршији а мирјани су, обављају ван-верске послове се интересовали какав је нови патријарх, па су звали тамо неке своје на КиМ и распитивали се код обичних људи, шта су чули, какав је патријарх итд. Па им један рече "Добар је Павле, није он лош, али пуно је побожан" 

Данас смо нажалост дошли до тога да клир један владика има ту исту причу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Недавно сам морао једну епископушу да постављам на мјесто, боље им је да се поклопе по ушима и да ћуте.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

а зашто? да би свака шуша могла да под претњом наређује тим истим епископима, а они се поклопе по ушима и ћуте и раде што им се зада.

Мислим да би за здравље цркве морали сви ти људи да буду истерани на чистац, да ли је то пензионисање или шта, али ми већ 100 година имамо епископе чији се случајеви држе у фиоци, да ли су жене, деца, да ли је хомосексуалност и ми стално имамо овакве ствари, која на крају крајева ускраћује слободу цркви. 

Ја имам утисак да данас, не може бити изабран нико за владику а да нема довољно путера на глави да би се њиме могло лакше руковати.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Отац Вукашин ми искрено не лежи, да ли зато што знам лик и дело или шта, али...

Човек има 36-37 год мислим да је сигурно 10так година клир у цркви,  једно време у храму св. Василија Острошког на Бежанији, па онда храм св. Саве, за оне који не знају поприлично добре и богате парохије, да не кажем да су у Београду најјаче што се тог сегмента тиче.

Данас у цркви имате људе са 50 плус који су и даље ђакони или ни то и који немају могућност рупоколожења, просто тако је и добро се зна да је јако тешко бити рукоположен, поготово у Београду, а да не причам да то буду тако богате парохије, а опет он године и године стажа а тако млад. Са друге стране он је син министарке из времена Слобе и Мире Марковић, шта је суштина, суштина је да је некад глупо да такви људи причају о неправдама, о томе како су кажњени, човек је пребачен на другу парохију опет на место где би сигурно па  ја знам бар 10так људи желело да има могућност да оде, па ми стога та прича просто не пријања нешто за срце. Прави се мученик тамо где га нема. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Kafanski amater,
      Hilari Klinton htela da u srpsku crkvu uvede pse! Otac Stevo odlučno stao pred agente | Društvo | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Otac Stevo Mitrić o čudesnom povratku ikone Svetog Nikole u Prištinu i poseti američke sekretarke  
    • Од Поуке.орг инфо,
      Nemile scene sa protesta iz Crne Gore, kada je na vernike SPC ispaljen suzavac, iznedrile su novog heroja, a reč je o Bojanu Rukavini - vatrogascu koji je odbio da pruži asistenciju policiji.
        Rukavina je odmah nakon toga poslat pred disciplinsku komisiju koja će ga, kako se pretpostavlja, najverovatnije suspendovati jer je šef vatrogasne u Baru iz vladajuće partije. 
      "Vatrogasci treba da predstavljaju nadu za unesrećeni narod, a ne da glume silu državnog aparata pred ljudima koji su glavni pravde. Pametnome dosta..." napisao je Bojan na svojoj Fejsbuk stranici. 
        FOTO: FACEBOOK / BOJAN RUKAVINA Ubrzo potom, ovaj vatrogasac je objavio i Odluku kojoj se šalje pred disciplinski komisiju, i to uz komentar: "Kad sam bio mali znao sam svoj pravac, biću vatrogasac a ne policajac.
      FOTO: FACEBOOK / BOJAN RUKAVINA Nakon svoje objave na društvenim mrežama, ovaj hrabri Baranin je počeo da dobija na stotine poruka podrške i komentara jer je brzinom svetlosti ova informacija počela da se šeruje po mrežama. 
      FOTO: FACEBOOK / BOJAN RUKAVINA "Bojan je postao vatrogasac kako bi čuvao građane i radio za opšte dobro a ne da bi dobijao naređenja da kao vatrogasac štiti jednu partiju od građana. Bojan neće na svoj narod po cenu svega. Bojan ima lavlje srce" stoji između ostalog među komentarima.
      Kurir.rs,   Foto: Facebook / Bojan Rukavina
       
      BOJAN JE HEROJ CRNE GORE! VATROGASAC ODBIO DA IDE NA NAROD: Nismo tu da budemo sila države pred ljudima željnim pravde!
      WWW.KURIR.RS Nemile scene sa protesta iz Crne Gore, kada je na vernike SPC ispaljen suzavac, iznedrile su novog heroja, a reč je o Bojanu Rukavini - vatrogascu koji je odbio da pruži asistenciju policiji.  
    • Од JESSY,
      "NEMA VEZE ŠTO MI JE KOSA OPALA, BIĆU JA PONOVO ZLATOKOSA" Reči malene Helene koja se bori protiv opake bolesti i njene majke DIRNUĆE VAS U SRCE
          FOTO: PRIVATNA ARHIVA
      "Nema veze što mi je kosa opala, porašće, pa ću ponovo biti zlatokosa". Ovo je mala heroina Helena Gavan (4) iz Foče, koja je u svojoj borbi protiv opake bolesti ujedinila Srbiju i BiH, rekla mami nakon prve hemioterapije u Parizu, nakon što je munjevitom akcijom dobrih ljudi ove dve zemlje prikupljen novac za njeno lečenje.
        Pred njom je danas druga terapija, a narednih šest meseci sledi teška borba, za koju su Helenini roditelji sigurni da će izaći kao pobednik.
        - I ne pomišljam da bi moglo da bude drugačije. Ovu bitku dobijamo! - reči su Katarine Gavran koja već mesec dana, zajedno sa suprugom Radovanom, bdi nad svojom zlatokosom ćerkicom u bolničkoj sobi u Parizu, gde se mala Helena nalazi na lečenju.
        FOTO: PRIVATNA ARHIVA Helena Gavran i njena mama Katarina
      Sa nepune četiri godine, Helena Gavran iz Foče trenutno bije najvažniju i najtežu životnu bitku. A njenoj porodici život se preokrenuo ovog leta, kada je, do tada vesela, živahna i nasmejana devojčica počela svakodnevno da povraća, bude pospana, razdražljiva, ljuta, odbijala je da jede...
        Taj 17. avgust ova porodica zauvek će pamiti, na žalost, po lošim vestima - devojčici je dijagnostikovan hidrocefalus, a onda i maligni tumor na malom mozgu. Posle prvih operacija u Beogradu, ispostavilo se da je Heleni hitno potrebna pomoć za dalje lečenje u Francuskoj.
        FOTO: PRIVATNA ARHIVA / RAS SRBIJA Ova riđokosa devojčica uvek je bila vesela, nasmejana i vrlo radoznala
      Munjevitom brzinom u Srbiji i BiH odjeknula je vest da je za Helenino lečenje na klinici "Gustav Rosi“ u Parizu neophodno 545.509,40 evra, te su udruženim snagama dobri ljudi iz ove dve zemlje uspeli da skupe novac i pomognu nastavak lečenja ove riđokose lepotice.
      Sa svojim roditeljima Helena je tako već gotovo mesec dana u Parizu, a nakon prve hemioterapije danas sledi nova. Njena mama Katarina Gavran smogla je snage da ispriča za "Blic" kako je mala Helena i kako izgleda njihova borba.
      Svakodnevne injekcije
        - Helena se sada dobro oseća. U početku joj je bila loša krvna slika, zbog čega je svaki dan morala da prima injekcije za leukocite kako bi nastavila sa terapijama. Zahvaljujući tim injekcijama krvna slika se brzo popravila. Poslednjih dana bolje jede, raspoloženija je, evo sad baš pakuje svoje stvari jer uskoro idemo u bolnicu. Ukoliko sve bude u redu danas bi trebalo da primi drugu hemioterapiju - ispričala je juč "Blic" Katarina.
        FOTO: PRIVATNA ARHIVA Helena je trenutno sa roditeljima u Parizu, uspešno je prebrodila prvu hemioterapiju i sledi joj još pet
      Majka ove riđokose lepotice svesna je da pred njima težak period, ali se ona i suprug trude da ne razmišljaju o tome šta dolazi, već da dan za danom prebrode.
      Dva meseca neće smeti da izađe iz sobe
      - Lekari su nam rekli da bi lečenje u Parizu trebalo da traje oko šest meseci. Na svaki 21 dan radi se nova hemioterapija, a Heleni je određeno šest takvih. Rekli su nam da će prve tri biti nešto blaže, dok je druga polovina znatno komplikovanija. To podrazumeva ostanak u bolnici, boravak u sterilnoj sobi pod maskom ceo dan i tako čitava dva meseca- priča nam ova hrabra majka i nastavlja:
          FOTO: PRIVATNA ARHIVA
      - Sigurno je da će to biti naročito težak period za nju, kao i za nas jer tada roditelji mogu samo preko dana da ostanu. Noću je zabranjeno zbog toga što maske moraju da se menjaju na svaka dva sata, te lekari ne dozvoljavaju da se rizikuje u slučaju da roditelj zaspi i ne promeni masku. Trudimo se da ne razmišljamo o tom periodu.
      Malena Helana, kako nam keža njena majka, nije svesna težine borbe koju trenutno vodi. Odlazak u bolnicu objasnili su joj rečima: "To je samo zbog virusa koji će brzo proći".
      - Svesna je ona da se nešto dešava, ali joj mi ne pričamo o kakvoj bolesti je reč. Svakodnevno me pita kada će da ide njenoj staroj kući, sve joj nedostaje, njene mlađe seke, baka, drugari... Mi kažemo uskoro i da će sve ovo brzo da prođe - navodi Krstina.
      Reči deteta od kojih ti kreću suze...
          FOTO: PRIVATNA ARHIVA Helena Gavran
      Nakon prve hemioterapije Heleni je opala kosa, ali je njena majka našla način da joj i to ne predstavi kao nešto strašno. "To je trenutno moderno u Parizu", priča joj majka, kako bi devojčica lakše podnela novonastalu situaciju.
      - Rekla je: "Nema veze, onda ću biti moderna. A ionako će kosa brzo da mi poraste pa ću opet biti zlatokosa". Ma ona je nestvarno hrabra, baš smo juče suprug i ja komentarisali koliko se promenila nakon ove nevolje koja nas je zadesila, toliko je sazrela iako ima malo godina - primećuje Katarina.
      Hrabrost je Helena očigledno nasledila od roditelja, koji se lavovski bore pred najvećim životnim iskušenjem, jer kako kažu, u ovoj situaciji nema izbora, samo borba.
        FOTO: PRIVATNA ARHIVA Osmeh je Helenino najjače oružje
      - Uvek smo mislili da su tako teške životne situacije daleko od nas. Znate ono, nema šansi da se to nama desi... Pre ovoga nismo ni znali šta smo sve spremni da podnesemo. Suprug je možda jači od mene, ali to je valjda normalno. Nema predaje i nema nazad. Borimo se svaki dan, i kao što je prošla prva terapija, tako će i druga, pa treća i sve do pobede! Kao što Heleni kažem: "Sve će ovo proći", to upravo svakodnevno govorim i sebi - iskrena je Helenina mama.
      Kad dobri ljudi postoje sve je neizmerno lakše
      Ona ističe da nisu verovali da će velika suma novca za Helenino lečenje biti skupljena, a još manje tolikom brzinom. Dobrih ljudi ima, kaže, a osim što im je neizmerno zahvalna na materijalnoj pomoći, naročito je dirne svaka poruka podrške koju kroz suze čita.
        FOTO: PRIVATNA ARHIVA Od rođenja njene nebo plave okice su njen zaštitni znak, kao i njena prelepa riđa kosica
      - Zaista ne postoji reč kojim bih mogla da izrazim zahvalnost svim dobrim ljudima iz Bosne i Hercegovine i Srbije koji su skupili novac za Helenu. Koristim priliku da se zahvalnim i svim divnim ljudima koji mi pišu putem društvenih mreža. Dnevno mi stigne više od 50 poruka i trudim se da svima odgovorim. Kada Helena zaspi, ja ih čitam i, verujte mi, suza suzu stiže - naglašava Katarina.
      Život u Parizu je skup, ona i suprug ne govore francuski jezik, a koliko ima dobrih ljudi govori i to što im je jedan čovek prepustio stan da u njemu borave dok su na lečenju, a koji se nalazi pet minuta od bolnice.
      - To nam neizmerno znači, jer ne znam kako bismo mogli drugačije da finansijski da izdržimo, s obzirom na to da ovde stan ne možete pronaći ispod 800 evra mesečno. Osim toga, neizmerno smo zahvalni i jednom našem mladiću koji ovde studira, a koji se ponudio da pomogne u komunikaciji sa bolnicom - navodi majka Katarina primere kako sve ima dobrih ljudi.
      Preostali novac biče preusmeren za lečenje druge dece
      Malo ljudi zna da mnoge kontrole, kao i injekcije za leukocite koje malena Helena dobija nisu uračunate u ukupan iznos treba da se uplati do kraja novembra. Roditelji se nadaju da će prikupljenim sredstvima moći da pokriju troškove, a sve što bude izvan toga biće preusmereno na drugu decu koja su bolesna.
      - Iz iskustva drugih roditelja čuli smo da se neretko na fakturu dodaju razni drugi troškovi. Nadam se da ćemo uspeti sve da uplatimo. Videla sam da i dalje pristižu poruke za Helenu na devizni račun fondacije. Hvala svima, još jednom, sve što preostane biće preusmereno na drugu decu. Takođe, saznala sam da su mnoge samostalne organizacije organizovale koncerte za Helenu, s obzirom na to da je novac prikljupljen i to ćemo preusmeriti na druge - kaže nam ova hrabra majka.Kako nam je rekla, trenutno se u istoj bolnici leči i malena Petra Đorđević, koja nakon prvog dela terapije koje je primila u Beogradu, nastavlja borbu sa malignim tumorom u Parizu.
      - Helena i Petra su postale najbolje drugarice. Prija im vreme koje zajedno provode, jer sa ostalom decom koja su na lečenju ne mogu da se druže zbog jezičke barijere. U bolnici organizuju predstave i zabavu za decu, ali Helena i Petra ne razumeju jezik pa im je to otežavajuća okolnost. Proteklih dana smo uz dozvolu lekara provodili vreme napolju u parku, sve ono što Helena inače voli i radi kod svoje kuće - kaže ona.
      Kao što je trenutno njihov jedini izbor ova borba, tako je i pobeda jedini njen ishod. Ni mi ne pomošljamo da može da bude drugačije.
    • Од Милан Ракић,
      Premda je najveći postkoncilski (a možda i najveći uopće) teolog prof. dr. fra Tomislav Janko Šagi-Bunić preminuo 21. srpnja 1999., Katolički bogoslovni fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Hrvatska kapucinska provincija sv. Leopolda Bogdana Mandića i Kršćanska sadašnjost organizirali su znanstveni kolokvij “Sluga Riječi” u povodu 20. obljetnice njegove smrti tek prošle subote, 19. listopada, na KBF-u.

      Želio bih ponuditi jedno teološko promišljanje u čast mog pokojnog i časnog profesora Šagi-Bunića, a kao upozorenje na štetno djelovanje političkih i crkvenih grešnih struktura.
      Za neupućene kažimo da je prof. dr. Tomislav Janko Šagi-Bunić bio franjevac kapucin, doktor teologije, profesor patrologije i dogmatike na KBF-u te je postao središnja ličnost hrvatske znanstvene teologije. Bio je osobni teolog zagrebačkog nadbiskupa kardinala Franje Šepera na Drugom vatikanskom koncilu, supokretač i prvi glavni urednik teološkoga časopisa Svesci – Kršćanska sadašnjost, konzultor Tajništva za one koji ne vjeruju u Rimu, prvi tajnik Ekumenskoga vijeća Biskupske konferencije Jugoslavije, konzultor Tajništva za jedinstvo kršćana u Rimu, član Međunarodne teološke komisije pri Kongregaciji za nauk vjere u Rimu, suosnivač i prvi predsjednik Teološkoga kršćanskoga društva Kršćanska sadašnjost.
      Iako na glasu kao najizvrsniji teolog, bio je moj kolega jer je počesto pisao kolumne, članke i knjige za široko čitateljstvo, uvijek pazeći na visoku kvalitetu sadržaja. Povrh svega, bio je kršćanin koji nije samo nosio majicu s natpisom ”Mt 25,40”, već je živio što je propovijedao: ”Što god učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste” (rečeni biblijski stih).

       
      Teološki rad profesora Šagi-Bunića odgovarao je i još uvijek odgovara na sedam stvari koje sam do sada shvatio u svome životu (pa i zahvaljujući predavanjima Šagi-Bunića), a tiču se moga teološkog i publicističkog angažmana:
      1) moramo se utjeloviti u pravoj stvarnosti, u svijet žrtava i boriti se protiv tendencije, snažno prisutne u našim crkvama, da napustimo povijest, da od nje pobjegnemo, manje ili više suptilno;
      2) moramo održavati nadu u budućnost bez obzira na križni put kakav nam se čini da je naša povijest;
      3) trebamo djelovati pravedno, a ne samo govoriti o mogućnostima Kraljevstva Božjeg;
      4) moramo prozivati ugnjetavače pravde i razbijati robovlasničke strukture, strukture grijeha;
      5) moramo se prepustiti Duhu Svetomu;
      6) moramo izgrađivati krotkosti našega duha, siromaštvo i bratstvo svega stvorenog i
      7) moramo ustrajati u hodu bez obzira na sve moguće prepreke.
      Riječ ”teologija” dolazi od grčkog i znači ”govor o Bogu”. U teologiji, prema tom tumačenju, Bog dolazi do riječi. Stoga se onome koji se bavi teologijom postavlja dvostruko pitanje: a) Što to znači da Bog ”dolazi do riječi”, odnosno, kako čovjek dolazi do toga da govori o Bogu? b) Tko je i što je Bog, odnosno, što misli čovjek kada kaže Bog?
      Ova pitanja nisu postavljena samo da na njih odgovorimo (a odgovoriti treba tako da kao subjekt teologije postavimo i Boga i čovjeka), nego da pokažemo kako odnos Bog – čovjek doživljavamo kao odnos napetosti.
      Kada je određena kao govor o Bogu, kršćanska teologija polazi odatle da je sam Bog najprije progovorio i tijelom postao (Iv 1,14). Utjelovljenje Riječi, koja je sam Bog, povlači za sobom stalno novo prevođenje te Riječi u riječi govora ljudi. Ali, kako je mislio Karl Rahner, teologija mora uvoditi u misterij Boga da bi se dogodilo istinsko približavanje i otvaranje čovjeka. Dakle, pri prelasku od Božjeg govora na govor o Bogu obavezna je stalna povratna veza govora o Bogu na Božji govor.
      Bog nam se objavio u Isusu Kristu. Ova rečenica izražava ono što je svojstveno kršćanskom govoru o Bogu. Temeljno načelo kršćanske teologije je da ona mora govoriti o:
      Bogu: jer je On djelatni subjekt koji ima inicijativu u svojoj samo-objavi; Isusu Kristu (Isusu vjere): a ne samo o Isusu iz Nazaretha (povijesnom Isusu), jer kršćani dolaze do potpunog shvaćanja što znači Božja samo-objava kada se Isus kao Krist očituje kao uskrsli Spasitelj svijeta; nama: jer se Bog očitovao svakome ponaosob, ali i zajednici svih ljudi i trajno je prisutan u ”nama” kao mjestu djelovanja Duha Svetoga. Dakle, bavim se teologijom zato što je to moj način da upoznam Boga, da ga priopćim drugima, da u tom priopćavanju na djelu bude osloboditeljska uloga Boga te da, poslušan Bogu, On bude prepoznat kao onaj koji sjedinjava, okuplja, sabire, ujedinjuje i oslobađa.
      Kada se već želim baviti teologijom, postavljaju mi se sljedeća pitanja:
      a) Koja je teologija danas poželjna?
      b) Kojom bih se teologijom trebao baviti kako bih znao što bolje osluškivati i čitati znakove vremena?
      Hans Küng, jedan od onih stupova na kojima leži moje teologiziranje, kaže da se na ta pitanja odgovara s tri motrišta: on govori o etičkoj svijesti, o stilu i o programu teologije.
      Najprije, etička svijest teologije:  teologija mora biti autentična, a ne oportunistička ili konformistička. Dakle, ona mora biti spekulacija o vjeri koja traži i lojalno priopćava kršćansku istinu. Teologija mora biti slobodna, a ne autoritativna. To mora biti aktivnost koja neće biti ometana administrativnim mjerama ili sankcijama onih koji vladaju crkvama, jer joj je cilj priopćiti ono u što je uvjerena.
      Teologija mora biti kritična, a ne tradicionalistička, jer to mora biti znanost koja, budući da poštuje metodologiju, trpi svako kritično provjeravanje postulata, metoda i rezultata. Teologija mora biti ekumenska, a ne sektaška ili usko konfesionalna jer u drugoj teologiji mora vidjeti sugovornika, a ne neprijatelja, kako ad intra, unutar kršćanstva, tako ad extra, u susretu s drugim religijama.
      Zatim, teološki stil: Hans Küng predlaže deset zapovijedi teološkog rada:
      Teologija ne smije biti tajna aktivnost (samo za one koji vjeruju), nego mora biti dostupna i onima koji ne vjeruju. Teologija ne smije nagrađivati vjernike niti braniti klerikalni sistem, već tražiti istinu. Ideološki oponenti ne smiju biti ignorirani ili tretirani kao krivovjernici, nego se prema njima treba uspostaviti odnos kritične solidarnosti omogućujući što objektivniju diskusiju. Teologija mora biti interdisciplinarna aktivnost. Teologija i filozofija moraju biti, kao što su teologija i prirodne ili društvene znanosti, u kritičko-dijaloškome odnosu. Problemi prošlosti ne smiju imati prioritet pred problemima današnjice. Norma ne smije biti tradicija, bilo koja, nego primarna poruka Evanđelja, a Evanđelje treba biti proučavano kritično-povijesnom metodom. Koristiti treba jednostavan jezik, a ne skup biblijskih arhaizama ili helenističko-skolastičkih dogmatizama. Tražiti treba teoriju koju je moguće vjerovati i praksu koju je moguće živjeti, kako dogmatsku, tako etičku, kako u smislu osobne duhovnosti, tako u pogledu obnove dotrajalih institucija, posve tražeći slobodu pojedinca i oslobođenje u crkvama. Gajiti treba najveću moguću toleranciju i tražiti jedinstvo kršćanskog i ljudskog. Konačno, teološki program: teologija mora nastojati obuhvatiti cijelu Kristovu crkvu i vezati se za Evanđelje. Ona mora imati odgovornost prema povijesti, ali biti suvremena zato što vlastitima čini sve zahtjeve sadašnjice. Teologija treba biti Kristocentrična. Napokon, teologija treba biti doktrinarna, ali i pastoralna jer se bavi istinom, ali i životom.
      Zašto sam sve ovo napisao? Zato što, razmišljajući o teologu i o teologiji Šagi-Bunića osjećam stid kada vidim ponašanje članova hrvatskog episkopata. Nisu teolozi!
      Promatrajući servilnost hrvatskih (nad)biskupa koji brzim korakom dolaze u Banske dvore, gdje ih čekaju samo premijer i lider HDZ-a, predsjednik Sabora (HDZ-ovac) i neki ključni HDZ-ovski ministri (HNS-ovci niti su obaviješteni niti su pozvani!), imajući pak u vidu da ih je Plenković pozvao u dopisu od 10. listopada, a susret se dogodio već 15. listopada, premda nikakve hitnoće nije bilo nego su samo protokolarno časkali i međusobno se hvalili i veličali, valja reći da ni jedna kritika ne može imati smisla ili tražiti učinak ako kritičar nije sposoban refleksivno se vratiti bitnim pojmovima.
      Pozdravljajući prisutne u Banskim dvorima, predsjednik Hrvatske biskupske konferencije zadarski nadbiskup Želimir Puljić rekao da je Crkva ne može biti indiferentna kada je u pitanje čovjek i njegovo vječno spasenje (Apostolski nuncij mons. Giorgio Lingua teološki netočno u nastupnom govoru kaže da je čovjek spašen, a nije: on je otkupljen i ponuđeno mu je spasenje jer za spasenje je potreban i trajni čovjekov odgovor Bogu) te da ona proročkim glasom prokazuje nepravde, nasilja, zloupotrebe i druga zla ljudi.
      Nismo čuli glas episkopata pred stravičnim činom govora mržnje vukovarskog gradonačelnika Ivana Penave prema srpskoj manjini, nismo vidjeli da mons. Puljića posebno brine nasilje prema ženama koje mu se događa pred nosom, u njegovom Zadru, nisu se (nad)biskupi oglasili ni kada su sindikati u obrazovanju i zdravstvu zatražili pažnju i dostojanstvo za radnike i radnice koje predstavljaju!
      Vidimo samo to da su članovi HBK spremni hitati na Plenkovićev glas, kao kakva služinčad, i da ih više zanima državni novac nego muka hrvatskih građana.
      Zato, i nikako slučajno, izgovaram i ponavljam riječi koje je Tomislav Janko Šagi-Bunić pokušao urezati u crkveni govor i u teološki diskurs: ”Što god učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste”.
      Osim toga, Šagi-Bunić, potpuno sam siguran, ne bi plazio pred Plenkovićem.

       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...