Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Recommended Posts

ЧЛАН

I'm scared of what's inside my head
What's inside my soul
I feel like I'm running
But getting nowhere
Fear is suffocating me
I can't breathe

I feel like I'm drowning
I'm sinking deeper

White light fades to red
As I enter the City of the Dead

Rex tremendae majestatis
Qui salvandos salvas gratis
Salve me, Fons Pietatis
Salve me, Fons Pietatis


I feel it burning through my veins
It's driving me insane
The fever is rising
I'm going under
Memories flash before my eyes
I'm losing time
The poison is killing me
Taking over

White light fades to red
As I enter the City of the Dead


Quantus tremor est futurus
Quando Judex est venturus
Quantus tremor est futurus
Quando Judex est venturus


Damnata, invisus, ubique
Ab omnibus, ad infinitum
.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

 

Одисеја домовине

Била једном земља мала
на врху брда Балкана
што је своју душу дала
како би била заклана.

Вел'ка јој слава и хвала
из њених првијех дана
док није шапатом пала
због својијех великана.

Од својих људи крв крала
у име свијетлог султана,
крв брата са сабље прала
као да то није мана.

Маћеха дјеци постала,
робиња туђем са вана,
са собом у рату остала
међу дјецом растрзана.

А дјеца јој иста расла,
истина је свима јасна,
"једна вјера - једна паства,
а смрт брата нам је сласна".

Била једном земља мала
на врху брда Балкана
што је своју дјецу дала
у раље смрти шејтана.


Bosnien.jpg.0248f1308e5a075ef1cfb62ef989c2a7.jpg.c160427b2331edaae1487973b9044466.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

 

Вјерна невјери

 

Гдје си сад, добри витеже мој?

Гдје си, моја срећо и снаго?

Врати ми се, овако самој,

узми твоје мило и драго.

 

Гдје си сад, л'јепи витеже мој?

Кога очи гледају твоје?

Врати ми се, овако самој,

не дај њој оно што је моје.

 

Гдје си сад, ох невјеро моја?

Која ноћас на груд'ма ти спи?

Све ти прашта љубов'ца твоја,

јер једна моја жеља си ти...

103825353-a-young-sad-princess-with-very-long-hair-sits-on-a-large-stump-of-an-old-tree-and-waits-for-her-prin.jpg.0b0cff24c13cf6c23d2f82beaffee503.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Дана 1. септембра 2018. године, када Православна Црква по новом календару прославља Светог Симеона Столпника, Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан началствовао је евхаристијским сабрањем поводом храмовне славе у (данас) румунском манастиру Арад Гај недалеко од Арада (Румунија).

      Преосвештеном Епископу г. Лукијану саслуживали су Архиепископ арадски г. Тимотеј и викарни Епископ кришански г. Емилијан као и румунско и српско свештенство и монаштво.
      Поздрављајући епископа Лукијана, архиепископ Тимотеј је захвалио Српској Цркви на братској љубави и непрестаној бризи о два народа који битишу на овим просторима и осврнуо се на заједничку прошлост која је испреплетена напорима сједињених Срба и Румуна најпре у борби против унијаћења које је током бурне историје узимало маха у овим крајевима. Архиепископ Тимотеј такође је као значајну тачку у историји румунског народа истакао и период Велике сеобе Срба 1690. године, када су православни народи а међу њима и Румуни, под јурисдикцијом Српске Цркве уживали повластице у Аустријском царству а данас у заједничкој држави Румунији, и Срби и Румуни превођени својим архијерејима сведоче исту ту нераскидиву љубав два братска народа.
      На крају свете Литургије Епископ г. Лукијан са браћом архијерејима и свештенством служио је парастос ктитору манастира, српском православном Епископу арадском Синесију Живановићу (1751-1768) поводом 250 година од упокојења. Епископ Синесије рођен је у Сентандреји 1711. године где се и школовао. Замонашен је у фрушкогорском манастиру Раковац а године 1751. изабран је за Епископа арадског. Био је велики борац против унијаћења. Саставио је први Србљак, подигао је манастир Арад Гај и српску епископску резиденцију поред манастира. Саборној цркви у Сентандреји подарио је предиван мермерни барокни жртвеник, један од најлепших у Српској Цркви. Упокојио се 1768. године и сахрањен је у својој задужбини.
       
      Извор: Српска Православна Црква

      View full Странице
    • Од Логос,
      Преосвештеном Епископу г. Лукијану саслуживали су Архиепископ арадски г. Тимотеј и викарни Епископ кришански г. Емилијан као и румунско и српско свештенство и монаштво.
      Поздрављајући епископа Лукијана, архиепископ Тимотеј је захвалио Српској Цркви на братској љубави и непрестаној бризи о два народа који битишу на овим просторима и осврнуо се на заједничку прошлост која је испреплетена напорима сједињених Срба и Румуна најпре у борби против унијаћења које је током бурне историје узимало маха у овим крајевима. Архиепископ Тимотеј такође је као значајну тачку у историји румунског народа истакао и период Велике сеобе Срба 1690. године, када су православни народи а међу њима и Румуни, под јурисдикцијом Српске Цркве уживали повластице у Аустријском царству а данас у заједничкој држави Румунији, и Срби и Румуни превођени својим архијерејима сведоче исту ту нераскидиву љубав два братска народа.
      На крају свете Литургије Епископ г. Лукијан са браћом архијерејима и свештенством служио је парастос ктитору манастира, српском православном Епископу арадском Синесију Живановићу (1751-1768) поводом 250 година од упокојења. Епископ Синесије рођен је у Сентандреји 1711. године где се и школовао. Замонашен је у фрушкогорском манастиру Раковац а године 1751. изабран је за Епископа арадског. Био је велики борац против унијаћења. Саставио је први Србљак, подигао је манастир Арад Гај и српску епископску резиденцију поред манастира. Саборној цркви у Сентандреји подарио је предиван мермерни барокни жртвеник, један од најлепших у Српској Цркви. Упокојио се 1768. године и сахрањен је у својој задужбини.
       
      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Креирај ново...