Jump to content
Тражитељ

Стајање у цркви на литургији: лева или десна страна?

Recommended Posts

Тако су ми рекли, на литургији мушкарци стоје на десној страни у цркви, жене на левој и то је углавном тако.

Занима ме да ли је то строго и утврђено правило или нешто што је обичај, а није обавезно? На десној страни понекад видим да стоји и пар жена, истина код столица. Понекад и млади пар стане заједно са десне стране.

Да ли се супружници раздвајају када иду на литургију, да муж стане десно, а жена лево? Да ли исто важи и за породице које заједнички долазе, да отац са мушком децом иде десно, а мајка са женском децом лево?

Унапред хвала!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли то зависи од парохије до парохије, то јест да ли се треба посаветовати о томе при упознавању са парохом? Знате, иако некад неке ствари радите по правилима како сте прочитали негде, ако је обичај средине другачији непотребно скрећете пажњу са себе.

Каква су ваша искуства и каква је ваша пракса и пракса у храму у који редовно идете?

Да ли са супругом/супружником заједно стојите на литургији, или се раздвајате?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 57 минута, Тражитељ рече

Тако су ми рекли, на литургији мушкарци стоје на десној страни у цркви, жене на левој и то је углавном тако.

Занима ме да ли је то строго и утврђено правило или нешто што је обичај, а није обавезно? На десној страни понекад видим да стоји и пар жена, истина код столица. Понекад и млади пар стане заједно са десне стране.

Да ли се супружници раздвајају када иду на литургију, да муж стане десно, а жена лево? Да ли исто важи и за породице које заједнички долазе, да отац са мушком децом иде десно, а мајка са женском децом лево?

Унапред хвала!

То све зависи од тога да ли је тренутно у храму саобраћајна полиција. Ако су ту онда припази мало, вежи појас итд. а ако нису онда можеш мало да релаксираш живци... :) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Vladan :::. рече

То све зависи од тога да ли је тренутно у храму саобраћајна полиција. Ако су ту онда припази мало, вежи појас итд. а ако нису онда можеш мало да релаксираш живци... :) 
 

(Ово не важи за оне који су обучени танко, уско, провидно, кратко, мрежасто итд. итд. Они ваља да буду тамо где је њихов пол због мира у души оних супротног пола које би својом бљештавом и невероватном појавом ометали у молитви.)
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвала на шали, свакако волим хумор где му је место, али ако се након шале не врати на озбиљан ток, то личи на подсмех. Што у овом случају и јесте, јер се не познајемо.

Ако је могуће, молим вас да се тема не претвори у то. Свестан сам да су питања која сам поставио многима банална, али изненадили бисте се колико људи то не зна (ја међу њима), где је у реду да некога то не занима, али не би требало да стварамо такву атмосферу да се неко плаши да постави питање како не би испао глуп.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Тражитељ рече

то личи на подсмех. Што у овом случају и јесте

Никако. Циљ је да се мало опустиш а објаснићу и зашто.

Ако су ти највећи проблеми где стојиш у цркви и крчање стомака од 8-10 онда си ти блажен човек и треба да уживаш у томе. И ово је исто врста шале којој је порука: опусти се, то све временом слегне на своје место, нико нормалан неће због тога да те осуди или избаци из Цркве.

А сви који смо овде ћемо врло радо да објаснимо све што можемо какве год то биле "ситне" или "крупне" дилеме.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нема строгих правила, ако постоји неко локално правило, сконтаћеш, неко ће ти рећи.

Ти обичаји су из практичних разлога. Постоје молитве када су људи у клечећем положају. Кад је то случај, ако је мушкарац иза жене, може да јој се загледа у задњицу, ил ако је испред па баци поглед позади, у попрсје. Непријатна ситуација.

Остаде навика да се групишу људи по половима и кад нема клечања.

То ти је сва мистика овог обичаја.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Ђорђе Р рече

Постоје молитве када су људи у клечећем положају. Кад је то случај, ако је мушкарац иза жене, може да јој се загледа у задњицу, ил ако је испред па баци поглед позади, у попрсје. Непријатна ситуација.

gde onda homoseksualci koji idu u crkvu treba da stanu?

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 14.10.2019. at 0:25, Vladan :::. рече

Никако. Циљ је да се мало опустиш а објаснићу и зашто.

Ако су ти највећи проблеми где стојиш у цркви и крчање стомака од 8-10 онда си ти блажен човек и треба да уживаш у томе. И ово је исто врста шале којој је порука: опусти се, то све временом слегне на своје место, нико нормалан неће због тога да те осуди или избаци из Цркве.

А сви који смо овде ћемо врло радо да објаснимо све што можемо какве год то биле "ситне" или "крупне" дилеме.
 

Можда круто делујем, такав ми је стил писања јер док уобличим реченицу, мисао оде из главе, па све личи као неко, Боже прости, званично писмо.

А иначе, да, интересовало ме је да ли постоји неко, хајде да не кажем "правило" па да опет асоцира на саобраћај или нешто нефлексибилно, него ред понашања. Јер видим да се брачни парови углавном раздвајају при уласку, али има и оних који то не чине, па ме чисто интересује. Као што је и препорука коју не треба посебно појашњавати да се долази пристојно обучен у складу са могућностима, па опет нико неће избацити некога ко дође у тренерци.

Ако сам добро схватио, никаквог прописа око тога нема, али ипак не би било лоше потврдити код свог пароха.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Постојање различитих мишљења је нормална претпоставка сваког дијалога, па тако и теолошког. Спремност да се чује и жеља да се разумије „онај други” су нарочито потребне данас, када са-постојање различитих мишљења готово по правилу подразумијева њихову (нетрпељиву) супротстављеност. Међутим, сам појам „плурализам мишљења”, који је садржан у наслову текста о. Дражена, снажно асоцира на његову употребу у савременом, неолибералном, пост-модернистичком дискурсу у оквиру којег је пожељно и добродошло свако различито мишљење и што више разлике то више слободе, више права итд. Но, сложићемо се с тим да плурализам мишљења често може да одведе у релативизам и управо то је оно што пријети да угрози интегритет теолошке мисли.
       
      У овом тексту немам намјеру да понављам тезе које сам изнио у претходним текстовима, него желим да се задржим на неколико тачака у есеју о. Дражена које, ради своје важности, заслужују да буду размотрене „опет и опет”. 
      Као прво, о. Дражен истиче плурализам мишљења као један од „основних чинилаца ефикасности Предања” заснивајући своју тезу на постојању „четири верзије Христовог живота” (вјероватно имајући у виду свједочанства четворице Јеванђелиста о Христу). Но, да ли је примјерено њихова свједочанства посматрати просто као „четири мишљења”. Неоспорно је да је сваки од њих четворице био аутентичан човјек и да је у своје записивање онога што је видио, чуо и опипао (Уп. 1Јн. 1, 1) унио својеврстан лични печат. Оци Цркву су непрестано подсјећали на „људско” ауторство Светог Писма не поричући при томе да јеванђелска ријеч превасходно има божанско поријекло – од Бога, а не од човјека (Гал. 1, 12). Поред богонадахнутости писаца Светог Писма, у Цркви се чува и задобија и „богонадахнутост читања”. Библија се обраћа срцу, и само облагодаћено срце има способност да усвоји Ријеч: О безумни и спорога срца на вјеровање… (Лк. 24, 25). Свето Писмо, и Старог и Новог Завјета, било је одувијек првенствено богослужбена књига, и само унутар литургијског сабрања и богослужења народа Божијег оно звучи својим правим гласом. 
      Аутор се дотиче још једног веома битног богословског питања – питања граница Цркве, тј. одређивања (не)црквености одређене заједнице. Познато је да у историји еклисиолошке мисли у овом питању преовлађују два, међусобно супротстављена, приступа. Први приступ је заснован на тези да се благодатне границе цркве поклапају са њеним канонским границама, а као главног представника оваквог учења имамо Св. Кипријана Картагинског. Према другом приступу, Црква није ограничена само на њене канонске оквире, већ се њена спасењска благодат протеже и даље, ван тих канонских граница. Такву тезу је заступао, између осталих, блажени Августин. Међу првим који су у оквиру неопатристичке мисли разматрали дато питање био је Г. Флоровски. Он износи своје ставове који су на линији другог (Августиновог) приступа, по којем се канонске и благодатне границе не поклапају. Оно што је навело Флоровског на такав став, а што је по мишљењу Атанасија Јевтића и главни недостатак његове анализе, је занемаривање „праксе” Цркве (о пријему јеретика). Јер пракса Цркве, будући да изражава вјеру и богословље Цркве, мора бити озбиљно узета у обзир када говоримо о границама Цркве. Прво, границе Цркве јесу „границе” безграничног Божанског Домостроја спасења и те границе не треба одвајати од граница благодати Духа Светога у Цркви, и оне не могу бити уже од граница Тројичног Домостроја у Христу. Друго, те домостројно-благодатне границе Цркве не смију искључивати чињеницу литургијско-канонских граница Цркве. Јер се управо у Светој Евхаристији као Сабрању Цркве у Христу Духом Светим подударају границе Домостроја спасења Свете Тројице и канонско-благодатне границе Цркве (Атанасије Јевтић). Према томе, не бих могао да нађем разумијевања за тврдњу о. Дражена да се еклисиолошки принцип „једна и многе (Цркве)” може примијенити и изван канонских граница Православља. Уколико би прихватили такво гледиште, онда би значило да нека протестантска фракција негдје у Алабами постоји као нама „равноправна” црква? 
      Не поричем да су западни теолози које смо помињали у дискусији познавали и познају Оце и Учитеље Цркве. Но, њихово познавање Отаца је у највећој мјери било у, условно говорећи, текстуалном смислу. И у том погледу су далеко испред многих православних патролога. Али, желим да нагласим то да и познавање и позивање на Оце треба да буде утемељено у животу Цркве. „Дух Отаца” се стиче искључиво кроз црквено-подвижничко опитовање. Код неких западних теолога срећемо тврдње, попут Харнакове, да је богословље Отаца ништа друго него философија. Шта је то него непознавање Отаца „изнутра”. Оци су одлично познавали културу своје епохе, користећи појмовни апарат тадашњег мишљења, али се нису задражавали на теологији појмова, њихова теоријска рзматрања често прелазе у молитве и химне Богу (П. Евдокимов). То је подразумијевало „праксу”, тежњу за очишћењем од страстих те задобијање благодатног искуства. Зато је Св. Василије Велики могао да каже да је „теологија ослобођење од страсти”, а Св. Максим Исповиједник да је „богословље без дјела-богословље демона.” Потпуно јасно и прецизно, без потребе за додатним експертизама. 
      Као посљедњи моменат који бих са своје стране размотрио, јесте питање „историчности” праоца Адама. Иако није могуће научно прецизно утврдити Адамов „датум рођења”, не постоји разлог за релативизовање његовог историјског постојања. Тачно је да је Други Адам-Христос истина првога Адама и његов узор јер се у Његовој богочовјечанској личности открио истинити и савршени Бог као и истинити и савршени човјек. Есхатолошки гледано, човјек и свијет на почетку стварања нису били савршени, Адам је у рају био „дијете,” (Св. Теофилакт Антиохијски) са потребом да актуелизује своје дарове. Непослушност Творцу, злоупотреба слободе и грјехопад су могли да се остваре само кроз конкретну личност (Адамову), а не само кроз „богословску стварност”. Слиједећи логику по којој није битно да ли је и када постојао Адам можемо релативизовати и постојање и других библијских личности, па и цијелих оних периода старозавјетне историје, за које немамо поуздане научно-историјске доказе. Сваки пут када је ријеч о деконструкцији библијског текста, снажно зазвоне ријечи Св. Василија Великог: „Кад ја чујем ријеч трава, имам на уму траву; или кад чујем растиње или риба или звијерили стока,све то како је речено, тако и примам. Јер се не стидим Јеванђеља (Рим. 1, 16)… Откривење је антиномично, несводиво на логику. Како запажа Евдокимов, логичка форма и технички апарат мишљења иду напријед-назад и отимају благо тамо гдје га нађу, док садржај светоотачке мисли, по својој оригиналности и трансцедентном карактеру свог објекта, чини да се сваки систем распадне. Дакле, оно што је доживљено, мистичка спознаја, добија свој интелектуални облик и израз накнадно, док насупрот томе, свака јерес има поријекло у првобитном рационалном тврђењу које се зaтим накалемљује на вјеру и изопачава је (П. Евдокимов). Дакле, никаква спекулација над мистичким текстовима, него сам мистички пут рађа јединство (с Богом).
      На крају, још једном поздрављам писање о. Дражена и прихватам његов приједлог да, када је ова дискусија у питању, након овог круга одговора буде стављена тачка. 
      Јесте и биће Христос међу нама!
       
      Извор: Теологија.нет
    • Од Богомислић,
      Могло би се тврдити да сви секташи јесу наркомани и обратно. Наркомани траже сурогат духовности у супстанци, а секташи се својеврсно дрогирају религиским доживљајима који потичу из лажне вере.
      Недавно чух једну песму од Сељачке буне и наведе ме на размишљање. Ако изузмемо сатанисте који често јесу оба, у буквалном значењу, запитао сам се која је од ове две погибељи гора и тежа за извлачење.
    • Од Логос,
      Познајемо ли основна правила одласка на ходочашће и са којим све разлозима крећемо на пут? Шта је ходочашће представљало раније, кроз векове, а шта означава данас? Ово су само неке од тема о којима смо говорили у емисији Оче, да те питам. Гост је био протонамесник Велимир Врућинић, настојатељ храма Светих равноапостолних Кирила и Методија на Телепу. Емисија је емитована у четвртак, 7. новембра 2019. године.   Звучни запис емисије     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Milan Nikolic,
      Поглавар Руске Православне Цркве: Не дозволимо да се у Православној Цркви појави облик папизма
       
      Утицати на једну особу далеко је лакше него на групу људи, а тај утицај може уништити читаву Цркву, каже Предстојатељ Руске Православне Цркве.
      Морамо бранити саборно устројство Васељенске Цркве и спријечити појаву квази-папизма у православљу. Патријарх московски и све Русије Кирил рекао је то 4. новембра 2019. након Божанствене литургије окупљеним вјерницима у Кремљу, саопштено је на фејсбук страници Предстојатеља.
      „Данас пролазимо кроз одређене потешкоће – пре свега у односима са Цариградом“, рекао је Светјејшији Патријарх. – Али, за разлику од Цариграда, који крши каноне и упада у простор туђе јурисдикције, пружа „аутокефалију“ онима који је не траже, инсистира на другим привилегијама које никада није имао, – наша Црква не тражи власт на свеправославном нивоу. Ми само желимо да сачувамо канонски поредак и не можемо дозволити да у православљу настане неки облик папизма, квази-папизам.
      Предстојатељ Руске Православне Цркве, нагласио је да је папизам, који не произилази ни из Божје ријечи ни из црквене традиције, такође опасан јер је много лакше утицати на једну особу него на групу људи. С тим у вези, по његовом мишљењу, „и папа и патријарх који жели постати папа, постају веома атрактивна мета снажног спољашњег утицаја на једну особу, а то може уништити цијелу Цркву“.
      „Када је формиран систем саборног устројства Цркве, свети апостоли су добро знали шта раде“, додао је. „Немогуће је да у контексту Римског Царства само једна особа буде одговорна за цијелу Цркву, јер та особа би могла бити ухапшена, могли би је наговорити да колаборира, могла би бити застрашена.“ Међутим, ове опасности нестају када се Црквом управља заједнички, саборно.“
      Патријарх Кирил нагласио је да је у наше вријеме потребно бранити саборно управљање Васељенском Црквом.
      „Не оспоравамо првенство части Цариградског Патријарха, али се не слажемо са било каквим посезањем за васељенску власт. Цариградски Патријарх, чије је сједиште у Турској, особито је веома рањив, стога преостаје само молити се да га Господ сачува од утицаја који се могу погубно одразити на живот читаве Цркве“, закључио је поглавар Руске Православне Цркве.
      Подсјетимо, Патријарх московски и све Русије Кирил уверен је да је Руска Православна Црква одговорна не само за судбину својих чеда, већ и за судбину цијелог православног свијета.
       
      Извор: spzh.news
      Превод са руског: Тијана Лекић
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
       
    • Од александар живаљев,
      Поглавар Руске Православне Цркве: Не дозволимо да се у Православној Цркви појави облик папизма
       
      Утицати на једну особу далеко је лакше него на групу људи, а тај утицај може уништити читаву Цркву, каже Предстојатељ Руске Православне Цркве.
      Морамо бранити саборно устројство Васељенске Цркве и спријечити појаву квази-папизма у православљу. Патријарх московски и све Русије Кирил рекао је то 4. новембра 2019. након Божанствене литургије окупљеним вјерницима у Кремљу, саопштено је на фејсбук страници Предстојатеља.
      „Данас пролазимо кроз одређене потешкоће – пре свега у односима са Цариградом“, рекао је Светјејшији Патријарх. – Али, за разлику од Цариграда, који крши каноне и упада у простор туђе јурисдикције, пружа „аутокефалију“ онима који је не траже, инсистира на другим привилегијама које никада није имао, – наша Црква не тражи власт на свеправославном нивоу. Ми само желимо да сачувамо канонски поредак и не можемо дозволити да у православљу настане неки облик папизма, квази-папизам.
      Предстојатељ Руске Православне Цркве, нагласио је да је папизам, који не произилази ни из Божје ријечи ни из црквене традиције, такође опасан јер је много лакше утицати на једну особу него на групу људи. С тим у вези, по његовом мишљењу, „и папа и патријарх који жели постати папа, постају веома атрактивна мета снажног спољашњег утицаја на једну особу, а то може уништити цијелу Цркву“.
      „Када је формиран систем саборног устројства Цркве, свети апостоли су добро знали шта раде“, додао је. „Немогуће је да у контексту Римског Царства само једна особа буде одговорна за цијелу Цркву, јер та особа би могла бити ухапшена, могли би је наговорити да колаборира, могла би бити застрашена.“ Међутим, ове опасности нестају када се Црквом управља заједнички, саборно.“
      Патријарх Кирил нагласио је да је у наше вријеме потребно бранити саборно управљање Васељенском Црквом.
      „Не оспоравамо првенство части Цариградског Патријарха, али се не слажемо са било каквим посезањем за васељенску власт. Цариградски Патријарх, чије је сједиште у Турској, особито је веома рањив, стога преостаје само молити се да га Господ сачува од утицаја који се могу погубно одразити на живот читаве Цркве“, закључио је поглавар Руске Православне Цркве.
      Подсјетимо, Патријарх московски и све Русије Кирил уверен је да је Руска Православна Црква одговорна не само за судбину својих чеда, већ и за судбину цијелог православног свијета.
       
      Извор: spzh.news
      Превод са руског: Тијана Лекић
      Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...