Jump to content
александар живаљев

Зашто су богати људи тако зли?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ево изворног чланка: https://www.wired.com/story/why-are-rich-people-so-mean/

Очигледно је превод веома лош. Тамо не каже ”зли” (evil), него ”mean". То би више било оно што смо и рекли - ”непријатан”, ”груб”.

Мада је и овако чланак веома сумњивог квалитета... :(

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, florenntina рече

Ne stoji ni ova teorija. Siromasni ljudi se susrecu sa mnooogo vise frustracija i neprijatnosti i mnooogo manjom mugucnoscu izbora. Ako bi tvoja pretpostavla bila tacna, to bi znacilo da su siromasni ljudi monstrumi. A moramo se sloziti da to nije istina, cak ni priblizno.

Ne mislim tako. Nemogućnost da platiš račun za struju, ili da jedan dan propustiš neki ukusan obrok, ne može da se mjeri sa time kakve sve neprijatnosti možeš da doživiš sa pojedinim ljudima. 

Ja sam upravo odbacio neki posao, koji da sam progutao udicu donio bi mi milju evra zarade, a kolegi koji je radio veći dio posla i 4000...ali taj koji nam je trebao platiti se ponašao kao takvo đubre da ja nisam imao obraz da ga trpim, i poslao sam ga u tri lepe i pozdravio se sa svojom tisućinkom....nisam se nikad tako loše osjećao kada ne bih imao za neki komadić garerobe ili račun za struju. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не треба генерализовати, али Христос је рекао да им је претешко спасити се, јер је то превелико искушење. На почетку мојих дана у дијаспори, и н апочетку интеграције, случајно сам радио за једног трулог богаташа. Живео је сам, са три кера и био овисан о храни. Имао је дворац, баш дворац, а испод огромну гаражу на два спрата/нивоа. У гаражи је поред корвете, поршеа, ренџ-ровера и остале "сиће" било око 60 олдтајмера, крајзлера, мустанга....сви реновирани, са сицевима пресвученим у кожу јарких боја, зелена, пинк...оно фитис, сикстис....Отац му је био аристократа, али он је уличар посатао...мислим по менталитету, трговац-преварант. Продавао је моторе за глисере у Америци и натресао се....после окретао паре на берзи, и на крају трговао валутом...

Имао је клинуку за пластичну хирургију на Беверли Хилсу, вилу у Шпанији, јахту у Шпанији коју је купио на аукцији, а понудио је више од оног комичара...је л'се Стив мартин зваше...онај седи, а младолик...имао је неки ауто...Боже сачувај, ручна израда, хауба је дуга једно 3 метра, двосед, бели, купио га је од дастин Хофмана...живео је у Америци, али касније се преселио у ЕУ.

Постали смо скоро полу-пријатењи, спремио ми је 100тине ручкова, али то је зато јер је сам....требао му је неко, али он није кадар да има пријатења...јер се погубио....он мисли да је мали бог, а кадаприча са неким да му чини услугу....а уствари купује друштво а оећа суротно...али лова? Увек ти остаје дужан или закида.

Ишли смо често у куповину, знао сам му све мане и врлине....били смо блиски....једном сам га "изударао по ушима" и прекинуо "пословну сарадњу"....после кад дође у ЕУ за Божић зове ме, сам је, и ја одем...наставили смо као познаници...није хомо, луд је за младим девојкама испод 20(???). Али није ни педофил...све у свемо жестока болештина али ја сам га сажалевао.

Поента...умро је сам, дошли су из пореске управе и распродали све...не верујем да је и имао тестамент....као лешинари...то је уређена држава, али сат неког управика кошта 200 евра, а требало је пописати све сребрне каћике...

Колико је милион аима само Бопг зна и где су сада...кад ме је задњи пут "испалио" за неку ситну лову написао сам му "да бих га затворио у собу, са 100 кила чоколаде и буре воде"....добро нисам тако мислио...али био је овисан о храни....у пекари је преговарао цену хлеба ако купи више...крао је кесе на каси, узме 20 комада и каже касерки да је једна....у крви му је да "заради", сматра то врлином и даром...

После тога, паре су ми се смучиле, немам их, али гледам их као злу нужду....не дао Бог никоме....само Бог зна колико је имао јер се престао бавити скоро свим пословима....само та клиника за силиконке је радила....то је хоби, а паре ј еулагао у валуте, трговао је валутом прек онеких ликова у Луксембургу....али мене је закинуо за неких немам појма 800-1000 евра...онако као полу-друга...иначе ја сам био у тешком менталном периоду тада, прекретницам неким, и то ми је дошло супер...да се дружиж са неким...а и њему....како је Бог велики....ј аи он ако има супротностс већа ми смо били...позове ме за њихов Божић, дворац пуст он и керови, јелка окићена....и честитки 20-так...хвали се како су му и ко писали...ја знам да је сам себи писао.

Ето пакла...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Grizzly Adams рече

Ево изворног чланка: https://www.wired.com/story/why-are-rich-people-so-mean/

Очигледно је превод веома лош. Тамо не каже ”зли” (evil), него ”mean". То би више било оно што смо и рекли - ”непријатан”, ”груб”.

Мада је и овако чланак веома сумњивог квалитета... :(

To je to. Slažemo se na kraju da je ispravan termin "neprijatan" i razlozi su ti i ti....i takva je svijet, priroda univerzum...štaš mu. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Разлог је очигледан. Да би успео и избио на врх у било чему мораш да будеш веома јак, одлучан, да се супротставиш многим људима у много различитих и ризичних ситуација, а и самом себи кад си уморан, несигуран итд. Мораш сам према себи да будеш дупло немилосрднији него што си према другима. Ту мекоћа не долази у обзир. Мораш да будеш ”mean”. Terminator.

Као што ни спортиста не може да буде најбољи ако не ради најтеже ствари и не доводи себе до границе издржљивости. Исти принцип.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

пре 5 минута, Ćiriličar рече

он мисли да је мали бог, а кадаприча са неким да му чини услугу

Da ima tu malo te psihologije. Sa onim mojim kolegom što sam ga pominjao, on je za razliku od tog tvog principijelan, šta dogovroiš s njim ispoštuje...zna ti odbrusiti...ej slušaj skup si šta ti misliš ovo ono, neće moći slomi te, ali i na to ako pristaneš ispoštuje te...

Ali ima tu neku notu "ja sam broje jedan". Kad smo igrali kriket jednom prilikom, i donijeli nam dresove na gomilu i on čeprka po njima i nađe broj 1 na leđima i ona nasmija se ha ha haaaa..ono kao našao sam svoj broj. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, Justin Waters рече

Ne mislim tako. Nemogućnost da platiš račun za struju, ili da jedan dan propustiš neki ukusan obrok, ne može da se mjeri sa time kakve sve neprijatnosti možeš da doživiš sa pojedinim ljudima. 

Ja sam upravo odbacio neki posao, koji da sam progutao udicu donio bi mi milju evra zarade, a kolegi koji je radio veći dio posla i 4000...ali taj koji nam je trebao platiti se ponašao kao takvo đubre da ja nisam imao obraz da ga trpim, i poslao sam ga u tri lepe i pozdravio se sa svojom tisućinkom....nisam se nikad tako loše osjećao kada ne bih imao za neki komadić garerobe ili račun za struju. 

Pa upravo tako, imao si mogucnost izbora jer ti deca ne gladuju ili ne daj Boze nemaju za lekove. Zamisli nesrecu coveka koji nema tu mogucnost izbora?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Grizzly Adams рече

Разлог је очигледан. Да би успео и избио на врх у било чему мораш да будеш веома јак, одлучан, да се супротставиш многим људима у много различитих и ризичних ситуација, а и самом себи кад си уморан, несигуран итд. Мораш сам према себи да будеш дупло немилосрднији него што си према другима. Ту мекоћа не долази у обзир. Мораш да будеш ”mean”. Terminator.

Као што ни спортиста не може да буде најбољи ако не ради најтеже ствари и не доводи себе до границе издржљивости. Исти принцип.

Da sve je to terminator, težak i naporan rad, ali to ubija čovjeka...i da bi sve to prošao moraš imati taj debeli đon i obraz. Jedino što mogu reći, mene takve osobe ne inspirišu niti fasciniraju. 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pročitajte svoje komente pa ćete vidjeti koliko zla ima i medju siromašnima, brbljavcima bez centa i siromašnima duhom. Nema veće gluposti vec generalizirati, nisu ni ovdje svi g...., dvoje njih su pravi ljudi u svakom smislu te riječi ostali su skart. Tako i medju bogatima, a da siromašni znaju biti zli vidio sam jednom kada su se dvojica muskaraca koji prose na ulici posvadjali izvrijedjali i na kraju potukli jer su jedan drugom "konkurencija" Medju sirotinjom kao i svim ljudima ima čistog zla, ono se ne mjeri niti novcem niti nasuprot bogatstvom vec ljudskoscu ili je ima ili nema. Ipak , vecina ljudi su dobri jer su dobri i rodjeni.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, florenntina рече

Pa upravo tako, imao si mogucnost izbora jer ti deca ne gladuju ili ne daj Boze nemaju za lekove. Zamisli nesrecu coveka koji nema tu mogucnost izbora?

Tačno, ali šta s ljudima koji nemaju izbor, a opet postupe isto...samo im je toliko dopizdilo da misle da će bolje učiniti i sebi i djeci, ako se povuku nego ako ostanu u "mašini koja melje". 

Mislim da su ti ljudi mnogo prijatniji kao ličnosti, nego ovi o kojima diskutujemo u temi. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иако изгледа можемо померити тему и на квалитет превода изворног чланка, мени се чини да је текст површан. И да га више могу тумачити они који живе напољу, како ми то кажемо. Све у свему, више једно литерарно штиво са топонимима Силицијумска Долина и Индија који би требало да прошире низ асоцијација на свеукупне разлике међ људима.

Али није поента да будемо једнаки, или  истоветни. И различитост нам дата. Неки новинар би могао да истражује, на пример, напуштена села земље Србије, и да пореди проценат потомака некадашњих становника тих села који данас живе у метрополама диљем света, и само се повремено сећање, однекуд, као коска за глоцкање појављује у њиховим мислима. Јер се све однекуд променило.

Необично истинит и неистинит текст. Скоро да се сви могу сакрити у њега.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Justin Waters рече

Tačno, ali šta s ljudima koji nemaju izbor, a opet postupe isto...samo im je toliko dopizdilo da misle da će bolje učiniti i sebi i djeci, ako se povuku nego ako ostanu u "mašini koja melje". 

Mislim da su ti ljudi mnogo prijatniji kao ličnosti, nego ovi o kojima diskutujemo u temi. 

Moguce. Ja mislim da su ocajni i mnogo ljuti a to ne bih bas nazvala pijatnim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Људи изгледа заборављају да богати своје богатство нису отели, већ су им га управо ти људи дали, укључујући исте те који их критикују. Ајде одреците се телефона, компјутера, интернета, што неки тамо ,,злотвор" да се богати ,,на ваш рачун". Али не...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Кад се оконча приношење жртве, свештеник гледа пред собом залог божанског човекољубља, односно Јагње Божије; па пошто је већ примио Посредника и има са собом Утешитеља, он објављује своје прозбе Богу и упућује молитву са добрим и поузданим надањем. Моли се за све оне које је поменуо на светом предложењу и за које је принео Дарове молећи се да Дарови буду примљени; а сад кад су Дарови примљени, свештеник се моли да они покажу своје дејство.   2. У чему је њихово дејство? Заједничко дејство и за живе и за упокојене је у томе да Бог иједнима и другима пошаље Своју благодат као уздарје за Дарове које је примио. Засебно је у томе да упокојенима подари упокојење душа и наслеђе Царства небеског заједно са упокојеним светитељима; живима да дарује Причешће са свештене Трпезе и освећење, и да се нико не причести на суд или на осуду, да им дарује отпуштење грехова, мир, изобиље плодова, снабдевање свим што је потребно и, коначно, да им дарује да се пред Богом појаве достојни Царства Његовог.   3. Ово приношење жртве, међутим, нема само молитвени садржај него и благодарни; због тога, као и на почетку Литургије, кад је свештеник, полажући пред Бога жртвене приносе као Дарове, истовремено изражавао и благодарност и прозбу, он и сада, кад су Дарови жртвовани и претворени, истовремено и благодари Богу кроз њих и упућује прозбу, односно и износи разлоге за благодарност и наводи оно за шта се моли.   4. Који су разлози за ову благодарност? То су светитељи, као што је раније већ речено. Јер, у њима је Црква пронашла оно што је тражила и задобила оно за шта се молила, а то је Царство небеско.   5. За шта се Црква овде моли? За оне који још нису доспели до савршенства и којима је потребна молитва.   6. За светитеље свештеник каже: Још Ти приносимо ову словесну службу за преминуле у вери праоце, Оце, патријархе, пророке, апостоле, проповеднике, Еванђелисте, мученике, исповеднике, подвижнике, и за сваки дух праведника преминулог у вери; особито за Пресвету, Пречисту, Преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију. У наставку свештеник набраја сав збор светих. Они за Цркву представљају разлог за благодарење Богу. За њих она приноси ову словесну службу као благодарност Богу, а пре свих за Блажену Мајку Божију, која је изнад сваке светости. Због тога свештеник и не тражи ништа за њих, већ напротив, у молитвама му је неопходна њихова помоћ. Јер, као што је већ речено, он приноси Дарове за њих не као прозбу, већ као благодарност.   7. После тога свештеник изражава мољење и набраја оне за које се моли, те за све иште спасење и свако друго добро које приличи и одговара свакоме. Између осталог каже: Још Ти приносимо ову разумну службу за васељену, за свету, саборну и апостолску Цркву, за оне који живе у невиности и часним животом, за благоверне и христољубиве цареве. Тако се он моли.   8. На тај начин блажени Јован Златоусти, показујући да је смисао ове свештене службе двојак, односно благодарни и молитвени, одвојено помиње оне за које благодари, а одвојено оне за које се моли. Док божански Василије у својој Литургији благодарење меша са молитвом. То чинитоком целе Литургије, тако да можеш видети да скоро све молитве имају и овај и онај смисао. И он, као и Јован, помиње исте светитеље и на истом месту, али не на исти начин. Наиме, пошто се помолио да се сви удостоје Причешћа светим Тајнама не на суд или на осуду, он наставља:… Него да обретемо благодат и милост са свима светима који Ти од памтивека угодише: Праоцима, Оцима, Патријарсима, и даље што следи;а затим додаје: Особито са Пресветом…. И ове речи, наиме, садрже прозбу, али показују и благодарност, проповедајући Бога као Добротвора људскога рода, јер помињу оне којима је Он подарио савршенство и светост. Само што не кажу:Да нам дарујеш благодат као што си светима раније даровао, да нас осветиш као што си друге из нашега рода већ осветио.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Зашто свештеник, ради освећења Дарова, не призива Сина, Који је Свештеник и Који освећује, као што је већ речено, него призива Оца? Зато да би ти научио да силу освећења Спаситељ не поседује као човек, већ као Бог, и то због божанске силе коју у заједници са Оцем поседује.     2. То је и Сам Господ хтео да покаже кад је, савршавајући свету Евхаристију, гледао ка небу и показао Хлеб Оцу. Из тог истог разлога може се видети да Он нека од чудеса чини у виду молитве упућене Богу, да би тако показао како она не припадају Његовој човечанској природи, по којој је имао Мајку на земљи, већ да припадају Његовом Божанству, по коме је Бог Његов Отац. А опет, кад је требало да буде подигнут на крст, желећи да покаже обе своје воље – божанску и човечанску – вољу Своје божанске природе приписао је Оцу, а вољу Своје човечанске природе назвао је Својом властитом, рекавши: „Не како ја хоћу, неГо како Ти“, и „не моја воља, но Твоја нека буде“.   Но, да је воља коју је приписао Оцу била и Његова властита, то је очито и из самих речи којима Он наизглед раздваја Своју вољу од воље Оца. Јер речи: „Не воља моја, но Твоја нека буде“, доликују ономе ко је сагласан са вољом онога другога и који то исто жели. То се види и из прекора Петру, који је желео да Га одврати од крста и од смрти, као и из речи: „Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам“. Зажелео сам, вели, Пасху пре страдања; као да каже: Зажелео сам много да угледам сама предворја страдања.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од Логос,
      Зашто свештеник, ради освећења Дарова, не призива Сина, Који је Свештеник и Који освећује, као што је већ речено, него призива Оца? Зато да би ти научио да силу освећења Спаситељ не поседује као човек, већ као Бог, и то због божанске силе коју у заједници са Оцем поседује.     2. То је и Сам Господ хтео да покаже кад је, савршавајући свету Евхаристију, гледао ка небу и показао Хлеб Оцу. Из тог истог разлога може се видети да Он нека од чудеса чини у виду молитве упућене Богу, да би тако показао како она не припадају Његовој човечанској природи, по којој је имао Мајку на земљи, већ да припадају Његовом Божанству, по коме је Бог Његов Отац. А опет, кад је требало да буде подигнут на крст, желећи да покаже обе своје воље – божанску и човечанску – вољу Своје божанске природе приписао је Оцу, а вољу Своје човечанске природе назвао је Својом властитом, рекавши: „Не како ја хоћу, неГо како Ти“, и „не моја воља, но Твоја нека буде“.   Но, да је воља коју је приписао Оцу била и Његова властита, то је очито и из самих речи којима Он наизглед раздваја Своју вољу од воље Оца. Јер речи: „Не воља моја, но Твоја нека буде“, доликују ономе ко је сагласан са вољом онога другога и који то исто жели. То се види и из прекора Петру, који је желео да Га одврати од крста и од смрти, као и из речи: „Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам“. Зажелео сам, вели, Пасху пре страдања; као да каже: Зажелео сам много да угледам сама предворја страдања.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Светом литургијом која је служена у 20. недељу по Духовима, у Саборном Храму Светог Јована Владимира у Бару, началствовао је парох јужночикашки и професор на Богословском факултету Српске православне цркве у Либертивилу протојереј-ставрофор Милош Весин. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић и јереј Младен Томовић. Одговарао је хор „Свети Јован Владимир“ под руководством магистра Маје Басараб.     У литургијској бесједи отац Милош Весин је нагласио да је свако јеванђелско читање не само поука, него и порука, порука наде прије свега. Осврнувши се на данашње Јеванђеље, отац је казао да се уочава неколико значајних момената који се додирују из живота свакога од нас. Први моменат јесте да имамо Господа који се саосјећа са свим нашим недаћама, невољама и тегобама. Апостол Лука нам даје једну кратку социолошку структуру ондашњег друштва, напомињући да је умро син јединац мајке која је уз то била удовица. Дакле, у тој једној реченици много тога је речено. И онда, помиње апостол Лука, да је Христос видјевши ту мајку која сахрањује сина јединца осјетио сажаљење.   „Дакле, то је прва и основна порука овог данашњег читања. Да ми имамо Господа који саосјећа, који има моћ да сажаљева са нама, а сажаљевати значи носити са неким његову жалост, саучествовати у нечијој жалости. И зар није то велика нада? Зар није то моћно охрабрење да ми имамо Господа који има вољу и снагу да сажаљева са нама? У свакој ситуацији и колико год да нам се често чини да је Бог и далеко и високо, предалеко и превисоко од свих наших оних свакодневних, врло често ситних, али нама итекако крупних проблема и недаћа, то уопште није тачно.“   Господа интересује све оно што спада у садржај наше свакодневице, бесједио је даље протојереј-ставрофор Милош Весин. Подсјетио је да су прве ријечи Христове када је видио ожалошћену мајку: „Не плачи“!   „Ријечи које Он, ево кроз овај временски ехо, упућује читавом људском роду последњих двије хиљаде и више година. Не плачи! Другим ријечима, плач не смије да буде наш крајњи одговор на чињеницу, и то катастрофалну чињеницу смрти, присуства смрти као нестанка, као престанка једног односа прије свега. И колико год да је са једне стране плач нормална реакција у нашој свакодневици, исто толико колико год је тај плач са једне стране нормалан, плач не смије да буде наш коначни одговор у ситуацијама које нам изгледају неизбјежне, затим бескрајне и коначне. Управо зато Христос говори: Не плачи!“   Затим је објаснио да је Христос силом свога Божанства знао да то није крај односа између мајке и сина, и да то није крај битисања тог младог човјека. Апостол Лука описује сцену када је Христос приступио онима који су носили тог мртвог младића и рекао им да застану и директно се обратио умрлом младићу рекавши му: „Момче! Теби говорим. Устани!“   „Данас то многима, нажалост и међу нама православним хришћанима, дјелује помало бајковито, невјероватно, нестварно. И све што дубље урањамо у такве мисли да су библијски описи ових спасоносних догађаја само једна лијепа прича, заправо доказујемо колико смо сами далеко од библијске стварности. Колико смо изгубили моћ библијског поимања, другим ријечима, колико смо далеко од библијског ума“, казао је прота.   Појаснио је да библијски ум значи живјети по слову Светога писма, по слову Божијег закона. Другим ријечима, бити вазда са Богом љубави, са Богом мира, са Богом правде, али исто тако бити и са својим ближњима.   „И зато Христос, како једна дивна црквена песма каже, мијења поредак природе. Јер никада још није било виђено, нити се чуло да је икада неко некоме могао рећи, некоме ко је умро, устани. А Христос управо на тај начин мијења поредак природе доказујући да је Он господар и живота, али и смрти. И шта се онда десило? Ништа. Христос једноставно васпоставља поремећени поредак и то апостол Лука у врло мало ријечи описује када каже да је Христос вратио сина мајци својој.“   Наравно, прва реакција која је обузела све оне који су присуствовали том чудесном догађају била је страх. што је, како је објаснио отац Милош, увијек наша прва реакција на оно што је непознато и на оно на шта немамо никаквог одговора.   „И једино што је народ могао да каже јесте, да констатује, да се велики пророк појавио међу нама. И да је Господ походио народ свој. Господ не само да је тада као оваплоћена Ријеч Божија сишао са Неба, дошао и поживео са људима, не само тада, него Он и данас свакога дана у свакоме граду, у свакоме селу походи народ свој. Он и данас свакој мајци, свакоме оцу, свакоме супругу, свакој жени, сваком сину, свакој ћерци, дакле свакоме ономе ко је остао без свог најмилијег и најдражег поручује и казује: Не плачи! А то, да Он и данас свакоме од оних који су у Господу уснули упућује исте ове ријечи као и сину Наинске удовице. Устани! О томе нам свједочи истинитост васкрсења.“   Васкрсење јесте порука свима који су у гробовима, казао је прота Милош и нагласио да није битан временски период и да није важно што ми то не видимо сада. Оно што јесте битно, јесте да је то чињеница на којој почива овај свијет, чињеница о стварности васкрсења.   „И због тога нека ова јеванђелска порука дуго одјекује нашим срцима. Да имамо, прије свега, Бога који уме да се сажали на нас, који види сваку нашу муку, али и да имамо Бога који је у стању да поврати онај поремећени поредак, да онима који су неутјешни каже: Не плачи, а онима који су умрли каже: Устани. Заиста, Бог као и некада, тако и данас, походи народ свој. Амин.“   На крају се протојереј-ставрофор Милош Весин захвалио оцу Слободану и осталим свештеницима на љубави коју су му указали и на дивном служењу Божанствене литургије. Посебну захвалност је упутио хору при саборном храму на величанственом литургијском појању и свом присутном народу на заједничкој молитви.   У име свих који се сабирају и Богу моле у овом светом храму, оцу Милошу Весину на његовој љубави и труду захвалио се прота Слободан Зековић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од александар живаљев,
      Паркинсонов закон објашњава зашто је већина људи сиромашна
      Овај закон је формулисао енглески писац Норткон Паркисон прijе много година, и објашњава зашто већина људи остаје сиромашна до краја живота
      Од  ИН4С  -  01/11/2019  Илустрација  
      Паркинсонов закон (сатирично формулисан закон заснован на искуству британских агенција) један је од најпознатијих и најважнијих закона у управљању новцем.
      Овај закон је формулисао енглески писац Норткон Паркисон прijе много година, и објашњава зашто већина људи остаје сиромашна до краја живота.
        Закон каже да, без обзира колико људи зарађују, склони су да потроше све, па чак и мало више. Њихови трошкови расту заједно са приходима, пише портал Банкар.рс
        Многи људи временом почну да зарађују неколико пута више него на почетку каријере. Али, на овај или онај начин, изгледа да им треба сваки динар како би одржали стил живота. Без обзира колико зарађују, људима никад није довољно новца.
      Кључ финансијског успjеха
        Први закључак који произилази из Паркисоновог закона гласи: Финансијска независност произилази из кршења Паркисоновог закона.
      Паркинсонов закон показује замку у коју упада већина људи. То је узрок дугова, бриге око новца и финансијских невоља. Тек када развијете довољно снаге, воље да се одупрете унутрашњем нагону да потрошите све што зарадите, почећете да гомилате новац и да се разликујете од већине људи.
      Други закључак из Паркинсоновог закона гласи: Ако дозволите да ваши трошкови расту спорије од ваших прихода, а уштедите или уложите ову разлику, тада ћете постати финансијски независни.
      То је најважније. Ако можете да повећате зараду од повећаног дохотка и све већих трошкова одржавања свог животног стила, а затим да уштедите и уложити разлику, након неког времена, како се повећава улагање, можете побољшати своје материјално благостање. Намjерним кршењем Паркинсоновог закона, на крају ћете постати финансијски независни.
      Практична вjежба
      Ево два трика помоћу којих можете одмах примijенити овај закон: Прво, замислите да вам је финансијска ситуација близу урушавања и треба да предузмете мjере да се ситуација исправи.
      Смањите неопходне трошкове. Направите буџет фиксних, незаобилазних трошкова који се јављају током мjесеца, и привремено ограничите своје трошкове на овај износ.
      Пажљиво проучите сваку ставку трошкова. Удубите се у њихову валидност као да анализирате туђи буџет. Потражите начине за уштеду. Тежите за најмање 10 посто смањења трошкова у наредна три мjесеца.
      Друго, донесите одлуку да уштедите и уложите 50 одсто било ког повећања свог прихода из било ког извора. Научите да живите са преосталих 50 одсто. Радите то током свог активног живота.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...