Jump to content

Телевизија руске православне цркве планира ријалити шоу у манастиру

Оцени ову тему


Препоручена порука

MANASTIRrijaliti.jpg

Телевизијски канал повезан с Руском православном црквом објавио је позив за пријаву за ријалити шоу с духовним заокретом: место дешавања је острвски манастир на језеру на пола пута између Москве и Санкт Петербурга, пише Радио слободна Европа (РСЕ) на енглеском језику.

„Пронађите себе и научите о свету манастирског живота”, наводи се у онлајн видео реклами у којој се траже волонтери за емисију на острву.

Описујући место као „један од најлепших самостана у Русији”, док смирујућа музика прати снимке камења у води, цркава са златним куполама и младоликог брадатог монаха који пече хлеб, реклама позива потенцијалне учеснике да проведу месец дана „вежбања послушности”, у манастиру Нилов на језеру Селигер.

„Пронађите одговоре на питања која вас дуго муче”, наводи се, преноси Бета.

„Први пут на телевизији: ријалити шоу на удаљености од света”, најављује оглас упућен потенцијалним учесницима који се позивају да пошаљу пријаве, видео снимке, којима описују себе и објашњавају зашто желе да проведу време у манастиру.

У државном регистру се наводи да је ТВ канал Спаситељ приватно финансиран у време оснивања 2005. године с наменом промовисања православних хришћанских вредности, сада у власништву Руске православне цркве, превладавајуће верске заједнице у земљи.

РСЕ наводи да су везе Русије са популарном културом са Запада компликоване.

Поједини угледни руски званичници и јавне личности, укључујући поглавара цркве, патријарха Кирила, често критикују САД и европске земље тврдећи да Русија мора да сачува своју омладину од онога што називају корозивним и погрешним западњачким вредностима.

Истовремено, многи од главних производа руске државне телевизије потичу из САД и других западних земаља, укључујући емисије игара, дијалошке емисије, ситкоме и ријалити програме, од којих су неки врло популарни.

РСЕ пише да је ријалити Острво, како се чини, веома далеко од популарних ријалити емисија попут „Дом-2”, руске верзије Великог брата, програма холандског порекла који је успео у неколико земаља, у којем су романтични и сексуални односи најзаступљенији, а спајања чешћа од разилажења.

Чини се да се концепт ријалити емисије у манастиру уклапа у неколико трендова који су испреплетени с постсовјетским препородом Руске православне цркве коју подржава држава, укључујући Путиново приказивање цркве као водеће моралне силе за грађане, као и настојања саме цркве да се обраћа младим Русима.

 

WWW.POLITIKA.RS

Телевизијски канал повезан с Руском православном црквом објавио је позив за пријаву за ријалити шоу с духовним заокретом: место дешавања је острвски манастир на језеру...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Рекао бих да ово раде више у смислу неког мисионарења (пропагирање монаштва). Идеја јесте занимљива, али са аспекта манастирског живота самог по себи не видим неко оправдање. Ово је корак даље  од "ходочасничког туризма" који је манастире отворио за (мање-више побожан) свет. Сада милиони људи прате монахе у њиховим свакодневним активностима, а то није назначење манастира и монаштва.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Odlicna ideja!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Исто мислим. Сигурна сам да неће бити баш шоу . Биће ријалити (пренос уживо) одличан начин да се једној  великој   земљи приближи монаштво и уопште  православље. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nisam siguran da ce rijaliti uspeti ako se u njemu ne pojavi gg. Amfilohije. No, njega ni nemaju potrebe da pozovu, on se sam pozove gde mu se svidja. Doduse, to su pretezno sa'rane.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Glupa komercijalizacija i tabloidizacija monaškog života.Od Isusovog uđi u svoju klet crkva dogura da nivoa Marića i Mitrovića.... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 36 минута, Grizzly Adams рече

Аматери... немају они појма шта је ријалити шоу... :smeh1:

Baš to... ovaj će verovatno da bude ili potpuno skaradan ili nešto najdosadnije ikad prikazivano na TVu... jer cela poenta rijalitija je kreiranje ludila, a ne prikazivanje stvarnosti...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мислим да то и није тако лоша идеја. Многи и не знају какав се живот у манастирима одвија, које су то обавезе, дилеме, бриге и искушења са којима се монаси сусрећу свакодневно. Да би то сазнали морали би да посећују неки манастир редовно, а то код већине није пракса. Могу рећи да је телевизијски садржај који се емитовао у моје време у многоме утицао на моје одлуке и бирање посла којим се бавим. Па тако можда овај руски ријалити утиче на нечије животне одлуке и буде им на здравље и спасење. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ бачки др Иринеј: „Да није било јављања Господњега преко арханђела Гаврила светој Дјеви – као најчистијој и најсветијој у људскоме роду – не би било ни Цркве ни хришћанстава, ни присуства Божјега у нашем људском свету као Богочовека, као Бога Који је из љубави постао човек и спасао човека, сву творевину.”

      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у среду, 25. марта/7. априла 2021. године, на празник Благовести, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду. Владици Иринеју су саслуживали: Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, архимандрит Леонтије (Француски), свештенство Епархије бачке и новосадски ђакони.
      Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, Епископ бачки је казао да се у току Великог и Часног поста, у нашој припреми за највећи Празник, налази и данашњи празник Благовести: „Сви потоњи празници, којима Црква проповеда, односно саопштава радосну вест о догађајима спасења, сви су на тај начин нека врста продужених Благовести. Сви они извиру из овога догађаја и овога празника. Да није било јављања Господњега преко арханђела Гаврила светој Дјеви – као најчистијој и најсветијој у људскоме роду, од Адама и Еве па до краја историје, и зато управо изабраној и удостојеној да се преко ње, на чудесни и натприродни начин, роди Богочовек, Спаситељ света – не би било ни Цркве ни хришћанстава, ни присуства Божјега у нашем људском свету као Богочовека, као Бога Који је из љубави постао човек и спасао човека, сву творевину. Да није било њене чистоте и смерности, послушности вољи Божјој, такође се то не би остварило, али управо зато што је била Пресвета и Пречиста – то се десило. Управо та сарадња, та синергија воље Божје која жели да се сви људи спасу, у познање истине дођу и вечним животом живе, и спремности на учешће у том божанском Домостроју спасења од стране људскога рода, што је изражено кроз пристанак и послушност свете Дјеве, то је извор нашега спасења. Данашњи човек обично држи до себе, до своје воље, до својих потреба, и веома тешко може да схвати, чак и када је хришћанин, да је наша воља само тада добра, благословена и спасоносна, када се поклапа са вољом Божјом, а да је у сваком другом случају, када је противна вољи Божјој или када је далеко од воље Божје, она онда извор сваке наше несреће. Зато је веома важно да и ми, као правило свога живота, узмемо то, чак и у оваквом времену када кроз болести и заразе – то није први пут у историји, нажалост ни последњи – људи страдају, многи и умиру. Дакле, у том времену ова блага и радосна вест нам је насушна потреба и можемо је дубље осетити него у такозваним мирним временима.”
      Током свете Литургије, Епископ бачки др Иринеј је у чин презвитера рукоположио ђакона Николу Дувњака.
      Појао је хор Свети Јован Крститељ из Бачке Паланке, под уметничким руководством професора Снежане Жујић.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Преосвећени Епископ моравички г. Антоније служили су 28. марта 2021. године, у Недељу Светог Григорија Паламе, свету Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју Српске Православне Цркве у Москви.

       
      Саслуживали су архимандрити Александар (Котов) и Модест (Володкин), протојереј Дмитриј Калашников, јереји Олег Вишински и Анатолиј Саливончик, ђакон Владислав Соколов и јерођакон Еразмо (Бранковски). Појао је хор Петропавловског храма под руководством Људмиле Черкасове.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу, 27. марта 2021. године, када Црква слави Преподобног Бенедикта, у манастиру Успења Пресвете Богородице у манстиру Успења Пресвете Богородице служено је бденије.

       
      Бденије су служили протојереј Немања Клајић, службеник ЕУО и архимандрит Наум (Милковић) (Епархија горњокарловачка) и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели у Даљу.
      У току бденија Епископ Херувим у чин мале схиме замонашио је Обрада Гаврића, студента богословског факултета Свети Василије Острошки у Фочи, убудуће сабрата Светоуспенског манастира, са именом Ангеларије.
       
      Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Преосвештени епископ браничевски Г. др Игнатије у навечерије друге недеље великог поста замонашио је чином расе и камилавке искушеника Николу у манастиру Туману са монашким именом Михаило по Св. арх. Михаилу вековном заштитнику туманске обитељи.
      У поучном слову Епископ је новопостриженог монаха посаветовао да увек буде део заједнице цркве и да својим животом исту граде и сведоче. Туманског игумана о. Димитрија позвао је да својим примером и надаље гради монашку заједницу којој предстоји.
      У недељни дан епископ Игнатије предстојао је литургијском сабрању на коме се сабрало више стотина људи из свих српских крајева.
      У евхаристијској беседи владика Игнатије упутио је верне сведочењем да је свако чудо у цркви израз вере и да је суштина живота човековог обећано царство Божије. А то царство остварује се у причешћу светим тајнама Христовим. Стотине причасника потврдило је животом речи оца и Епископа.
      Сви присутни заједничарили су у трпези љубави, као наставку Св. Литургије.

    • Од Поуке.орг инфо,
      Будући да је Српска Православна Црква све недаће нашег народа проживела и преживела раме уз раме са својим верним народом, околности су наложиле да и ову веома сложену ситуацију Црква проживљава подједнако састрадавајући као и у време великих ратова, глади, епидемија и сличних недаћа којима наша историја обилује.
      Када су се појавили први случајеви особа инфицираних вирусом Covid-19, свима је то била новина и само мали број људи из струке је могао претпоставити како ће се ситуација одвијати, како у ближој тако и у даљој будућности.
      Првих месеци пандемије није било случајева да свештеник улази у Covid зоне како би исповедио и причестио пацијенте, али како је време одмицало лекари и остало медицинско особље су се навикавали на новонасталу ситуацију и свештеник је почео да улази у „Црвене зоне“ у којима су лежали пацијенти заражени вирусом Covid-19, па и у просторије интезивне неге у којима се лече најтежи болесници.
      Мој први директни контакт са „Црвеном зоном“ и пацијентима на лечењу од Короне се догодио у Covid центру-C1 Универзитетског клиничког центра Крагујевац, и једноставно не постоје речи којима могу да опишем ситуацију у којој сам се нашао, јер је за мене све то представљало једно потпуно ново искуство. Онај простор који сам одлично познавао (јер сам као болнички свештеник 3 до 4 пута недељно одлазио на клинике УКЦ-а Крагујевац ради исповести и причешћа болесника) сада ми је изгледао другачије, подељен је по зонама, преграђен и онемогућен је сваки контакт Covid зоне са осталим просторијама, постављене су „Филтер просторије“ за распремање и дезинфекцију оних који излазе из „Црвене зоне“. Први утисак који ће ми заувек остати у сећању је љубазност медицинског особља на челу са др. Небојшом Стевановићем-анестезиологом УКЦ Крагујевац, кога познајем дужи временски период. Приликом уласка у зелену зону дочекан сам као „свој“ уз детаљна упутства како се треба понашати, како припремити и које мере испоштовати приликом уласка и боравка у „Црвеној зони“, али и приликом напуштања „Црвене зоне“. Оно што треба посебно похвалити и нагласити је разумевање управе УКЦ Крагујевац и директора доц. др Предрага Саздановића, који су потпуно разумели духовни карактер уласка свештеника у Црвену зону у смислу подршке, како пацијентима тако и особљу.
      По мом скромном мишљењу у доба пандемије у УКЦ Крагујевац дефинишу се два утиска које ћу покушати да изнесем. Први утисак је стање, забринутост и осећање сваког пацијента понаособ, а други утисак је огромна духовна и физичка жртва свог особља ангажованог у раду са Covid пацијентима.
      Прво што се запази приликом визуелног контакта са пацијентом су видљиви умор и уплашеност( до сада нисам видео ни једног Covid пацијента који није уплашен), јер у болесничкој соби лежи много пацијената са тешким клиничким сликама, тако да се свако пита „како и да ли ћу ја ово издржати, ако или када, дођем у ову фазу“. Умор и страх су потпуно оправдани и реални, јер се сваки болесник бори за ваздух, а поједини дословно вапe за кисеоником којим би напунили плућа. Услед хипоксије долази и до духовног и психичког „потонућа“, тако да и пацијенти са лакшом клиничком сликом на први поглед лаицима изгледају лоше, али када се од лекара сазна да је ситуација прилично стабилна, изводи се логичан закључак да је у питању борба човека за насушни и животодавни дах. Други утисак је да се сви пацијенти осећају отуђено. У „Црвеној зони“ сви здравствени радници су одевени у скафандере(као и ја када се налазим у Црвеној зони) и на себи имају сву опрему коју предвиђа струка за овакве ситуације, тако да пацијент данима и недељама не види лице другог човека, односно неког из спољашњег света, комуникација је отежана јер су скоро сви пацијенти на кисеоничкој потпори и свако евентуално склањање маске, макар и на тренутак, предствља проблем услед мањка кисеоника. Трећи утисак који можда и највише мучи пацијенте је потпуно одсуство његовог редовног и природног окружења, односно породице, пријатеља и људи са којима је до јуче свакодневно комуницирао.
      Када се човек нађе у болници, а то никада и никако није његовом вољом, такође је одвојен од породице, али пошто постоје дани и сатница предвиђена за посете, пацијент редовно одржава контакте са својом породицом, што у условима боравка у Covid зони није могуће, па се на отуђеност коју смо већ поменули пројављује додатни баласт у свакодневици пацијената оболелих од Covid-19. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г.Г. Јована, а у складу са епидемиолошким правилима свештеник у „Црвену зону“ улази опремљен као и сви ангажовани у раду са Covid пацијентима, испод скафандера се носи мали епитрахиљ, а сами чин Исповести и Причешћа траје прилично кратко и најчешће се састоји од пар речи (ретко реченица) које пацијент уз напор изговори, једне молитве коју свештеник мора да зна напамет, јер у „Црвену зону“ се не може унети Требник који би после изнео (пошто се из Црвене зоне не сме изнети ништа) и самог чина причешћа Светим Тајнама Христовим које се дају пацијенту. Сама појава свештеника, кога пацијент може препознати једино по томе што на скафандеру може да пише „Свештеник УКЦ“, за пацијента представља велику духовну потпору јер ће га причестити Светим Тајнама Христовим, али и контакт са неким ко може донети поздраве породице и родбине. Самим тим пацијент стиче утисак да је и даље део заједнице којој припада, да се његов живот наставља са освеженом надом на оздрављење и повратак кући и да Црква и даље врши своју мисију без обзира где се у ком тренутко било ко од нас налазио.
      По питању огромне духовне и физичке жртве особља ангажованог у раду са пацијентима са тешким респираторним инфекцијама узрокованих коронавирусом, тешко је пронаћи адекватне речи које могу описати само један дан боравка у Covid зони, а камо ли годину дана непрестане борбе. Медицинско особље које се бави лечењем пацијената оболелих од Covid-19 је уморно и преуморно, а не зна се да ли је тежи психички или физички умор услед рада у ванредним околностима које трају дуже од годину дана. Мишљења сам да свак од нас треба да претпостави да му дете, родитељ, брат или сестра раде у Covidu већ годину дана, да долазе са посла уморни и одлазе на посао уморни, да се свакодневно излажу опасности да се заразе, а то претпоставља и најтрагичнији исход, па тек онда да се одлуче на непромишљене кораке типа организовања скупова, прослава, концерта, боравка у малом простору са великим бројем људи, одлазака у туристичке авантуре (пишем авантуре јер се никада не зна како се тај боравак може завршити) и друге видове непоштовања епидемиолошких мера. Оно што сам чуо од свих пацијената, а што сам и сам запазио, јесу речи хвале за особље које даје све од себе како би пацијентима олакшало живот колико год је то могуће и то треба похвалити и посебно нагласити приликом сваког помена здравствених радника. Оно о чему се веома мало размишља јесте да су то људи који после боравка у Covid зони одлазе својим кућама, код своје деце и родитеља, да могу својим укућанима, не дај Боже, пренети вирус и тако своју целу породицу озбиљно угрозити, а упркос свему томе они ево већ годину дана неуморно, даноноћно раде са пацијентима којима је потребна врхунска стручност, нега и пажња, не обазирући се на могуће последице на своје и здравље својих најмилијих.
      Осим труда здравствених радника, дужни смо и ми свештеници да на прави начин обавимо своју мисију која има не само духовни, већ и просветитељски карактер, поучавајући народ како се треба понашати, како сачувати себа, а оно што је много битније како сачувати друге, јер је Српска Православна Црква од увек, осим духовног имала и просветитељски карактер који не смемо пренебрегнути ни у овом тренутку, већ морамо остати на висини свог духовног задатка, што Господ Исус Христос и Свети Сава са ликом свих Светих од нас и очекују.
      Духовник Универзитетског клиничког центра Крагујевац

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...