Jump to content
Zungul

Вук Бачановић - ИРИНЕЈ У ЦАРИГРАД –ИРИНЕЈ ИЗ ЦАРИГРАДА

Оцени ову тему

Recommended Posts

ИРИНЕЈ У ЦАРИГРАД –ИРИНЕЈ ИЗ ЦАРИГРАДА, ИЛИ КАКО БИ АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ РЕЗОНОВАО О АУТОКЕФАЛНОСТИСРПСКЕ ЦРКВЕ

irinej-bulovic.jpg

Вук Бачановић

 

Ратни лидер босанских муслимана и потоњи предсједавајући Предсједништва БиХ, Алија Изетбеговић, често је своју политичку неодлучност у кључним моментима правдао кетманским лукавством да ујутро мисли на један, поподне на други, а навече на сасвим трећи начин. Дакако, није се радило о неком нарочитом дубокоумном промишљању, већ тактичком вагању у циљу што темељнијег обрачуна како са политичким противницима и свима који су рат схватили преозбиљно, тако и у циљу што исплативије трговине са другим ситнимнационалистичким лидерима у Босни и Херцеговини. 

 

Но, такве ствари су разумљиве када је ријеч о макијавелистичком свијету балканске и глобалне политике. Али, да ли и неоспориве историјске и еклисиолошке чињенице могу упасти у такве матрице? Ако бисмо то питање поставили актуелном епископу бачком Иринеју Буловићу, одговор не би био једноставан, а ни интелектуално поштен. То јест, зависио би искључиво од тога које је доба „данa“. Ево како и зашто. 

 

Они са нешто бољим памћењем, или макар вољом за најпростијим гуглањем ће лако утврдити да је на на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду, од 13. до 15. октобра 2003. године, одржан међународни научни симпозијум на тему „Проблематика савременог црквеног законодавства“. Стручњаци из цијелог православног свијета, као и правни експерти из Европске уније, говорили су о разним аспектима ове теме. Једно од најзанимљивијих предавања, одржао је управо актуелни епископ бачки и то на тему: Појам и суштина црквене аутокефалности. Тема је, заправо била, аутентична аутокефалија и аутокефалија у кризи. 

 

Преосвећени владика је нагласио да је потребно ревидирати дефиницију аутокефалије, не сложивши се у битним питањима са Владиславом Ципином, руским канонологом, који је изнио проруске ставове о аутокефалности. Иринеј је објаснио да се термин „аутокефалија“ јавља доста касно, али да реална црквена самосталност јавља много прије појма. У разним случајевима аутокефалије постоје али и степени аутокефалије. Постоје древне апостолске Цркве, затим и оне које су временом добијале и губиле аутокефалност и новије аутокефалне Цркве. У погледу ранга и угледа ипак постоји разлика између аутокефалних Цркава: предност имају древне аутокефалије на оним новијим. Бачки владика је биоврло децидан: једино Васељенски сабор може да подари аутокефалију, па и да је оспори, да је сузи и прошири, или можда и укине. Понекад треба разликовати пуну аутокефалију од неке условне или непотпуне аутокефалије. Поводом аутокефалности Српске цркве, бачки епископ износи мисао која гласи да у случају СПЦ, Свети Сава 1219. Није одмах имао аутокефалију онакву какву је ми данас схватамо. Владика Иринеј је истакао да је велики проблем у савременом свијету што се аутокефалија схвата као добијање националног и државног суверенитета:  Мислим да ни у нашем случају Свети Сава 1219. Није одмах имао можда аутокефалију онакву какву је ми данас схватамо. То је било његово мишљење ујутро.

 

Овакав став је у потпуној сагласности са темељито поткријепљеним радом проф. др. Ненада Милошевића са Катедре за литургику Православног богословског факултета у Београду „Црквена аутокефалија под призмом устројства и организације Цркве. Позивајући се на Г. Ралиса и М. Потлиса, Милошевић је утврдио да се „аутокефалнима… називају оне Цркве које имају‘независни’ статус, а које су се – због ванредних околности, а уз сагласност матичне Константинопољске цркве  организовале изван Отоманске империје (Руска, а касније и ЈеладскаЦрква)“; ту дакле, спада „десет помесних ПравославнихЦркава – Руска, Српска, Румунска, Бугарска, Грузијска, Кипарска, Грчка, Албанска, Пољска и Чешко-Словачка – које су од матице, Константинопољске Цркве, добиле независност и право хиротоније свога провојерахра (митрополита, архиепископа или патријарха)“. То значи, што је опет у сагласности са закључком епископа бачког, да је аутокефалност ових десет цркава, сходно канонском устројству и древном црквеном Предању, „условна и привремена“: „услован је [њихов статус] стога што је њихова самосталност условље нанераскидивим јединством са матицом, што се огледа превасходно у литургијском помињању константинопољског патријарха од стране помјесних провјерараха, а затим и апелациним судом (9. и 17. канон Халкидонског сабора), одлукама помјесних сабора, патријаршијским томосима, и тако даље. Привремен је пак, због тога што статус ових Цркава треба да буде потврђен на будућем васељенском сабору, као што је то био случај са пет древних Патријаршија“. Ово ни у ком случају не доводи постојећи црквени поредак, или статус било које од помјесних цркава, будући да „коначан став о питању аутокефалије, односно о аутокефалном устројству помесних Цркава, као и о начину стицања аутокефалнсоти, треба да заузме будући Велики свеправославни сабор…“.

 

Па ипак, то је било онда. А ондаипак није било довољно давно да сви забораве оно што је Буловић прижељкивао да се заборави. Иако за шеснаест година све ове чињенице нису и не могу изгубити на својој утемељености, за владикуБуловића је наступило политичко поподне, чиме чињенице губе на важности, а они који их прихватају, у складу са њиховом тачношћу, постају мете за спинове и лажне оптужбе. Поподневни владика од прољећа до септембра текуће године оптужује више људи, а посебно епископа западноамеричког Максима да умањује значај српске аутокефалности. Штавише, владика Иринеј започиње још интензивнију свађу са самим собом када прозива чак и Васељенског патријарха Вартоломеја у, ни мање ни више него литургијској бесједи, у манастируЋелије, рекавши да ни он не сматра да смо ми 1219. године добили праву аутокефалност. Иако овакву сулуду оптужбу демантује овогодишња проповијед митрополита силивријског Максима који експлицитно тврди да је молба светог Саве 1219. године прихваћена и да јесинодском одлуком проглашена аутокефалија СрпскеЦркве, док је по свој прилици Томос био касније издат од стране патријарха (цариградског) Германа, као и потпуна подршка Цариграда Српској цркви када је ријеч о питању њене аутокефалије у Црној Гори и Македонији, Буловићје наставио свој комични сукоб са самим собом. Не само да је свој некадашњи став искористио да бескрупулозно клевеће брата по епископству, већ је изазвао и незапамћен скандал, издејствовавши разноликим сплеткама, да нико из СПЦ не присуствује на 800-годишњици прославе аутокефалности властите цркве у Никеји. Тиме не само да је онемогућио да Српска црква наступи као медијатор међу завађеном браћом, у Москви и Цариграду, већ је беспотребно увриједио људе који ни једним својим ставом, а камоли поступком, нису показали недобронамјерност према нашој Цркви.

 

А какав ће бити Буловић од навече, није претјерано тешко наслутити. Његове вјерне присталице којима је снимљени говор њиховог наредбодавца о ограниченој аутокефалности предочен на друштвеним мрежама, већ су почели да се хватају за сламку, тврдећи да је преосвећени владика такођер рекао да у материју о којој говори није упућен и не може то (о питању степена аутокефалности оп.а.) да тврди поуздано, чиме запада у још неодбрањивију позицију. Ако владика није упућен у комплексно питање аутокефалности да би о томе имао јасан став, на бази којега ауторитета и знања може одређивати ко је њен присталица, а ко тобожњи противник? Одговор је: само и једино на основу дневног политичарења, то јесте маске русофилства која му је потребна у црквеним играма пријестоља и коју ће такођер одбацити када му више не буде потребна, као што је одбацио и фанариотску. Врло лако, према томе, можемо замислити ситуацију у којој ће против неког епископа у будућности бити покренута медијска харанга јер је, тобоже, претјерани русофил, баш као што данас страдају они чије је ставове епископ бачки некада у потпуности дијелио, или су му били небитни. Било да је ријеч о Теорији еволуције или првенству Васељенске патријаршије.

 

Када и ако понестане таквих непријатеља, ко зна шта би могао постати сљедећи аргумент за погром, или оптужбу за шизму. Изостанак лајка на фотографији додјеле Ордена светог Саве, или већ некогдругог признања Александру Вучићу? Или можда писање било каквог рада у којем једина референца неће бити проповиједи епископа бачког након што његови ботови униште или обесмисле сваки траг Буловићевог мишљења које не би било ноћно? Ноћнамашта, свакако, може свашта и из колажа њених перверзија и девијација стварности није превише лако погодити комбинацију бесмислица које ће бити одабране за уништавање туђих живота. Има само једна која дефинитивно неће, а то је склоност ка уништавању живота маледјеце, коју Буловић својим посушницима  и клијентима никада није замјерио.

П.С.

Опште је познато да је Алија Изетбеговић у својој технологији владања обичавао свакој страначкој улизици и удворици која му се појави са неком генијалном идејом рећи: У праву си!, што је значило и одобравање акција у складу са идејом, ма шта она била, од криминала до свакојаких злочинстава. У таквим правилима игрице је врло лако свакога пустити низ воду и уништити с ријечима: Ја ти то рекао? Ма ти си се то нешто мало забунио! Осим, наравно, оних који код лидера таквог формата не долазе по мишљење и дозволе. А такви Буловићу највише сметају.

Политикон

http://politikon.rs/2019/10/19/irinej-u-carigrad-irinej-iz-carigrada-ili-kako-bi-alija-izetbegovic-rezonovao-o-autokefalnostisrpske-crkve/

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Zungul рече

када прозива чак и Васељенског патријарха Вартоломеја

:)) 
 

пре 1 сат, Zungul рече

и незапамћен скандал ... да нико из СПЦ не присуствује на 800-годишњици прославе аутокефалности властите цркве у Никеји

Заиста скандал да не идеш на свој рођендан код комшије који ти упорно говори да твој стан није твој него његов... confused1
 

пре 1 сат, Zungul рече

Српска црква наступи као медијатор међу завађеном браћом, у Москви и Цариграду

@ana čarnojević Видиш? Ти мислиш ми бранимо Русе, ја кажем бранимо Цркву, а овај је још жешћи: ми (овако сложни и јаки) да бранимо и Русе и Цариград од њих самих.
 

пре 1 сат, Zungul рече

Његове вјерне присталице којима је снимљени говор њиховог наредбодавца о ограниченој аутокефалности предочен на друштвеним мрежама, већ су почели да се хватају за сламку, тврдећи да је преосвећени владика такођер рекао да у материју о којој говори није упућен и не може то (о питању степена аутокефалности оп.а.) да тврди поуздано

Читао изгледа Поуке ;) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Vladan :::. рече


 

@ana čarnojević Видиш? Ти мислиш ми бранимо Русе, ја кажем бранимо Цркву, а овај је још жешћи: ми (овако сложни и јаки) да бранимо и Русе и Цариград од њих самих.
 

Читао изгледа Поуке ;) 
 

pa rekla sam ti još onda kad si dramio što je Amfilohije primio onog episkopa turistu iz Ukrajine da možda treba pregovarati. što bi rekao pesnik zavadjenu braću izmiriti. a ti kao da je kuga došla na Cetinje...ne braniti, nikoga mi ne možemo da branimo. 

i kao...gde je pismo gde je pečat.

eto, posle smo videli ima raznih ...gde je pismo gde je pečat... modela...neko izgubi pismo sa pečatom pa ne može da nadje 1324_womens

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, ana čarnojević рече

pa rekla sam ti još onda kad si dramio što je Amfilohije primio onog episkopa turistu iz Ukrajine da možda treba pregovarati. što bi rekao pesnik zavadjenu braću izmiriti. a ti kao da je kuga došla na Cetinje...

Па и јесте духовна куга, морам опет да те упутим на Раскол, све хронолошки како се епидемија шири.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Vladan :::. рече

Па и јесте духовна куга, морам опет да те упутим на Раскол, све хронолошки како се епидемија шири.
 

Хоћеш да кажеш да је на Цетињу духовна куга!?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Vladan :::. рече

Па и јесте духовна куга, морам опет да те упутим на Раскол, све хронолошки како се епидемија шири.
 

Dobro, uglavnom...komentarisao si sve osim osnovne teze teksta, da Backi menja stavove po potrebi. Ne treba mnogo da se proceni sta je konacni cilj...

Izgleda da borba protiv kuge nije1324_womens

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, ana čarnojević рече

Dobro, uglavnom...komentarisao si sve osim osnovne teze teksta, da Backi menja stavove po potrebi. Ne treba mnogo da se proceni sta je konacni cilj...

 

Ajde da je samo to , nego danas goni one koji suprotno misle tim nekadašnjim njegovim stavovima. Kriterijum vrednovanja vrednosti..... Bački!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Istopljeni kamen рече

Хоћеш да кажеш да је на Цетињу духовна куга!?

Не, него међу украјинским расколницима и онима који их подржавају: Барт, део Грка, и, нажалост, изгледа, неки међу нашима...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Istopljeni kamen рече

Ajde da je samo to , nego danas goni one koji suprotno misle tim nekadašnjim njegovim stavovima. Kriterijum vrednovanja vrednosti..... Bački!

Znaci otpada autokefalija issue, danas vidimo otpada nije drzao nastavu issue, lepo napisao Nishizawa, ostaje Darvil I USA issue.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, ana čarnojević рече

Znaci otpada autokefalija issue, danas vidimo otpada nije drzao nastavu issue, lepo napisao Nishizawa, ostaje Darvil I USA issue.

 

па да, само полако....мало су се заиграли....а не гледају себе и своје двориште....свој Опус......................................................................................................

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, ana čarnojević рече

Izgleda da borba protiv kuge nije1324_womens

Јесте борба против фанариотске куге.

Е сад теби је вододелница Косово, некоме је Вучић, некоме еволуција, некоме Макисим итд. Мени је однос према нео-папистичкој идеологији фанариота коју подржавају Амери и НАТО.

Наравно знамо да Амере боли уво за Цркву, каноне, аутокефалије, теологију. Њих само занима контра Русима.

Мене то не занима. Мене занима одбрана СПЦ од фанариота и добродошао је ко год је контра Барту.

А наравно да нисам слеп за мане и грешке оних који су против Барта као ни оних који му нагињу. Али ми је то секундарно. На првом месту је одбрана Цркве од новог папизма.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Vladan :::. рече

Јесте борба против фанариотске куге.

Е сад теби је вододелница Косово, некоме је Вучић, некоме еволуција, некоме Макисим итд. Мени је однос према нео-папистичкој идеологији фанариота коју подржавају Амери и НАТО.

Наравно знамо да Амере боли уво за Цркву, каноне, аутокефалије, теологију. Њих само занима контра Русима.

Мене то не занима. Мене занима одбрана СПЦ од фанариота и добродошао је ко год је контра Барту.

А наравно да нисам слеп за мане и грешке оних који су против Барта као ни оних који му нагињу. Али ми је то секундарно. На првом месту је одбрана Цркве од новог папизма.

 

Нови папизам...а што сте каштигали Максицу овде од фебруара? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Istopljeni kamen рече

Нови папизам...а што сте каштигали Максицу овде од фебруара? 

Прочитај његове изјавице о Бартићу и расколничићима па ћеш видети...
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Телевизија Храм је 4. децембра 2019. године први пут обележила своју крсну славу, Ваведење Пресвете Богородице.       Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је преломио славски колач у присуству Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милете Радојевића, председника општине Врачар др Милана Недељковића, запослених и гостију .     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 27. новембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду амбасадора Републике Аустрије у Републици Србији, Његову Екселенцију Николауса Лутеротија.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у пратњи Његовог Преосвештенства викарног Епископа г. Стефана, посетио је, традиционално уочи почетка Божићног поста, Богословију Светога Саве у Београду. Свјатјејши је на овој, покладној вечери, ђацима и њиховим професорима упутио низ очинских савета.   Звучни запис беседе   Свјатјејши је изразио радост што се народ враћа цркви, што се недељом и празницима у црквама може видети доста млађег света, али је указао и да би требало да у храмовима буде више школске деце. Богословцима је Патријарх између осталог казао: "Припремате се за узвишену и часну дужност и апостолски позив да оно што проповедамо народу буде део наше природе, нашег живота. Морате се потрудити да оно што овде учите буде ваш - живот! Оно што читамо у Јеванђељу, то је Господ нама говорио - то мора бити наш живот!".     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 23. новембра 2019. године чин освећења цркве Светог Николаја Мирликијског у Раковици.   Прилог радија Слово љубве   Пре нешто више од годину дана на стотинак метара од капија манастира Раковице, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у време високопреподобне игуманије Евгеније, почела је изградња нове цркве посвећене Светом Николају Мирликијском.   Идеја да манастир добије нову цркву родила се када је то место духовности и вере постало заштићена околина споменика културе 2006. године. Са урбанистима је тада договорено да се део манастирске земље определи за нови храм. Предлог је прошао све правне процедуре, али није било новца за изградњу. Захваљујући добротворима, после дванаест година чекања прикупљена су средства за темеље и градњу највећег дела цркве.   Само зидање отпочело је почетком марта 2018. године. Преосвећени Владика ремезијански г. Стефан је освештао темеље. Храм је изграђен од природних материјала пореклом из Србије, а пројекат је урадила архитекта Оливера Добријевић. Преовладава моравски стил, али има детаља из рашке стилске групе. Посебан печат дају мотиви који су се појавили у самом манастиру Раковици. Преко пута манастира је извор Свете Петке са малом капелом. Мотиви из те капеле нашли су своје место и у новој цркви, да би цео комплекс био једна целина. Црква има 110 квадратних метара и цела је озидана циглом. Прозори су  дрвени, под поплочан природним каменом, а на крову је бакарни лим.   У суботу, 23. новембра 2019. године, чин освећења цркве Светог Николаја Мирликијског обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У настакву је служена прва света архијерејска Литургија. Његовој Светости Патријарху су саслуживали протојереји-ставрофори др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог архијерејског Синода; Бранко Митровић, архијерејски намесник; Игњат Товаровић, духовник манастира Раковице; Часлав Маринковић и Јован Благојевић; јереји Јован Стоиљковић, Горан Мишановић и Александар Милутиновић; као и ђакони Владимир Руменић и Горан Нухановић.   Величанственом пјенијем молитве Господу изнело је сестринство манастира Раковице са игуманијом мати Евгенијом.   После торжествене Литургије обратио се предстојатељ Српске Цркве казујући о новоме храму Светог Николаја Мирликијског да је још једна духовна звезда роду српском и свему роду хришћанском, захвалио је свима на сваковрсној помоћи у зидању храма и пожелео да се изобилна благодат излије на све који буду долазили у свети храм.   -Градња Божјег дома за све нас јесте позив да молитвом будемо сабрани, јер што је више нас у молитви, то она бива јача пред Господом, поручио је патријарх Иринеј и истакао: -Високопреподобна игуманија мати Евгенија са сестринством начинила је са многобројним приложницима велик подвиг на славу Господњу и српског народа.    Заслужнима је Патријарх српски Иринеј уручио архијерејске грамате. Међу бројним дародавцима је и Општина Раковица на чијем челу је г. Владан Коцић, председник, који је примио грамату из руку патријарха Иринеја.   Уочи освећења храма, 22. новембра 2019. године, после бденија, Патријарх је замонашио искушеницу Сању давши јој монашко име Текла.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј присуствовао је, 21. новембра 2019. године, свечаности која је уприличена у дворани при Саборном храму Христа Спаситеља у Москви, поводом доделе признања Патријарх Алексије Други – за изузетан рад на јачању јединства православних народа.       Лауреат овог признања Међународног фонда јединства православних народа, за 2018. годину, је Његово Блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофил Трећи.   У присуству Патријарха московског и све Русије г. Кирила, архијерејâ Руске Православне Цркве и других помесних Цркава, свечаност је започела молитвом Царе небески и приказивањем документарног филма посвећеног основним прекретницама и догађајима у историји Међународног фонда јединства православних народа.   Патријарх московски и све Русије г. Кирил нагласио је, у поздравном обраћању, да данас када стихије овога света покушавају да разоре јединство светога Православља, особити значај има Јерусалимска Црква, која је Мајка свих Цркава. Предстојатељ Руске Цркве и г. Валерије Аркадијевич Алексејев, председник Фонда јединства православних народа, уручили су поменуто признање Патријарху јерусалимском Теофилу. Примамо ово престижно признање које представља символ јединства православнога света, у нади да ће то јединство живети у свима нама који служимо у Винограду Господа нашега, казао је Предстојатељ Јерусалимске Цркве.   У наставку свечаности уприличен је богат културно-уметнички програм. Часну пратњу Епископа бачког, током боравка у Москви, чинили су Епископ моравички г. Антоније и ђакон Александар Билић, службеник Епархијског управног одбора Епархије бачке.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке    Видео: Рatriarchia.ru

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...