Jump to content
александар живаљев

Владика Максим за НИН: Надам се да у будућности нећемо црвенети због садашњег односа према власти

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 2 минута, Justin Waters рече

Gdje ovo imaš osim kod zilota i artemita? 

Па мислим у свакој проповеди која није на тему Покемона, већ о Косову, НАТУ, Русији итд.

Па ево чак и:

On 23.10.2019. at 4:16, Драшко рече

Yes, just one thing: Stand firm in Orthodoxy! The more you resist the onslaught of the West, the US and its EU, NATO and IMF vassals, the greater the example of spiritual courage you give to Orthodox everywhere and, at the same time, the closer you draw to Christ and so to salvation. The West threw Communism and Nazism at us and we defeated both of them. For all extremes come from the demons, as the Holy Fathers say. We Orthodox shall defeat Liberal Secularism, which hates Christ just as much as Communism and Nazism, as well. Let us Orthodox show our courage, that we fear no man, that we fear only God. Then no-one can defeat us.

Ај мин... ЊТФ фадер!?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Grizzly Adams рече

Па мислим у свакој проповеди која није на тему Покемона, већ о Косову, НАТУ, Русији итд.

Па ево чак и:

Ај мин... ЊТФ фадер!?

Nisam čitao ovaj intervju....Hehehe IMF against Chirst. Čudi me Andrew Philips, bio je odmjeren, možda se malo radikalizovao. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 43 минута, The Godfather рече

 vise je nego ocigledno da je doticna ekipa izgubila kredibilitet po teoloskim pitanjima i da je njihovom bahatom ponasanju u okviru SPC dosao kraj, pa su teziste svog subverzivmog delovanja protiv majke crkve i drzave svojevrsnom zamenom teza i  tabloidizacijom  dodele ordena AV u pojedinim tzv. " nezavisnim glasilima : prebacili na polje aktuelnih politickih desavanja na domacoj sceni, u nadi da ce pronaci uporiste u odredjenim " opozicionim " krugovima i time izneti resavanje gorucih umutrasnjih pitanja izvan zvanicnih crkvenih institucija i staviti ih na teret javnosti, koristici na jedan krajnje perfidan i maliciozan nacin sam cin dodele ordena radi diskreditovanja Sinoda i Patrijarha prikazujuci ih kao izdajnike koji su uzurpirali crkvenu vlast i sluge rezima koji ce i zvanicno predati KiM u ruke Albanaca! Na taj nacin pokusavaju da izvedu i vec jesu na neki nacin u ocima jednog dela javnog mnjenja izveli neku vrstu " tihog puca " u SPC. ...itd itd ... koristi se nezadovoljstvo naroda ( da se sakriju prave namere ) zarad ispunjenja licnih ambicija i preuzimanja patrijarsikskog trona...

Koće po tebi pobjediti rusofili ili grkofili?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Zoran Đurović рече

... Надам се скором бријању.  

Pomozi Boze i da mu bude na spasenje.

Trebalo bi ga efikasno, na pravi nacin i u pravo vreme razresiti upravljanja eparhijom i predstavljanja SPC pred sjedinjenoamerickim drzavnim organima. Verujem da se o tome vodi racuna tamo gde treba.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Justin Waters рече

Koji potpis, pomozi citam sad preko mobilnog?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, kopitar рече

Koće po tebi pobjediti rusofili ili grkofili?

Ја се молим за све а навијам за Србофиле! Па шта дрсги Бог да.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, kopitar рече

Koće po tebi pobjediti rusofili ili grkofili?

У Расколу нема победника

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Жељко рече

У Расколу нема победника

Бог те благословио брате, за ову кратку и дубоко истиниту реченицу коју си написао.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Хроника

Владика Максим: Додела ордена Вучићу превид и није жеља саборске већине; Вучић непрекидно понавља да је за разграничење и поделу КиМ, а Сабор СПЦ трајно инсистира на томе да разграничење и подела представљају издају

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 24. октобар 2019.

 Епископ западноамерички Максим изјавио је да је додела ордена Светог Саве председнику државе Александру Вучићу, који му је недавно уручио патријарх Иринеј, превид и наводи да је за Српску православну цркву (СПЦ) разграничење са Косовом издаја.

"Орден има симобличну функцију, а када симбол функционише на прави начин тада он има моћ да обједињује, а не да раздељује. Бојим се да је овде дошло до превида", рекао је епиксоп Максим, за недељник НИН.vladika-Maksim-IMG_0589.jpg

Док садашњи председник Србије непрекидно понавља да је за разграничење и поделу, дотле Сабор Српске цркве трајно инсистира на томе да разграничење и подела представљају издају

Према његовим речима, "док садашњи председник Србије непрекидно понавља да је за разграничење и поделу, дотле Сабор Српске цркве трајно инсистира на томе да разграничење и подела представљају издају".

"Како сада то двоје помирити? Ето, тај парадокс не може да појми најмање половина српских архијереја, а ни велики део наше Цркве", рекао је епископ Максим.

Он је навео да је један од владика приметио да "Синод има право да додели орден коме жели, али када зна да то није жеља саборске већине - тада треба да одустане од поступка који ће саблазнити јавност и поделити епископат и Цркву".

Да ли Вучић заслужује орден требало је проверити саборском већином. Претпостављам да би многи били изненађени исходом гласања. У овој години орден је требало дати правим чуварима наше свете косовскометохијске земље, а то су људи који тамо живе

"Да ли Вучић заслужује орден требало је проверити саборском већином. Претпостављам да би многи били изненађени исходом гласања. У овој години орден је требало дати правим чуварима наше свете косовскометохијске земље, а то су људи који тамо живе", истакао је епископ Максим.

Коментаришући део образложења да се Вучићу додељује орден због делатне љубави према мајци цркви, он је рекао да "о томе треба питати чланове Синода који су ту 'делатну љубав' препознали".

Поводом одлуке Синода да више не може да предаје на Богословском факултету, он је рекао како жели да верује да је реч о "неспоразуму који ће се врло лако отклонити на предстојећем Архијерејском сабору".

Он је рекао како је приметио да је у одређеним медијима упостављена веза између те одлуке Синода и његових критика Вучића.

"Надам се и верујем, медјутим, да је та веза сасвим неоснована. Уколико би било тачно да постоји веза између те две ствари, то би онда био велики проблем како за нашу Цркву, тако и за Универзитет, државу и друштво у целини", рекао је епископ Максим.

Патријарх Иринеј уручио је, на прослави осам векова аутокефалности СПЦ, Вучићу орден за, како је навео, делатну љубав према Цркви и неуморну борбу за целовитост Србије, а посебно за очување Косова у њеном саставу.

(Бета)

http://www.nspm.rs/hronika/vladika-maksim-dodela-ordena-vucicu-previd-i-nije-zelja-saborske-vecine-vucic-neprekidno-ponavlja-da-je-za-razgranicenje-i-podelu-kim-dotle-sabor-spc-trajno-insistira-na-tome-da-razgranicenje-i-podela-predstavljaju-izdaju.html

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Талични Том рече

Он је навео да је један од владика приметио да "Синод има право да додели орден коме жели, али када зна да то није жеља саборске већине - тада треба да одустане од поступка који ће саблазнити јавност и поделити епископат и Цркву".

Принципа ради не могу а да не прокоментаришем горе наведене речи в. Максима. Где му је била памет (?!) када је у интервјуу за сајт Сербика американа (”Ако ово буде крај, знаћу да није љубав”), изјавио следеће:

Садашње превирање у Украјини је један привремени проблем и верујем да нема оне геополитичке димензије које му се приписују. Ако би се Црква поделила због једне канонске турбуленције, то би значило да није била толико велика, него мала и већ пре тога изгубљена. Изнећу своје скромно мишљење за које знам да је „мањинско“: верујем да крајњи циљ интервенције првопрестоне Цркве није заузимање једног географског простора, већ узношење у литургијски свет огромне већине украјинског народа који је – из разних, оправданих или неоправданих разлога – до сада остао ван домашаја Евхаристије истинске Цркве… Онај пак део Цркве који се на тој територији већ налази у пуноћи живота Цркве не треба да негодује него да молитвено препозна прилику да сународници на другачији начин уђу у благодатни простор исте Цркве.
Треба да верујемо да ће Цркве превазићи искушења и да ће сви, можда, бити захвални што су се управо таква искушења појавила. Црква Христова историјски побеђује онда када је привидно на губитку. Можда је овим потезом Цариград на губитку, како то виде Москва и многи други. Међутим, дугорочно гледано, можда је ово квасац неког дубљег јединства који ће доћи после нашег нараштаја. Вартоломеј је на себе преузео крст једне историјске одлуке и тек ће даља историја – а не садашњи тренутак – показати да ли је био у праву.

Како то да в. Максим тада није размишљао о жељи саборске већине (јасно изречене и формулисане), гледе (саборског) става по питању црквене кризе у Украјини? Како се само тада није сетио да његово ”мањинско мишљење” може да саблазни (црквену) јавност и да подели епископат и Цркву, па да због тога обузда свој језик и мозак, то јест да своје ”мањинско мишљење” сачува само за себе? (Евентуално је могао да га подели са требињским тамбурашима)... Одакле му сад накнадна памет, па због доделе ордена председнику Србије брине о јадним и саблажњивим епископима, Цркви, јавности, итд... Хау јес ноу! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије присуствовао је манифестацији „Његошев дан у Матици српској“, која је одржана 14. новембра 2019. године, у најстаријој српској, књижевној, научној и културној институцији.     Преневши благослов Епископа бачког г. Иринеја, члана Његошевог одбора Матице српске, владика Исихије је истакао важност улоге коју је Петар Петровић Његош имао за наш народ.   Велики значај јесте овакво обележавање имена нашег писца и владике Његоша. Видели смо колико се његов живот и дело преплићу са именом Матице српске, колико ту има додирних тачака и подударања. Његош 1845. године постаје члан Матице српске. Можемо да кажемо да је он једна звезда на том богатом небу које је садржано у Матици српској и да је вршњак Матице српске, и свакако један од оних кључних личности који јој је и дао онај облик који она сада има. Нека је молитва владике Његоша са свима нама и нека надахњује овај скуп и све излагаче, нагласио је Епископ мохачки.   Звучни запис обраћања викарног Епископа мохачког Исихија   Како је истакао професор др Драган Станић, председник Матице српске, Његош и јесте дубинска вертикала српскога језика и поезије, српске духовности и културе, српске душе и народнога бића.   Звучни запис обраћања проф. др Драгана Станића   Академик Миро Вуксановић, потпредседник Његошевог одбора, рекао је да је уочи свечаног отварања манифестације одржана и седница Његошевог одбора. Одбор је потврдио да нам је Његош неопходан као наш савременик и као свевремени песник, да без њега не бисмо били какви јесмо и да без њега не бисмо имали такав планетарни песнички знак као што нам је он дао, истакао је професор Вуксановић, најавивши да ће Матица српска и убудуће објављивати Његошев зборник и приређивати научне скупове са различитим темама.   Манифестацији су присуствовали и: гђа Смиљана Гламочанин Варга, потпредседница Скупштине АП Војводине, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и многи други поштоваоци и проучаваоци Његошевих дела.     Након свечаног отварања и приказа трећег броја Његошевог зборника Матице српске, одржан је научни скуп „Језик у Његошевим делима“. У раду симпосиона учествовали су уважени академици, књижевници, као и професори књижевности и славистике.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Викарни Епископ Стефан служио је овог јутра Свету Литургију у Храму Светих Врача у Клиничком центру Србије, уз свештенике и ђаконе Архиепископије београдско-карловачке. У овој светињи ће данас, 14. новембра, на дан храмовне славе, бити служена и Света Тајна Јелеосвећења, од 16 часова.   Звучни запис беседе   Епископу Стефану су саслуживали: протојереји-ставрофори Небојша Тополић, Радомир Митровић, Милојко Топаловић, јереј Дејан Вулић, протођакон Младен Ковачевић и ђакон Никола Мићаковић.   Овогодишњи кумови славе били су Јордан и Милутин Мијушковић, а колач је у част Светих Бесребреника принела и мати Аквилина, игуманија Сретењског манастира из Овчарско-кабларске клисуре, која је извесно време провела на лечењу у овој установи. У молитви су учестовале и мати Злата са једном од сестара Манастира Богородице Тројеручице под Авалом, затим запослени у КБЦ-у, као и многобројни верујући народ.   Eпископ Стефан је између осталог поучио да су нам светитељи Козма и Дамјан потребни јер нам свима треба исцељење, духовно и телесно.     Извор: Радио Слово љубве 
    • Од Логос,
      А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема закона. (Гал, 5. 22-23)   Звучни запис беседе   Његово Преосвештенство, Епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве на Аеородрому. У понедељак, двадесет и други по Духовима, наша света Црква прославља преподобну Анастасију Римљанку, преподобног Аврамија Затворника, и преподобног Аврамија Ростовског. Преподобна Анастасија беше пострадала као мученица за време цара Декија, док је преподобни Аврамије Затворник мирно уснуо у Господу крајем четвртог века у својој седамдесетој години.   Његовом Преосвештенству су саслуживали: протојереј-ставрофор Живота Марковић, протонамесник Бранислав Матић и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су: г-дин Јован Прокин, професор у богословији, Милан Јеличић, Илија Арсенијевић, Марко Станишић. У данашњем Јеванђељу по Матеју, Господ Христос се обраћа неверним Јудејима и говори им да је: “Све мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако Син хоће коме открити” (Мт. 11, 27-28).   Тумачећи овај одељак Светога Писма, Преосвећени Владика је говорио о односу правилног размишљања и молитве. Да би се разумеле ове речи Божанске, треба да Бог да Духа Светога човеку. “Све што је Господ рекао ученицима односи се на читав свет, а посебно на хришћане. Господ је данас рекао: “Све је мени предао Отац мој, и зато нико не зна Сина до Оца, нити Оца ко зна до Сина и ако хоће Син коме да открије”. Зашто то каже Господ? Јевреји и многи други народи сумњали су да је Господ Христос Син Божији. Он тиме хоће да каже да је Он рођени Син Оца. И баш зато што је рођени од Оца, и Њему припада све оно што му Отац даје.    Шта је Бог Отац дао Сину? Све. На првом месту дао му је да суди живима и мртвима. Поента и порука Јеванђеља је да овде видимо да Бог Отац открива тајне неба и земље, тајне и овога и онога света, а Син открива Оца. И зато што је Господ, Бог Отац дао Богу Сину, и зато Христос каже: “Ходите сви који сте уморни и натоварени и обремењени и ја ћу вас одморити”. Овде Господ више мисли на јеврејски народ, иако је Христос дошао ради Израиљског народа, зато што су они били оптерећени и уморни Законом, и држали се само Закона. А тај Закон није био довољан да спасе. Зато онај који се држао само Закона, био је роб и греху и Закону”.    Владика је истакао погубност греха за човеков живот: “Грех је тај који заиста смара и замара човека. Грех га оптерећује. Ако узмемо у односу на наш свакодневни живот, ако носимо цео дан џакове, ми ћемо бити уморни. Али од тога можемо сести и лећи мало. Ко је уморан од греха? Онај који се саживео са грехом. Њему је све уморно, јер је оптеретио и срце и ум, и своје биће. Вера му је ослабила, а савест му се помрачила. Зато Господ говори: “Дођите који сте натоварени и уморни”. Хоће Бог да нас одмори од нас самих. Ми смо сами себи највеће оптерећење, како каже Свети Владика Николај: “Господе, спаси мене од себе самога”.   Човек треба да буде свестан свога греха, оно што кажу свети оци: “да нас грех заболи”, браћо и сестре. Све док нас грех не заболи нећемо га осетити, као што не осећамо органе док нас не заболе. Тражимо лека, а тај Лек је Господ Исус Христос. Он је наш највећи Лекар. Неки свети оци кажу да Господ свакоме од нас каже: куда идеш, коме идеш, зашто? Дођи к мени, Ја сам тај Лекар Који ће те исцелити. Нико нас не може утешити као Бог, јер нам нико не може опростити грех осим Бога.    Зато нас Господ позива и каже: „Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен и наћи ћете покој души својој”. Заиста док се човек не покаје његова душа није у миру. Зато што је душа боголика и богочежњива. Наша душа вапије Богу иако смо је ми обзидали зидом нашега тела. Господ не тражи од нас да ми занемаримо своје тело, али треба свему да дајемо коме колико треба... Шта је то јарам Христов? Зашто се волови стављају у јарам? Да би им јарам држао правац. Да не скрену са пута, да се не отисну, и онај и кола и онај који је на колима.    Кад каже: „Узмите јарам мој”, Господ мисли на смирење и кротост, који су нам неопходни да бисмо живели хришћанским животом. Најбољи пример смирења је Господ. У смирењу се узе живот Његов. Мучили га и приковали за Крст, а Он у смирењу”.   На крају је Преосвећени закључио своје обраћање вернима следећим речима: “Да Господ није страдао ми не би били избављени браћо и сестре. Да Господ није страдао и васкрсао, за нас би била затворена врата Раја, не би нам било спасења. Шта је та кротост? То је да кротак човек у било каквим невољама, не ропће на Бога ни на другога. Кротак је човек онај који се измири са сваким човеком.    То “опрости” је толико велико да када каже Богу и човеку “опрости” онда он највише личи на Бога. Да се помолимо Господу да нам дода смирења и кротости, да нам дода да знамо да се молимо. Да нам Господ дода да знамо да верујемо. Зато треба да проверавамо и своју веру и своју молитву. Ваља се браћо и сестре испуњавати и слушати Јеванђеље, и Јеванђеље претворити у живот. Бог вас благословио”.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Дана 11. новембра 2019. године у Горњем манастиру Острог Свету Литургију служио је умировљени епископ Захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић).   -ФОТОГАЛЕРИЈА 1-   -ФОТОГАЛЕРИЈА 2-   Данас, 11. новембра 2019. године, на празник Свете Преподобне Анастасије Римљанке и Светог Аврамија Затвореника, умировљени епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије Јевтић служио је Свету Архијерејску литургију са свештенством у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Манастиру Острог, поред моштију Светог Василија Острошког Чудотворца.   Владици Атанасију саслуживали су протосинђел Сергије Рекић, сабрат манастира Острог и архимандрит Данило Трпчевски, игуман манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној Обали у Подгорици.   После прочитаног Јеванђеља сабранима се ријечима бесједе обратио Владика Атанасије.   Присутни монаси и вјерни су приступили Светом причешћу, а потом је Владика Атанасије још једном бесједом поучио вјерни народ.     Потом је у Доњем манастиру братија манастира Острог припремила послужење за све присутне.     Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Епископ рашко-призренски г. Теодосије и викарни Епископ диоклијски г. Методије служили су на празник Светог Арсенија Сремца са свештенством Свету службу Божију у манастиру Пећка патријаршија. Доносимо интегрално бесједу Владике Методија коју је изговорио на крају богослужења у Пећкој патријаршији:     Драга браћо и сестре, сретан вам празник Светога Арсенија и слава и празник Васкрсења Христовога које прослављамо!   Благодаримо Његовој Светости Патријарху Иринеју који нам је дао благослов да овдје служимо и да се окупимо, и Митрополиту Амфилохију који ми је благословио да овдје дођем и да будем с вама и да служим са дивним Владиком Теодосијем, и са милом мати нашом Харитином и њеном љубављу и молитвом, њених сестара, и њиховим гостољубљем.   Сваки празник, а поготово црквени празник, извире и рађа се из осјећаја слободе. А не само што се рађа из осјећаја слободе, него он изражава и отјеловљује ону човјекову дубинску жеђ за истинском слободом. А овдје, наравно, није ријеч о овој спољашњој, привидној слободи грађанској или политичкој, него о оном најдубљем осјећају живота као слободе. И сваки празник који је израз те слободе су врата која нам отвара улаз у један нови, духовни, узвишени простор – простор благодати Божије.   И ми смо сви свјесни да смо ограничени у свакодневном животу и да смо робови простора и времена. И да смо скучени, и својом генетиком, и поднебљем, и климом у којој живимо, и тим неумољивим током живота који иде ка једноим неумитном завршетку. И сваки човјек, иако осјећа да има неку релативну слободу у тој ограничености, сваки човјек који је осјећа, префињен је и има ту духовну узвишеност свјестан је да је то само привидна и ограничена слобода у овоме животу. И да само Бог и вјера у Њега даје истинску слободу – оно чему је наше људско биће призвано. Томе нас уче сви светитељи Божји и следбеници Христови, као што је и Свети Арсеније, између осталих.   И шта је то најдивније, чему се дивимо и што гледамо у свима њима? То је та радост, љубав и дубоки мир који су они стекли благодаћу Божјом. А истински циљ нашега живота јесте задобијање те благодати Духа Светога. А само у Цркви, кроз свете тајне, овдје гдје смо се ми данас сабрали, људско биће се храни истинском храном. А то су нестворене Божанске енергије које примамо кроз свете тајне, на првом мјесту кроз Тијело и Крв Христову којом се причешћујемо на свакој Светој литургији. Зато је свака Света литургија празник и васкрсење. А тиме и празник Светог Арсенија празнује васкрсење Христово, јер је он васкрсао благодаћу Божјом.   И не само што нас Свети Арсеније повезује, који је из Срема, из простора данашње Војводине, и који је као монах жички и наследник Светога Саве, архиепископ српски дошао у ове просторе и поставио сједиште Архиепископије српске, потоње Патријаршије, и чије су мошти данас у Црној Гори, у манастиру Ждребаонику, који својим животом повезује све крајеве нашег народа гдје год се данас налази и живи. Он је показатељ те свеобухватне и дубоке благодатне Божанске енергије која све окупља, сабира и обједињује у једно тијело, које је Црква, чија је глава Христос. И хвала Богу што нас је сабрао овдје да се сви овако дивно окупимо, Богу помолимо, Светоме Арсенију, да се Христовим тајнама причестимо и да прославимо Христа Бога нашега са Оцем Његовим и Светим Духом у вјекове вјекова. Амин!     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...