Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 16 минута, ana čarnojević рече

pa i ovo je bila retoricka figura. mislim da ima veze sa metodologijom ...istrazivanja...ali nema veze sa onim zbog cega ti uvodis taj pojam u raspravu, a ti ga vezujes za selekciju informacija :tongue:

Не, него га везујем за твоју са висине опаску да тек данас научих шта то значи. Пропаде ти још један (реторички) спин ;) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Vladan :::. рече

Не би бих тако сигуран. Бартови планови су се у Украјини већ изјаловили. Није урадио ништа од планираног. Али шта је ту је, сада мора и тог франкенштајна којег је направио да изгура уз помоћ Амера. Пре ће се десити да се у свакој помесној која проба да призна Бартово лудило направити расколи него да га, како велиш, све Цркве признају једногласно у својим редовима.

 

Nisam ni siguran samo brijem da to ide u tom smjeru. Uzimajući u vidu koliko su same pomesne, međusobom razjedinjenje, da je izvjesnije da se desi domino efekat nego da svi ostali ostanu čvrsto protiv autokefalije Ukrajincima. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, ana čarnojević рече

pa Ziko sta si ocekivao, bio je kod Makse u Americi kad i Teo, to je ta skola misljenja. jos uvek mi niko nije objasnio zasto bi to bila duhovna propast.

Неће бити. Ведран ти је то објаснио у оном тескту који нећеш да читаш због свог selection bias-a. Ју! Вратисмо се на почетак... Како то? :) 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Жика рече

На Борби за веру пишу учествовао.

А то што помињеш је шта?

Крајеугаони камен сербске Литургике, Канонике и проче. Тим пре што су аввине тексове преносили или пак зато што су озбиљан извор? Тиме треба да се хвалимо? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Милан Ракић рече

Одакле харанга онда да наш МЦПЗБиС `оће диде у раскол?

Могу ти само рећи да се ја томе не бих радовао и да се надам да то тако неће бити. Нисам се изјашњавао на ту тему, говорио сам о Украјини. А да сам забринут писањима на ту тему јесам и не наступам навијачки уопште.

Као што и једаред рекох, пошто не знам много, моје је да се молим за јединство Цркве што не значи да збадам главу у песак зато и читам.

Конкретније ти не могу одговорити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Vladan :::. рече

Неће бити. Ведран ти је то објаснио у оном тескту који нећеш да читаш због свог selection bias-a. Ју! Вратисмо се на почетак... Како то? :) 
 

nije me baš ubedio tu. i nismo se vratili na početak Vladane. nego ti voliš da se vrtiš u krug. ali nisam ti ja Boki. ovde ulazem selection bias kviska i odlazim. :ani_biggrin:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, ana čarnojević рече

ne. ima veze sa Dnevnikom o Čarnojevicu. to je izmišljen književni lik, ja sam je dopisala pošto mislim da je ona postojala na stranicama romana koje je Crnjanski spalio. 

ja sam falsifikat i senka, praktično.

Slažem se da u književnoj literaturi možeš svašta biti.

Uživam sada dok razgovaramo vidiš?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Ronald рече

Jasno je da se kajati nece vec da ce raditi na terenu i situaciju oko broja vjernika i broja Crkava povecati znacajno u svoju korist u narednom periodu. Radice i na terenu u vezi priznavanja od strane drugih autokefalnih Crkvama, jer kao sto znamo Istorija Crkve je cesto u bliskoj vezi sa drzavom a etnicki nacionalizam i etnofiletizam se koriste kao najbolje orudje kao na primer sad u Ukrajini da se udalje od Rusije i RPC. Vremenom kao u Makedoniji imas situaciju da je SPC na krajnjoj margini kao u slucaju POA. Jos PCU krece iz daleko bolje pozicije.

Тешко да ће икада нека канонска Црква да их призна колико год ојачали и људи натерали код себе. Пре ће их признати фанариотска струја неке канонске Цркве и тиме код себе направити раскол. Уосталом видећемо, несрећна прича код Грка је тек почела, а имају и старокалендарце и још којешта на глави.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Вилер Текс рече

Могу ти само рећи да се ја томе не бих радовао и да се надам да то тако неће бити. Нисам се изјашњавао на ту тему, говорио сам о Украјини. А да сам забринут писањима на ту тему јесам и не наступам навијачки уопште.

Као што и једаред рекох, пошто не знам много, моје је да се молим за јединство Цркве што не значи да збадам главу у песак зато и читам.

Конкретније ти не могу одговорити.

Хвала Ноћни Орлу

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Милан Ракић рече

И капирам да исто тако треба да се односимо ка том могућем одношају. Неозбиљност, два и по аутобуса-144 верника и проче.

 

Мислим да се ни према једном расколу не треба односити као према комарцу. Јербо комарац може озбиљно да се напије крви и пренсе маларију, рецимо беби. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Вилер Текс рече

Мислим да се ни према једном расколу не треба односити као према комарцу. Јербо комарац може озбиљно да се напије крви и пренсе маларију, рецимо беби. 

Свкако. Но бебу води у церков неко дебелокожни

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Justin Waters рече

Nisam ni siguran samo brijem da to ide u tom smjeru. Uzimajući u vidu koliko su same pomesne, međusobom razjedinjenje, da je izvjesnije da se desi domino efekat nego da svi ostali ostanu čvrsto protiv autokefalije Ukrajincima. 

Ja kad sam zadnji put gledao podatke od 70.6% koji se izjasnjavaju kao pravoslavni u Ukrajini 43.9% je PCU, 38,4 %vidi sebe kao pravoslavne ali ne pripada nikakvoj konfesiji( ovo su vjerovatno ljudi koji ne praktikuju hriscansku vjeru, vise im je to kao pomodarstvo) i 15, 2% je UPC i 2.5% ne znaju. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Свети Амфилохије, земљак, друг и пријатељ светог Василија Великог, Григорија Богослова и других великих светитеља из четвртог столећа, родио се у Кесарији Кападокијској.      Отац му се такође звао Амфилохије и беше рођени брат блажене Ноне, мајке светог Григорија Богослова. Беше то човек великога ума и веома образован; притом врло добре душе, побожан и красноречив он беше од велике помоћи сродницима и њихов наставник у многоме. Бринући се о својој деци, он им даде дивно образовање и васпита их у духу хришћанске вере и побожности. Његов млађи син Амфилохије, поставши пунолетан, беше најпре ритор и адвокат. Али, пошто још у раној младости беше заволео Бога више свега, он по савету светог Григорија Богослова остави метеж светски и сујету и повуче се у пустињу, у једну пештеру, где стаде водити монашки, строго подвижнички живот, усрдно служећи само јединоме Богу. Ту он провођаше време у молитви, читању Светога Писма и посту. Тако он у свештеним подвизима самоумртвљења и себеобестрашћења проживе четрдесет година. Тада га Господ изведе на други подвиг: подвиг архијерејског служења Цркви.   Када умре епископ Иконијске цркве звани Јован, ангео Господњи јави се Амфилохију ноћу и рече му: "Амфилохије, иди у град, и паси духовне овце". - Али Амфилохије не хте. Наредне ноћи опет му се јави ангео Господњи и рече му: "Иди у град, Амфилохије, и паси овце које ти Бог уручује". - Но Амфилохије ни овога пута не послуша ангела, јер сматраше да је ово јављење прелест од злог духа, и говораше у себи: "зна се и Сатана претварати понекад у ангела светла". - Међутим треће ноћи ангео, дошавши к њему, позва га: Амфилохије, устани с постеље! - Уставши брзо, Амфилохије мало уплашен рече: Ако си ангео Божји, онда станимо оба на молитву. - И приклонивши главу Амфилохије поче певати: "Свет је, Свет, Свет Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Његове" ...; но и ангео певаше с њим заједно. Затим га ангео узе за десну руку и поведе у цркву која се налазила недалеко; и пред њима се врата црквена сама отворише. Када они уђоше унутра, Амфилохије угледа велику светлост и мноштво људи у белим одеждама, који га узеше, приведоше олтару и дадоше му у руке Свето Еванђеље, говорећи: "Господ с тобом!" А један од њих, изгледа, најстарији, громко узвикну: "Помолимо се сви!" Затим поче говорити: "Света благодат поставља брата нашег Амфилохија за епископа града Иконије. Помолимо се сви за њега, да благодат Божија буде на њему".   После молитве сви се опростише с Амфилохијем, и постадоше невидљиви. А Амфилохије стајаше сам, чудећи се изванредном виђењу и свом необичном посвећењу за епископа, и мољаше се Богу предајући себе светој вољи Његовој. Чим пак поче свитати, Амфилохије изађе из цркве и крену у своју пештеру. И гле, на путу га сретоше седам епископа који се беху из околних градова сабрали у Иконији ради избора и постављења епископа томе граду. Њима беше наређено од Бога да пронађу црноризца Амфилохија. Стога, изишавши из Иконије, они свуда тражаху тог блаженог оца, и сусревши га најзад на путу они га упиташе: Јеси ли ти Амфилохије? Кажи нам истину, јер је свака лаж од нечастивога. - Он им смерно одговори: Ја сам грешни Амфилохије. - Они га онда чесно поведоше у цркву да га хиротонишу, али им он рече: Пошто је Богу угодно било да вам укаже да мене недостојног и грешног изаберете за епископа, онда не треба и надаље крити и прећутати чудесна дела Његова, него смо неизоставно дужни објавити их и за све одати хвалу Богу.   И свети Амфилохије им исприча све од почетка, како он прошле ноћи би од ангела посвећен за епископа. Чувши то, епископи се веома удивише и узнеше благодарност Богу за такво чудесно посвећење Амфилохија, и не усудише се да га поново посвећују, него му се са страхом и поштовањем поклонише и с љубављу га целиваше, па га на архијерејски престо посадише за царовања Валентинијана и Валента.   Свети Амфилохије много година пасијаше стадо Христово, јер се живот његов продужи све до царовања Теодосија Великог и његових синова. Као учитељ православне вере он се бораше против Аријеве јереси, претрпе многа гоњења и муке од јеретика, бејаше саподвижник светих Отаца у борби против богохулства Евномијева, и на Другом Васељенском Сабору много војеваше против духоборца Македонија и присталица јереси Аријеве. Због такве ревности за веру и због високо врлинског живота свог свети Амфилохије беше слављен свуда и беше вољен од светих Отаца, нарочито од светог Василија Великог и светог Григорија Богослова, који га сматраху за свога присног пријатеља и беху с њим у преписци.   За царовања благочестивог цара Теодосија Великог свети Амфилохије оде к цару и моли га да у свима градовима забрани молитвене скупове аријанаца. Али цар не хте то учинити, да не би у очима народа испао насилник. Тада свети Амфилохије отиде из дворца потиштен. Међутим, после неколико дана он опет дође у цареву палату, и као мудрац учини ствар достојну сећања: поклони се цару који сеђаше на престолу указујући му дужно поштовање, а на сина његовог Аркадија који недавно беше постао сацар оцу и сеђаше крај оца он и не погледа, нити му одаде дужно поштовање. Цар Теодосије помисли да се Амфилохије заборавио и нареди му да и Аркадију укаже дужно поштовање. "Доста је, јер је указано дужно поштовање цару", одговори Амфилохије. - To силно разгневи цара Теодосија, и он, не дозвољавајући непоштовање према своме сину, нареди да блаженог Амфилохија с поругом истерају из дворца. Тада свети Амфилохије рече цару: Видиш ли, царе, како ти не подносиш непоштовање према твом сину и како се гњевиш на мене? Тако и Бог Отац не подноси непоштовање према Сину Свом, и одвраћа се и ненавиди оне који хуле на Сина Његова и гњеви се на оне који се друже са следбеницима проклете јереси њихове.   Тада би јасно цару зашто свети Амфилохије не указа дужно поштовање сину његовом, еда би на тај начин показао да Богу Сину припада подједнако поштовање са Оцем. Задивљен мудрошћу светог Амфилохија, цар устаде са престола, преклони се светитељу и замоли опроштај од њега. И одмах цар Теодосије разасла по целој царевини наређење: да се из свих градова протерају сви аријанци, па макар силом и претњом. Тако свети Амфилохије очисти Цркву Христову од јеретика. Око тог времена продре у Ликаонску област јерес месалијана.   Свети Амфилохије ревносно брањаше Цркву своју и од ове заразе. Он изобличаваше јеретике и лично, и силом своје богомудре речи; а после тога учествовао је на сабору Сидском у Памфилији, где та јерес би осуђена. У то време свети Амфилохије достиже тако савршенство, да је молитвама својим исцељивао болне.   Достигавши дубоку старост, свети Амфилохије с миром се упокоји у Господу.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља Г. Георгије у присуству Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Острогу, поред моштију Светог Василија Острошког Чудотоврца, у четвртак 5. децембра 2019. љета Господњег.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Митрополиту Георгију саслуживали су јерођакон Зосима и свештенођакон Ранко, појала је острошка братија, уз молитвено учешће свештенства, монаштва и вјерног народа. Сабрани који посте Божићни пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће.   На крају богослужења Митрополит Георгије заблагодарио је Миторполиту Амфилохију на благослову да служи у острошкој светињи, поред Светог оца Василија и замолио за благослов и молитве да се Светом Василију Острошком у част, а у славу Божију, у Словачкој подигне манастир који је започет.   Митрополит Георгије честитао је и новорукоположеном ђакону Ранку, који је данас са њим служио прву Литургију.     Извор: Манастир Острог
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Крај пучиста на ПБФ
       
      Јелена Тасић 05. децембра 2019. објави текст – Пред данашњу седницу Наставно-научног већа Православног богословског факултета УБ – са бомбастичним насловом, али не више у индикативу, како је научила, него са несигурношћу, у кондиционалу, или, још боље, у оптативу: Ректорат блокирао избор новог декана?
      Одмах да одговорим: Није. Таксативно ћу навести о чему сам обавештен:
      За декана је изабран др Зоран Ранковић са 22 гласа.
      Др Радомир Поповић је имао 4 гласа.
      Др Игњатије Мидић је добио 1 глас.
      Један је био суздржан, један неважећи.
      Извор вели: За Игњатија је гласала Јелена Касапис; за Радомира он сам, док би 3 остала гласа била вероватно од др Александра Ђаковца, др Здравка Јовановића, мада се може мислити и на др Радета Кисића или др Златка Матића.
      Седници нису присуствовали: Игњатије Мидић, Владан Перишић, Родољуб Кубат, Драгомир Сандо, Предраг Драгутиновић, Вукашин Милићевић и Андреј Јефтић.
      Како смо знали и пре седнице, ова група, која није дошла, је желела да изврши бојкот седнице, јер су у делиричним фантазмагоријама умишљали да могу да онемогуће кворум. Звали су друге професоре не би ли их врбовали и ишли су да се сретну са њима. Најбитнији агитатор у томе је био Кубат, док су Перишић и Шијаковић првенствено тражили подршке на БУ.
      Кубат, кога је Иринеј Буловић, као и добар део ових одметнутих, довео на ПБФ и омогућио му смештај гратис, је објавио темпирани интервју у Нину, где је поновио тлапње како ПБФ није основала СПЦ (она је суоснивач), како је Савет овог факултета нелегалан итд. Тасићка помиње како је «Ректорат УБ јуче је званично обавестио управу ПБФ да је Савет овог факултета нелегалан. То практично значи да чланови овог тела из редова ПБФ морају поново да се бирају и то пре гласања за кандидата за новог декана, чији избор Савет потврђује, незванично сазнаје Данас из универзитетских кругова». У томе је била уплетена и ректорка БУ Иванка Поповић, која је упозорила је управу ПБФ о «могућој нелегалности његовог Савета». Проблем је што је ректор превазишла своја овлашћења, а шаље незаведена писма, као што је и овај мој текст који нема никакве правне вредности.
      Да све ово није тужно, било би жалосно, а сам епископ Игњатије Мидић је потписао предлог новог Устава СПЦ где се вели у члану 187: «Предавања и остале наставне и ваннаставне активности на Православним богословским факултетима, средњим богословским и другим школама морају бити у сагласности са учењем Православне Цркве. Свети Синод поставља и разрешава наставнике средњих богословских и других школа, а изабраним наставницима Православних богословских факултета и других високих црквенопросветних установа даје и ускраћује благослов за извођење наставе (missio canonica)». Питам Тасићку и Кубата: Кад се то Игњатије обратио на путу за Дамаск кад је могао овакав гнусни члан да потпише?
      Кубат пак вели: missio canonica својствена је римокатолицима, показујући тиме да је потпуна незналица у овим стварима, јер је још Ориген у 3. веку добио књигу распусну.
      Тасићки да потврдим и то што је чула да је тачно. Наиме, «Влада Србије јуче је, као оснивач ПБФ... именовала своје представнике у Савету ове високошколске установе. Академик Коста Чавошки није реизабран, а осам владиних представника у Савету ПБФ су, како је Данасу речено у Немањиној 11: владика бачки Иринеј (Буловић), академик Љубодраг Димић, Стаменко Шушак, Биљана Пејовић, Марко Никлић, Владимир Рогановић, Јован Мирић и Драган Протић».
      Овиме је чачкање мечке завршено.
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 05.12.2019

      View full Странице
    • Од Логос,
      Празник Светог Амфилохија иконијског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски, Митрополит црногорско-приморски г Амфилохије, прославља као свој имендан. Високопреосвећени Владика служиће у петак, 6. децембра са свештенством Свету службу Божију у манастиру Жупа никшићка, са почетком у 9 часова, саопштено је на интернет порталу Митрополије црногорско-приморске. 
      Вашој пажњи препоручујемо прилог који смо приредили поводом имендана Митрополита Амфилохија: 
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...