Jump to content

Recommended Posts

Нека памти ноћ

Тиха ноћ се тада  спусти

са звијездама на своду

што гледају двоје младих

како журе у свом ходу.

 

Тихо улазе у зграду,

а у стан још бјеху тиши,

да му не пробуде мајку,

јер је тренутак све ближи.

 

На кревет брзо су легли,

не могу чекати више!

Све до сад што нису рекли

ноћас се постељом пише.

 

И нека види тамна ноћ,

нека заувијек памти!

Сад заборавит' неће моћ'

кад су једно другом дати.

 

На св'јету им није био

нико ли други осим њих.

Стваран је, није се снио

тај загрљај и уздах тих.

 

Сад су се њежно вољели,

у њиховој ноћној тами,

лампу кошуљом покрили,

бејаху заједно сами.

 

Она постаде његова

и сваки њен осмијех снен,

а он је тихо милова

и сав је свој постао њен.

 

И нека види тамна ноћ,

нека то увијек памти.

Двоје младих, једно другом

сада бјеху заув'јек дати.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Срндаћ рече

Нека памти ноћ

Тиха ноћ се тада  спусти

са звијездама на своду

што гледају двоје младих

како журе у свом ходу.

 

Тихо улазе у зграду,

а у стан још бјеху тиши,

да му не пробуде мајку,

јер је тренутак све ближи.

 

На кревет брзо су легли,

не могу чекати више!

Све до сад што нису рекли

ноћас се постељом пише.

 

И нека види тамна ноћ,

нека заувијек памти!

Сад заборавит' неће моћ'

кад су једно другом дати.

 

 

 

 

 

На св'јету им није био

нико ли други осим њих.

Стваран је, није се снио

тај загрљај и уздах тих.

 

Сад су се њежно вољели,

у њиховој ноћној тами,

лампу кошуљом покрили,

бејаху заједно сами.

 

Она постаде његова

и сваки њен осмијех снен,

а он је тихо милова

и сав је свој постао њен.

 

И нека види тамна ноћ,

нека то увијек памти.

Двоје младих, једно другом

сада бјеху заув'јек дати.

Kao i do sada u tvom Gaju, sve je čarobno, prelepo, tako i ova pesma.

Objavljuješ li negde?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, ViktorijaV рече

Kao i do sada u tvom Gaju, sve je čarobno, prelepo, tako i ova pesma.

Objavljuješ li negde?

Не.

Све је ово из мале личне архиве, некад старо и више од 5 година.

Али један другар и ја смо покренули неки хоби пројекат са стране:

SLAVOEP.COM

Svirač iz šume Svirač iz šume II Svirač iz šume III Poput svetlosti sveće, Žarkozelovu glavu je obasjalo ono što je starac rekao… Svirač iz šume IV Sudar beše neizbežan i na hiljade munja sevnuše, cepajući samu tkaninu...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

A spiderweb pulling back each movement that I make
Poor spider, I will burn your home in order to escape.
And when the darkness grows onto my heavily loaded back,
I’ll shake it off my shoulders and I’ll follow my own track.

Run, run, run from the drag and from the treason,
far enough till I reach a warmer season.
Run, run, run, in the long run I’ll recover.
Pull myself out of this, demand no other.

Once and for all I find my way through forests at night,
might seven years be all i have, for seven years I’d fight.
When everything behind me has finally disappeared,
my body shall be put to rest, my spirit shall be freed.

A dark year before dawn,
when no one is at hand.
Before the time is gone,
run for your life again.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Витез и вила

Прије јутра и сунчаних зрака,

док још свуда простире се тама,

у дубини зеленога гаја,

виђе вила витеза ту сама.

Јаше јунак дората свог б'јела

за срндаћем, ловином он лети.

Све то гледа дугокоса дјева

па се мисли момка привољети.

 

"Јао стани, див-јуначе млади!

Не ми лети за срндаћем хитрим!

Њега мени, кумим те не кради,

не тражи га оком својим бистрим!

Има шума још дивнијех ствари,

више годе твојем оку жарком.

Има шума јоште љепших чари

које годе витезу так' младом.

 

Даћу теби шкерлетну кошуљу

какве нема ни у једног цара.

Даћу теби од злата сву сабљу

која с'јече, којој нема пара.

Даћу теби дуката и блага

све што твоме гордом годи срцу.

За те даћу, мени тако драга,

само узми мене за љубов'цу!"

 

Одговара силни див-јуначе,

одговара, сва да јечи гора:

"Л'јепа вило, срце моје плаче

што одбити твоју жељу мора!

Не иштем ја шкерлетних кошуља,

нити сабље исковане златом.

Не иштем ја дуката нит' блага,

нити годе срцу моме младом!"

 

Проговара дугокоса вила

са високе јеловите гране:

"Ако теби блага нису мила

послушај ме шта ти сада кажем!

Даћу теби моју дугу косу

да је мрсе твоје јаке руке.

Даћу теби моје око плаво

да га љубе твоје л'јепе усне.

 

У ложници спавати ја нећу

већ на твоје витешке ћу груди

лећи тихо без бриге на св'јету

све док зора не почне да руди.

Родићу ти ђецу небројену,

све ће бити јунак до јунака!

Сам' ме узми, вилу заљубљену,

па ме милуј од јутра до мрака..."

 

Одговара јуначе витеже,

срце само што му не полети:

"Твоја р'јеч ме тешко Бо'ме стеже,

такве жене само пожељети!

Али мене вјера моја веже,

не смијем се тобом оженити.

Рећи ово пада ми још теже

јер је тебе ласно завољети.

 

Ако ти не волиш Једног Бога,

ни у Цркви крстити се нећеш,

нема нама користи од тога

што би крај ме ноћима да л'јежеш.

Тешко ми је, јопет да ти кажем,

тешка ми је рећи ово бољка.

Ако ли се мислиш удат' за ме,

мораш бити 'ришћанка ђевојка!"

 

Слети вила са јелове гране,

прав' у руке младога витеза,

пак га љуби, не може да стане

од љубави, виловита принцеза.

Как' га љуби, тако лије сузе,

пак са леђа кида вилин-крила.

Оба даде, оба витез узе,

па се вила у рукама му свила.

 

"Одрекох се свега свог у трену,

сам' због тебе, једина љубави.

Молићу се Једноме ја Богу,

сам' ме својом ти сада направи.

Родићу ти ђецу небројену,

све ће бити јунак до јунака!

Сам' ме узми, вилу заробљену,

па ме воли од јутра до мрака!"

 

 

 fairy-tales-red-cross-knight-wood-engraving-by-walter-crane-for-the-first-book-of-the-faerie-queene-of-edmund-spenser-MC6MEG.thumb.jpg.304695d273a2ae6963322b46256a68af.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Натан рече

А што се виле тиче: "Ћуд је женска смијешна работа..." 

:)))

Па јест... Ћуд је женска смијешна работа, а мушкарци мисле само оном главом испод појаса :smeh1:

Људи воле да се воле.

То је то.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Дана 1. септембра 2018. године, када Православна Црква по новом календару прославља Светог Симеона Столпника, Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан началствовао је евхаристијским сабрањем поводом храмовне славе у (данас) румунском манастиру Арад Гај недалеко од Арада (Румунија).

      Преосвештеном Епископу г. Лукијану саслуживали су Архиепископ арадски г. Тимотеј и викарни Епископ кришански г. Емилијан као и румунско и српско свештенство и монаштво.
      Поздрављајући епископа Лукијана, архиепископ Тимотеј је захвалио Српској Цркви на братској љубави и непрестаној бризи о два народа који битишу на овим просторима и осврнуо се на заједничку прошлост која је испреплетена напорима сједињених Срба и Румуна најпре у борби против унијаћења које је током бурне историје узимало маха у овим крајевима. Архиепископ Тимотеј такође је као значајну тачку у историји румунског народа истакао и период Велике сеобе Срба 1690. године, када су православни народи а међу њима и Румуни, под јурисдикцијом Српске Цркве уживали повластице у Аустријском царству а данас у заједничкој држави Румунији, и Срби и Румуни превођени својим архијерејима сведоче исту ту нераскидиву љубав два братска народа.
      На крају свете Литургије Епископ г. Лукијан са браћом архијерејима и свештенством служио је парастос ктитору манастира, српском православном Епископу арадском Синесију Живановићу (1751-1768) поводом 250 година од упокојења. Епископ Синесије рођен је у Сентандреји 1711. године где се и школовао. Замонашен је у фрушкогорском манастиру Раковац а године 1751. изабран је за Епископа арадског. Био је велики борац против унијаћења. Саставио је први Србљак, подигао је манастир Арад Гај и српску епископску резиденцију поред манастира. Саборној цркви у Сентандреји подарио је предиван мермерни барокни жртвеник, један од најлепших у Српској Цркви. Упокојио се 1768. године и сахрањен је у својој задужбини.
       
      Извор: Српска Православна Црква

      View full Странице
    • Од Логос,
      Преосвештеном Епископу г. Лукијану саслуживали су Архиепископ арадски г. Тимотеј и викарни Епископ кришански г. Емилијан као и румунско и српско свештенство и монаштво.
      Поздрављајући епископа Лукијана, архиепископ Тимотеј је захвалио Српској Цркви на братској љубави и непрестаној бризи о два народа који битишу на овим просторима и осврнуо се на заједничку прошлост која је испреплетена напорима сједињених Срба и Румуна најпре у борби против унијаћења које је током бурне историје узимало маха у овим крајевима. Архиепископ Тимотеј такође је као значајну тачку у историји румунског народа истакао и период Велике сеобе Срба 1690. године, када су православни народи а међу њима и Румуни, под јурисдикцијом Српске Цркве уживали повластице у Аустријском царству а данас у заједничкој држави Румунији, и Срби и Румуни превођени својим архијерејима сведоче исту ту нераскидиву љубав два братска народа.
      На крају свете Литургије Епископ г. Лукијан са браћом архијерејима и свештенством служио је парастос ктитору манастира, српском православном Епископу арадском Синесију Живановићу (1751-1768) поводом 250 година од упокојења. Епископ Синесије рођен је у Сентандреји 1711. године где се и школовао. Замонашен је у фрушкогорском манастиру Раковац а године 1751. изабран је за Епископа арадског. Био је велики борац против унијаћења. Саставио је први Србљак, подигао је манастир Арад Гај и српску епископску резиденцију поред манастира. Саборној цркви у Сентандреји подарио је предиван мермерни барокни жртвеник, један од најлепших у Српској Цркви. Упокојио се 1768. године и сахрањен је у својој задужбини.
       
      Извор: Српска Православна Црква

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...