Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 6 минута, Justin Waters рече

Vjerovatno nepostoji analiza koliko bi Ukrajinskih državljana htjelo autokefaliju. Kao što se ne zna ni broj oni u UPC MP, koji po inerciji ostaju tu, ali ne bi imali ništa protiv ni da budu u PCU koja bi bila priznata od svih pravoslavnih.

Čak i da je sve ukupno 90% Jukrajinaca za autokefaliju, sam taj broj nije presudan da im se da autokefalija na način kako je Vratolomej to uradio. Presudno je prvo da slijede jerarhiju koja je kanonska, i da im autokefaliju dodlijei matična Crkva pod čijom su jurisdikcijom, i na kraju šlagvort, da je sve Crkve priznaju. To bi bio neki ispravan red.  

Слажем се свакако-. На поретка ради. 

Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"

Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:

Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.

У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.

Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.

Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?

Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?

Ето, то питам!

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Слажем се свакако-. На поретка ради. 
Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"
Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:
Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.
У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.
Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.
Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?
Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?
Ето, то питам!
Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"
Дакле, ко, како, где и зашто.
Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!
Zasad znamo da Onufrije i episkopi uz njega hoce. I pored pritisaka ljudi idu kod njih u hramove. I sta sad. Praviti se da oni zivi ljudi ne postoje, jer znamo da ce prije ili kasnije pod silom popustiti, pa da ne komplikujemo.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Милан Ракић рече

Слажем се свакако-. На поретка ради. 

Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"

Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:

Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.

У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.

Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.

Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?

Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?

Ето, то питам!

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

ko zna

mislim da su u pitanju kompleksi jedne nacije, ja licim na Ukrainca najvise, prababa mi Ukrainka i cak dvoje ljudi mi je reklo da licim na njih i da bi po onome kako se oblacim Ukrainci rekli "ovaj je nas"

Ali to je stara Ukraina, moje prababe

Nisam istoricar, ali vidim paralelu kompleksa CG prema Srbiji, i Ukraine prema Rusiji.

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo u jednom periodu i ako je to istina, to su traume velike. Ne kazem da je opravdanje, ali sigurno se nagomilalo komplexa

Drugar koji je studirao u Kijevu kaze da u Lavovu ne smes da zucnes ruski! Zapad Ukraine.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Предраг М рече

логика са бројкама је значи следећа: сутра је већина у Жичкој еепархији за самосталност и они аутоматски треба да је и добију од СПЦ??? или је та логика опет везана за државност? прво самостална држава па онда и црква?  како би то требало да функционише по теби, свако ко пожели аутокефалију на одређеној територији, треба му је и дати??? 

Сад да се нашалим, премда да не испаден-не избегавам одговр.

Батићи-Краљевчани су, а живео сам и радио тамо више од три године, уистину су на неки начин посебан народ. А и моја прабаба била игуманија Жиче, а најпосле и неких намастира у Шумадисјкој где је и уминула.

Шалу на страну, Не наравно! Има логике у твојим, али дозволићеш, има логике и у мом питању. Мислим да није иста разина и однос дебатовања (Жичка епархија спрам СПЦ), насупрот УПЦ МП у сразу са УПЦ

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Драшко рече

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo

НИје наводно но ест.

Иначе, морам да признам да сам имао (благи истина) отклон ка дешаввањима у Црној Гори и положају оних који себе сматрају Србима; у смислу да сам већи део информација "књиговодствено" (лева-десна стрна контног плана) "анулирао" на конто малигног деловања српских дновинарских медија у дођивввљају догађања доЉе.

Тим пре, што међу својим другарим и познаницима из Црне Горе имам и "монтенегрина", који гле чуда, своје верске потребе, ипак "у инат свима и упркос свему", да се тако изразим, "совершавају" у нашој и јединој СПЦ, тј. под окриљем МЦПЗБиС СПЦ.

Междутиме, у суботу сам на аеромитингу после несколко лет, био са Светом Јокановићем, војнополитичким коментатором и зракопловим историчарем из Подгорице, који се донекле сложио са мојом визуром о "медијском" упливу у причу; но, уистину, ипак не још толико "ангро", али заиста, како каже Свето, ствари у Црној Гори се, за оне Србе који се тако осећају и наступају у јавном дискурсу, унеколико комплицирају и ако бисмо мало дали себи "пјесничку слободу", уистину се може рећи да се наилази на проблеме у свакодневном животу. Можда не толико у директном сучељавању (за сада, и како каже Свето-"Нека би Бог дао да тако остане"), али његово искуство као сина и синовца официра ЈНА (отац и рођени стриц му бејаху пилоти ЈНА. Он рођен и живео у Загребу, потом у Биаћу, па у Ужицу и напослетку у Подгорици сада), како каже, све га неодољиво подсећа, та медијска пресија која се прелива и у приватно-јавно социјални живот (а у овом случају са "малигнитетом" србијанских медија везе нема).

Дакле, како каже, пароле "За Црну Гору СПРЕМНИ! и слични урадци неминовно враћају сећања на почетке тек откривеног ПандораБокса с почетка последње деценије протеклог миленијума.

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Каже Срето, шансе НЕМА. РЕЧ је дата и ОБРАЗ заложен!

Е сад, ако сам ннишчи духом к`о из Блаженстава, нек` ми се уброји у плату...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Драшко рече

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo u jednom periodu i ako je to istina, to su traume velike. Ne kazem da je opravdanje, ali sigurno se nagomilalo komplexa

Veruj da mozes slobodno izbaciti ono "navodno" -- ziva istina brate, a to najbolje znaju svi oni koji su pobegli odatle.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Милан Ракић рече

НИје наводно но ест.

Иначе, морам да признам да сам имао (благи истина) отклон ка дешаввањима у Црној Гори и положају оних који себе сматрају Србима; у смислу да сам већи део информација "књиговодствено" (лева-десна стрна контног плана) "анулирао" на конто малигног деловања српских дновинарских медија у дођивввљају догађања доЉе.

Тим пре, што међу својим другарим и познаницима из Црне Горе имам и "монтенегрина", који гле чуда, своје верске потребе, ипак "у инат свима и упркос свему", да се тако изразим, "совершавају" у нашој и јединој СПЦ, тј. под окриљем МЦПЗБиС СПЦ.

Междутиме, у суботу сам на аеромитингу после несколко лет, био са Светом Јокановићем, војнополитичким коментатором и зракопловим историчарем из Подгорице, који се донекле сложио са мојом визуром о "медијском" упливу у причу; но, уистину, ипак не још толико "ангро", али заиста, како каже Свето, ствари у Црној Гори се, за оне Србе који се тако осећају и наступају у јавном дискурсу, унеколико комплицирају и ако бисмо мало дали себи "пјесничку слободу", уистину се може рећи да се наилази на проблеме у свакодневном животу. Можда не толико у директном сучељавању (за сада, и како каже Свето-"Нека би Бог дао да тако остане"), али његово искуство као сина и синовца официра ЈНА (отац и рођени стриц му бејаху пилоти ЈНА. Он рођен и живео у Загребу, потом у Биаћу, па у Ужицу и напослетку у Подгорици сада), како каже, све га неодољиво подсећа, та медијска пресија која се прелива и у приватно-јавно социјални живот (а у овом случају са "малигнитетом" србијанских медија везе нема).

Дакле, како каже, пароле "За Црну Гору СПРЕМНИ! и слични урадци неминовно враћају сећања на почетке тек откривеног ПандораБокса с почетка последње деценије протеклог миленијума.

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Каже Срето, шансе НЕМА. РЕЧ је дата и ОБРАЗ заложен!

Е сад, ако сам ннишчи духом к`о из Блаженстава, нек` ми се уброји у плату...

U Podgorici sam kao tinejdzer provodio ljeta

92` na primjer, sjecam se divnih druzenja ali isto tako "PI!" uzvika na sve sto je srpsko

"Od onijeh Srbijancetina ne mozes u voz!!!"

Itd. its....iskompleksiranost do bola!!!!

Te neki novi istorijski podaci, te onaj ne ulaze u srpske firme, te Slavko PerOvic , tu su se i djeca vodila da podrze SlAvka

"jeli lijepo vrijeme u Beograaaad?!" 

bejah u shoku!!!!

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Милан Ракић рече

Да ли у Јукрајинској постоји већина народа која "неће да се зове Москва", но хоће "Кијев"?

Нико се не зове тако. У Украјини су већина за Онуфрија, и то чак ни моји фанариоти не доводе у питање и то представљају као застарелу жељу народа да буде у канонској Цркви. 

Пропорционално гледајући, то је као када би Мираш имао још 20 % својих присталица, а сада их има за 2 аутобуса. Дакле, реч је о озбиљној мањини. 

Опет, чак и када би они били већина, то би могао бити терор већине над мањином. Дакле, резон ти једнако не стоји. И у супротности је са ставом Сабора СПЦ, ако ти то нешто значи.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Милан Ракић рече

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Скупио се пун трг, а велики је трг испред Храма, и то без да им је било ко плаћао дневнице или давао ланч пакете, обећавао послове уперспективи и слично. И то људи били набријани, да су им тад рекли да крећу, кренули би. Упућенији доле од мене причају да Мило не би могао да сакупи толико људи колико је тад дошло. И то још кад се зна да су успут заустављали аутобусе, хапсили организаторе унапред, и да нису дозволили ниједан аутобус преко границе да пређе за који су проценили да су у њему били они који су кренули на сабрање.

После тога су ови Милови устукнули са оним умоболним законом и почели да позивају на договорно решење кризе. Што је свакако најбоље и најпожељније решење, али тек кад су видели снагу и решеност.

Share this post


Link to post
Share on other sites

https://verujem.home.blog/2019/10/21/ребрендирање-амфилохија/

Ребрендирање Амфилохија

 

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић отпутовао је у Грчку у госте митрополији Пирејској Грчке православне цркве и митрополиту Серафиму Мендзелопулосу.

Мало тактички, мало из месијанских побуда, Амфилохије пре свега овом посетом жели да се ребрендира у СПЦ као борац против фанарског безумља и расколништва. Митрополит пирејски Серафим је познат по тврдим ставовима и неслагању са Васељенским патријархом Вартоломејем. Серафим је један од оних епископа грчке цркве који се одлучно противи признању украјинских расколника.

Пошто су Руси провалили Амфилохија као фанарског и НАТО играча и затворили му сва врата, за ребрендирање му је једино преостало тврдо крило грчких клирика. Логично би било да је Амфилохије похитао у Русију, ако већ жели да отклони сумње да је фанарски играч, али у Русију га нико не зове.

Амфилохије овим потезом уједно жели да поручи Русима како је он и даље њихов играч и како је ту ако „што затреба“. Питање је да ли ће одласком код Грка успети да поврати наклоност Руса, без обзира што је у посети грчкој тврдој струји.

Цепање православља које је изазвао Васељенски патријарх Вартоломеј ставља у незгодну ситуацију митрополита Амфилохија који је до јуче са Фанаром био у веома блиским односима, а нико не гарантује да и даље није. Писмо са Фанара у Црну Гору од Васељенског патријарха у коме патријарха Иринеја назива патријархом Србије док уједно хвали и велича Амфилохија, које је стигло „као поручено“ јер је и било поручено, открило је уједно тесну везу Амфилохија и Фанара. Када се томе придода пријем украјинских расколника на Цетињу показује се да је оно што се годинама спекулисало о спрези Амфилохија и Фанара тачно.

Истовремено док је Амфилохије у Грчкој у режимским медијима Црне Горе се појачава његово „српство“ и приврженост СПЦ тако што се окривљује као онај који прави раздор са Грцима и тако наводно иде на руку Русима и СПЦ.

 

screenshot_13.jpg?w=1080

Одласком у Грчку Србима треба замазати очи. Седење на три столице је нешто по чему је Амфилохије препознатљив. Код Грка више не може ништа посебно учинити. Ни код Руса више не пале те Амфилохијеве двоструке игре али сада глуми зилота како би себе код Срба представио као ревнитеља предања као што је и митрополит Серафим. Исти Серафим је хвалио и бранио Артемија својевремено и скривао Симеона Виловског. Док је с друге стране исти тај Амфилохије прогонио Артемија.  Амфилохије овим потезом покушава да надомести ту димензију ревнитеља, човека русофила и поштоваоца предања. То му је и реклама код српских владика, да се покаже како он има свуда приступ. Ако није деменција у питању, о чему се спекулише у последње време у црквеним круговима, онда је очевидно да је Амфилохије већ почео кампању за будућег патријарха.

Верујем.блог

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Милан Ракић рече

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

Dobro, ček dok malo preradim taj jugoslovenski kojim pišeš :smeh1:

Ipak otklon od Ukrajine moram napraviti. U kontekst tog broja, u svim univerzumima pogrešno je da Bart da autokefaliju makar svaki Ukrajinac koji diše htjeo svoju Crkvu. a onda se vraćam na onaj gore redoslijed kojeg sam spomenuo, da bi bio red redoslijeda. I to bi bilo to što se tiče UKrajine. 

E sad broj? Svkako da ako je taj broj pozamašan, on je potreban uslov da bi se nekome dodjelila autokefalija, naravno ne i glavni i ne i jedini, niti najvažniji. Ostalo je stvar pregovora sa matičnom Crkvom, jer oko exita se pregovara kao i oko Bregzita...svaka strana hoće neki svoj dil, pa nije tako samo ona koja dobija egzit ta koja treba dobiti ono šta hoće...hoće i matična Crkva da dobije nešto zauzvrat...e šta to je stvar pojedinačnih pregovora. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, The Godfather рече

 

Верујем.блог

evo ga ovaj šatro Djakovac.

rebrendirani verujem.org

bagra.

falsifikati, obmane, fatamorgane, laži, opsene. i otac im lažljivi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Милан Ракић рече

Ако је од, лупам 10 милиона, 9 тражило неовисност-шта је рећи, што би рекли у далматским странама?

Па боље да питаш: Ако од 100% раје, 120% хоће аутокефалију, зашто да им се не да? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је јутрос на Савиндан, 27. јануара, Свету архијерејску литургију  у манастиру Светога Саве на Савиној Главици у Доњем Грбљу.   Звучни запис беседе   Ово сабрање је имало посебну радост што је данас са Митрополитом служио Преосвећени владика баришевски г. Виктор из Украјинске православне цркве са својим свештеницима, који је јуче служио у Кијево-печерској лаври, а данас Грбљанима донио благослове кијево-печерских подвижника и пустињака, као и Блажељејшег Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија.   Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља Високопреосвећени Митрополит је сабране вјернике поучио ријечима архипастирске бесједе у којој је, подсјећајући да је Црква Христова непобједива, позвао власт да не припрема злочине какви су се догодили у Украјини, него да се врате путу који води у живот вјечни који нам је утврдио наш путеводидитељ Свети Сава.   „Многи храмови су у ово наше вријеме од канонске Украјинске православне цркве отимани. Братски, малтене грађански рат траје на тим просторима, али Црква Божија је непобједива, ни врата пакла је неће надвлаадти, ни у Кијеву ни овдје кода нас у Црној Гори.“   Црква православна у Украјини, Кијевској Русији, као и наша Црква, страдала је кроз вјекове, али је сачувала своју вјеру и вјерност Христу Богу:   „И данас чува и страда. И код нас наследници оних послертаних безбожника покушавају да угрозе Цркву, да Божије светиње присвоје, и кажу да припада власти која управља државом, иако се она отуђила од Бога и крста часнога и светиња“, бесједио је владика подсјећајући да су њихови претходници убијали наше митрополите и свештенике у ратном и послијератном пероду.   Свето дрво Божије засађено Божијом руком расте и узраста, а живот Цркве кроз вјекове и данас је истовјетан са животом Христовим: Христос се крстио, преобразио, разапет ради нас и нашега спасења, али васкрсао из мртвих.   „Тако да Црква као тијело Његово чија је Он глава, пролази и живи свим оним што је и сам Господ доживио на земљи. Рађа се, преображава, крштава, али и разапиње – Црква Христова страда кроз вјекове, у свим временима гоњена и прогоњена, али увијек остаје моћнија и снажнија силом, не људском, него Божијом. Она се сараспиње са Христом, без обзира гдје се налазила и у ком времену, и непрекидно дарује овоме свијету ту силу Христовог васкрсења.“   У току Свете службе Божије, на овај свети празник, крштена су и миропозана дјеца, близанци Петар и Сава Пејовић, који су се, како је казао владика, родили силом Духа Светога, примили име Оца и Сина и Духа Светога – Бога који се уселио у њих и подарио им вјечни и непролазани живот, јер рођење у Христу Господу управо рођење за вјечни, непролазни живот.   Високопреосавећени владика Амфилохије је казао да све што се догађало у Божијој творевини до Христовог васкрсења је припремало управо Његово васкрсење као квасац новога, вјечнога и непролазнога живота. Бог је све створио Својом чудесном руком, Својим логосом, ријечју вјечном, да би то била припрема да и Он сам дође у овај свијет и прими на Себе тијело људско и постане као један од нас, да даде човјеку не само привремени земни живот, него вјечни, непролазни живот и достојанставо. И само они који ходе тим путем, Њиме као путем, истином и животом задобијају то вјечно, непролазно достојанство:   „То и  јесте смисао Цркве Божије, која дарује тај непролазни и вјечни живот силом Христовом људима и свима који приђу Господу, и који ходе за Њим као путем, истином и животом.“   Говорећи да је наш Свети отац Сава био учитељ тога пута кроз ових 8 вјекова од кад је постао архиепископ жички, Митрополит је истакао да је и 8 вјекова прошло од када је на Михољској Превлаци поставио првога зетскога епископа, митрополита, те је данашњи митрополит црногорско-приморски наследник тога првог Епископа зетскога Илариона:   „И ево кроз вјекове народ се овдје сабира око имена Христа Бога нашега, прима Свету тајну крштења и миропомазања, прима Тијело и Крв Господа и Спаса нашега Исуса Христа у Светој цркви Божијој која без прекида дјела своје дјело на овим светим просторима, и овдје на овој Главици која је добила назив по Светоме Сави“, бесједио је владика истичући да је одавде, са приморја, два пута одлазио за Свету земљу, те да је својим свештеним ногама освештао ове просторе и призвао и призива непрекидно сва покољења да иду за Христом Богом и слушају Га као путеводитеља, и примају Христа као пут, истину и живот.   Подсјетио је Митрополит да је ова Савина Главица била запустјела одређено вријеме, али гдје је канула кап Божије благодати и силе, то, како је рекао, никада не може да запусти, јер се изнова обнавља том благодаћу и вјером народа Божјега. Тако се и данас ова светиња обновила.   Поводом Савиндана славе манастира на Савиној главици, пререзан је славски колач након чега је Митрополит Амфилохије наградио Златним ликом Светог Петра Ловћенског Тајновидца Марију и Александра Радовића из Радановића који су се, родивши шесторо дјеце, потрудили да испуне закон Христов: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме.   Митрополит Амфилохије је у својој бесједи још једном подсјетио на страдање и прогон Цркве Божије у Украјини од тамошњих власти, истичући да је Бог удесио да је трезвени народ збацио на изборима предсједника Петра Порошенка који је почео да прогони Цркву Божију и ствара некакву своју:   „Дај Боже да се догоди и нашима овдје, који исте такве безбожне законе хоће да доносе и отимају цркве Божије, да окончају као Порошенко. То није политика, него само молитва да Бог доведе праве истинске челнике ове наше државе Црне Горе.“   Високопреосвећени Митрополит је на дар владици Виктору поклонио икону Светог Петра Цетињског, а он је Митрополита даривао иконом Мајке Божије и сабранима пренио благослов страдалне Украјинске цркве.   Дјеца из Грбља извела су пригодан програм у славу Светог оца нашег Саве.   Прије одласка на Савину Главицу владика Виктор у пратњи Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру је цјеливао десницу Светог Јована Крститеља, часни крст и мошти Светог Петра Цетињског.   У повратку Митрополит Амфилохије, Владика Виктор су са вјерним народом, обишли су манастир Михољска превлака, а Митрополит је испричао гостима о манастиру и упутио их у његову историју.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Учешћем у вечаршњем Савиним ходом више десетине хиљада Подгоричана јасно и гласно је поново затражило повлачење Закона о слободи вјероисповјести, који је донијет у глово доба ноћи да би озаконио безакоње.       Величанствена литија сабрана од литијских притока из Куча, Зете, Вранића, као и других подгоричких насеља, након молебна који је одслужен у Храму Христовог Васкрсења, предвођена Његовим високопреосвештенством Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем са свештенством, упутила се до Клиничког центра гдје је прочитана молитва за све оне који болују и пате од тешких болести, а након тога се вратила у Саборни храм Васкрсења, на чијем платоу је одржана Светосавска академија   Академију је благословио и поздравно слово изговорио владика Амфилохије који је поручио да су литијама љубави лијечимо од дубоке ране богоубиства и братоубиства, те се током њих молимо да нам Бог подари да будемо вјерни истини, слободи и правди Божијој,  да ако страдамо, страдамо за истину, правду и слободу, а не из мржње према било коме. Нагласио је да је данашња литија ишла према Клиничком центру да покаже љубав свој нашој браћи која страдају, и да посвједочимо да се молимо Богу непрекидно за све који болују, душевно и тјелесно, као и за све страдалнике:   „Молимо се за све њих и настављамо овај Сабор који овакве природе траје већ 800 година, рекао бих и много више, 1700 година од времена древне Дукље, Диоклије, када су грађени храмови овдје. Ова собрања нарочито трају осам вјекова откад је Свети отац наш Сава, којега прослављамо, основао Зетску епископију, Митрополију на Превлаци Михољској.“   Изразио је наду да ће црногорска власт дозволити обнову те, али и друге светиње, јер култура нијесу рушевине, она је настала од култа – богослужења, молитве. Сва култура земаљска је из тог култа рођена.   „Чувати неко камење, а одрицати се култа – молитве и богослужења, и оваквих сабрања то само могу нови идолослужитељи, идолопоклоници, који се клањају камењу, а не живоме Богу.“   Митрополит је нагласио да ово сабрање траје 8 вјекова без прекида благословено Светим Савом у овој Цркви Божијој која је изњедрила са простора данашње Црне Горе пет патријараха пећких, српских: Евстатије Превлачки, Арсеније Трећи Чарнојевић, Арсеније Четврти Шакабента, Варнава Росић и Гаврило Дожић.   Осврћући се на сеобе са Косова и Метохије, Митрополит Амфилохије је подсјетио на нову окупацију КиМ, истичући да није добро што наша власт у Црној Гори, чији су се преци и владари борили против окупатора, признаје ту окупацију и лажну државу, одричући се себе и краља Николе који је ослободио Метохију. Закључио је да није чудо да они који се одричу свог бића и своје прошлости доносе окупаторске, безбожне, братоубилачке законе:   „Закон тзв. о слободи вјере, није закон о слободи, него закон о поробљењу, закон о отимању светиња. Да ли има нормалне власти на свијету да нешто тако ради?!  Ја се Господу молим да нашој власти  врати разум и вjерност изворној Црној Гори, Црној Гори Јована Владимира, Светога цара Константина и Јустинијана.“   Казао је да је Црна Гора великих Немањића, Светога Саве и Симеона Мироточивог Подгоричанина, који је рођен овдје и који је објединио наш народ ондашњу Рашку и Зету, ослободивши византијског ропства:   „То ослобођење прогласити за ропство и та мржња против Немањића који су створили Зету и у њој се родили и мржња против Србије, КиМ, је нешто што не спада у нормалне ствари“, оцијенио је Митрополит Амфилохије и изразио наду да ће дати Бог да овај народ који обнавља своју вјеру у Бога љубави, који обнавља љубав као основно начело живота, обновити и своје изворно биће Јована Владимира, Црне Горе Зете древне, Светога Саве и Симеона, Црне Горе Црнојевића и свете лозе Петровића.   Позивајући све, посебно дјецу, да се крсте, приме квасац вјечнога живота, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је позвао на очување достојанства литија, да оне буду литије Божје, јер Црква све што ради ради из љубави, те да оне буду без партијских опредјељења, па и националних:   „Молимо се Богу да уразуми све у Црној Гори, нарочито нашу полицију. Ових дана ми се јавља доста полицајаца траже благослов и моле да литије буду истински црквене да не прелазе у било каква друга опредјељења, да буду Божије литије. И то треба да испоштујемо.“   Осврћући се на синоћња хапшења дјеце и бацања сузавца на Златици, због сликања тробојке, која је од времена Француске револуције, владика је казао да те три боје значе слободу, једнакост и братство и запитао:   „Ко је овдје против слободе, једнакости и братства. Зар та тробојка није на грбу и на застави краља Николе и господара? Зар и они који се сад боре против те тробојке, нијесу у вријеме њиховог комунизма и у новије вријеме послије деведесетих, под тробојком наставили да живе до овог времена“, казао је владика и апеловао на оне који наређују полицији, којој је благодаран, да не манипулишу дјецом у полицији, и приморавају их да раде нешто против њихове и савјести народа и против наше дјеце.   Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на крају је поручио да све што је урађено на богомржњи и братомржњи је пропало, те не треба на томе градити будућност Црне Горе, а да црногоска власт треба да схвати да се народ Божији пробудио, васкрсао, и оживљава у себе исконска предања ових простора, која обједињују не само нас у Црној Гори, него све европске народе кроз ово заједништво и братство, једнакост и слободу: „Кроз Бога љубави који обједињује својом љубављу све људе и земаљске народе“.   Светосавску бесједу произнео је протојереј-ставрофор Борис Брајовић који је казао обраћајући се Христовим сапутницима из булевара Светог Петра Цетињскога, да је то она улица која се утабала и проклијала камењем обурданим са Језерског врха и цијелу Црну Гору поплочала да би њоме она проходала и да се само на Цетињу литија није одржала.   „А на улицама нашим нијесу оне луде дјевојке, но синови и кћери оне наше духовне отаџбине од Савине Херцеговине до Војводине, од Посавине до Поцерине, од Андријевице до Подгорице, од Чикага до далеке Аустралије. И све су улице градова пуне само је једна пуста. “   Даље је казао да је све почело од оне подвале облакогоне да Христове сапутнике и његове сватовнике олујним невременом растјерају испред световасилијевске питомине пред његовим манастиром у Никшићу.  Поручио је да се тада кренуло са знамењем из Црне у Свету Гору и онако како је Свети Сава учинио на свом другом путу до Свете земље 1233. године, тако се исто све поновило 21. децембра 2019. године у Никшићу.   „Осамсто година траје непрекидна борба између вукодлака и јагањаца, и чим се име Христово зазове све се истинско сабере и прибјеже у светињу Божју, у Коло оно из Горског вијенца које се јавља из главе цијела народа, и у свим мјестима и градовима оно се данас одиграва. И све су улице градова пуне, само је једна празна“, поновио је отац Борис.   Додао је да се то сплетено Коло у нашем народу прво повело на Спасовдан испред Жиче 1221. године на Сабору Светог Саве, када је изговорио најзначајнију бесједу у нашем роду о правој вјери, а наставило се на нашем Тројичиданском сабору у Подгорици испред Храма Христовог Васкрсења кад смо обновили ону нашу задату завјетну вјеру:   „И ту вјеру посвједочили тако што смо Црну Гору мајку нашу пригрлили оном светодуховском свезом љубави којом смо окупани благословеном кишом окупљени око Светог Василија Острошког и Тврдошког испред манастира у Никшићу„.   Поручио је да смо тамо сишли са нашим учитељем правовјерја и благовјерја Светим Савом, до најдубљих слојева нашег народног бића до самих почетака, да бисмо поново кренули и себе и земљу ову обновили и сваким је Божјим благословом напунили. И тако се опет охристовили и огосподили са нашим Светим Савом.   Прота Борис Брајовић се у име скупљених у Колу Цркве Христове, обратио се Светом Јустину Ћелијском, и запитао да ли препознаје љубљеног свог ученика нашег Владику Амфилохија, види ли ову дјецу и мајке и очеве, честите свештенике, радосне монахе и монахиње, који сви у глас кажу да је Свети Сава међу нама васкрсао:   „У нашим школама нема више Савиног имена, али има преобилно у нашим домовима и у срцима укућника. Нијесу више запустјели и нијесу урушени наши храмови и манастири, но су обновљени и пуни и новосаграђени, оче Јустине, мислили су вукодлаци да су са нама завршили, па су нас мало пустили, а ми смо се помладили и обновили као никад у историји Црне Горе. А чије је стадо јагањаца, његова је и планина. Пастир Савина планина, оче Јустине. И све нам је пуно њиме и срце, и душа, и наше тијело и мисли наше.“   На крају се протојереј-ставрофор др Борис Брајовић обратио молитвом Светом Јустину да нам помогне:   „Не да нам поклоне неки нови Закон, ни да овај преправе, па да нас опет превјере, не треба нама Закон имамо онај Савин и Христов, треба нам нешто друго. Треба нам Пуна кућа. А у нашој кући, оче свети, има једна пуста улица којом ни једна Литија није проходолиа. Треба нам Љубав оче Јустине, да у пуној кући и ова улица буде пуна синова и кћери загрљених. Треба нам Литија Љубави. Амин Дај Боже.“   У надахнутом програму Светосавске акдемије су учествовали: храмовни хор Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици Свети Апостол и Јеванђелиста Марко, хор богослова Свети Петар Цетињски, дјечији хор манастира Св. Тројеручице из Београда са пјесмом Не дамо светиње и дјеца подгоричких школа вјеронауке, КУД Ђурђевданско коло, гуслар Максим Војводић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      „Какав је то гријех против Црне Горе сликање тробојке краља Николе, тробојка која је државна застава Француске, Њемачке, Русије и не знам којих све држава, није само Србије?!. То је показатељ да се иза таквог понашања према својој дјеци скрива управо мржња, дух братоубиства, и није то добро за будућност народа, ни државе. Не може се на братоубиству и братомржњи градити будућност“, казао је данас Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије осврћући се на синоћњу интервеницију полиције и хапшење дјеце на Златици која су сликала тробојку.     Владика је данас послије службе Божије у Цркви Светог Ђорђа под Горицом истакао да кривица за то није на полицији, јер они то морају да раде да би прехранили породицу, него на оне који су то заповједили. Ипак, примјетио је да је вријеме да се ослободимо страха којег је сада много:   „Толико је страха овдје који је плод страха од насиље које је овдје извршено 1941/1945. године, и на том насиљу се не може градити будућност ни једног човјека, а камоли једне државе. Благодарећи том насиљу већ од 1945. године је, ово што је сада, неки сукоб између Срба и Црногораца, између два брата.“   Подсјетио је да су се краљ Никола, као и сви други у Црној Гори, и Крсто Зрнов Поповић, велики ратник и часни човјек, писали Србима. У прилог томе је навео Земљопис из 1912. године, по ком су дјеца учила, гдје пише да су становници Црне Горе Срби, већина православне вјере, други мухамеданске и католичке вјере.   „Тако је било за вријеме Краљевине Црне Горе, а сад то претварају у мржњу међу Србима и Црногорцима, међу браћом. Једна мајка роди једнога који се каже да је Србин, а други Црногорац. Има право свако да се декларише како хоће, али нема право да мрзи свога брата. Не може држава да подржава такву мржњу и на томе гради будућност народа.“   Говорећи о величанственим литијама, владика је казао да је то чудо Божије и да је народ васкрсао у Црној Гори и вратио се Богу, својој савјести и ближњима својим на прави начин:   „Зато су наше литије, литије љубави, братске слоге и заједништва, а не мржње. С тога молим ове који управљају нашом полицијом, да се не понашају тако према својој дјеци. Такво понашање је срамота пред свијетом. Шта све дјеца насликају по зидовима, па никоме ништа, а ови су насликали тробојку краља Николе. Ја се надам у Бога да ће уразумити ове који су сада на власти да се тако не понашају, и да не обнављају у народу дух богоубиства и братоубиства, на коме је створено много што од 1945. године, и све што је створено, пропало је и опљачкано.“   Констатовао је да једино што је овдје имало напретка је Црква Божија:   „Обновљени су стотине храмова, саграђена два највећа храма у историји Црне Горе, Храм Васкрсења и Јована Владимира, сад то поништавати и својатати себи, шта то значи?! Манастир Морача, Ђурђеви Ступови, ова црква Светога Ђорђа, кажу припада власти, којој власти?! Ко све није овдје владао! Народ је све градио за Бога, своју душу. То су храмови Божији, Христови, Светога Великомученика Георгија, њима припадају, онима који их обнављају, који се моле у тим храмовима, причешћују Тијелом и Крвљу Божијом. Наравно, припадају и овој држави Црној Гори, то се подразумјева. Нико из Црне Горе није их мицао, нити ће их понијети одавде.“   Још једном је владика изразио наду да ће и властодршци да схвате пут и начин стварања будућности овога народа и државе:   „Не може се будућност ставарати на богомржњи и братомржњи, а то се управо ради са тим што се ради са овом честитом дјецом која нијесу направила никакво зло што су узела да префарбају неки ћошак, зид, по свом начину, заставом краља Николе.“   Подсјетивши да та дјеца имају своје проблеме, немају хљеба, немају посла какве год студије да заврше, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије је закључио да таквим понашањем власт тјера дјецу из Црне Горе да се скитају по бијелом свијету.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије служио је данас, у недељу по Богојављењу, са свештенством Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Ђорђа под Горицом.     У литуругијској бесједи Митрополит Амфилохије је казао да је Ријеч Божија сам Господ који се родио од Духа Светога и Пресвете Дјеве, као Логос вјечни, као Ријеч Бога Оца, рођен прије свих вјекова од Бога Оца, а рођен у времену од Духа Светога и Пресвете Дјеве ради нас и нашега спасења. Родио се Он као Ријеч Божија, као Друго лице Пресвете Тројице, као надјубљи смисао свега што постоји,:   „Он као откривење, јављање Бога: Ко види Мене види Оца Мојега, говорио је Господ и то понавља Црква Његова кроз вјекове. Онај који види Њега, који се Њиме нахрани као Хљебом живота, он је онај који се храни ријечју живота који задобија истинско и право познање, и истински и прави, вјечни, непролазни Хљеб.“   Истичући да је то оно нашта нас позива Црква Божија, чега се ми причешћујемо у Светој тајни причешћа, владика је казао да се причешћујемо Господа љубави, јер шта је друго Тијело и Крв Господња него љубав, Бог као љубав који самога Себе дарује нама, да нас нахрани Собом, Својом вјечном ријечју, мудрошћу, правдом и Својим вјечним животом:   „То је она храна на коју је човјек призван, а овај земаљски хљеб којим се хранимо, то је само симбол тога вјечнога и непролазнога хљеба, и кроз ову земаљску храну нам се открива Он као хљеб живота, као оно што је вјечно. И кроз њу задобијамо вјечни непролазни, бесмртни живот – Царство небеско.“   Појаснио је Митрополит да зато Црква васпитава своју дјецу кроз вјекове да се не поклањају земаљским стварима, да их не претаварају у идоле, да се њима само и једино њима хране, него да кроз земаљску ставарност и живот, кроз рођење од мајке тјелесно, задобијају оно вјечно рођење, кроз земаљски хљеб да задобијају вјечни хљеб – самога Господа. Поучио је сабране да се једино Богу живоме и истинитоме клањају и да је истина Новога завјета, Христовог завјета, у Његовој Крви и Хљебу живота који Он дарује:   „А ми, као светосавски, српски народ, опредјелили смосе за то Небеско царство на Косову, када су иста искушења и питања која су се ставила пред Христа на Гори кушања, која смо чули у данашњем Јеванђељу, стављена пред цара Лазара, коме ће се привољети царству“, казао је Митрополит и додао да је Свети цар Лазар схватио да је Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довјека. Цар воледе Царству небескоме.   То његово опредјељење за Царство небеско је била побједа искушења пред којима се нашао и као владар и као човјек, и то је било његово опредјељење за Христа, за вјечно Царство Божије, за оно што је вјечно и непролазно, те је отуда Косовски завјет само наставак Новога завјета:   „И кроз њега читав један народ се опредјелио за Царство небеско, за оно што је вјечно и непролазно, и као такав постао истински хришћански народ. У Цркви која 2000 година свједочи и дарује то Царство небеско, ми се сабирамо кроз вјекове, а ово сабрање црковно траје без прекида. Милиони људи су се крстили, и примили у себе тај квасац вјечнога и непролазнога, бесмртнога живота.“   Након што је освештао и пререзао славски колач, Архиепископ цетињски г. Амфилохије се помолио да Господ благослови одбрану вјере православне и светиња Божијих, истичући да је то најзначајније сада у Црној Гори.   „Нека би Бог просветио и ове који су сада на власти, свјетлошћу истине Своје и богопознања богољубави и братољубави, јер овакви закони који се доносе сада су плод богомржње и братомржње“, истакао је владика и додао да закони који су засновани на богоубиству и братоубиству не могу бити закони који припадају правим истинским људима.   Посебно је нагласио да господа која су на власти треба да схвате да не могу да разговарају, расправљају о вјери ако су невјерници, и не могу да доносе безбожне законе према себи, а ако доносе закон за народ, онда он мора да буде закон који поштује прије свега вјеру.   Објаснио је Митрополит да се и молебни који се служе ових дана широм Црне Горе, врше да би нам Бог подарио истинску и праву вјеру, и живљење по вјери.   „Да нас Бог благослови да и ако пострадамо за то, да то не буде због мржње према било коме, него због те истинске праве вјере, због богољубља и братољубља“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...