Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

Мислио сам, да би одгвор требао бити промптан, као код оне битанге Гашића.
Па из прве, нпр, друже број Јукрајинаца који `оће уз Москву је милоиЈон, а ониох који неће је 5 милиЈона нпр...
Ваљда је после толиких анализовања бројка јасна!? Или није. Несам Чколован
Licno mislim da se u svim ovim slucajevima ne radi o broju. Kad bi Rusi rekli da daju autonomiju UPC MP opet nebi valjalo ni vlastima tamo ni Fanaru jer oni koji vuku konce zele ne autokefalnu vec antirusku crkvu. Isto u Crnoj Gori. MCP je defakto autonomna ali nije bila antisrpska i to smeta.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Милан Ракић логика са бројкама је значи следећа: сутра је већина у Жичкој еепархији за самосталност и они аутоматски треба да је и добију од СПЦ??? или је та логика опет везана за државност? прво самостална држава па онда и црква?  како би то требало да функционише по теби, свако ко пожели аутокефалију на одређеној територији, треба му је и дати??? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Justin Waters рече

Vjerovatno nepostoji analiza koliko bi Ukrajinskih državljana htjelo autokefaliju. Kao što se ne zna ni broj oni u UPC MP, koji po inerciji ostaju tu, ali ne bi imali ništa protiv ni da budu u PCU koja bi bila priznata od svih pravoslavnih.

Čak i da je sve ukupno 90% Jukrajinaca za autokefaliju, sam taj broj nije presudan da im se da autokefalija na način kako je Vratolomej to uradio. Presudno je prvo da slijede jerarhiju koja je kanonska, i da im autokefaliju dodlijei matična Crkva pod čijom su jurisdikcijom, i na kraju šlagvort, da je sve Crkve priznaju. To bi bio neki ispravan red.  

Слажем се свакако-. На поретка ради. 

Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"

Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:

Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.

У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.

Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.

Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?

Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?

Ето, то питам!

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Слажем се свакако-. На поретка ради. 
Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"
Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:
Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.
У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.
Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.
Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?
Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?
Ето, то питам!
Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"
Дакле, ко, како, где и зашто.
Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!
Zasad znamo da Onufrije i episkopi uz njega hoce. I pored pritisaka ljudi idu kod njih u hramove. I sta sad. Praviti se da oni zivi ljudi ne postoje, jer znamo da ce prije ili kasnije pod silom popustiti, pa da ne komplikujemo.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Милан Ракић рече

Слажем се свакако-. На поретка ради. 

Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"

Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:

Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.

У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.

Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.

Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?

Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?

Ето, то питам!

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

ko zna

mislim da su u pitanju kompleksi jedne nacije, ja licim na Ukrainca najvise, prababa mi Ukrainka i cak dvoje ljudi mi je reklo da licim na njih i da bi po onome kako se oblacim Ukrainci rekli "ovaj je nas"

Ali to je stara Ukraina, moje prababe

Nisam istoricar, ali vidim paralelu kompleksa CG prema Srbiji, i Ukraine prema Rusiji.

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo u jednom periodu i ako je to istina, to su traume velike. Ne kazem da je opravdanje, ali sigurno se nagomilalo komplexa

Drugar koji je studirao u Kijevu kaze da u Lavovu ne smes da zucnes ruski! Zapad Ukraine.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Предраг М рече

логика са бројкама је значи следећа: сутра је већина у Жичкој еепархији за самосталност и они аутоматски треба да је и добију од СПЦ??? или је та логика опет везана за државност? прво самостална држава па онда и црква?  како би то требало да функционише по теби, свако ко пожели аутокефалију на одређеној територији, треба му је и дати??? 

Сад да се нашалим, премда да не испаден-не избегавам одговр.

Батићи-Краљевчани су, а живео сам и радио тамо више од три године, уистину су на неки начин посебан народ. А и моја прабаба била игуманија Жиче, а најпосле и неких намастира у Шумадисјкој где је и уминула.

Шалу на страну, Не наравно! Има логике у твојим, али дозволићеш, има логике и у мом питању. Мислим да није иста разина и однос дебатовања (Жичка епархија спрам СПЦ), насупрот УПЦ МП у сразу са УПЦ

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Драшко рече

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo

НИје наводно но ест.

Иначе, морам да признам да сам имао (благи истина) отклон ка дешаввањима у Црној Гори и положају оних који себе сматрају Србима; у смислу да сам већи део информација "књиговодствено" (лева-десна стрна контног плана) "анулирао" на конто малигног деловања српских дновинарских медија у дођивввљају догађања доЉе.

Тим пре, што међу својим другарим и познаницима из Црне Горе имам и "монтенегрина", који гле чуда, своје верске потребе, ипак "у инат свима и упркос свему", да се тако изразим, "совершавају" у нашој и јединој СПЦ, тј. под окриљем МЦПЗБиС СПЦ.

Междутиме, у суботу сам на аеромитингу после несколко лет, био са Светом Јокановићем, војнополитичким коментатором и зракопловим историчарем из Подгорице, који се донекле сложио са мојом визуром о "медијском" упливу у причу; но, уистину, ипак не још толико "ангро", али заиста, како каже Свето, ствари у Црној Гори се, за оне Србе који се тако осећају и наступају у јавном дискурсу, унеколико комплицирају и ако бисмо мало дали себи "пјесничку слободу", уистину се може рећи да се наилази на проблеме у свакодневном животу. Можда не толико у директном сучељавању (за сада, и како каже Свето-"Нека би Бог дао да тако остане"), али његово искуство као сина и синовца официра ЈНА (отац и рођени стриц му бејаху пилоти ЈНА. Он рођен и живео у Загребу, потом у Биаћу, па у Ужицу и напослетку у Подгорици сада), како каже, све га неодољиво подсећа, та медијска пресија која се прелива и у приватно-јавно социјални живот (а у овом случају са "малигнитетом" србијанских медија везе нема).

Дакле, како каже, пароле "За Црну Гору СПРЕМНИ! и слични урадци неминовно враћају сећања на почетке тек откривеног ПандораБокса с почетка последње деценије протеклог миленијума.

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Каже Срето, шансе НЕМА. РЕЧ је дата и ОБРАЗ заложен!

Е сад, ако сам ннишчи духом к`о из Блаженстава, нек` ми се уброји у плату...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Драшко рече

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo u jednom periodu i ako je to istina, to su traume velike. Ne kazem da je opravdanje, ali sigurno se nagomilalo komplexa

Veruj da mozes slobodno izbaciti ono "navodno" -- ziva istina brate, a to najbolje znaju svi oni koji su pobegli odatle.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Милан Ракић рече

НИје наводно но ест.

Иначе, морам да признам да сам имао (благи истина) отклон ка дешаввањима у Црној Гори и положају оних који себе сматрају Србима; у смислу да сам већи део информација "књиговодствено" (лева-десна стрна контног плана) "анулирао" на конто малигног деловања српских дновинарских медија у дођивввљају догађања доЉе.

Тим пре, што међу својим другарим и познаницима из Црне Горе имам и "монтенегрина", који гле чуда, своје верске потребе, ипак "у инат свима и упркос свему", да се тако изразим, "совершавају" у нашој и јединој СПЦ, тј. под окриљем МЦПЗБиС СПЦ.

Междутиме, у суботу сам на аеромитингу после несколко лет, био са Светом Јокановићем, војнополитичким коментатором и зракопловим историчарем из Подгорице, који се донекле сложио са мојом визуром о "медијском" упливу у причу; но, уистину, ипак не још толико "ангро", али заиста, како каже Свето, ствари у Црној Гори се, за оне Србе који се тако осећају и наступају у јавном дискурсу, унеколико комплицирају и ако бисмо мало дали себи "пјесничку слободу", уистину се може рећи да се наилази на проблеме у свакодневном животу. Можда не толико у директном сучељавању (за сада, и како каже Свето-"Нека би Бог дао да тако остане"), али његово искуство као сина и синовца официра ЈНА (отац и рођени стриц му бејаху пилоти ЈНА. Он рођен и живео у Загребу, потом у Биаћу, па у Ужицу и напослетку у Подгорици сада), како каже, све га неодољиво подсећа, та медијска пресија која се прелива и у приватно-јавно социјални живот (а у овом случају са "малигнитетом" србијанских медија везе нема).

Дакле, како каже, пароле "За Црну Гору СПРЕМНИ! и слични урадци неминовно враћају сећања на почетке тек откривеног ПандораБокса с почетка последње деценије протеклог миленијума.

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Каже Срето, шансе НЕМА. РЕЧ је дата и ОБРАЗ заложен!

Е сад, ако сам ннишчи духом к`о из Блаженстава, нек` ми се уброји у плату...

U Podgorici sam kao tinejdzer provodio ljeta

92` na primjer, sjecam se divnih druzenja ali isto tako "PI!" uzvika na sve sto je srpsko

"Od onijeh Srbijancetina ne mozes u voz!!!"

Itd. its....iskompleksiranost do bola!!!!

Te neki novi istorijski podaci, te onaj ne ulaze u srpske firme, te Slavko PerOvic , tu su se i djeca vodila da podrze SlAvka

"jeli lijepo vrijeme u Beograaaad?!" 

bejah u shoku!!!!

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Милан Ракић рече

Да ли у Јукрајинској постоји већина народа која "неће да се зове Москва", но хоће "Кијев"?

Нико се не зове тако. У Украјини су већина за Онуфрија, и то чак ни моји фанариоти не доводе у питање и то представљају као застарелу жељу народа да буде у канонској Цркви. 

Пропорционално гледајући, то је као када би Мираш имао још 20 % својих присталица, а сада их има за 2 аутобуса. Дакле, реч је о озбиљној мањини. 

Опет, чак и када би они били већина, то би могао бити терор већине над мањином. Дакле, резон ти једнако не стоји. И у супротности је са ставом Сабора СПЦ, ако ти то нешто значи.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Милан Ракић рече

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Скупио се пун трг, а велики је трг испред Храма, и то без да им је било ко плаћао дневнице или давао ланч пакете, обећавао послове уперспективи и слично. И то људи били набријани, да су им тад рекли да крећу, кренули би. Упућенији доле од мене причају да Мило не би могао да сакупи толико људи колико је тад дошло. И то још кад се зна да су успут заустављали аутобусе, хапсили организаторе унапред, и да нису дозволили ниједан аутобус преко границе да пређе за који су проценили да су у њему били они који су кренули на сабрање.

После тога су ови Милови устукнули са оним умоболним законом и почели да позивају на договорно решење кризе. Што је свакако најбоље и најпожељније решење, али тек кад су видели снагу и решеност.

Share this post


Link to post
Share on other sites

https://verujem.home.blog/2019/10/21/ребрендирање-амфилохија/

Ребрендирање Амфилохија

 

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић отпутовао је у Грчку у госте митрополији Пирејској Грчке православне цркве и митрополиту Серафиму Мендзелопулосу.

Мало тактички, мало из месијанских побуда, Амфилохије пре свега овом посетом жели да се ребрендира у СПЦ као борац против фанарског безумља и расколништва. Митрополит пирејски Серафим је познат по тврдим ставовима и неслагању са Васељенским патријархом Вартоломејем. Серафим је један од оних епископа грчке цркве који се одлучно противи признању украјинских расколника.

Пошто су Руси провалили Амфилохија као фанарског и НАТО играча и затворили му сва врата, за ребрендирање му је једино преостало тврдо крило грчких клирика. Логично би било да је Амфилохије похитао у Русију, ако већ жели да отклони сумње да је фанарски играч, али у Русију га нико не зове.

Амфилохије овим потезом уједно жели да поручи Русима како је он и даље њихов играч и како је ту ако „што затреба“. Питање је да ли ће одласком код Грка успети да поврати наклоност Руса, без обзира што је у посети грчкој тврдој струји.

Цепање православља које је изазвао Васељенски патријарх Вартоломеј ставља у незгодну ситуацију митрополита Амфилохија који је до јуче са Фанаром био у веома блиским односима, а нико не гарантује да и даље није. Писмо са Фанара у Црну Гору од Васељенског патријарха у коме патријарха Иринеја назива патријархом Србије док уједно хвали и велича Амфилохија, које је стигло „као поручено“ јер је и било поручено, открило је уједно тесну везу Амфилохија и Фанара. Када се томе придода пријем украјинских расколника на Цетињу показује се да је оно што се годинама спекулисало о спрези Амфилохија и Фанара тачно.

Истовремено док је Амфилохије у Грчкој у режимским медијима Црне Горе се појачава његово „српство“ и приврженост СПЦ тако што се окривљује као онај који прави раздор са Грцима и тако наводно иде на руку Русима и СПЦ.

 

screenshot_13.jpg?w=1080

Одласком у Грчку Србима треба замазати очи. Седење на три столице је нешто по чему је Амфилохије препознатљив. Код Грка више не може ништа посебно учинити. Ни код Руса више не пале те Амфилохијеве двоструке игре али сада глуми зилота како би себе код Срба представио као ревнитеља предања као што је и митрополит Серафим. Исти Серафим је хвалио и бранио Артемија својевремено и скривао Симеона Виловског. Док је с друге стране исти тај Амфилохије прогонио Артемија.  Амфилохије овим потезом покушава да надомести ту димензију ревнитеља, човека русофила и поштоваоца предања. То му је и реклама код српских владика, да се покаже како он има свуда приступ. Ако није деменција у питању, о чему се спекулише у последње време у црквеним круговима, онда је очевидно да је Амфилохије већ почео кампању за будућег патријарха.

Верујем.блог

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Милан Ракић рече

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

Dobro, ček dok malo preradim taj jugoslovenski kojim pišeš :smeh1:

Ipak otklon od Ukrajine moram napraviti. U kontekst tog broja, u svim univerzumima pogrešno je da Bart da autokefaliju makar svaki Ukrajinac koji diše htjeo svoju Crkvu. a onda se vraćam na onaj gore redoslijed kojeg sam spomenuo, da bi bio red redoslijeda. I to bi bilo to što se tiče UKrajine. 

E sad broj? Svkako da ako je taj broj pozamašan, on je potreban uslov da bi se nekome dodjelila autokefalija, naravno ne i glavni i ne i jedini, niti najvažniji. Ostalo je stvar pregovora sa matičnom Crkvom, jer oko exita se pregovara kao i oko Bregzita...svaka strana hoće neki svoj dil, pa nije tako samo ona koja dobija egzit ta koja treba dobiti ono šta hoće...hoće i matična Crkva da dobije nešto zauzvrat...e šta to je stvar pojedinačnih pregovora. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је данас, 17. јануара, на празник Светог Јевстатија I Архиепископа српског, Свету архијерејску литургију у манастиру Михољска Превлака.     Прије Литургије владика Амфилохије је у чин расе и камилавке замонашио искушеника ове обитељи Тодора, давши му име Анастасије по Светом преподобномученику Анастасију који се слави 22. јануара. Владика је казао да је ова света обитељ добила новог Христовог свједока – монаха Анастасија што значи Васкрсенко, да би силом Христовог васкрсења испунио себе и свој живот и посвједочио Христа духовним огњем вјере, богољубља и братољубља.   Високопреосвећни Митрополит је казао да је послање свих који су били Христови кроз вјекове, који су били свједоци живога Бога, да Га свједоче и да носе Његов крст, по ријечима Христовим да их шаље као јагањце међу вукове.   „Тако су и оних првих 12 апостола, као и послије њих седамдесет апостола, кренули су за Христом одрекли се себе и послужили су Га и животом својим, ријечима и дјелима, а многи и мученичком смрћу, казао је владика подсјетивши да је и Михољска Превлака мјесто гдје су кроз вјекове живјели свједоци Христови још од времена римског императора проклетога цара Дукљанина, који је убијао и од хришћана отимао имовину.   Подсјетивши да данас прослављамо Светог Јевстатија Превлачкога, овдашњег епископа, којег је Свети Сава поставио, а који се првобитно у манастиру Хиландару подвизавао, владика је казао да је он овдје био светионик и свједок Христов, да би потом отишао у Жичу, Пећку патријаршију и постао међу првим српским архиепископима, послије Светога Саве и Светога Арсенија:   „Свети Јевстатије дивни свједок Христов, послан од Господа, посвједочио је Господа својим животом, дјелима и свједочи га до наших времена својим присусутвом и светим споменом и у Пећкој патријаршији и овдје.“   Митрополит је казао да иако смо се надали да у ова наша времена неће бити више тих проклетих царева Дукљана, Хозроја, гонитеља Цркве персијских, Црква Христова је кроз сву историју на крсту и распећу кроз вјекове у свим земаљским народима, гоњена и прогоњена, и да је то остало до наших времени.   „Ево данас нови цареви Хозроји и Дукљани гоне и прогоне Цркву Божију, отимају, хоће да обесвећују храмове као што су то чинили проклети цар Дукљанин и Хозроје. Донијет је и код нас безакони закон од Владе Црне Горе, који је истовјетан са законом који је владао за вријеме проклетог цара Дукљанина и према коме се управљао Хозроје, пагански, безбожни цар персијски.“   И у 21. вијеку се наставља та прича, казао је Митрополит, али Црква Божија и душе просвећене свјетлошћу истине Божије остају вјерне Христу Господу и наш народ, који се духовно пробудио и васкрсао, окупља се око светиња Божијих.   Говорећи о погубности богоубилачког и братоубилачког духа који се прво послије Октобарске револуције зацарио у Совјетском Савезу, а касније пренијет и код нас, током и послије Другог свјетског рата, Високопреосвећни Митрополит је казао да се тај богоубилачки и братоубилачки дух наставља данас у Црној Гори и проглашава за идентитет и будућност Црне Горе:   „Из богоубилачког и братоубилачког духа се рађају и ови закони – безакоња која се намећу Црној Гори и преко тога повратак проклетом цару Дукљанину и Хозроју, безбожном цару персијском.“   Нагласио је да се данашња црногорска химна први пут пјевала од стране Секуле Дрљевића у Старој Градишки:   „И ова Црна Гора која се данас ствара са тим безакоњима, није Црна Гора 13. јула, већ је то фашистичка Црна Гора 12. јула Секуле Дрљевића из Старе Градишке гдје је било крваво братоубилаштво од стране фашиста. Да се помолимо Богу да уразуми оне који данас владају Црном Гором, да не настављају то злокобно дјело братоубиства и богоубиства у своме народу, него да се врате оном изворном хришћанском духу који је овдје владао вјековима, а којим је саграђено у Црној  Гори све што је саграђено и сачувано кроз вјекове, и којим су живјели сви они велики свједоци вјере Христове, и богуљубља и братољубља.“   Помоливши се да се данашњи властодршци откажу од духа персијског цара Хозроја паганског и проклетога цара Дукљанина, да се ослободе духа затрованог брозомором, духом богоубилаштва и братоубилаштва, Митрополит је позвао све да поново заживимо духом Јеванђеља, духом љубави према Богу, који јесте љубав, и једни према другима – христоликој љубави:   „То је љубав коју Црква свједочи и сви свети мученици кроз вјекове, од Превлачаких до Преподобног мученика Анастасија, чије име је примио наш досадашњи Тодор, па до свих осталих који су за Христа пострадали, носећи Његов часни крст живећи сагласно Јеванђељу.“   Владика је  благосиљао и пререзао славски колач у част Св. Јевстатија Превлачког Архиепископа српског који је слава хора Светог Јевстатија из Будве, а након Литургије је освештао звоно које је приложио Виталиј Послшиков из Вороњежа.   Благословећи приложника и његову породицу, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да овај посебни дар спаја древни Вороњеж и ово вјековно сабиралиште на Михољској Превлаци, Русију и Црну Гору, и свеукупни словенски народ.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово Блаженство митрополит Православне Цркве у Америци Тихон упутио је своме сабрату српском патријарху Иринеју писмо подршке поводом недавних збивања у Црној Гори проузрокованих усвајањем новог закона који државним властима даје могућност да конфискују имовину СПЦ.     У писму објављеном на сајту ове Цркве митрополит Тихон наглашава да ПЦА молитвено подржава напаћену Српску Цркву и чињеницу да не признаје расколничку „Црногорску православну цркву“ која ужива подршку садашње црногорске власти.   „Наша је молитва за све житеље Црне Горе да напусте сваку врсту насилничког националистичког екстремизма и похитају да отвореним рукама прихвате Свету Христову Цркву где ће наћи свој истински идентитет у лику Исуса Христа“, пише Предстојатељ ПЦА.   Пун текст писма митрополита Тихона гласи:   „Ваша Светости, возљубљени брате, саслужитељу у Господњим светим тајинствима, Усред радосног прослављања Рођења и Богојављања Господњег морамо да Вам се обратимо с тугом због невоља које спопадају нашу православну браћу у Црној Гори. Желимо да изложимо Вама и Вашој вољеној пастви да Православна Црква у Америци стоји молитвено, подржава и одржава општење са Црногорском митрополијом СПЦ и да Православна Црква у Америци не признаје као канонску тзв. Црногорску Православну Цркву, нити њено „свештенство“ које предводи рашчињени Мираш Дедеић.   Ми одбацујемо законе којима се ограничава верска слобода црногорских грађана, јер желимо да одржимо јединство наше Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, и да чврсто стојимо против радњи сваке и било које власти којима се изазива конфронтација и насиље према верницима и отимање њихове црквене имовине.   У служби на Богојављање чујемо зачало из књиге пророка Исаије у којем се вели: „Послушајте, и жива ће бити душа ваша, и чинићу с вама завет вечан ... Зваћеш народ кога ниси знао, и народи који те нису знали стећи ће се к теби“ (Исаија 55, 3.5).   „Наша је молитва за све житеље Црне Горе да напусте сваку врсту насилничког националистичког екстремизма и похитају да отвореним рукама прихвате Свету Христову Цркву где ће наћи свој истински идентитет у лику Исуса Христа“.   Са тугом, а ипак у нади на милост Господа нашег рођеног у Витлејему и крштеног у Јордану нас ради, остајем,   ТИХОН Архиепископ Вашингтона Митрополит све Америке и Канаде     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Zoran Đurović,
      Случај папе јеретика, Хонорија I


       
      Одредницу о овом проблему имамо у Question d’Onorius у Dictionnaire de Théologie Catholique (vol. VII, coll. 96-132), и јасно је да се бестрасно треба бавити овим врућим кромпиром, јер је овај случај изношен против догме о незаблудивости папе.

      Хонорије је владао од 625 до 638, у периоду монотелитске кризе у којој је император Ираклије тражио од Константинопољског патријарха Сергија да нађе компромисну формулу између монофизита (једна природа и личност у Ис Хс) и дифизита (2 природе у једној личности). Компромис рађа нову јерес монотелита и моноенергита где се потврђују 2 природе у Хр, али једна воља и једна енергија. Ову јеретичку формулу одбацује јерусалимски пт. Софроније. Сергије пише Хонорију „да убудуће нико ме не буде допуштено да тврди 2 операције у Христу нашем Богу“. Хонорије га подржава и пише му: „воља нашег Господа Исуса Христа је била само једна (unam voluntatem fatemur), због тога што је наша људска природа усвојена од божанства“, али је позвао Сергија да не шири то учење. Преписку имамо у актима VI васионског сабора, Трулског (Mansi, Sacrorum conciliorum nova et amplissima Collectio, vol. XI, coll. 529-554) и прештампана је на лат., гр. и фр. Arthur Loth, La cause d’Honorius. Documents originaux avec traduction, notes et conclusion, Victor Palmé, Paris 1870; нет: https://books.google.it/books?id=EWlQAQAAMAAJ&hl=it&source=gbs_book_other_versions).
       

      Ираклије 638 издаје монотелистички Ектесис (Изложење) за целу империју. Опозицију има у новом папи Мартину који у Латерану сазива сабор на коме је мозак био Максим Исповедник. Император их прогони обојицу, а они се данас славе као свеци.

      Трулски сабор 680 у присуству папских легата враћа православну веру. Међу анатемисаним монотелитима је и Хонорије. На XIII сесији од 28 марта 681, пошто су анатемисали јересијархе, веле: „Са њима одбацујемо из свете Цркве Божије и анатемишемо и Хонорија, папу старог Рима, јер смо нашли његово писмо Сергију чије је мишљење овај у свему следио и ратификовао његова безбожна учења“ (Mansi, XI, col. 556). 

      9 августа 681, на крају XVI сесије поново се анатемишу ови јеретици и Хонорије са њима:: „Sergio haeretico anathema, Cyro haeretico anathema, Honorio haeretico anathema, Pyrro, haeretico anathema“ (Mansi, XI, col. 622). Анатемише се и у догматском декрету са XVIII сесије одржане 16 септембра (Mansi, XI, coll. 636-637).

      Трулска акта ратификује св. папа Лав II (682-683). Папа вели да је Хонорије издао апостолско предање (Mansi, XI, col. 733). И друге папе су поновиле осуду, као и васионски сабори из  787 и 869-870.



      Amann сматра неприхватљивом позицију великог кардинала Баронија који је тврдио да су акта на том месту фалсификована (Бароније као наш вл. Атанасије). Амана такође не убеђују покушаји као онај св. Roberto Bellarmino, где се негирају очигледне грешке у Хоноријевим писмима (пуке вратоломије), и с правом примећује да онда ови узимају да кажу како васионски сабор може да греши! Јер, ако Хонорије није исповедао јерес, онда су трулски оци пали у заблуду, као и папе које су га анатемисале. Признаје се да је васионски сабор незаблудив, али да се заблуде могу јавити у редовном понтификалном Магистерију Цркве. Стога је још и I Ватикански сабор инсистирао на свечаном проглашењу једне догме која би била обавезна за све вернике (Mansi, LII, coll. 1204-1232).

      Хоноријева писма не задовољавају овај услов; ван свакое сумње су Учитељске, али у том редовном научавању могу да папе падну у заблуду. Дакле, папе могу да падну у јереси, али се сматра да их не може изрећи ex cathedra. Тако бенедиктинац Dom John Chapman, држи да Хоноријева изјава није била ex cathedra: „Хонорије је био заблудив, био је у криву, био је јеретик, управо зато што није са ауторитетом прокламовао, како је морао учинити, петровску традицију Римске цркве“ (The Condemnation of Pope Honorius (1907), Reprint Forgotten Books, London 2013, p. 110). У тим писмима нема анатема које су нужне за једну догму типа ex cathedra.

      Верујем да је овај приступ реинтерпретирања догме о незаблудивости разуман, јер се тако може укључити и саборска свест цркве, која се, изгледа, формулацијом ex sese искључила. То је посао сада католичких теолога, али је велики искорак што се већ искристалисало мишљење да је папа итекако погрешив и у питањима вере, ако она изражавају његово приватно мишљење и немају никакву „машинерију“ иза себе и предискусију. На делу је такав нови приступ благословио папа Франциско. Надајмо се да ће успети за његовог понтификата да се реши овај проблем, јер ако дође на Петрову катедру неки незаблудиви талибан, одоше па-па наше екуменске наде.


       
      Приредио Зоран Ђуровић

      Рим, 12.10.2016

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...