Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 43 минута, Milan Nikolic рече

Једноставно, Црногорац као нација не постоји, осим у стратешком непријатељству према Србији, Русији и свим далекоисточним силама које су конкурентне Западу.

Или појма с појмом немаш, или си пролупо дибидус!?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Milan Nikolic рече

Све учесталији написи у таблоиду Blic и дневнику Danas опомињу да је, у низу непрестаних медијских напада на Српску Православну Цркву, у току досад најамбициознија кампања против наше Цркве у последње три деценије. Мете клеветничке кампање су само наизглед српски патријарх и поједини епископи.

 

пре 5 часа, Istopljeni kamen рече

Крајња намера је да слабљењем позиције законитих црквених власти и органа – у првом реду Његове Светости Патријарха и Светог Синода – што више саблазне народ, а ослабе и разједине Српску Православну Цркву, како би она постала плен онима који праве хаос у васељенском Православљу и продубљују расколе, најпре у Украјини, а затим редом.

 

пре 5 часа, Istopljeni kamen рече

Примењена је техника испробане школе медијског спиновања и манипулације, истоветна или веома слична оној из деведесетих година прошлог столећа која је примењена у случајевима Маркале и Рачак пред бомбародвање Републике Српске и Србије.

Da nije stravično i veoma opasno, samo bih se nasmejao ovom tekstu.
Pored toga što je tekst čista zamena teza, ubedjen sam da pisac ovog komunističkog pamfleta, shodno dobroj školi koju je prošao, veoma dobro zna kakve posledice on može izazvati. Svima nam je veoma dobro poznato, kroz istoriju i crkve i države, dokle mogu dovesti ovakve insinuacije (citat treći). Počev od crtanja mete na čelu onih koji misle drugačije, do otvorenog gradjanskog sukoba (da ne kažem krvavog rata), posredno proglašavajući sve druge neprijateljima crkve i države, izdajnicima, stranim plaćenicima i prodanim dušama. 
Pominjati "medijsko spinovanje", a pri tome baratati poluistinama, neistinama, optuživanjima bez osnove i voditi se Makijavelističkim principom "ko nije sa nama, on je protiv nas", u stvari i jeste baš to medijsko spinovanje, posebno kada se citiraju odavno "izvikane" novine, a pri tome je informativna služba SPC dostupna samo jednoj strani gde se druga strana ne može oglasiti.
Ovakvi pamfleti i posledice koje mogu proizići, idu na dušu piscu, a po svemu sudeći, isti nema nikakvog skrupula, obzira ka bilo kome i bilo čemu. 
U prevodu na "narodski", nekome nije dovoljan rat sa braćom kliricima, niti je dovoljan rat sa nekom pomesnom crkvom, već uporno nastoji da zakrvi srpski narod medjusobno samo zarad ličnih ambicija, ne obazirući se pri tom na posledice. "Divide et impera" po svaku cenu, a "Finis santificat media" – Cilj opravdava sredstvo.
Pitam se, da li je taj neko pri čistoj svesti i pameti, kada pored svih nedaća koje su poslednjih 30 godina snašle ovaj napaćeni narod i državu i dalje priželjkuje haos. 
Sine lege autem poena conscientia est

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Никад ниједну одлуку Синода нисам изнео унапред, него су била евентуално предвиђања, односно, "пророштва", како волите да се ругате...

АВво римски, ко те је филовао ,,фактима'' из канадске Епархије тај те је грдно лагао... 

Стога, лако је  претпоставити да су ,,факти'' и из других Епархија на сличним, стакленим ногама... бућкуриш полуистина, лажи, клевета и дезинформација, све то зачињено са понеким истинитим детаљем! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, msahost@live.com рече

 

 

Da nije stravično i veoma opasno, samo bih se nasmejao ovom tekstu.
Pored toga što je tekst čista zamena teza, ubedjen sam da pisac ovog komunističkog pamfleta, shodno dobroj školi koju je prošao, veoma dobro zna kakve posledice on može izazvati. Svima nam je veoma dobro poznato, kroz istoriju i crkve i države, dokle mogu dovesti ovakve insinuacije (citat treći). Počev od crtanja mete na čelu onih koji misle drugačije, do otvorenog gradjanskog sukoba (da ne kažem krvavog rata), posredno proglašavajući sve druge neprijateljima crkve i države, izdajnicima, stranim plaćenicima i prodanim dušama. 
Pominjati "medijsko spinovanje", a pri tome baratati poluistinama, neistinama, optuživanjima bez osnove i voditi se Makijavelističkim principom "ko nije sa nama, on je protiv nas", u stvari i jeste baš to medijsko spinovanje, posebno kada se citiraju odavno "izvikane" novine, a pri tome je informativna služba SPC dostupna samo jednoj strani gde se druga strana ne može oglasiti.
Ovakvi pamfleti i posledice koje mogu proizići, idu na dušu piscu, a po svemu sudeći, isti nema nikakvog skrupula, obzira ka bilo kome i bilo čemu. 
U prevodu na "narodski", nekome nije dovoljan rat sa braćom kliricima, niti je dovoljan rat sa nekom pomesnom crkvom, već uporno nastoji da zakrvi srpski narod medjusobno samo zarad ličnih ambicija, ne obazirući se pri tom na posledice. "Divide et impera" po svaku cenu, a "Finis santificat media" – Cilj opravdava sredstvo.
Pitam se, da li je taj neko pri čistoj svesti i pameti, kada pored svih nedaća koje su poslednjih 30 godina snašle ovaj napaćeni narod i državu i dalje priželjkuje haos. 
Sine lege autem poena conscientia est

Upravo tako! Zavadi pa vladaj je dugogodisnji san, pristup, nacelo I dodajte po potrebi, vlastoljubivim ljudima u Crkvi… E pa zaista je dosta vise toga. Na zalost on I njemu slicni su podcenili upravo taj napaceni narod, vise nego bilo ko od spoljnih neprijatelja Crkve. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Golub рече

Или појма с појмом немаш, или си пролупо дибидус!?

Тако су вероватно говорили многи наивни. Кад буде било стани пани, мислиш ли да ћеш одлепршати?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo je presmeshno.

Kao pale Pouke, pa neko saopstenje o napadima na Crkvu iz Blica I Danasa pa pao I sajt SPC.

Vanzemaljci napadaju. Domaci izdajnici I strani placenici. Svi zajedno.

Rukopis poznat.

Srpska Pravoslavna Crkvo, majko I sestro moja, namigni dva puta ako si oteta.

Ili se samo skrece paznja sa cinjenice da nije izglasan Sabor danas...

Ili...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Milan Nikolic рече

Тако су вероватно говорили многи наивни. Кад буде било стани пани, мислиш ли да ћеш одлепршати?

Брукаш се Милане!

Било је стани пани много пута!  Како те није срамота Црногораца који су животе дали, рецимо, само на Мојковцу!??? 

Таквих сличних се стотинама појавило испред храма у Подгорице, недавно!  зато је Милогорац и савио реп... а ти лапрдаш ко АВва римски по Поукама.орг ! 

 

djukanovic-i-vucic-tng.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Форум Поуке.орг тачно личи на некадашњи БСН форум, када су се окомили расколштвујући до миле воље. Свака част уредницима какво трпљење имају.

Да нам бабе соле памет без ограничења, томе се нисам надао. Очекујем неку расправу са фанариотима, о томе како могу да дају подршку источном папизму.

Очигледно је да су изазови у СПЦ повезани са целокупним Православљем. Организовани напад на јединство Цркве, наметањем источног папизма у виду отворене јереси, неизоставно ће донети сукобе и у СПЦ која је нападнута и споља и изнутра.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Golub рече

Брукаш се Милане!

Било је стани пани много пута!  Како те није срамота Црногораца који су животе дали, рецимо, само на Мојковцу!??? 

Таквих сличних се стотинама појавило испред храма у Подгорице, недавно!  зато је Милогорац и савио реп... а ти лапрдаш ко АВва римски по Поукама.орг ! 

Ваљда сам јасно говорио о антисрбима Црногорцима, а не о Србима из Црне Горе. Ако мислиш да ћеш таквим извртањем нешто постићи, ти и ови што те аминују, верујте ми да се само заваравате. Ваша наивност и равнодушност на зло, увелико је препознато.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Istopljeni kamen рече

Драги брате ти си стигао овде у августу а ја сам горела овде од маја и имала сам 20 никова и укидали су ме и ја сам поново долазила и моја једина жеља је била да укажем на саблажњавање народа од стране Ђуровића који је наручен од Портпарола да пљује и блати, разапиње, рашчињава, брије достојне епископе СПЦ.

Ти си само успаљена, ништа друго. 

Сутра, када рашчине Максима, опет ћеш да пљујеш по СПЦ? Хоћеш, јер имам искуства са вама секташицама. Глума није била професија за тебе. То могу да раде јаке особе.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Milan Nikolic рече

Очекујем неку расправу са фанариотима, о томе како могу да дају подршку источном папизму.

Ne znam da li ima neka tema, ali me živo zanima mišljenje o "istočnom papizmu" i kako ga vide ljudi, kako ga definišu. 
Da li bi taj papizam značio ukidanje autokefalija, a Crkvu i crkvu (eklisia kai triskia) bi vodio (bio na čelu) neki izabrani arhiepiskop sa ovlašćenjima, recimo, preradjenim I Vat. Koncilom, gde ne bi bilo primata i nepogrešivosti ex cathedra... npr. 
U ostalom i Rim je samo arhiepiskopija koja ima svoje episkopate, mitropolije... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 34 минута, Zoran Đurović рече

Ти си само успаљена, ништа друго. 

Сутра, када рашчине Максима, опет ћеш да пљујеш по СПЦ? Хоћеш, јер имам искуства са вама секташицама. Глума није била професија за тебе. То могу да раде јаке особе.  

:))

Share this post


Link to post
Share on other sites

@msahost@live.com 

Колико сам те разумео од раније, чини ми се да је за тебе теолошки изазов који ствара Фанар само некаква безазлена игра. Зар мислиш да треба да прођемо као унијати, само зарад некаквог живота у миру?

Већ је неко рекао, није овде питање афинитета према истоку или западу, него конкретан атак на догмат вере, напад на православну веру.

Не очекуј да ће прост народ да разуме теолошка објашњења. Ради се о нечему јако деликатном, прожимају се и филиокве, и онтологија и есхатологија, све то што по себи није погрешно, али је потпуно погрешно примењено и злоупотребљено.

На пример, већина људи (православних) ће да се згрози на помисао да смо ми католичанска Црква, јер постоје некакви католици, а поента је да неки католици немају никакве везе са католичанством. Тако ће неко да узме пушку против католичанства мислећи да Богу службу приноси.

Поента је да је теологија толико прожета искривљеним тумачењима, и то од академских теолога, да смо сада у ситуацији да све може планути у већи сукоб изазивањем раскола. Свакако ће сви који мисле да су у праву држати до себе, терати своје, а коначни суд даће Бог.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...