Jump to content
александар живаљев

Мирополит у расколу Петар: Фанар је расположен да размотри давање аутокефалије МПЦ

Оцени ову тему

Recommended Posts

2ab0ld_5d9f41b93bbb42_76621773-tmb-720x411xfill.jpg

Преспанско-пелагонијски митрополит у расколу Петар, рекао је за македонске медије и јелинску romfea.gr да за сада нема официјелних контаката између Васељенске патријаршије и Македонске православне цркве, али да постоје незванични контакти преко којих се македонска страна уверава да ће на некој од наредних седница Светог Синода Цариградске патријаршије бити размотрено питање македонске аутокефалије.

Митрополит Петар је подвукао да је Фанар позитивно настројен према давању аутокефалије цркви у Македонији, "вероватно не под садашњим именом, патријарх Вартоломеј, као Грк то неће прихватити, али ако се дође до решења путем преговора, ми ћемо то уважити."

Митрополит у расколу Петар рекао је и да су односи са Српском црквом напети и да не очекује никакав напредак и договор са Београдом.

Ова изјава долази неколико дана после посете државног секретара САД, Мајкла Помпеа, Охриду у коме се срео са архиепископом Стефаном.

Занимљиво је да је romfea.gr која дуго није преносила украјинске расколнике, све до кампање да им Цариград да аутокефалију, сада на сличан начин преноси изјаве које долазе из Северне Македоније, истина уз напомену да се ради о шизматичком митрополиту.

 

Извор: 

 


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, александар живаљев рече

Занимљиво је да је romfea.gr која дуго није преносила украјинске расколнике, све до кампање да им Цариград да аутокефалију, сада на сличан начин преноси изјаве које долазе из Северне Македоније, истина уз напомену да се ради о шизматичком митрополиту.

 

@александар живаљев  Zivota Ti - stani sa ovim smecem od zutih crkvenih pashkvila.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, "Tamo daleko" рече

 

@александар живаљев  Zivota Ti - stani sa ovim smecem od zutih crkvenih pashkvila.

Посредовање митрополита Илариона Алфејева у ослобађању архиепископа Јована из македонског затвора укључивало је гаранције за давање аутокефалије. Овај сценограм разговора у београдској патријаршији посједује уважени секретар С А Синода Гдин Саво Јовић и било би занимљиво да се исти публикује. Не треба заборавити да се у међувремену десила Украјина! Као што бачки рече " обазриво и на пар година да не дође до побуне народа", а прође пар година а они не седоше за сто, сад још ако не оду на уприличену прославу 800 год организовану од стране Фанара све је могуће

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 11.10.2019. at 15:34, Haralampije рече

Посредовање митрополита Илариона Алфејева у ослобађању архиепископа Јована из македонског затвора укључивало је гаранције за давање аутокефалије. Овај сценограм разговора у београдској патријаршији посједује уважени секретар С А Синода Гдин Саво Јовић и било би занимљиво да се исти публикује. Не треба заборавити да се у међувремену десила Украјина! Као што бачки рече " обазриво и на пар година да не дође до побуне народа", а прође пар година а они не седоше за сто, сад још ако не оду на уприличену прославу 800 год организовану од стране Фанара све је могуће

@Haralampije mozes li pojasniti podebljani deo? U stvari, ceo post, da li baratas sa konkretnim cinjenicama?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Само да кажем, није проблем за СПЦ да Македонци добију аутокефалну Цркву. То би било величанствено и за Србе. Међутим, принцип и начин добијања аутокефалије у македонском случају је потпуно компромитован. Није поента да СПЦ додели аутокефалију на начин да Фанар буде тај који ће да додели аутокефалију. СПЦ само може да предложи доделу аутокефалије коју ће доделити укупно све помесне Цркве, на такав начин да ни једна Црква не може да злоупотреби самостално одузимање аутокефалије, као што је то Фанар више пута чинио и још увек прети многима да ће то учинити. Осим тога, самостално додељивање аутокефалија проблематично је и због тога што једна самозвана Мајка Црква може да проузрокује мноштво помесних јеретичких Цркава, а све скупа да раде против православља. На концу, такав план неизоставно носи теолошку потпору, тј. јеретичко учење, које се већ чује од стране Фанара као оправдање о себи као Мајци Цркви.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Иринеј по милости Божјој Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве   Повезана вест:   Председник Трaмп честитао Епархији источноамеричкој 800 година самосталности Српске Православне Цркве (easterndiocese.org)   Најљубљеније Нам Свештенство и Монаштво, Синови и Кћери, верна чада Источноамеричке епархије наше најсветије Цркве! Са изобилном радошћу, која произилази из нашег очинског срца Вас поздрављамо, овим најсветлијим и најподеснијим поводом у нашој свеопштој историји, светој и световној 800. годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве 1219-2019.   Од Бога дарована, од народа љубљена   Најљубљенији, небо и земља торжествују са нама у данима ове јубиларне године наше Аутокефалије!   Јер сунце Истока целивало је тло Запада, и снажна вера Светог Саве, одиста, наша вера православна и хришћанска, оваплоћена у нашим српским земљама и сачувана кроз нашу јединствену културу и традицију, чврсто је засађена овде, у овим, Сједињеним Државама Америчким. Вера древна, процветала је у земљи новој, испунивши тако пророчке речи Спаситеља нашег: "Ево, све стварам ново!" (Откровење,21:5).   У ишчекивању те новине живота, наш млади принц Растко, или Растислав (дословце, онај који „повећава славу“), напушта дворе оца свога, великог жупана Стефана Немање, и бежи у потрагу за монаштвом и просветљењем на Свету Гору Атон. Испуњење тог његовог боравка на Светој Гори, разоткрило се у преображеној личности нашег славног Просветитеља и Учитеља Светога Саве, Првог Архиепископа Српских Земаља и Приморја.   Била је то 1219. година. Пре осам стотина година, архимандрит Сава, заједно са групом учених и угледних монаха запловио је за Никеју, тадашње седиштe Византијске Империје  и Цариградске Патријаршије. Кренувши из манастира Хиландара (у преводу, "лађар"), Сава је пошао у потрагу за црквеном аутокефалијом за Православну цркву која се чврсто укоренила у нашим српским земљама, како би управо на тај начин, у потпуности обезбедио националност новоформираног Српског Краљевства.     Доментијан, један од Савиних биографа, наглашава као стожерну тачку то, да се наша Аутокефалија одиста збила по промислу (пророчки). Јер управо по божанском промислу откривено је византијском цару Теодору Првом Ласкарису, још пре него што је принчевски монах Сава стигао у Никеју, да он треба бити посвећен, а не један од других у његовој пратњи, као што је то Сава желео. Управо из тог разлога, цар, мимо уобичајених оквира царског протокола, напушта своју палату и одлази испред градских капија како би дочекао Саву, и  лично га увео у Град Првог и Седмог Васељенског Сабора.   Доментијан се заузима за још један упечатљив детаљ у Савиној биографији као Првог  Српског Архиепископа, посвећеног на велики празник Успења Пресвете Богородице 1219. године. Као посебну част Сави за време његове хиротоније, цариградски патријарх Манојло Први, одлучио је да новог Архиепископа одене његовим личним, патријарашким одеждама, које су се видно разликовале од одежди других епископа, што је јасно указивало на чин и ауторитет којима је од тог тренутка био одевен Сава од Србије.   Савинa ревност за добробит своје Цркве уочена је одмах након његове хиротоније. Према Теодосију, другом Савином биографу, Сава уместо да похита да преузме престо и успостави себи седиште, одлучи да оде и посети свог блиског пријатеља, митрополита солунског Михаила, с обзиром да је митрополит поседовао богату библиотеку духовних и правних књига. Сава је провео месеце преводећи их, пре него што се упутио ка својој катедри у манастиру Жича. И тако, спремљен за духовно просвећивање својих верних и за успостављање црквеног реда и поретка, Сава је себе посадио на путу који води у живот, као плодовито дрво маслиново. Пуноћа пута Светога Саве – Светосавље, није ни изолована ни беживотна, већ је она наше заједничко и живо, православно хришћанско наслеђе.   Досељавајући се у Сједињене Америчке Државе, наш српски народ је са собом донео и изоштрену свест о својој православној вери и свом наслеђу. Заједно са слободом вероисповести, са којом се тада сусрео, хитао је и да подигне цркве, и положи темеље своме новом, заједничком дому и животу. Прва српска православна црква у Америци саграђена је 1894. године у граду Џексону, у савезној држави Калифорнији, под покровитељством преподобног архимандрита Себастијана (Дабовића), првог православног свештеника из исељеничке породице, рођеног у Америци. Цркву су подигле руке српских рудара са Западне обале, који су свој нови храм посветили Светом Сави.   Ослањајући се на његову постојану заштиту, српски имигранти су се молили очекујући непрестани раст својих нових заједница у Сједињеним Државама. Након тога, подигнута је и црква у граду Галвестону, у савезној држави Тексас, а до 1919. године, подигнуто је још 30 цркава у државама: Пенсилванији, Аљасци, Илиноју, Индијани, Мичигену, Канзасу, Монтани и Охају, као и у Канади. Пре успостављања Српске Православне Епархије у Америци и Канади 1921. године, наше парохије биле су под привременом јурисдикцијом Руске Православне Митрополије, по угледу младог Растка, који је примљен и пострижен у руском Атонском манастиру Светог Пантелејмона.   Владика Николај (Велимировић) постављен је за администратора новоформиране Српске Епархије у Северној Америци, чије оснивање је заговарао 1921. године. Њега је наследио свети Мардарије (Ускоковић), човек ненадмашне жртве и визије, који је 1923. године постао први епископ Епархије америчко-канадске, Српске Православне Цркве. Он ће касније подићи први српски православни манастир у Сједињеним Америчким Државама, у градићу Либертивилу, у савезној држави Илиној. Овај манастир, посвећен Светом Сави, у почетку је служио као сиротиште, а убрзо затим је постао духовни епицентар целе наше Цркве на овом континенту.   Следећи исти пример, појединци попут Николе Тесле и Михајла Идворског Пупина, и многе друге значајне личности америчког друштва, у великој мери су осигурали темеље српско-америчке заједнице. Михајло Пупин, коме је личност Светог Саве послужила као инспирација у његовом научном раду, истакао се као велики добротвор манастира Светог Саве у Либертивилу. У Њујорку, свети владика Николај, основао је Српски библијски институт. Као плодоносан аутор, је 1951. године објавио дело Живот Светог Саве на енглеском језику, које је, по речима професора Веселина Кесића, „дело о чудесном свецу, које је написао чудесни епископ“.   На основу казивања епископа по имену Иринеј, једног од Савиних савременика, историја приписује Сави следеће речи: „Запад нас сматра Истоком, а Исток Западом, а ми не припадамо ни Истоку ни Западу, већ Јерусалиму Небеском“. Ово је наш, јединствени српски, и заједнички православни етос, наша креативна моћ интеракције са светом и наш засебан допринос савременом друштву, који више није само Исток или само Запад. Исто мора постати сједињено: „склад уздигнутих емоција, интелекта и снаге воље“, како је говорио свети владика Николај. Oписујући Америку, одлично је запазио следеће:   „Светлост Истока и светлост Запада, почива у њиховим подневима на континенту, који лежи између Истока и Запада..."   У том истом светлу, Господе, удостоји нас да угледамо Твоју Светлост, па да испунимо молитвени савет светог Николаја америчким црквеним лидерима 1921. године, да "изграде планове велике као читав свет, и учине напоре апостолске"; „Да се припремимо за жртву која је света и васцела као Твоја“. Јер у овим тешким временима, само узвишена дела, која произилазе из јаке вере, моћи ће да одрже оне који се плаше, држећи се увек савета патријарха васељенског Манојла Првог, записаног у Грамати издатој новохиротонисаном Архиепископу Сави:   Слушајте га сви ви, који сте у Христу правоверни хришћани!   Дано у Њујорку, о Началу Црквене Нове Године Ваш смерни молитвеник пред Престолом Светога Саве Иринеј Епископ источноамерички Српске Правослвне Цркве     Извор: Епархија источноамеричка
    • Од Логос,
      Нема никакве сумње да је украјинска авантура Васељенскога патријарха Вартоломеја изазвала велике турбуленције у цијелом православном свијету. Нарушивши јавно, на очиглед Бога и људи канонски поредак свете Цркве давањем Томоса украјинским расколницима и тим самим изазвавши прекид евхаристијског општења са Руском Православном Црквом, Цариград је ставио у незахвалан положај све Помјесне Православне Цркве и тим самим изазвао кризу дубоких размјера.     Од званичне осуде која је дошла од стране Српске Православне Цркве до појединачних укора многих архијереја скоро свих помјесних православних цркава, Фанар се нашао на пустом и изолованом острву усамљен и одбачен. Да је заиста тако свједочи чињеница да ни једна од Православних Помјесних Цркава није признала украјинске расколнике који су новцем од Вартоломеја купили Томос о независности.   За разлику од Цариграда који ношен мотивима политичког карактера и самовољом патријарха Вартоломеја, поглавари сестринских Цркава и не помишљају да се изложе искушењу канонског нарушавања – гријеха који по својој суштини носи страшне посљедице. Овакав развој ситуације у Цариграду нису очекивали, због чега је сада наступила друга фаза или офанзива Вартоломеја која се сада испољава кроз политику страшних притисака на Помјесне Православне Цркве.   Умјесто неприкосновеног чувара канона Васељенски Патријарх се претворио у грубог нарушиоца. Умјесто политике помирења која је увијек красила Цариград, сада видимо политику притисака и условљавања.   Из САД, преко Вартоломеја се врши страшан притисак на Грчку Цркву и Атинског архиепископа, да управо они буду први који би признали тзв. Украјинску православну Цркву.   Важно би било предуприједити такве нежељене и штетне активности. Можда би то било најбоље урадити сазивањем сабора поглавара помјесних православних цркава, на коме би се Вартоломеј позвао на покајање. Евентуални сабор би показао јединство Правослвне цркве и досљедност канонима. Пожељно је, да кроз искрен братски дијалог међу помјесним црквама, подржати једни друге, да би без обзира на тешка искушења и политичке притиске, Православна Црква остала јединствена.   Такав сабор би посвједочио народу и вјерницима спремност поглавара Православних Цркава, да кроз личне напоре очувају канонски поредак и устројство Цркве Христове, као једне, свете, саборне и апостолске.   А, осуда расколника у Украјини, показала би да је одлука Вартоломејева о давању томоса неканонска и искључиво политичке природе. Тако би се ограничила самовоља Вартоломеја, а Црква показала да са истинама вјере нема трговине, те да се оне чувају вјековним канонским поретком, који је увијек красио Православље.   Патријарх Вартоломеј има прилику да слободном вољом изабере изолацију и пад или пут очувања јединства Православља. Уколико, не дај Боже, се не успије одупријети америчким притисцима и покуша испунити њихов налог, онда би било важно да Помјесне Православне Цркве, с великом братском љубављу подрже и помогну Грчку цркву и Атинског архиепископа, да се, уз Божију помоћ, одупру злим намјерама протврелигиозног центра свјетске моћи.     Извор: Православие.ру
    • Од александар живаљев,
      SKANDAL U SRPSKOJ CRKVI Grupa vladika svađa SPC sa Carigradom, posledice bi mogle da budu DRASTIČNE
      11.10.2019. 16:08       FOTO: SPC / RAS SRBIJA
      Srpska crkva nalazi se na korak od skandala i ozbiljne konfrontacije sa glavnom pravoslavnom patrijaršijom, Vaseljenskom, što bi moglo za posledicu da ima da se upravo u godini kada se proslavlja autokefalnost, ona i dovede u pitanje. 
        Prema saznanjima “Blica”, carigradski patrijarh Vartolomej organizovaće, počev od sutra, 12. oktobra, dvodnevnu proslavu autokefalnosti SPC, i to u Nikeji, gde je pre 800 godina hirotonisan Sveti Sava u prvog srpskog arhiepiskopa. Međutim, iako je patrijarh Vartolomej poslao u dva navrata pozivna pisma Srpskoj crkvi - patrijarhu da dođe sa svim episkopima, Sinod SPC nije ni obavestio vladike. Prema nezvaničnim navodima, ni carigradskom patrijarhu nije odgovoreno kako dolikuje. Jednostavno rečeno, Sinod je od vladika doslovce sakrio poziv carigradskog patrijarha. Juče nije bilo moguće dobiti preciznu informaciju da li je i srpski patrijarh Irinej obavešten blagovremeno i na pravi način o proslavi u čast Srpskoj crkvi.
      Iako i u javnosti i među vladikama postoji podela na one koji su bliži moskovskoj ili carigradskoj patrijaršiji, ovaj događaj ne bi smeo da se svede na te grube podele niti da se posmatra u tom svetlu. Problem koji može koštati SPC, a već sada je skandal, u vezi je isključivo sa unutrašnjim odnosima SPC i pokušajem vladika iz Sinoda da preuzmu moć i vlast po bilo koju cenu. 
          FOTO: GORAN SRDANOV / RAS SRBIJA Vaseljenski i srpski patrijarsi Vartolomej i Irinej
      Proslavu autokefalnosti SPC pratilo je nekoliko apsurda i skandala. Prema saznanjima „Blica“, Srpska crkva, iako je planirano da svoju autokefalnost proslavi u prisustvu patrijarha drugih pravoslavnih crkava, u jednom trenutku je jednostavno povukla pozive i nikog nije na kraju pozvala. “Blic” poseduje pozivno pismo na kome je potpis patrijarha Irineja, ali i pismo iz marta, kada se na stranici sa potpisom patrijarha Irineja otkazuje prethodno pozivno pismo. Pojedini patrijarsi su već bili najavili dolazak, među njima i carigradski. 
      Iako mu je otkazan poziv, carigradski patrijarh je, želeći da učini čast SPC, organizovao proslavu autokefalnosti, poslao dva pozivna pisma za proslavu u Nikeji. Bitno je napomenuti da je proslava autokefalnosti neke od pomesnih crkvi presedan u vaseljenskoj patrijaršiji jer nikada nisu ukazali takvu čast bilo kojoj pomesnoj crkvi kojoj su dali autokefalnost.
        Prvo pismo carigradskog patrijarha najavilo je proslavu za datume koji su se poklapali sa proslavom u Srbiji. Sudeći po ponovnom, drugom pismu patrijarha Vartolomeja kojim zakazuje proslavu za 12. i 13, moglo bi se zaključiti da carigradskom patrijarhu Sinod nije odgovorio zvanično, već neformalno, na primer: “ne možemo zbog naše proslave koja je 6, 7. i 8. oktobra”. 
      Patrijarh Vartolomej, uprkos takvom odnosu prema njemu, a koji je prvi među patrijarsima i onaj koji odlučuje i o autokefalnosti, najavljuje da će se proslava održati. Na grčkim crkvenim sajtovima najavljeno je i ko će govoriti, služiti u čast autokefalnosti SPC. „Blic“ poseduje sva pisma koja je slao patrijarh Vartolomej srpskom patrijarhu i Sinodu, a koja nisu prosleđena nijednom vladiki. Kako saznajemo, većina episkopa saznala je doslovce nezvanično za pozivna pisma. Većina bi išla na proslavu, ali je iz Sinoda izokola, kada su shvatili da se “ipak saznalo za pisma carigradskog”, poslata poruka vladikama “da nije poželjno da idu”.  
      Šta zapravo znači poziv carigradskog patrijarha i koje su posledice ponašanja Sinoda SPC?   Vaseljenska patrijaršija ovim pozivom zapravo potvrđuje autokefalnost SPC, koja je po mišljenju mnogih dovedena na tanak led zato što je promenjena politička situacija na kanonskoj teritoriji SPC. Neprestani su pokušaji vlasti u Makedoniji i Crnoj Gori da izdejstvuju svoje samostalne crkve. Podrška vaseljenskog patrijarha Srpskoj crkvi je od ključnog značaja - jer bi eventualna podrška patrijarha Vartolomeja separatističkim crkvenim pokretima bila težak udarac za SPC. Ovakav skandal Sinoda SPC otvara mogućnost recipročnog odgovora vaseljenskog patrijarha posebno oko pitanja u Makedoniji i na drugim prostorima nekadašnje kraljevine, gde je priznata 1922. Pećka patrijaršija. Nije reč samo o tim prostorima - Bugari i Rumuni već otvaraju svoje crkve u Hrvatskoj, a ako se sve teritorije osim Srbije budu smatrale misijskim prostorom, za SPC nastaju teška vremena na više teritorija. Imajući u vidu kako je vaseljenska patrijaršija prelomila pitanje Ukrajine, nije nimalo isključeno da revidiraju stav oko značenja srpske autokefalije. I ono što je bitno - to ne bi bilo prvi put u istoriji. Imamo dva primera u istoriji kada je autokefalija bila revidirana, a da vaseljenskom patrijarhu, simbolično rečeno, nije bačena rukavica u lice.
      Između Moskve i Carigrada
      Kada je reč o Ruskoj crkvi, Moskovska patrijaršija priželjkuje zategnute odnose SPC i Carigrada jer bi posle Ukrajine imala dodatni argument da udari na Fanar i traži smenu Vartolomeja. SPC se neodazivanjem na poziv carigradskog patrijarha dovodi u situaciju da postane moneta za potkusurivanje u sukobu dva patrijaršijska trona koja su u borbi za prvo mesto - Carigrad da ga sačuva, a Moskva da ga de fakto potvrdi svojim brojem vladika i vernika. 
      Ko su članovi Sinoda
      Predsedavajući Sinoda je patrijarh Irinej, a članovi su mitropolit dabrobosanski Hrizostom i vladike - bački Irinej, šumadijski Jovan i kruševački David. Kako „Blic“ saznaje, Sinod će pokušati da zataška skandal tako što će poslati delegaciju nižeg ranga.
      SKANDAL U SRPSKOJ CRKVI Grupa vladika svađa SPC sa Carigradom, posledice bi mogle da budu DRASTIČNE
      WWW.BLIC.RS Srpska crkva nalazi se na korak od skandala i ozbiljne konfrontacije sa glavnom pravoslavnom patrijaršijom...  
    • Од александар живаљев,
      Преспанско-пелагонијски митрополит у расколу Петар, рекао је за македонске медије и јелинску romfea.gr да за сада нема официјелних контаката између Васељенске патријаршије и Македонске православне цркве, али да постоје незванични контакти преко којих се македонска страна уверава да ће на некој од наредних седница Светог Синода Цариградске патријаршије бити размотрено питање македонске аутокефалије.
      Митрополит Петар је подвукао да је Фанар позитивно настројен према давању аутокефалије цркви у Македонији, "вероватно не под садашњим именом, патријарх Вартоломеј, као Грк то неће прихватити, али ако се дође до решења путем преговора, ми ћемо то уважити."
      Митрополит у расколу Петар рекао је и да су односи са Српском црквом напети и да не очекује никакав напредак и договор са Београдом.
      Ова изјава долази неколико дана после посете државног секретара САД, Мајкла Помпеа, Охриду у коме се срео са архиепископом Стефаном.
      Занимљиво је да је romfea.gr која дуго није преносила украјинске расколнике, све до кампање да им Цариград да аутокефалију, сада на сличан начин преноси изјаве које долазе из Северне Македоније, истина уз напомену да се ради о шизматичком митрополиту.
       
      Извор: 
      Σχισματικός Μητροπολίτης Πρεσπών: ''Στο Φανάρι υπάρχει διάθεση για επίσημες συνομιλίες''
      WWW.ROMFEA.GR  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...