Jump to content
Тражитељ

Нафора након литургије: зашто се узима и шта представља?

Recommended Posts

пре 9 минута, Vladan :::. рече

Још један пример. Рецимо да је неко из неког (оправданог) разлога јео пре литургије али је ипак дошао на службу. И неће да се причести јер је јео. Треба ли да узме нафору? Ако је нафора намењена онима који се из било ког разлога нису причестили (дакле укључујући и претходно јело) онда мислим да треба да узме нафору, иако је већ јео. Зашто? Зато што би у супротном такав био лишен и причешћа и нафоре тј. било каквог заједничког обеда са осталима. А заједнички обед је суштина литургије. А он је на литургији био.

 

Примери из моје праксе: када би нам, као деци, неко са литургије донео нафору, већ би увелико прошло 11 сати и до тад смо увелико доручковали.

Такође, а зато сам и питао како бих видео да ли је погрешна пракса, као студенти, пошто смо устајали пре 7 да би отишли на литургију, доручковали бисмо у мензи ако се не припремамо за причешће, и узимали смо нафору а да смо пре тога доручковали.

Данас морам признати да то ствара благе незгодације, јер празан стомак и чупање у њему непотребно одвраћају пажњу и уносе нервозу за нас који редовно устајемо око 6 и до 8 сати доручкујемо. Не мора то бити обилат доручак, али бар кифла или који комад хлеба да се беспотребно не развија глад, а журити кући да би се она утолила око 11 сати ем што упропасти/одложи недељни ручак, ем што мало нарушава поенту недеље као такве.

(Ово не придикујем и не критикујем, него само наводим своја искуства.)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Тражитељ рече

Данас морам признати да то ствара благе незгодације, јер празан стомак и чупање у њему непотребно одвраћају пажњу и уносе нервозу за нас који редовно устајемо око 6 и до 8 сати доручкујемо. Не мора то бити обилат доручак, али бар кифла или који комад хлеба да се беспотребно не развија глад, а журити кући да би се она утолила око 11 сати ем што упропасти/одложи недељни ручак, ем што мало нарушава поенту недеље као такве.

Мало се потруди (ако већ немаш избиљних здравствених проблема) и празан стомак неће бити проблем. Моја супруга има благослов да доручкује и да се потом причести, али она је диабетичар на инсулину и мора да узме своју терапију на време. Здрав човек нема оправдања. Нека наша, макар и мала жртва мора да постоји. Дакле, пробај да се трудиш и веруј. Видећеш да неће бити проблема.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Докле год налазимо правдања (изузев када је то стварно објективно) из нас избија оно што је супротно љубави - самољубље. Да бисмо завили шију том самољубљу, потребан је - ПОДВИГ. Е то је и та наша мала жртва уздржања од хране пре Свете Литургије. Том жртво сведочимо љубав, показујемо љубав, учимо се љубави.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Александар Милојков рече

Мало се потруди (ако већ немаш избиљних здравствених проблема) и празан стомак неће бити проблем. Моја супруга има благослов да доручкује и да се потом причести, али она је диабетичар на инсулину и мора да узме своју терапију на време. Здрав човек нема оправдања. Нека наша, макар и мала жртва мора да постоји. Дакле, пробај да се трудиш и веруј. Видећеш да неће бити проблема.

 

Хвала на савету. Није проблем у благом трпљењу, може се без проблема одстојати на литургији и са каменчићем у ципели или трном у руци, само се осврћем на то какво треба да нам буде субјективно искуство литургије.

Већи проблем али то је друга тема, имам са најужом породицом која не воли да иде на недељну литургију. Једноставно та идеја учествовања у црквеном животу као жртви није људима блиска.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Александар Милојков рече

Докле год налазимо правдања (изузев када је то стварно објективно) из нас избија оно што је супротно љубави - самољубље. Да бисмо завили шију том самољубљу, потребан је - ПОДВИГ. Е то је и та наша мала жртва уздржања од хране пре Свете Литургије. Том жртво сведочимо љубав, показујемо љубав, учимо се љубави.

Добро Александре, овде га претерасте без икакве потребе. Испада да је човек самољубив ако од недеље не прави мини рамазански пост.

У реду је, истрпи се глад као блага непријатност, али немојте одлазак на недељну литургију представљати као подвижништво нити самољубивима називати људе о којима не знате ништа и које не познајете.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Тражитељ рече

Добро Александре, овде га претерасте без икакве потребе. Испада да је човек самољубив ако од недеље не прави мини рамазански пост.

У реду је, истрпи се глад као блага непријатност, али немојте одлазак на недељну литургију представљати као подвижништво нити самољубивима називати људе о којима не знате ништа и које не познајете.

Др.Микојков ти је овде само, веруј, са љубављу предочио оно што свако од нас, с' времена на време, пролази.

Сваком се деси да у неком периоду има потешкоће да се избори са разноразним спотицањима од стране нечастивог и много је боље за нас да научимо да та спотицања сами препознајемо, такве назовемо правим именом и супротставимо се. На сваки наш корак ће нам Господ помоћи, али ипак смо ми ти који треба да га направимо.

Нпр. самољубље, стомакоугађање и сл.

Свети Оци кажу да је корен свих греха у стомакоугађању, па ти види...

И колико год то, како ти кажеш, банално звучало, то јесте подвиг. То је, тренутно, твоја борба, уопште није за потцењивање. Супер је што причаш о томе, мени је то много помогло кад сам пролазила кроз сличну фазу ( ако будеш желео писаћу детаљније о томе).

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Тражитељ рече

Добро Александре, овде га претерасте без икакве потребе. Испада да је човек самољубив ако од недеље не прави мини рамазански пост.

Немојте се љутити, није било ништа лично.

 

пре 9 часа, Тражитељ рече

немојте одлазак на недељну литургију представљати као подвижништво нити самољубивима називати људе о којима не знате ништа и које не познајете.

Цео пут ка Литургији јесте подвижништво, ако се схвати на исправан начин. Подвижништво - јер подразумева труд да се од самодовољног бића човек преображава у евхаристијску личност, у биће заједнице Тела Христовог.

Нема потребе да неког лично познајем да бих га назвао самољубивим. Самољубље је суштинска пројава наше пале природе. Њу сви носимо, те стога и свако од нас пројављује самољубље. Подвиг је управо борба против тога. То да сам мало гладан пре Свете Литургије и да ми је мало непријатно да то издржим и јесте мала, али ипак пројава моје палости, то јест мог самољубља. Зато сам и рекао да је потребан подвиг, труд да се то превазиђе.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 41 минута, Milica Bajic рече

Свети Оци кажу да је корен свих греха у стомакоугађању, па ти види...

Je li ovo sigurno? Ja sam mislio da je gordost, ali davno sam citao o tome :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Александар Милојков рече

То да сам мало гладан пре Свете Литургије и да ми је мало непријатно да то издржим и јесте мала, али ипак пројава моје палости, то јест мог самољубља. 

To mu više dođe najnormalnija biološka potreba, ali slažem se da je treba savladati i naučiti da je držimo pod kontrolom.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 44 минута, feeble рече

Je li ovo sigurno? Ja sam mislio da je gordost, ali davno sam citao o tome :)

Ја сам то у Добротољубљу прочитала...ne_shvata тражећи неке своје одговоре...

Нека ме неко исправи, плиз, ако нисам добро схватила нешто.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Или се нисам добро изразила.

У смислу да сви остали греси почињу најпре од стомакоугађања. Пун стомак вуче за собом блудне мисли, долази гордост па све остало...

Како сам схватила, ако обуздамо најпре свој стомак, лакше ћемо се борити даље.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Milica Bajic рече

Или се нисам добро изразила.

У смислу да сви остали греси почињу најпре од стомакоугађања. Пун стомак вуче за собом блудне мисли, долази гордост па све остало...

Како сам схватила, ако обуздамо најпре свој стомак, лакше ћемо се борити даље.

Pa, jeste, u tom smislu da je to prvi i neophodni uslov za dalju borbu sa ostale' stvari....i zato i monasi iz Dobrotuljublja (koje je cak i pustinjska :!: literatura - citam bilo pravilo u mnogim tipicima da se jelo tek posle zalaska sunca i to nesto malko'....)....i svi drugi monasi imaju pravilo o postu, negde strozije negde blaze.... jer se na taj nacin i telo i um spremaju za onu bitniju duhovnu borbu...itd...

Share this post


Link to post
Share on other sites

једно време сам пила лекове (висок крвни притисак), и било је, како кад. Некад без проблема, али сам шетири пута пала у несвест. И ту је било интересантних коментара. Најзанимљивији је био да ме напада непојамник.

Једном ме је после самог причешћа једна жена гурнула "да ме нешто пита", а пева се Да исполњатсја уста наша...Ја се окренула, ухватила је за руке, и благо сам се насмешила...и опет било коментара, овај пут о гордости мојој..

Мислим да некад људи умећу своје страхове, и у храму Божијем-И где год да човек крене, може да се саплете...

Наш прота није ништа рекао, охрабрио ме, као и увек. И да, више не пијем лекове, и не падам у несвест, и не обраћам пажњу на доручак..и мислим да је дисциплина мерило свуда. И да не треба превише гледати на друге у овом случају.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Иванушка987
      Политика Online - А када прође пандемија
      WWW.POLITIKA.RS Колико год парадоксално звучало, ковид 19 је дар с неба за западне владајуће... Сагледавајући потрекли париод и целокупну фаму око тзв пандемије и броја жртава/оболелих који не поткрепљује званичан статус болести, питамо се шта се крије иза кулиса....? Можда је ипак нешто друго по среди...? 
    • By Hadzi Vladimir Petrovic
      Car manufacturers are forced to build respirators - auto engine & sport
      ENGNEWS24H.COM In the UK, there is a large automotive industry that is running low because of the corona virus. The UK Government is now ordering the factories to switch  
      Нажалост морам овако, јер кад Енглези раде онда можемо и ми.
      Наиме у Кини је смртност била мала јер су имали све, у Италији су морали одличивати кога ће на респиратор, а ко ће да умре, нас можда очекује исто.
      Колико сам данас успио да сазнам произвести респиратор није нека посебна наука, вјештачко дисање се користи од 17 вјека, вјероватно су користили неке мјехове.
      Данас наједноставнији који сам видио је овај у прилогу.
      Чуо сам се са мајстором који ми је рекао да је то у принципу вакум пумпа ( сваки компресор се једноставно може преправити у вакум пумпу)

      [/url] 
      А овде има више о принципу рада

       
      Апелујем на оне који знају више од овога, или знају оне који знају да подрже тему, са циљем да се састави упутство за самоградњу.
      Понављам у Италији су умирали јер нису имали ове просте уређаје, нама их недостаје.
       
      Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       

    • By Логос
      Један од најутицајнијих свештеника СПЦ у Црној Гори, отац Момчило Кривокапић, убеђен је, како каже, да корона вирус неће захватити Црну Гору због молебана и литија које у тој држави трају већ два и по месеца у знак протеста због усвајања Закона о слободи вероисповести.     Према његовим речима, Црну Гору је корона вирус заобишао због „силних умножених молитви“. Верујемо у то, па чак и да нисмо у праву, а у праву смо.   „Мило не може да нађе ни једнога са короном и надам се да ће тако остати. Он може да га увезе, али неће му се примити“, каже отац Момчило. Нека будем екстремиста, нека будем фанатик, али ја верујем да Црну Гору неће захватити корона вирус управо због тих удружених молитви, јер овај народ се пробудио“, каже отац Момчило.     Извор: Спутњик
    • By Логос
      НИ НЕПРИЈАТЕЉУ НЕ БИХ ПРЕПОРУЧИО ДА ПОКУША ДА ПРЕВАРИ ПРАВОСЛАВНЕ СРБЕ У ЦРНОЈ ГОРИ.     Био сам у Подгорици на Светосимеоновској литији. Утисак је јединствен и непоновљив. Заједно са десетинама хиљада људи, из једне душе и једног гласа смо Бога молили - Светог Саву, Светог Симеона Мироточивог и све свете Немањиће призивали, ходали поносно улицама Подгорице, певали о нашој мајци Црној Гори, Боки, Светом Василију Острошком, Карађорђевићима и Петровићима, Опленцу и Ловћену, Дечанима и Жичи. Певали смо о светом Кнезу Лазару и Косовским мученицима, али и о бесмртницима за Кошара и Мојковца.    Бори се народ за своје светиње, не да их. Бори се за свој идентитет православни и српски, за своје ћирилично писмо, за свог Његоша, Марка Миљанова, за Црњанског и Андрића. Бори се за егзистенцију сопствене деце. Зна народ да није једини циљ отети црквену имовину. Прави циљ је поделити и разорити Светосавску Цркву. Зато се над лицима људи, жена, деце, стараца поносно виоре стотине и стотине тробојки. Неке су везане са крсташ барјацима символизујући вечно народно, духовно и црквено јединство Зете и Рашке, Боке и Шумадије, Херцеговине и Срема, свих наших земаља и крајева.   Малициозни и злонамерни кажу да тај наш народ није црквен, да је масовношћу изненадио и свештенство у Црној Гори и политичке главаре, а ја баш мислим да су тамошњи православни Срби изразили суштинску црквеност, хришћанску љубав, пожртвовање и озбиљност. Они никога не искуљчују, без обзира на националност и политичко опредељење. Све позивају и прихватају у заједницу братства и љубави, јер је њихово опредељење да борећи се за себе, своје достојанство и идентитет бране слободу и достојанство других.. Не мало браће Хрвата, муслимана и Црногораца се одазвало.   Чини ми се најважнија је озбиљност нашег народа у Републици Црној Гори. Они знају ко су, шта хоће, а шта неће ни по коју цену и припремили су се да ту цену, ако треба и плате. Стога ни непријатељу не бих препоручио да их заводи за Голеш планину и да покуша да их превари. Њихова вера, одлучност и љубав надахњују и охрабрују и мене као човека, хришћанина и епископа.     Митрополит загребачко-љубљански +Порфирије     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • By Иван Ц.
      Малочас набасах на овај линк, тражећи неку пригодну слику за вибер групу и пронађох мој интервју за новине Политика од пре 9 година.
      Волео бих да поразговарамо шта се од тада променило, не само на нашем форуму овде, него уопште у мисији Цркве на интернету? Да ли је полет нестао, да ли се раширио на другачије видове? Коме није ташко да прочита, па да мало коментаришемо...
       
      Оче, да ли је грех бити на Фејсбуку?
        уторак, 08.03.2011. у 22:00 Д. Стојановић Шта мучи данашње вернике? Један од могућих приступа у потрази за одговором на ово питање може бити и: погледати која питања верници постављају по православним форумима. Ти форуми имају рубрике у којима је могуће упутити питање свештенику, затражити савет, тумачење или чути шта Црква мисли о неким савременим појавама, ситницама и „крупницама” са којима се сусрећемо у свакодневном животу. Да ли је грех бити члан Фејсбука? Треба ли дозволити деци да читају „Харија Потера”? Може ли хомосексуалац бити кум на црквеном венчању? Да ли је дозвољено пушити у време поста? Шта црква мисли о Најдановим круговима? Допушта ли Црква да девојка буде неудата или она мора бити супруга и мајка или монахиња? Какав је став цркве ако верник пожели да истетовира свеца на свом телу?
      У духу веома присутне приче о родној равноправности поставља се питање зашто жена не може да слави славу, а у време великих искушења – дилема која је граница Божјег праштања за грехе које стално понављамо. Колико год ова питања сликовито приказују време и друштво у којем живимо, ништа мање интересантне дилеме и недоумице у вези са питањима вере и ништа мање сликовито показују однос верника према цркви. Радознали желе да сазнају више о њеним унутрашњим правилима (Да ли свештеник носи мантију и код куће?), а ту су и они који траже одговоре на „вечна питања” (Зашто човек мора да греши?), траже се и ставови по питању припадника других цркава (хоће ли припадници других монотеистичких религија бити спасени), али и Библије (да ли је грех ако неко иде у цркву, а не жели да чита Библију). Нема „најтежих” питања, најтеже је давање примереног и задовољавајућег одговора, каже јереј Иван Цветковић, уредник и оснивач форума „Живе речи утехе”, за који истиче да је највећи православни форум на Балкану.
      – Позадина и природа безбројних питања се лако дају уочити и могли би, грубо речено, да се сврстају у неколико ставки. То су: духовна потрага, односно жеља за давањем смисла питању личног и општељудског постојања, глад и жеђ савременог човека за Богом, за смислом који не извире из сфере емпиријског. Присутан је и проблем (бес)смисла постојања зла, духовна и психолошка конфузија изазвана стављањем претераног акцента на чисто социјално-материјалну сферу живота, као и потреба оних који су верујући, али недовољно упознати са устројством црквеног живота, за дефинисањем и појашњењем значаја и одређених особености црквено-литургијског начина живота... Све то довољно речито сведочи колико је савремени човек, и поред свих постојећих открића и достигнућа, духовно осиромашен, раслабљен и уморан – истиче отац Иван.
      Њему су, каже, посебно занимљиве теме које се тичу разговора са неправославнима и атеистима, али и теме које говоре о теолошким проблемима. Најчешће је чуо питање у вези са „литургијском реформом” и тражење објашњења какав је то процес, да ли са собом носи црту доброг или лошег, шта представља у животу цркве... Верници траже и савете личне природе, желе да чују мишљење свештеника како да помогну детету које је попустило у школи или кћерки која је безвољна, али и шта да раде када се заљубе у младића који њих не воли.
      – Питања су увек личне природе, а проблеми које имамо су исти или слични код сваког од нас, јер просто делимо један живот, исте или сличне недоумице и носимо, на овај или онај начин, сличну животну тежину свеукупних проблема који нас окружују. Свештеник је дужан да буде и психолог. Он мора бити психолошки едукован и верзиран, кроз своје образовање, животни подвиг преображаја самога себе уз Божију помоћ, кроз искуство и делатну љубав према људима. У супротном је његов пастирски рад тотално обесмишљен и практично јалов. Реч психа, уопштено речено, значи душа, а она је један од најважнијих појмова у хришћанству – истиче отац Иван.
      Форум „Живе речи утехе” има око 3.300 корисника, постоји у оквиру сајта pouke.org, основаног 24. маја 2009. године, под духовним је руковођењем епископа шумадијског Јована и има, дакле, благослов српске цркве за свој рад. У уредничком тиму осим свештеника има и професора, историчара, преводилаца. Хиљаде корисника овог форума, које отац Иван описује као „веома активне”, сведоче да ни цркву никако није заобишла „Интернет револуција”. 
      – Непотпуност овог виртуелног вида комуникације међу верницима, по мишљењу многих, лежи у немогућности пуног остваривања живог односа међу вернима. Он, с друге стране, представља претпоставку, а често и основ, реализације нових и конкретних односа међу људима који би се, највероватније, тешко упознали и остварили живи контакт да нема Интернета, тако да оно што би неко именовао као ману, може бити веома лако, на основу претходно реченог, преображено у позитивну црту овог вида савременог међуљудског саобраћаја – каже отац Иван.
      Са Интернетом су дошле нове могућности за мисију цркве, па је отац Иван најавио оснивање „православног фејсбука”, односно друштвене мреже која би повезала вернике и људи из цркве, али по том питању је за сада тајанствен, па открива тек да на томе ради много људи и да се нада да ће ускоро доћи време за реализацију ове идеје.
      Јелена Чалија
       
       
      Политика Online - Оче, да ли је грех бити на Фејсбуку?
      WWW.POLITIKA.RS <p>Шта мучи данашње вернике? Један од могућих приступа у потрази за одговором на ово питање може бити и: погледати која питања верници постављају по православним форумима. Ти форуми имају рубрике...  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...