Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

Мислио сам, да би одгвор требао бити промптан, као код оне битанге Гашића.
Па из прве, нпр, друже број Јукрајинаца који `оће уз Москву је милоиЈон, а ониох који неће је 5 милиЈона нпр...
Ваљда је после толиких анализовања бројка јасна!? Или није. Несам Чколован
Licno mislim da se u svim ovim slucajevima ne radi o broju. Kad bi Rusi rekli da daju autonomiju UPC MP opet nebi valjalo ni vlastima tamo ni Fanaru jer oni koji vuku konce zele ne autokefalnu vec antirusku crkvu. Isto u Crnoj Gori. MCP je defakto autonomna ali nije bila antisrpska i to smeta.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Милан Ракић логика са бројкама је значи следећа: сутра је већина у Жичкој еепархији за самосталност и они аутоматски треба да је и добију од СПЦ??? или је та логика опет везана за државност? прво самостална држава па онда и црква?  како би то требало да функционише по теби, свако ко пожели аутокефалију на одређеној територији, треба му је и дати??? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Justin Waters рече

Vjerovatno nepostoji analiza koliko bi Ukrajinskih državljana htjelo autokefaliju. Kao što se ne zna ni broj oni u UPC MP, koji po inerciji ostaju tu, ali ne bi imali ništa protiv ni da budu u PCU koja bi bila priznata od svih pravoslavnih.

Čak i da je sve ukupno 90% Jukrajinaca za autokefaliju, sam taj broj nije presudan da im se da autokefalija na način kako je Vratolomej to uradio. Presudno je prvo da slijede jerarhiju koja je kanonska, i da im autokefaliju dodlijei matična Crkva pod čijom su jurisdikcijom, i na kraju šlagvort, da je sve Crkve priznaju. To bi bio neki ispravan red.  

Слажем се свакако-. На поретка ради. 

Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"

Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:

Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.

У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.

Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.

Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?

Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?

Ето, то питам!

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Слажем се свакако-. На поретка ради. 
Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"
Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:
Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.
У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.
Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.
Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?
Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?
Ето, то питам!
Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"
Дакле, ко, како, где и зашто.
Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!
Zasad znamo da Onufrije i episkopi uz njega hoce. I pored pritisaka ljudi idu kod njih u hramove. I sta sad. Praviti se da oni zivi ljudi ne postoje, jer znamo da ce prije ili kasnije pod silom popustiti, pa da ne komplikujemo.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Милан Ракић рече

Слажем се свакако-. На поретка ради. 

Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"

Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:

Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.

У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.

Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.

Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?

Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?

Ето, то питам!

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

ko zna

mislim da su u pitanju kompleksi jedne nacije, ja licim na Ukrainca najvise, prababa mi Ukrainka i cak dvoje ljudi mi je reklo da licim na njih i da bi po onome kako se oblacim Ukrainci rekli "ovaj je nas"

Ali to je stara Ukraina, moje prababe

Nisam istoricar, ali vidim paralelu kompleksa CG prema Srbiji, i Ukraine prema Rusiji.

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo u jednom periodu i ako je to istina, to su traume velike. Ne kazem da je opravdanje, ali sigurno se nagomilalo komplexa

Drugar koji je studirao u Kijevu kaze da u Lavovu ne smes da zucnes ruski! Zapad Ukraine.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Предраг М рече

логика са бројкама је значи следећа: сутра је већина у Жичкој еепархији за самосталност и они аутоматски треба да је и добију од СПЦ??? или је та логика опет везана за државност? прво самостална држава па онда и црква?  како би то требало да функционише по теби, свако ко пожели аутокефалију на одређеној територији, треба му је и дати??? 

Сад да се нашалим, премда да не испаден-не избегавам одговр.

Батићи-Краљевчани су, а живео сам и радио тамо више од три године, уистину су на неки начин посебан народ. А и моја прабаба била игуманија Жиче, а најпосле и неких намастира у Шумадисјкој где је и уминула.

Шалу на страну, Не наравно! Има логике у твојим, али дозволићеш, има логике и у мом питању. Мислим да није иста разина и однос дебатовања (Жичка епархија спрам СПЦ), насупрот УПЦ МП у сразу са УПЦ

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Драшко рече

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo

НИје наводно но ест.

Иначе, морам да признам да сам имао (благи истина) отклон ка дешаввањима у Црној Гори и положају оних који себе сматрају Србима; у смислу да сам већи део информација "књиговодствено" (лева-десна стрна контног плана) "анулирао" на конто малигног деловања српских дновинарских медија у дођивввљају догађања доЉе.

Тим пре, што међу својим другарим и познаницима из Црне Горе имам и "монтенегрина", који гле чуда, своје верске потребе, ипак "у инат свима и упркос свему", да се тако изразим, "совершавају" у нашој и јединој СПЦ, тј. под окриљем МЦПЗБиС СПЦ.

Междутиме, у суботу сам на аеромитингу после несколко лет, био са Светом Јокановићем, војнополитичким коментатором и зракопловим историчарем из Подгорице, који се донекле сложио са мојом визуром о "медијском" упливу у причу; но, уистину, ипак не још толико "ангро", али заиста, како каже Свето, ствари у Црној Гори се, за оне Србе који се тако осећају и наступају у јавном дискурсу, унеколико комплицирају и ако бисмо мало дали себи "пјесничку слободу", уистину се може рећи да се наилази на проблеме у свакодневном животу. Можда не толико у директном сучељавању (за сада, и како каже Свето-"Нека би Бог дао да тако остане"), али његово искуство као сина и синовца официра ЈНА (отац и рођени стриц му бејаху пилоти ЈНА. Он рођен и живео у Загребу, потом у Биаћу, па у Ужицу и напослетку у Подгорици сада), како каже, све га неодољиво подсећа, та медијска пресија која се прелива и у приватно-јавно социјални живот (а у овом случају са "малигнитетом" србијанских медија везе нема).

Дакле, како каже, пароле "За Црну Гору СПРЕМНИ! и слични урадци неминовно враћају сећања на почетке тек откривеног ПандораБокса с почетка последње деценије протеклог миленијума.

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Каже Срето, шансе НЕМА. РЕЧ је дата и ОБРАЗ заложен!

Е сад, ако сам ннишчи духом к`о из Блаженстава, нек` ми се уброји у плату...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Драшко рече

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo u jednom periodu i ako je to istina, to su traume velike. Ne kazem da je opravdanje, ali sigurno se nagomilalo komplexa

Veruj da mozes slobodno izbaciti ono "navodno" -- ziva istina brate, a to najbolje znaju svi oni koji su pobegli odatle.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Милан Ракић рече

НИје наводно но ест.

Иначе, морам да признам да сам имао (благи истина) отклон ка дешаввањима у Црној Гори и положају оних који себе сматрају Србима; у смислу да сам већи део информација "књиговодствено" (лева-десна стрна контног плана) "анулирао" на конто малигног деловања српских дновинарских медија у дођивввљају догађања доЉе.

Тим пре, што међу својим другарим и познаницима из Црне Горе имам и "монтенегрина", који гле чуда, своје верске потребе, ипак "у инат свима и упркос свему", да се тако изразим, "совершавају" у нашој и јединој СПЦ, тј. под окриљем МЦПЗБиС СПЦ.

Междутиме, у суботу сам на аеромитингу после несколко лет, био са Светом Јокановићем, војнополитичким коментатором и зракопловим историчарем из Подгорице, који се донекле сложио са мојом визуром о "медијском" упливу у причу; но, уистину, ипак не још толико "ангро", али заиста, како каже Свето, ствари у Црној Гори се, за оне Србе који се тако осећају и наступају у јавном дискурсу, унеколико комплицирају и ако бисмо мало дали себи "пјесничку слободу", уистину се може рећи да се наилази на проблеме у свакодневном животу. Можда не толико у директном сучељавању (за сада, и како каже Свето-"Нека би Бог дао да тако остане"), али његово искуство као сина и синовца официра ЈНА (отац и рођени стриц му бејаху пилоти ЈНА. Он рођен и живео у Загребу, потом у Биаћу, па у Ужицу и напослетку у Подгорици сада), како каже, све га неодољиво подсећа, та медијска пресија која се прелива и у приватно-јавно социјални живот (а у овом случају са "малигнитетом" србијанских медија везе нема).

Дакле, како каже, пароле "За Црну Гору СПРЕМНИ! и слични урадци неминовно враћају сећања на почетке тек откривеног ПандораБокса с почетка последње деценије протеклог миленијума.

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Каже Срето, шансе НЕМА. РЕЧ је дата и ОБРАЗ заложен!

Е сад, ако сам ннишчи духом к`о из Блаженстава, нек` ми се уброји у плату...

U Podgorici sam kao tinejdzer provodio ljeta

92` na primjer, sjecam se divnih druzenja ali isto tako "PI!" uzvika na sve sto je srpsko

"Od onijeh Srbijancetina ne mozes u voz!!!"

Itd. its....iskompleksiranost do bola!!!!

Te neki novi istorijski podaci, te onaj ne ulaze u srpske firme, te Slavko PerOvic , tu su se i djeca vodila da podrze SlAvka

"jeli lijepo vrijeme u Beograaaad?!" 

bejah u shoku!!!!

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Милан Ракић рече

Да ли у Јукрајинској постоји већина народа која "неће да се зове Москва", но хоће "Кијев"?

Нико се не зове тако. У Украјини су већина за Онуфрија, и то чак ни моји фанариоти не доводе у питање и то представљају као застарелу жељу народа да буде у канонској Цркви. 

Пропорционално гледајући, то је као када би Мираш имао још 20 % својих присталица, а сада их има за 2 аутобуса. Дакле, реч је о озбиљној мањини. 

Опет, чак и када би они били већина, то би могао бити терор већине над мањином. Дакле, резон ти једнако не стоји. И у супротности је са ставом Сабора СПЦ, ако ти то нешто значи.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Милан Ракић рече

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Скупио се пун трг, а велики је трг испред Храма, и то без да им је било ко плаћао дневнице или давао ланч пакете, обећавао послове уперспективи и слично. И то људи били набријани, да су им тад рекли да крећу, кренули би. Упућенији доле од мене причају да Мило не би могао да сакупи толико људи колико је тад дошло. И то још кад се зна да су успут заустављали аутобусе, хапсили организаторе унапред, и да нису дозволили ниједан аутобус преко границе да пређе за који су проценили да су у њему били они који су кренули на сабрање.

После тога су ови Милови устукнули са оним умоболним законом и почели да позивају на договорно решење кризе. Што је свакако најбоље и најпожељније решење, али тек кад су видели снагу и решеност.

Share this post


Link to post
Share on other sites

https://verujem.home.blog/2019/10/21/ребрендирање-амфилохија/

Ребрендирање Амфилохија

 

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић отпутовао је у Грчку у госте митрополији Пирејској Грчке православне цркве и митрополиту Серафиму Мендзелопулосу.

Мало тактички, мало из месијанских побуда, Амфилохије пре свега овом посетом жели да се ребрендира у СПЦ као борац против фанарског безумља и расколништва. Митрополит пирејски Серафим је познат по тврдим ставовима и неслагању са Васељенским патријархом Вартоломејем. Серафим је један од оних епископа грчке цркве који се одлучно противи признању украјинских расколника.

Пошто су Руси провалили Амфилохија као фанарског и НАТО играча и затворили му сва врата, за ребрендирање му је једино преостало тврдо крило грчких клирика. Логично би било да је Амфилохије похитао у Русију, ако већ жели да отклони сумње да је фанарски играч, али у Русију га нико не зове.

Амфилохије овим потезом уједно жели да поручи Русима како је он и даље њихов играч и како је ту ако „што затреба“. Питање је да ли ће одласком код Грка успети да поврати наклоност Руса, без обзира што је у посети грчкој тврдој струји.

Цепање православља које је изазвао Васељенски патријарх Вартоломеј ставља у незгодну ситуацију митрополита Амфилохија који је до јуче са Фанаром био у веома блиским односима, а нико не гарантује да и даље није. Писмо са Фанара у Црну Гору од Васељенског патријарха у коме патријарха Иринеја назива патријархом Србије док уједно хвали и велича Амфилохија, које је стигло „као поручено“ јер је и било поручено, открило је уједно тесну везу Амфилохија и Фанара. Када се томе придода пријем украјинских расколника на Цетињу показује се да је оно што се годинама спекулисало о спрези Амфилохија и Фанара тачно.

Истовремено док је Амфилохије у Грчкој у режимским медијима Црне Горе се појачава његово „српство“ и приврженост СПЦ тако што се окривљује као онај који прави раздор са Грцима и тако наводно иде на руку Русима и СПЦ.

 

screenshot_13.jpg?w=1080

Одласком у Грчку Србима треба замазати очи. Седење на три столице је нешто по чему је Амфилохије препознатљив. Код Грка више не може ништа посебно учинити. Ни код Руса више не пале те Амфилохијеве двоструке игре али сада глуми зилота како би себе код Срба представио као ревнитеља предања као што је и митрополит Серафим. Исти Серафим је хвалио и бранио Артемија својевремено и скривао Симеона Виловског. Док је с друге стране исти тај Амфилохије прогонио Артемија.  Амфилохије овим потезом покушава да надомести ту димензију ревнитеља, човека русофила и поштоваоца предања. То му је и реклама код српских владика, да се покаже како он има свуда приступ. Ако није деменција у питању, о чему се спекулише у последње време у црквеним круговима, онда је очевидно да је Амфилохије већ почео кампању за будућег патријарха.

Верујем.блог

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Милан Ракић рече

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

Dobro, ček dok malo preradim taj jugoslovenski kojim pišeš :smeh1:

Ipak otklon od Ukrajine moram napraviti. U kontekst tog broja, u svim univerzumima pogrešno je da Bart da autokefaliju makar svaki Ukrajinac koji diše htjeo svoju Crkvu. a onda se vraćam na onaj gore redoslijed kojeg sam spomenuo, da bi bio red redoslijeda. I to bi bilo to što se tiče UKrajine. 

E sad broj? Svkako da ako je taj broj pozamašan, on je potreban uslov da bi se nekome dodjelila autokefalija, naravno ne i glavni i ne i jedini, niti najvažniji. Ostalo je stvar pregovora sa matičnom Crkvom, jer oko exita se pregovara kao i oko Bregzita...svaka strana hoće neki svoj dil, pa nije tako samo ona koja dobija egzit ta koja treba dobiti ono šta hoće...hoće i matična Crkva da dobije nešto zauzvrat...e šta to je stvar pojedinačnih pregovora. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...