Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 14 минута, Милан Ракић рече

Ова ти опаска анахрона.

Веч је Навахо поглавица објаснио, каогод и авва да је број Јукрајинских церковних индепендиста на нивоу грешке. Статистичке

Свеједно, илуструје (и) црквену свест Украјинаца и лажи Бартове пропаганде.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Милан Ракић рече

А то што помињеш је шта?

Крајеугаони камен сербске Литургике, Канонике и проче. Тим пре што су аввине тексове преносили или пак зато што су озбиљан извор? Тиме треба да се хвалимо? 

Ту сам прочитао па их зато помињем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Justin Waters рече

Nisam ni siguran samo brijem da to ide u tom smjeru. Uzimajući u vidu koliko su same pomesne, međusobom razjedinjenje, da je izvjesnije da se desi domino efekat nego da svi ostali ostanu čvrsto protiv autokefalije Ukrajincima. 

Барт је и рачунао на домино ефекат међу епископима у Украјини. И није се десио. Рачунао је и да ће Грке лако да скоцка а ми тамо на помолу имамо (још један) раскол узрокован фанариотима.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Vladan :::. рече

Тешко да ће икада нека канонска Црква да их призна колико год ојачали и људи натерали код себе. Пре ће их признати фанариотска струја неке канонске Цркве и тиме код себе направити раскол. Уосталом видећемо, несрећна прича код Грка је тек почела, а имају и старокалендарце и још којешта на глави.
 

Пирејски лав Серафим је поменуо Сабору Грчке Цркве да постоји могућност да Руси признају грчке старокалендарце ако ови признају украјинске расколнике.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Vladan :::. рече

Свеједно, илуструје (и) црквену свест Украјинаца и лажи Бартове пропаганде.

 

И као што рекох/птах Ноћног Орла...

У реду. Свсвети "замрнџао". Ушла вода у коаксијални и све валере сада дистресем изгвора оне битанге милошевића.

И чак и ако је тако, какве везе то има са нама?

Они су Црква као год и рингишпаљ на шабачком вашару.

Нека их.

Откуда онда ситуација (премда ми је друг Вилер већ одговорио) да тако облапорно Кајафи предамо МЦПЗБиС?

Није лепо. ЈБГА

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Милан Ракић рече

И као што рекох/птах Ноћног Орла...

У реду. Свсвети "замрнџао". Ушла вода у коаксијални и све валере сада дистресем изгвора оне битанге милошевића.

И чак и ако је тако, какве везе то има са нама?

Они су Црква као год и рингишпаљ на шабачком вашару.

Нека их.

Откуда онда ситуација (премда ми је друг Вилер већ одговорио) да тако облапорно Кајафи предамо МЦПЗБиС?

Није лепо. ЈБГА

Насмејао си ме. Ништа не разумем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Жика рече

На Борби за веру пишу учествовао. Не знам да ли је саслуживао или само био на Литургији јер су написали да је само саслуживао игуман Алексиј. Сад је незгодна ситуација, не знам који је његов став по том питању, али му не замерам што је био тамо ако није било украјинских расколника. Ако је ово увод у признавање расколника од стране Хиландара онда је лоше.

пре 16 минута, Милан Ракић рече

А то што помињеш је шта?

Крајеугаони камен сербске Литургике, Канонике и проче. Тим пре што су аввине тексове преносили или пак зато што су озбиљан извор? Тиме треба да се хвалимо? 

Ма какви борбаши. Ромфеа званично објавила, има и видео снимак. Имате на Расколу.

Служио приликом Бартовог помињања Епимафија што је (што се мене тиче) исто као да га је и сам поменуо.

Наша Црква за сада толерише кроз икономију ако се у дијаспори служи са неким ко је служио са расколницима. Како ће реаговати на ово видећемо.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Жељко рече

Артемија је направио Амфилохије заједно са Атанасијем уз помоћ америчке амбасаде. То је лепо патријарх у оном "тајном" писму, које је неким случајем освануло јавно, напоменуо Атанасију. Није му то случајно напоменуо. Артемијев раскол се могао избећи, у то сам уверен.

Овде нешто шкрипи...

Чак су се и на овом форуму помињала пророштва од партријарха Павла, па и других да ће Артемије отићи у раскол... 

а сад као испаде да он не би отишао у раскол да није било Амфилохија и Атанасија потпомогнутих америчком амбасадом?! 

па ако Амфилохије оде у раскол, ( ја знам да неће!) али ако, онда ћемо оптужити два Иринеја уз помоћ Вучићевог режима???

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Жика рече

?

Опаска на поменуто је чињеница да док сам био уредник, са те колаке нисам дозвољавао икакав линк. То може бата Григорије22 или који већ број да потврди.

пре 2 минута, Жика рече

Насмејао си ме. Ништа не разумем.

Шта је нејасно. Свесвети дао Томос некој удрузи грађана. У уКрајини у Черногорици и тд... Како Навахо глава каже, у Украјини тих некох (што питавах читаво вече има нпшр. 1000), наспрам милиона осталих, ако и што сам сведочим да знадем туце Черногорских индепенбдиста који метрополу Михаила не капирају за своју Цркву. ел јасније

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Vladan :::. рече

Тешко да ће икада нека канонска Црква да их призна колико год ојачали и људи натерали код себе. Пре ће их признати фанариотска струја неке канонске Цркве и тиме код себе направити раскол. Уосталом видећемо, несрећна прича код Грка је тек почела, а имају и старокалендарце и још којешта на глави.
 

Ne bih ja bio siguran u ovo tvoje " tesko", narocito kad jednom lavina krene, a krenula je, nema zaustavljanja. Ukrajinsko pitanje je pokazalo koliko je ustrojstvo pravoslavne hriscanske vjere lijepo zamisljeno ali na terenu ima mnogo problema jer mu ni nacionalizam ali ni globalizacija ne odgovaraju. Tu je Zizjulas bio u pravu. Cak i da ih ne priznaju druge Crkve vjerovatno ce raditi mnogo na terenu i doci u istu situaciju kao u MPC u Makedoniji, posto je PCU daleko mladja  sve ovo krece od 92. god u Ukrajini, dok se u Makedoniji odmah posle rata, pa su tek 1967. god i zvanicno odvojili. Oni cak imaju daleko bolju poziciju i samo ce raditi da je ucvrste na terenu. Da su u Makedoniji imali istu polaznu tacku u istim uslovima 1967. godine vec bi ih i SPC priznala. Evo proslo je samo 50 godina, a od SPC nazalost Makedoniji nije ostalo nista, jer cak mislim i da se grupa na cijem je celu ep. Irinej u stvari vise priprema pod kojim uslivima da im daju autokefaliju. Ne vidim nista drugo, osim da se izdejstvuje nesto za arh. Jovana oko njegove pozicije, mozda da bude prvi patrijarh.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Беседа Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, изговорена на Аранђеловдан 2009. лета Господњег, на литургијском сабрању у београдском Саборном храму Светог архангела Михаила.      ... Господ је сакрио од мудрих и разумних, а открио безазленима, открио дјеци. То су ријечи, драга браћо и сестре, из Светог Јеванђеља у којима ми сазнајемо да су многе тајне које су сакривене онима који су мудри, који су разумни, или који мисле да су мудри. Оно што је њима сакрио, открио је онима који су невинога, чистога и безазленога срца. Многе су тајне сакривене од људског ума, људског разума, а једна од тих тајни која је сакривена од разумних људи јесте управо тајна наше небеске браће, Светих Архангела и Ангела, Херувима, Серафима, Господстава, Власти и осталих небеских чинова. Наше небеске браће створене руком Божијом, што је већ објашњено на првим страницама Откривења, када се говори како је Бог створио Небо и земљу. Под Небом богомудри људи су управо подразумијевали небеску, ангелску војску, небеску нашу браћу, који потврђују да човјек није сам у васиони као разумно биће. Бог је испунио своју творевину безбројним чудесима и уградио у своју творевину небеске тајне. Једна од најсветијих тајни управо јесте постојање наше небеске браће. И, с друге стране, наш живот се прожима са животом свеукупне творевине Божије, и кроз то постоји прожимање између земаљске и небеске браће, између ангелске војске и људи који су на земљи.     Свеукупно предање  свето, живо предање то посвједочује. Безбројни су свједоци те велике и  свете истине да је наш живот сједињен са животом Архангела Михаила, да небеске силе уграђују себе силом Божијом и Божијим благословом, у творевину, нарочито у људску историју и у људски живот. /.../    Девет је ангелских  и архангелских чинова који се помињу, у предању, Божијем Откривењу, који учествују у историји свијета својим дејством и својим присуством. Посебно мјесто међу њима заузима Св. Архангел Михаило, па Св. Архангел Гаврило. Михаило, који је вјерност Божија и доброта Божија, што значи његово име. Гаврило, који је сила и крепост Божија. Гаврило, који се толико пута, и у Старом и у Новом Завјету јављао као благовјесник тајни Божијих. То је онај Гаврило који се јавио и Пресвјетој Дјеви и објавио јој радосну вијест, а преко Ње и свима нама о рођењу Сина Божијег, Господа нашег Исуса Христа, другог лица Пресвете Тројице. Међу њима се помиње и Рафаило. Рафаило који значи: исцјељење Божије. И друга дивна имена, као што је име Ангела и Архангела Урила, који значи: огањ Божији. Други значи: узвишење Божије, прослављање имена Божијег. И тако редом, сваки од њих је свједок, носилац Божијих тајни. А сви заједно, једним устима и једним срцем, прослављају Оца и Сина и Духа Светога. Јер, и то је посвједочено, да када је Сатанаил, Луцифер отпао, када се одрекао Бога, а Господ нам то свједочи како га је видио, Сатанаил је као муња пао са неба. Његовим доласком је он поражен, понижен, када је он посумњао у Бога у својој гордости, онда је Архангел Михаило рекао: "Стојмо добро, стојмо са страхом!" – и тиме је призвао све остале небеске силе архангелске да стану са Божијим страхом и да запјевају ову пјесму коју ми пјевамо непрекидно на Светој Литургији: "Свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Исполн небо и земља слави Твојеја" – "Свет, свет, свет је Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе Његове!" Ангелска пјесма, која постаје и наша пјесма. Пјесма коју поју небеске силе око престола Божијег, неизрецивог и неисказивог, а онда и ми овдје на земљи, њихова браћа, на њихов начин, њих изображавајући, и ми такође појему ту пјесму, тако да одјекује иста пјесма и славословље Богу и на небу и на земљи.     Управо ћемо сада, на Светој Литургији, изговарати оне ријечи које то потврђују: "Иже  Херувими тајно образујушче и  животворјашчеј Тројицје, трисвјатују  пјесан припјевајушче" – ми који Херувиме тајно изображавамо и животворну Тројицу прослављамо, сада одбацимо сваку земаљску бригу да би примили, на архангелски и ангелски начин, Господа Христа и да би ми, на ангелски начин, прославили Господа на небу овом дивном пјесмом и свједочанством да је Бог Отац и Син и Дух Свети. Зато и пјевамо три пута: "Свет, свет, свет..." Пјевају ангели и пјевамо и ми заједно са ангелима, њих изображавајући и на тај начин исказујући и своју вјерност живоме Господу, своје јединство и заједништво са нашом небеском браћом.    По вјерним  предањима, сваки народ има свог Архангела који управља његовим животом. А исто тако, и сваки човјек на земљи, особито онај који је крштен, има ангела чувара који га прати и који га подстиче и управља путем који води у живот вјечни. И ако су небеске силе испунила славословља имена Божијег, онда и ми који смо овдје, њихова браћа на земљи, призвани смо да непрекидно Бога славословимо. Ако је њих Господ испунио огњем Својим, небеским, вјечним, непролазним, и свјетлошћу, онда смо призвани да будемо носиоци истога огња небескога и те силе божанске. Није ли Господ рекао, када је са малом дјецом био, "то је са Бога и са неба"? О, када би се хтјело да се тај огањ распламса! Огањ Васкрсења Христовог, Свјетлост Његовог Преображења, Свјетлост лица Његовог, која обасјава сваког човјека који долази на овај свијет. Тај огањ, на коме се грију наша небеска браћа, којим се ми просвјећујемо и освећујемо, којим су се просвјећивали и освећивали сви свети пророци и апостоли, свети Божији угодници и носиоци силе Божије.     Том свјетлошћу и огњем небеским се хранио и њиме се освећивао и анђео наше Цркве Светосавске, блаженог спомена наш Патријарх Павле. Сав свој живот је усмјерио у том правцу, од дјетињства свог непрекидно чезнући да буде смјерни носилац тога огња Божијега. Па, и сами сте свједоци, не само док је био са нама тјелесно и док је свједочио Господа и проповједао Јеванђеље Његово, него и на његовом самртном одру, како је дивно његов лик сијао, испуњен небеским миром, небеском добротом. /.../     Каже се за једног древног пустињака да се непрекидно молио Богу да га не прослави међу људима. А Господ му подари тај огањ, ту свјетлост, тако да је лице његово засијало и било узвишеније од свјетлости сунца. Исто тако, и наш анђео наше Цркве Светосавске /.../ није тражио земаљску славу, славу од људи, него се уклањао, живјећи тихо и скромно и безазлено. И, ево, Господ није услишио његове молитве да га не прослави, него га је прославио и народ Божији који се сабрао, њих стотине хиљада да га испрати и био свједок како је Господ прославио тог Свог угодника, тог ангела Цркве наше, који је изображавао својим животом ангелске силе и хранио се Хљебом Живота.       Нека би Господ и његовим молитвама, и молитвама  свих Светих, молитвама светих Архангела  и Ангела и свих небеских сила, и  нама подарио тога огња ангелскога, небескога, и нека би нас учинио вјесницима Своје Славе у све дане нашега живота и у вјекове вјекова. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од Логос,
      Члан Светог Архијерејског Синода, митрополит Хризостом, учествовао у раду Самита верских поглавара у главном граду Азербејџана     Поводом одржавања другог Самита верских поглавара света, у својству члана и одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом службено је посетио од 13. до 16. новембра 2019. године Рeпублику Азербајџан, односно Баку, главни град те источнокавкаске државе.   У пратњи Високопреосвећеног Митрополита био је јереј Дејан Ђуричић, парох кравички. На односној конференцији учешће су узели многобројни верски поглавари и њихови преставници. Поред представника Српске Цркве, скупу су присуствовали и представници Антиохијске, Руске и Грузијске Патријаршије. Руску делегацију лично је предводио Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирило.   На крају самита, Високопреосвећени г. Хризостом је посетио руски православни храм Светог архангела Михаила у Бакуу, поклонио се светињи храма и помолио за све благочестиве православне хришћане Азербајџана. У истом објекту налазе се две цркве: Светог архангела Михаила (горња) и Светог апостола Вартоломеја (доња).     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је да је једини владар који на Косову и Метохији стоји од 14. вијека Свети краљ Стефан Дечански и да стање у коме се сада налази Косово и Метохија треба називати окупацијом. Владика је ово казао данас у на трибини „Црква и држава кроз осам векова“ на Правном факултету Универзитета у Београду:     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово Блаженство Растислав, Митрополит Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, 18. новембра 2019. г. молитвено је обележио седам година своје архијерејске службе.     Растислав или Ростислав, познат и као Свети Растислав, био је други познат моравски владар (846-880.г.). На његов предлог, византијски цар Михаило III послао је 863. г. двојицу браће Кирила и Методија у Моравску ради проповедања православне вере. Растислава је ова Црква прибројала сабору светих 1994. године.   Митрополит Растислав (на крштењу Растислав Гонт) рођен је 25. јануара 1978. у Снини, у Словачкој. Пошто је завршио основну школу (1992) и гимназију (1996), дипломирао је на Православном богословском факултету Прешовског универзитета 2002. г. на тему „Тајна смрти“.   Провео је четири месеца на Аристотеловом универзитету у Солуну, а боравио је и у манастиру Свете Теодоре у Солуну. За јерођакона га је рукоположио блаженопочивши митрополит Николај 7. септембра 2003, а 22. септембра 2003. за јеромонаха рукоположио га је у прешевској Саборној цркви Светог Александра Невског архиепископ Хајновке, а у присуству Његовог Блаженства митрополита Николаја и архиепископа Јана.    Децембра 2003. постављен је за духовника сиротишта Светог Николаја Мириклијског у месту Медзилабође. Сарађивао је са васпитачима око провођења основних хришћанских начела у животу деце која су имала духовне и менталне проблеме. Од те деце у сиротишту двоје њих  је почело да студира богословље на прешевском Богословском факултету. Овде је основао омладински хор Светог Апостола Андреја 2008. године.   Малу схиму је примио 6. октобра 2012. у манастиру Полагања ризе Пресвете Богородице у Комарну добивши име Растислав. Замонашио га је Преосвећени епископ Тихон, епископ Комарна. За игумана је унапређен 7. октобра 2012. године.   За архиепископа прешовског хиротонисан је 18. новембра 2012. у Саборној цркви Светог Александра Невског у Прешову. Њега је Општа скупштина ове Цркве изабрала 11. јануара 2014. за предстојатеља Православне Цркве у Чешким земљама и Словачкој. Устоличен је 9. фебруара 2014. године.   Блажењејши Растислав настоји да унапреди пастирски рад и ојача богослужбени живот у Цркви. Много се трудио на решавању проблема насталих после одступања са престола његовог претходника. Члан је Наставно-научног савета Православног богословског факултета Прешовског универзизета, над којим према Уредби врши канонски надзор. Иначе, због свог активног доприноса појединим црквеним догађањима, он ужива леп углед у друштву и члан је појединих организација.   Одлично говори руски и грчки, а служи се српским, немачким, енглеским и пољским језиком.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...