Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
  1. АлександраВ

    АлександраВ

  2. arhangeli

    arhangeli

  3. Милан Ракић

    Милан Ракић

  4. Aleksandra_A

    Aleksandra_A

  5. Bokisd

    Bokisd

  6. Milica Bajic

    Milica Bajic

  7. obi-wan

    obi-wan

  8. мирођија

    мирођија

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од obi-wan,
      Naturalist and presenter David Bellamy dies at 86
      WWW.BBC.COM Tributes are paid to the "larger-than-life" TV broadcaster, scientist and conservationist.  
    • Од Ромејац,
      Преминуо глумац Зоран Ранкић

      Данас је у Београду у осамдесет четвртој години, после дуже и тешке болести преминуо познати српски глумац и књижевник Зоран Ранкић, саопштили су из Удружења књижевника Србије, преноси Танјуг.
      Ранкић је био најпознатији по улогама Николе Калабића у мини ТВ серији „Последњи чин” и Жарка Попаре у ТВ серији „Срећни људи”, емитованим на ТВ Београд и РТС-у.
      Ранкић је рођен у Дервенти (БиХ) 1935. године.
      Био је првак Београдског драмског позоришта, сатиричар, драмски писац, редитељ, афористичар и песник.
      Остварио је 26 улога на филму и телевизији и више стотина на радију, а био је познат и по изванредним интерпретацијама поезије на бројним књижевним вечерима.
      Ранкић је био члан Удружења драмских уметника Србије, Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије, Удружења књижевника Републике Српске и почасни члан Београдског афористичарског круга.
      Позоришну каријеру започео је у Народном позоришту у Сарајеву, чији је био члан до 1960. године.
      У малом позоришту Сарајево био је од 1971. године, у Савременом позоришту Београд од 1961-1975. године, а у Београдском драмском позоришту од 1975-1999. године.
      Прву телевизијску улогу добио је у филму „Сектор Д” 1962. године, а наредне године појавио се у телевизијској серији „Шест свечаних позивница”.
      Аутор је драмских дела „Калемегданци” и „Скретница”. „Калемегданци” су, у његовој режији постављени на сцени Београдског драмског позоришта.
      Ранкић је аутор збирки песама „Аорист” и „Ексер” (2006).
      Објавио је и књиге афоризама: „До виђења, како сте?”, „Афоризми” „Балкански нервчик” „Овде киша, али и Србија” и „Код цара у подне”.
      Афоризме је објављивао у дневним новинама и часописима „Рефлектор”, „Експрес Политика”, „Вечерње новости”, „Политика”, „Отаџбина”, „Кафане”...
      Више од 15 година био је стални сарадник „Ошишаног јежа”, у којем је објављивао афоризме у рубрици „Балкански нервчик”.
      У „Вечерњим новостима” је осамдесетих година прошлог века имао сатиричну рубрику „Афоризми једног глумца”
      Политика Online - Преминуо глумац Зоран Ранкић
      WWW.POLITIKA.RS Данас је у Београду у осамдесет четвртој години, после дуже и тешке болести преминуо познати српски глумац и књижевник Зоран Ранкић, саопштили су из Удружења...  
    • Од Ромејац,
      Бањалука - У Бањалуци је данас након дуже болести преминуо пензионисани генерал-пуковник Војске Републике Српске Манојло Миловановић. Миловановић је током рата у БиХ био начелник Генералштаба Војске Републике Српске.
      Био је министар одбране Републике Српске од 1998. до 2001. године, те члан Сената Републике Српске од 2009. године

      Генерали Ратко Младић и Манојло Миловановић
      Миловановић је рођен 21. новембра 1943. године у селу Ламинци код Градишке. Завршио је Војну академију, а у некадашњој ЈНА.
      Одликован је са више ордена. У Војсци Републике Српске одликован је Орденом Немањића и Орденом Карађорђеве звезде Републике Српске првог реда. Пензионисан је 22. децембра 2000. године, преноси Бета.
       
      Политика Online - Преминуо ратни начелник Генералштаба ВРС Манојло Миловановић
      WWW.POLITIKA.RS Бањалука - У Бањалуци је данас након дуже болести преминуо пензионисани генерал-пуковник Војске Републике Српске Манојло Миловановић. Миловановић је током рата...  
    • Од Ромејац,
      Сценариста, драмски писац, редитељ и професор ФДУ Гордан Михић преминуо је у недељу, рано ујутру, после изненадне болести
      Сценариста, драмски писац, редитељ и професор ФДУ Гордан Михић преминуо је у недељу, рано ујутру, после изненадне болести.
      Тужну вест на твитеру је поделила његова ћерка Ивана Михић.
      - Осећајући дубоко огроман губитак саопштавамо вам да је у недељу 11.08.2019. године, рано ујутру, после изненадне болести, умро највећи српски сценариста, драмски писац, редитељ, професор Факултета драмских уметности у Београду, а пре свега најбољи супруг и отац - ГОРДАН МИХИЋ. Сахрањен је у најужем кругу породице на гробљу манастира Рајиновац уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја - написала је Ивана, уз потпис "поносне што су биле његове, супруга Вера и ћерка Ивана".
      ГОРДАНОВА ДЕЛА
      Гордан Михић написао је бројне сјајне књиге по којима ћемо га памтити. Међу њима су: Пас који је волео возове (роман), 1983., Срећна Нова 1949. и драме Сироти мали хрчки (драма), Тераса на крову и други сценарији, Црна мачка, бели мачор; Купи ми Елиота (роман), Немањићи, рађање краљевине, Абсурдистан, Војна академија
      Освојио је и бројне награде: Прва награда за сценарио филма Освајање слободе, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1979.
      Прва награда за сценарио филма Балкан експрес, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1983.
      Златна арена за сценарио филма Срећна нова ‘49., Пула, 1986.
      Прва награда за сценарио филма Срећна нова ‘49, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1986.
      Прва награда за сценарио филма Црна мачка бели мачор, 23. фестивал, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања 1999.
      Кристална призма за свеукупан допринос домаћем филму.
      Писао је сценарија и за филмове: Рањена земља, Она воли Звезду, Туђа Америка, Варљиво лето, Камионџије, Дом за вешање, Балкан експрес, Дошло доба да се љубав проба, Јагуаров скок, Сиви дом, И Бог створи кафанску певачицу, Бубашинтер, Кад будем мртав и бео, Заборављени, Почетни ударац, Танго аргентино, Дневник увреда, Отворена врата.
       
      Ivana Mihic‏Потврђен налог @Ivana_Mihic ПратиПрати корисника @Ivana_Mihic Још Сахрањен је у најужем кругу породице на гробљу манастира Рајиновац уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја. Поносне што су биле његове, Супруга Вера и ћерка Ивана
      http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:811872-Преминуо-сценариста-Гордан-Михић
    • Од Драшко,
      Преминуо легендарни водитељ РТС-а Светислав Вуковић
      Водитељ радијске емисије "Време спорта и разоноде" и аутор текстова за познате песме као што су "Љубав је само реч", "Одисеја", "Кад бих знао да је сама", "Поздравите мога тату" Светислав Вуковић преминуо је у 83. години. За новинарски и водитељски рад освојио је многа признања.
      Светислав Вуковић је рођен 3. фебруара 1936. године у Штитарици код Мојковца, где је и завршио основну школу. Нижу гимназију са малом матуром похађао је и завршио у Колашину. Четири разреда Више реалне гимназије завршио у Иванграду. Осми разред гимназије и велику матуру завршио је у Бијелом Пољу 1955. године.
      Сећање на Светислава Свету Вуковића, из емисије "Чаша воде са извора"   "Био је и остао чаробњак лепог стиха"
      Државни секретар Министарства културе и информисања Александар Гајовић je, поводом смрти Светислава Вуковића, упутио његовој породици, колегама у Радио Београду и свима који су волели глас и ценили песнички и новинарски таленат творца "Одисеје" телеграм саучешћа.
      "Сећаћемо га се као ренесансног медијског великана који је имао дара и храбрости да се опроба у различитим телевизијским и радијским жанровима и у свима постигне успех. Добитник је многих награда и признања, а једно од највећих је наклоност коју је имао код публике. Био је и остао чаробњак лепог стиха. Наставиће да живи у текстовима најлепших забавних песама бивше Југославије", наводи се у телеграму.
      Правни факултет у Београду уписао 1955. године на коме је и апсолвирао.
      Првог новембра 1961. године, постављен је за спикера Радио Београда. Потом одлази на Радио-аутопут, најпре у Ниш а затим у Светозарево, па се сматра једним од оснивача те радио станице. Првог децембра 1967. године прелази у Други програм Радио Београда.
      Желећи да се огледа у радио изразу и ван спикерског посла, првог јануара 1975. године добија звање новинара-водитеља и води и пише сценарио за једну у то време од најслушанијих емисија на радију уопште "Сунце, море, бит и хит". Поред "Минимакса", "Пријатеља звезда" и "Дежурног студија" био је то један оних забавних програма средином седамдесетих који су учинили прекретницу у тој врсти радио програма.
      Један је од од четворице родоначелника тог новог занимања, односно облика новинарства у електронским медијима. У то време примљен је у Удружење новинара Србије. 
      Пошто се указала потреба на Другом програму за спортском емисијом поверен му је програм суботом поподне "Музика, спорт, музика", а супервизор је био легендарни Радивоје Марковић.
      Светислав Вуковић Марта месеца 1978. године заједно са овом емисијом прелази на Први програм радија. Новембра 1978. добија звање уредника-водитеља, да би јула 1981. године преузео уређивање и вођење емисије "Време спорта и разоноде".
      За шеснаест година рада на том програму,поред уобичајеног уређивања и вођења, истичу се и ауторске серије. Најпре серија разговора под називом "Асови ЈУ фудбала" – својеврсна антологија великана фудбалске игре на просторима претходне Југославије која обухвата три генерације рођене у периоду од 1918. до 1948. године, од Фрања Велфла до Јована Аћимовића. 
      Друга велика серија разговора насловљена је "Југословенске олимпијске легенде", о спортистима који су освајали олимпијска одличја за три Југославије.
      Од средине осамдесетих година поред емисије "Време спорта и разоноде" уређује и води и низ других емисија.
      Током свог четрдесетогодишњег рада опробао се у разним жанровима радио израза од спикера, преко извештача, репортера-водитеља, па до уредника емисија.
      Рад на телевизији
      Први наступи на београдској телевизији датирају још од 1961. године. Била је то серија научних програма у којима је скоро годину дана био водитељ.
      Светислав Вуковић После тога, почетком седамдесетих огдина следи серија емисија о ствараоцима југословенске забавне музике "Чезнем да сам са вама". Били су то портрети Радослава Граића, Војкана Борисављевића, Ђела Јусића, Мојмира Сепеа, Александра Кораћа и других. Био је и косценариста и водитељ серије.
      Познат је и по серијама "Сећаш ли се оног сата", "Сабори у Србији", "Чаша воде са извора".
      На телевизији је водио или преносио и концерте озбиљне, забавне и народне музике, као и емисије и директне преносе значајних државних празника и историјских датума.
      Био је водитељ Драгачевског Сабора, Омладинског фестивала у Суботици, Београдског џез фестивала, Месама, фестивала народне и забавне музике, Вуковог сабора у Тршићу, Сабора народног стваралаштва у Тополи...
      Заступљен је са неколико песама у "Антологији црногорског пјесништва за дјецу", Антологији "Ризница српског песништва за децу", Антологији "Најлепше љубавне песме написане на српском језику" и Антологији светске дечије поезије "Плави зец". Са десет песама заступљен је и у Антологији "Љубав је само реч" (по његовој чувеној песми), у којој су најлепше љубавне песме компоноване од стране најпознатијих југословенских аутора ове врсте музике. 
      Од 1965. године па до данас написао је готово хиљаду текстова за разне музичке жанрове: сериозне, забавне, староградске, дечје, народне музике. Освајао је је награде и признања на фестивалима у Београду, Загребу, Опатији, Љубљани, Скопљу, Приштини, Новом Саду, Будви.
      Изашао је це-де са најпознатијим мелодијама: "Љубав је само реч", "Одисеја", "Ја те волим", "Маестро и виолина", "Кад бих знао да је сама" и многим другима које су певали најпознатији југословенски певачи.
      Награде и признања 
      Добитник је многих награда и признања за новинарски и водитељски рад.
      Припала му је Годишња новинарска награда Радио-телевизије Београд 1982. године за серију емисија "Девијације у спорту".
      Такође, добио је годишњу награду Радио-телевизије Београд за водитељство 1993. године као и две награде за радио водитељство 1983. и 1988. године.
      Освојио је и Оскар популарности "Радио ТВ ревије" за емисију "Време спорта и разоноде".
      Награда за животно дело Радио-телевизије Србије припала му је 1999. године, а 2000. године је био најбољи водитељ РТС-а.  
      Био је дугогодишњи председник Удружења радника естрадне делатности Србије и потпредседник удружења Естрадни уметници Србије. Имао је бројне функције у новинарској организацији Радио-телевизије Србије. Пензионисан је 2000. године, после 43 године проведене у РТС-у.
      Време сахране биће накнадно објављено.  
       
       
      http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3612612/preminuo-legendarni-voditelj-rts-a-svetislav-vukovic.html
×
×
  • Креирај ново...