Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

Мислио сам, да би одгвор требао бити промптан, као код оне битанге Гашића.
Па из прве, нпр, друже број Јукрајинаца који `оће уз Москву је милоиЈон, а ониох који неће је 5 милиЈона нпр...
Ваљда је после толиких анализовања бројка јасна!? Или није. Несам Чколован
Licno mislim da se u svim ovim slucajevima ne radi o broju. Kad bi Rusi rekli da daju autonomiju UPC MP opet nebi valjalo ni vlastima tamo ni Fanaru jer oni koji vuku konce zele ne autokefalnu vec antirusku crkvu. Isto u Crnoj Gori. MCP je defakto autonomna ali nije bila antisrpska i to smeta.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Милан Ракић логика са бројкама је значи следећа: сутра је већина у Жичкој еепархији за самосталност и они аутоматски треба да је и добију од СПЦ??? или је та логика опет везана за државност? прво самостална држава па онда и црква?  како би то требало да функционише по теби, свако ко пожели аутокефалију на одређеној територији, треба му је и дати??? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Justin Waters рече

Vjerovatno nepostoji analiza koliko bi Ukrajinskih državljana htjelo autokefaliju. Kao što se ne zna ni broj oni u UPC MP, koji po inerciji ostaju tu, ali ne bi imali ništa protiv ni da budu u PCU koja bi bila priznata od svih pravoslavnih.

Čak i da je sve ukupno 90% Jukrajinaca za autokefaliju, sam taj broj nije presudan da im se da autokefalija na način kako je Vratolomej to uradio. Presudno je prvo da slijede jerarhiju koja je kanonska, i da im autokefaliju dodlijei matična Crkva pod čijom su jurisdikcijom, i na kraju šlagvort, da je sve Crkve priznaju. To bi bio neki ispravan red.  

Слажем се свакако-. На поретка ради. 

Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"

Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:

Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.

У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.

Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.

Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?

Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?

Ето, то питам!

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Слажем се свакако-. На поретка ради. 
Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"
Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:
Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.
У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.
Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.
Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?
Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?
Ето, то питам!
Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"
Дакле, ко, како, где и зашто.
Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!
Zasad znamo da Onufrije i episkopi uz njega hoce. I pored pritisaka ljudi idu kod njih u hramove. I sta sad. Praviti se da oni zivi ljudi ne postoje, jer znamo da ce prije ili kasnije pod silom popustiti, pa da ne komplikujemo.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Милан Ракић рече

Слажем се свакако-. На поретка ради. 

Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"

Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:

Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.

У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.

Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.

Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?

Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?

Ето, то питам!

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

ko zna

mislim da su u pitanju kompleksi jedne nacije, ja licim na Ukrainca najvise, prababa mi Ukrainka i cak dvoje ljudi mi je reklo da licim na njih i da bi po onome kako se oblacim Ukrainci rekli "ovaj je nas"

Ali to je stara Ukraina, moje prababe

Nisam istoricar, ali vidim paralelu kompleksa CG prema Srbiji, i Ukraine prema Rusiji.

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo u jednom periodu i ako je to istina, to su traume velike. Ne kazem da je opravdanje, ali sigurno se nagomilalo komplexa

Drugar koji je studirao u Kijevu kaze da u Lavovu ne smes da zucnes ruski! Zapad Ukraine.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Предраг М рече

логика са бројкама је значи следећа: сутра је већина у Жичкој еепархији за самосталност и они аутоматски треба да је и добију од СПЦ??? или је та логика опет везана за државност? прво самостална држава па онда и црква?  како би то требало да функционише по теби, свако ко пожели аутокефалију на одређеној територији, треба му је и дати??? 

Сад да се нашалим, премда да не испаден-не избегавам одговр.

Батићи-Краљевчани су, а живео сам и радио тамо више од три године, уистину су на неки начин посебан народ. А и моја прабаба била игуманија Жиче, а најпосле и неких намастира у Шумадисјкој где је и уминула.

Шалу на страну, Не наравно! Има логике у твојим, али дозволићеш, има логике и у мом питању. Мислим да није иста разина и однос дебатовања (Жичка епархија спрам СПЦ), насупрот УПЦ МП у сразу са УПЦ

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Драшко рече

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo

НИје наводно но ест.

Иначе, морам да признам да сам имао (благи истина) отклон ка дешаввањима у Црној Гори и положају оних који себе сматрају Србима; у смислу да сам већи део информација "књиговодствено" (лева-десна стрна контног плана) "анулирао" на конто малигног деловања српских дновинарских медија у дођивввљају догађања доЉе.

Тим пре, што међу својим другарим и познаницима из Црне Горе имам и "монтенегрина", који гле чуда, своје верске потребе, ипак "у инат свима и упркос свему", да се тако изразим, "совершавају" у нашој и јединој СПЦ, тј. под окриљем МЦПЗБиС СПЦ.

Междутиме, у суботу сам на аеромитингу после несколко лет, био са Светом Јокановићем, војнополитичким коментатором и зракопловим историчарем из Подгорице, који се донекле сложио са мојом визуром о "медијском" упливу у причу; но, уистину, ипак не још толико "ангро", али заиста, како каже Свето, ствари у Црној Гори се, за оне Србе који се тако осећају и наступају у јавном дискурсу, унеколико комплицирају и ако бисмо мало дали себи "пјесничку слободу", уистину се може рећи да се наилази на проблеме у свакодневном животу. Можда не толико у директном сучељавању (за сада, и како каже Свето-"Нека би Бог дао да тако остане"), али његово искуство као сина и синовца официра ЈНА (отац и рођени стриц му бејаху пилоти ЈНА. Он рођен и живео у Загребу, потом у Биаћу, па у Ужицу и напослетку у Подгорици сада), како каже, све га неодољиво подсећа, та медијска пресија која се прелива и у приватно-јавно социјални живот (а у овом случају са "малигнитетом" србијанских медија везе нема).

Дакле, како каже, пароле "За Црну Гору СПРЕМНИ! и слични урадци неминовно враћају сећања на почетке тек откривеног ПандораБокса с почетка последње деценије протеклог миленијума.

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Каже Срето, шансе НЕМА. РЕЧ је дата и ОБРАЗ заложен!

Е сад, ако сам ннишчи духом к`о из Блаженстава, нек` ми се уброји у плату...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Драшко рече

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo u jednom periodu i ako je to istina, to su traume velike. Ne kazem da je opravdanje, ali sigurno se nagomilalo komplexa

Veruj da mozes slobodno izbaciti ono "navodno" -- ziva istina brate, a to najbolje znaju svi oni koji su pobegli odatle.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Милан Ракић рече

НИје наводно но ест.

Иначе, морам да признам да сам имао (благи истина) отклон ка дешаввањима у Црној Гори и положају оних који себе сматрају Србима; у смислу да сам већи део информација "књиговодствено" (лева-десна стрна контног плана) "анулирао" на конто малигног деловања српских дновинарских медија у дођивввљају догађања доЉе.

Тим пре, што међу својим другарим и познаницима из Црне Горе имам и "монтенегрина", који гле чуда, своје верске потребе, ипак "у инат свима и упркос свему", да се тако изразим, "совершавају" у нашој и јединој СПЦ, тј. под окриљем МЦПЗБиС СПЦ.

Междутиме, у суботу сам на аеромитингу после несколко лет, био са Светом Јокановићем, војнополитичким коментатором и зракопловим историчарем из Подгорице, који се донекле сложио са мојом визуром о "медијском" упливу у причу; но, уистину, ипак не још толико "ангро", али заиста, како каже Свето, ствари у Црној Гори се, за оне Србе који се тако осећају и наступају у јавном дискурсу, унеколико комплицирају и ако бисмо мало дали себи "пјесничку слободу", уистину се може рећи да се наилази на проблеме у свакодневном животу. Можда не толико у директном сучељавању (за сада, и како каже Свето-"Нека би Бог дао да тако остане"), али његово искуство као сина и синовца официра ЈНА (отац и рођени стриц му бејаху пилоти ЈНА. Он рођен и живео у Загребу, потом у Биаћу, па у Ужицу и напослетку у Подгорици сада), како каже, све га неодољиво подсећа, та медијска пресија која се прелива и у приватно-јавно социјални живот (а у овом случају са "малигнитетом" србијанских медија везе нема).

Дакле, како каже, пароле "За Црну Гору СПРЕМНИ! и слични урадци неминовно враћају сећања на почетке тек откривеног ПандораБокса с почетка последње деценије протеклог миленијума.

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Каже Срето, шансе НЕМА. РЕЧ је дата и ОБРАЗ заложен!

Е сад, ако сам ннишчи духом к`о из Блаженстава, нек` ми се уброји у плату...

U Podgorici sam kao tinejdzer provodio ljeta

92` na primjer, sjecam se divnih druzenja ali isto tako "PI!" uzvika na sve sto je srpsko

"Od onijeh Srbijancetina ne mozes u voz!!!"

Itd. its....iskompleksiranost do bola!!!!

Te neki novi istorijski podaci, te onaj ne ulaze u srpske firme, te Slavko PerOvic , tu su se i djeca vodila da podrze SlAvka

"jeli lijepo vrijeme u Beograaaad?!" 

bejah u shoku!!!!

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Милан Ракић рече

Да ли у Јукрајинској постоји већина народа која "неће да се зове Москва", но хоће "Кијев"?

Нико се не зове тако. У Украјини су већина за Онуфрија, и то чак ни моји фанариоти не доводе у питање и то представљају као застарелу жељу народа да буде у канонској Цркви. 

Пропорционално гледајући, то је као када би Мираш имао још 20 % својих присталица, а сада их има за 2 аутобуса. Дакле, реч је о озбиљној мањини. 

Опет, чак и када би они били већина, то би могао бити терор већине над мањином. Дакле, резон ти једнако не стоји. И у супротности је са ставом Сабора СПЦ, ако ти то нешто значи.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Милан Ракић рече

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Скупио се пун трг, а велики је трг испред Храма, и то без да им је било ко плаћао дневнице или давао ланч пакете, обећавао послове уперспективи и слично. И то људи били набријани, да су им тад рекли да крећу, кренули би. Упућенији доле од мене причају да Мило не би могао да сакупи толико људи колико је тад дошло. И то још кад се зна да су успут заустављали аутобусе, хапсили организаторе унапред, и да нису дозволили ниједан аутобус преко границе да пређе за који су проценили да су у њему били они који су кренули на сабрање.

После тога су ови Милови устукнули са оним умоболним законом и почели да позивају на договорно решење кризе. Што је свакако најбоље и најпожељније решење, али тек кад су видели снагу и решеност.

Share this post


Link to post
Share on other sites

https://verujem.home.blog/2019/10/21/ребрендирање-амфилохија/

Ребрендирање Амфилохија

 

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић отпутовао је у Грчку у госте митрополији Пирејској Грчке православне цркве и митрополиту Серафиму Мендзелопулосу.

Мало тактички, мало из месијанских побуда, Амфилохије пре свега овом посетом жели да се ребрендира у СПЦ као борац против фанарског безумља и расколништва. Митрополит пирејски Серафим је познат по тврдим ставовима и неслагању са Васељенским патријархом Вартоломејем. Серафим је један од оних епископа грчке цркве који се одлучно противи признању украјинских расколника.

Пошто су Руси провалили Амфилохија као фанарског и НАТО играча и затворили му сва врата, за ребрендирање му је једино преостало тврдо крило грчких клирика. Логично би било да је Амфилохије похитао у Русију, ако већ жели да отклони сумње да је фанарски играч, али у Русију га нико не зове.

Амфилохије овим потезом уједно жели да поручи Русима како је он и даље њихов играч и како је ту ако „што затреба“. Питање је да ли ће одласком код Грка успети да поврати наклоност Руса, без обзира што је у посети грчкој тврдој струји.

Цепање православља које је изазвао Васељенски патријарх Вартоломеј ставља у незгодну ситуацију митрополита Амфилохија који је до јуче са Фанаром био у веома блиским односима, а нико не гарантује да и даље није. Писмо са Фанара у Црну Гору од Васељенског патријарха у коме патријарха Иринеја назива патријархом Србије док уједно хвали и велича Амфилохија, које је стигло „као поручено“ јер је и било поручено, открило је уједно тесну везу Амфилохија и Фанара. Када се томе придода пријем украјинских расколника на Цетињу показује се да је оно што се годинама спекулисало о спрези Амфилохија и Фанара тачно.

Истовремено док је Амфилохије у Грчкој у режимским медијима Црне Горе се појачава његово „српство“ и приврженост СПЦ тако што се окривљује као онај који прави раздор са Грцима и тако наводно иде на руку Русима и СПЦ.

 

screenshot_13.jpg?w=1080

Одласком у Грчку Србима треба замазати очи. Седење на три столице је нешто по чему је Амфилохије препознатљив. Код Грка више не може ништа посебно учинити. Ни код Руса више не пале те Амфилохијеве двоструке игре али сада глуми зилота како би себе код Срба представио као ревнитеља предања као што је и митрополит Серафим. Исти Серафим је хвалио и бранио Артемија својевремено и скривао Симеона Виловског. Док је с друге стране исти тај Амфилохије прогонио Артемија.  Амфилохије овим потезом покушава да надомести ту димензију ревнитеља, човека русофила и поштоваоца предања. То му је и реклама код српских владика, да се покаже како он има свуда приступ. Ако није деменција у питању, о чему се спекулише у последње време у црквеним круговима, онда је очевидно да је Амфилохије већ почео кампању за будућег патријарха.

Верујем.блог

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Милан Ракић рече

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

Dobro, ček dok malo preradim taj jugoslovenski kojim pišeš :smeh1:

Ipak otklon od Ukrajine moram napraviti. U kontekst tog broja, u svim univerzumima pogrešno je da Bart da autokefaliju makar svaki Ukrajinac koji diše htjeo svoju Crkvu. a onda se vraćam na onaj gore redoslijed kojeg sam spomenuo, da bi bio red redoslijeda. I to bi bilo to što se tiče UKrajine. 

E sad broj? Svkako da ako je taj broj pozamašan, on je potreban uslov da bi se nekome dodjelila autokefalija, naravno ne i glavni i ne i jedini, niti najvažniji. Ostalo je stvar pregovora sa matičnom Crkvom, jer oko exita se pregovara kao i oko Bregzita...svaka strana hoće neki svoj dil, pa nije tako samo ona koja dobija egzit ta koja treba dobiti ono šta hoće...hoće i matična Crkva da dobije nešto zauzvrat...e šta to je stvar pojedinačnih pregovora. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Поводом прославе славе храма Светог Јована Милостивог и поводом 1400 година од рођења за небо овог светитеља, Високопреосвештени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас у овом храму у Кошицама у Словачкој Свету архијерејску литургију.     Саслуживали су му Високопреосвештени Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније из Украјинске православне цркве под омофором Митрополита Онуфрија и домаћин, Архиепископ михаловачки и кошицки г. Георгије, са великим бројем свештенства и ђаконства с истока Словачке.   Увече тог истог дана, архијереји су посетили мјесто на коме ће, ако да Бог, бити саграђен манастир посвећен Светом Василију Острошком, први манастир у Словачкој. Освештан је камен-темељац будуће манастирске цркве Острошког Чудотворца. „Карпатски Острог“, рекао је Владика Амфилохије .     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: СА Синод versus доцент Марко Вилотић
       
      Како је случај познат, нећу правити увод. Владика Максим Васиљевић писа: „У случају доцента Вилотића, Синод је своју одлуку образложио искључиво позивањем на Статут Универзитета... Пошто је тако, сигуран сам да ће и у овом случају Синод у свему поштовати мишљење руководства Универзитета о томе да ли је колега Вилотић у нечему прекршио Статут или неки од законских прописа. Њему се замера то што је узео једногодишње плаћено, а потом и двогодишње неплаћено одсуство, на шта је имао законско право. А чак и да на то није имао право (а јесте), ни једно ни друго одсуство колега Вилотић није доделио сам себи...“.
      Вилотића као наставник (доцент) од 2016. (овде) не испуњава услов по члану 94 статута ПБФ: „Ради стручног и научног усавршавања... наставнику се може одобрити плаћено одсуство... у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи“. Нема 5 година рада у својству наставника. Синод је овде навео исти члан БУ (132) који понавља чл. 95 ПБФ. Синодско образложење је кратко и јасно: „Следствено, ПБФ... није имао право да асистентски стаж реченога господина урачуна у рок наставничке службе (наставници су, наиме, само доценти, ванредни професори и редовни професори), као што ни он није имао право да тражи 'суботњу годину', а да за то не испуњава прописане услове“.
      Бацачи прашине у очи и продавачи магле су ових дана кричали, а гласноговорник Максим је тријумфалистички изјављивао: „Томе у прилог говори и званично мишљење које је по овом питању правна служба Универзитета недавно доставила секретару ПБФ...“. Ови шибицари покушавају да се веру по стаклу пошто има непрецизно дефинисана једна одредба БУ (где се под наставницима све ставља у општем смислу), а то је чл. 123, т. 2: „Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници“. Вилотић је 2010-2016 асистент на Групи за хришћанску философију и религиологију, а од 2016 доцент на истој групи. Дакле, потребно је утврдити шта у српском образовном систему јесте наставник.
      Када одемо на страницу Универзитета у Нишу и погледамо Избор у звање наставника (1114) (овде), видимо да су наставници сви од доцента па на горе. Можда би неко рекао: Добро, али нишлије су специфични, па нису релевантни, него да видимо ми шта се прописује на Универзитету у Београду! Да видимо званично мишљење. Оно, на жалост ових мешетара, постоји. Цитирам шире (овде): „На основу члана 11. став 1. тачка 13. Закона о високом образовању ('Службени гласник РС', бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 и 68/15 – аутентично тумачење), а на основу предлога Конференције универзитета Србије од 15. јуна 2015. године,
      Национални савет за високо образовање Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, утврдио је
      МИНИМАЛНЕ УСЛОВЕ
      за избор у звања наставника на универзитету
      'Службени гласник РС', бр. 101 од 8. децембра 2015, 102 од 20. децембра 2016, 119 од 29. децембра 2017.
      I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
      Члан 1.
      Овим актом се дефинишу јединствени минимални услови за избор у звања наставника на универзитетима у Републици Србији.
      Члан 2.
      Звања наставника на универзитету су: доцент, ванредни професор и редовни професор“.
      Према томе, имамо аутентично тумачење – не тумачење Зорана Ђуровића или Синода – да су звања наставника на универзитету: доцент, ванредни професор и редовни професор. Секретар Војводић је иначе познат по бриљантности свога ума, па када сам га питао – јер је Максим написао да Ђуровић није дао податке о основној школи – како је могуће да сам завршио ПБФ а да немам ОШ?, он је одговорио: Е, ја ти то не знам! Тако је и сада отишао по правно мишљење на БУ, а могао је сам да га нађе. Но, овим лажима је требало да се дезавуише Синод и Патријарх и да се добије на времену, а да се и студенти збуне. И то све чине на крајње подао начин. 
      Исте природе је и Мишљење Одбора за статутарна питања Универзитета у Београду: „Поступајући по обраћању председника Академијског одбора за високо образовање Српске академије наука и уметности и председника Савета Универзитета у Београду, Одбор за статутарна питања данас је једногласно усвојио Мишљење, у којем је истакнуто да је утицај СА Синода СПЦ, као тела које није у оквиру Универзитета у Београду, на статус запослених на ПБФ у супротности са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета.
      Истовремено, закључено је да ће о усаглашености извесних одредаба Статута ПБФ са Статутом Универзитета у Београду бити заузет званичан став на наредној седници Одбора“ (овде).
      Мишљење је ирелевантно, јер се питамо како да су се тек сада сетили да Синод даје радне дозволе запосленима на ПБФ? То је од поновног уласка ПБФ на БУ било регулисано. Реч је, према томе, само о покушају једне групе узурпатора да се отме ПБФ од СПЦ, а у томе учествују, нажалост, и неке владике, који једно потписују на Сабору СПЦ, а друго раде иза леђа. Показали су образ и част. За ове споља нас не чуди ништа, јер знамо на шта они раде. Сасвим је јасно да је ово исценирана интересно-политичка игра.

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...