Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

Мислио сам, да би одгвор требао бити промптан, као код оне битанге Гашића.
Па из прве, нпр, друже број Јукрајинаца који `оће уз Москву је милоиЈон, а ониох који неће је 5 милиЈона нпр...
Ваљда је после толиких анализовања бројка јасна!? Или није. Несам Чколован
Licno mislim da se u svim ovim slucajevima ne radi o broju. Kad bi Rusi rekli da daju autonomiju UPC MP opet nebi valjalo ni vlastima tamo ni Fanaru jer oni koji vuku konce zele ne autokefalnu vec antirusku crkvu. Isto u Crnoj Gori. MCP je defakto autonomna ali nije bila antisrpska i to smeta.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Милан Ракић логика са бројкама је значи следећа: сутра је већина у Жичкој еепархији за самосталност и они аутоматски треба да је и добију од СПЦ??? или је та логика опет везана за државност? прво самостална држава па онда и црква?  како би то требало да функционише по теби, свако ко пожели аутокефалију на одређеној територији, треба му је и дати??? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Justin Waters рече

Vjerovatno nepostoji analiza koliko bi Ukrajinskih državljana htjelo autokefaliju. Kao što se ne zna ni broj oni u UPC MP, koji po inerciji ostaju tu, ali ne bi imali ništa protiv ni da budu u PCU koja bi bila priznata od svih pravoslavnih.

Čak i da je sve ukupno 90% Jukrajinaca za autokefaliju, sam taj broj nije presudan da im se da autokefalija na način kako je Vratolomej to uradio. Presudno je prvo da slijede jerarhiju koja je kanonska, i da im autokefaliju dodlijei matična Crkva pod čijom su jurisdikcijom, i na kraju šlagvort, da je sve Crkve priznaju. To bi bio neki ispravan red.  

Слажем се свакако-. На поретка ради. 

Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"

Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:

Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.

У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.

Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.

Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?

Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?

Ето, то питам!

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Слажем се свакако-. На поретка ради. 
Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"
Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:
Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.
У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.
Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.
Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?
Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?
Ето, то питам!
Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"
Дакле, ко, како, где и зашто.
Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!
Zasad znamo da Onufrije i episkopi uz njega hoce. I pored pritisaka ljudi idu kod njih u hramove. I sta sad. Praviti se da oni zivi ljudi ne postoje, jer znamo da ce prije ili kasnije pod silom popustiti, pa da ne komplikujemo.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Милан Ракић рече

Слажем се свакако-. На поретка ради. 

Овде је наш друг Хаџи Владимир Иконописац у неком-небитно за мопју причу контексту, поменуо пословично урбано-легендног слона у стакларској радњи. А баш у контексту, месчини деловаеа "Фанара"

Пошто нико и даље не помиње бројку/проценат, евво ја ради јебитачности приче кажем:

Упркос свима (древним Црквма) и у инат свему (канунима), од православних 10 милиона Јукрајинаца, 9 и по милиона, тј. 95%% се определило да НЕЋЕ "руску шапу" над собом.

У том смислу, без обзира што су бројке слободне и неутемељене, јер ПРАВИХ нема; тј. без побзита што кануни, како каже чика Рођа, код мене са шестајом оприлике не држе воду, одакле право било коме од нас или између нас да икоме држимо страну у тако очигледној ствраи.

Просто питање гласи-да ли смо ми нормални.

Ми као СПЦ? Или да спустимо на разинз Поука, ми као верници?

Ко смо ми да некоме одређујемо шта и како?

Ето, то питам!

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

ko zna

mislim da su u pitanju kompleksi jedne nacije, ja licim na Ukrainca najvise, prababa mi Ukrainka i cak dvoje ljudi mi je reklo da licim na njih i da bi po onome kako se oblacim Ukrainci rekli "ovaj je nas"

Ali to je stara Ukraina, moje prababe

Nisam istoricar, ali vidim paralelu kompleksa CG prema Srbiji, i Ukraine prema Rusiji.

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo u jednom periodu i ako je to istina, to su traume velike. Ne kazem da je opravdanje, ali sigurno se nagomilalo komplexa

Drugar koji je studirao u Kijevu kaze da u Lavovu ne smes da zucnes ruski! Zapad Ukraine.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Предраг М рече

логика са бројкама је значи следећа: сутра је већина у Жичкој еепархији за самосталност и они аутоматски треба да је и добију од СПЦ??? или је та логика опет везана за државност? прво самостална држава па онда и црква?  како би то требало да функционише по теби, свако ко пожели аутокефалију на одређеној територији, треба му је и дати??? 

Сад да се нашалим, премда да не испаден-не избегавам одговр.

Батићи-Краљевчани су, а живео сам и радио тамо више од три године, уистину су на неки начин посебан народ. А и моја прабаба била игуманија Жиче, а најпосле и неких намастира у Шумадисјкој где је и уминула.

Шалу на страну, Не наравно! Има логике у твојим, али дозволићеш, има логике и у мом питању. Мислим да није иста разина и однос дебатовања (Жичка епархија спрам СПЦ), насупрот УПЦ МП у сразу са УПЦ

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Драшко рече

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo

НИје наводно но ест.

Иначе, морам да признам да сам имао (благи истина) отклон ка дешаввањима у Црној Гори и положају оних који себе сматрају Србима; у смислу да сам већи део информација "књиговодствено" (лева-десна стрна контног плана) "анулирао" на конто малигног деловања српских дновинарских медија у дођивввљају догађања доЉе.

Тим пре, што међу својим другарим и познаницима из Црне Горе имам и "монтенегрина", који гле чуда, своје верске потребе, ипак "у инат свима и упркос свему", да се тако изразим, "совершавају" у нашој и јединој СПЦ, тј. под окриљем МЦПЗБиС СПЦ.

Междутиме, у суботу сам на аеромитингу после несколко лет, био са Светом Јокановићем, војнополитичким коментатором и зракопловим историчарем из Подгорице, који се донекле сложио са мојом визуром о "медијском" упливу у причу; но, уистину, ипак не још толико "ангро", али заиста, како каже Свето, ствари у Црној Гори се, за оне Србе који се тако осећају и наступају у јавном дискурсу, унеколико комплицирају и ако бисмо мало дали себи "пјесничку слободу", уистину се може рећи да се наилази на проблеме у свакодневном животу. Можда не толико у директном сучељавању (за сада, и како каже Свето-"Нека би Бог дао да тако остане"), али његово искуство као сина и синовца официра ЈНА (отац и рођени стриц му бејаху пилоти ЈНА. Он рођен и живео у Загребу, потом у Биаћу, па у Ужицу и напослетку у Подгорици сада), како каже, све га неодољиво подсећа, та медијска пресија која се прелива и у приватно-јавно социјални живот (а у овом случају са "малигнитетом" србијанских медија везе нема).

Дакле, како каже, пароле "За Црну Гору СПРЕМНИ! и слични урадци неминовно враћају сећања на почетке тек откривеног ПандораБокса с почетка последње деценије протеклог миленијума.

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Каже Срето, шансе НЕМА. РЕЧ је дата и ОБРАЗ заложен!

Е сад, ако сам ннишчи духом к`о из Блаженстава, нек` ми се уброји у плату...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Драшко рече

E sad, navodno ih je Staljin debelo izgladneo u jednom periodu i ako je to istina, to su traume velike. Ne kazem da je opravdanje, ali sigurno se nagomilalo komplexa

Veruj da mozes slobodno izbaciti ono "navodno" -- ziva istina brate, a to najbolje znaju svi oni koji su pobegli odatle.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Милан Ракић рече

НИје наводно но ест.

Иначе, морам да признам да сам имао (благи истина) отклон ка дешаввањима у Црној Гори и положају оних који себе сматрају Србима; у смислу да сам већи део информација "књиговодствено" (лева-десна стрна контног плана) "анулирао" на конто малигног деловања српских дновинарских медија у дођивввљају догађања доЉе.

Тим пре, што међу својим другарим и познаницима из Црне Горе имам и "монтенегрина", који гле чуда, своје верске потребе, ипак "у инат свима и упркос свему", да се тако изразим, "совершавају" у нашој и јединој СПЦ, тј. под окриљем МЦПЗБиС СПЦ.

Междутиме, у суботу сам на аеромитингу после несколко лет, био са Светом Јокановићем, војнополитичким коментатором и зракопловим историчарем из Подгорице, који се донекле сложио са мојом визуром о "медијском" упливу у причу; но, уистину, ипак не још толико "ангро", али заиста, како каже Свето, ствари у Црној Гори се, за оне Србе који се тако осећају и наступају у јавном дискурсу, унеколико комплицирају и ако бисмо мало дали себи "пјесничку слободу", уистину се може рећи да се наилази на проблеме у свакодневном животу. Можда не толико у директном сучељавању (за сада, и како каже Свето-"Нека би Бог дао да тако остане"), али његово искуство као сина и синовца официра ЈНА (отац и рођени стриц му бејаху пилоти ЈНА. Он рођен и живео у Загребу, потом у Биаћу, па у Ужицу и напослетку у Подгорици сада), како каже, све га неодољиво подсећа, та медијска пресија која се прелива и у приватно-јавно социјални живот (а у овом случају са "малигнитетом" србијанских медија везе нема).

Дакле, како каже, пароле "За Црну Гору СПРЕМНИ! и слични урадци неминовно враћају сећања на почетке тек откривеног ПандораБокса с почетка последње деценије протеклог миленијума.

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Каже Срето, шансе НЕМА. РЕЧ је дата и ОБРАЗ заложен!

Е сад, ако сам ннишчи духом к`о из Блаженстава, нек` ми се уброји у плату...

U Podgorici sam kao tinejdzer provodio ljeta

92` na primjer, sjecam se divnih druzenja ali isto tako "PI!" uzvika na sve sto je srpsko

"Od onijeh Srbijancetina ne mozes u voz!!!"

Itd. its....iskompleksiranost do bola!!!!

Te neki novi istorijski podaci, te onaj ne ulaze u srpske firme, te Slavko PerOvic , tu su se i djeca vodila da podrze SlAvka

"jeli lijepo vrijeme u Beograaaad?!" 

bejah u shoku!!!!

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Милан Ракић рече

Да ли у Јукрајинској постоји већина народа која "неће да се зове Москва", но хоће "Кијев"?

Нико се не зове тако. У Украјини су већина за Онуфрија, и то чак ни моји фанариоти не доводе у питање и то представљају као застарелу жељу народа да буде у канонској Цркви. 

Пропорционално гледајући, то је као када би Мираш имао још 20 % својих присталица, а сада их има за 2 аутобуса. Дакле, реч је о озбиљној мањини. 

Опет, чак и када би они били већина, то би могао бити терор већине над мањином. Дакле, резон ти једнако не стоји. И у супротности је са ставом Сабора СПЦ, ако ти то нешто значи.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Милан Ракић рече

А прича добија на спиду нарочито након ЦрквеноНародног Собранија пред Храмом подгоричким од ономад кацсу сви присутни са Метрополом углас дали завет да ће бранити интегритет СПЦ доље.

Скупио се пун трг, а велики је трг испред Храма, и то без да им је било ко плаћао дневнице или давао ланч пакете, обећавао послове уперспективи и слично. И то људи били набријани, да су им тад рекли да крећу, кренули би. Упућенији доле од мене причају да Мило не би могао да сакупи толико људи колико је тад дошло. И то још кад се зна да су успут заустављали аутобусе, хапсили организаторе унапред, и да нису дозволили ниједан аутобус преко границе да пређе за који су проценили да су у њему били они који су кренули на сабрање.

После тога су ови Милови устукнули са оним умоболним законом и почели да позивају на договорно решење кризе. Што је свакако најбоље и најпожељније решење, али тек кад су видели снагу и решеност.

Share this post


Link to post
Share on other sites

https://verujem.home.blog/2019/10/21/ребрендирање-амфилохија/

Ребрендирање Амфилохија

 

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић отпутовао је у Грчку у госте митрополији Пирејској Грчке православне цркве и митрополиту Серафиму Мендзелопулосу.

Мало тактички, мало из месијанских побуда, Амфилохије пре свега овом посетом жели да се ребрендира у СПЦ као борац против фанарског безумља и расколништва. Митрополит пирејски Серафим је познат по тврдим ставовима и неслагању са Васељенским патријархом Вартоломејем. Серафим је један од оних епископа грчке цркве који се одлучно противи признању украјинских расколника.

Пошто су Руси провалили Амфилохија као фанарског и НАТО играча и затворили му сва врата, за ребрендирање му је једино преостало тврдо крило грчких клирика. Логично би било да је Амфилохије похитао у Русију, ако већ жели да отклони сумње да је фанарски играч, али у Русију га нико не зове.

Амфилохије овим потезом уједно жели да поручи Русима како је он и даље њихов играч и како је ту ако „што затреба“. Питање је да ли ће одласком код Грка успети да поврати наклоност Руса, без обзира што је у посети грчкој тврдој струји.

Цепање православља које је изазвао Васељенски патријарх Вартоломеј ставља у незгодну ситуацију митрополита Амфилохија који је до јуче са Фанаром био у веома блиским односима, а нико не гарантује да и даље није. Писмо са Фанара у Црну Гору од Васељенског патријарха у коме патријарха Иринеја назива патријархом Србије док уједно хвали и велича Амфилохија, које је стигло „као поручено“ јер је и било поручено, открило је уједно тесну везу Амфилохија и Фанара. Када се томе придода пријем украјинских расколника на Цетињу показује се да је оно што се годинама спекулисало о спрези Амфилохија и Фанара тачно.

Истовремено док је Амфилохије у Грчкој у режимским медијима Црне Горе се појачава његово „српство“ и приврженост СПЦ тако што се окривљује као онај који прави раздор са Грцима и тако наводно иде на руку Русима и СПЦ.

 

screenshot_13.jpg?w=1080

Одласком у Грчку Србима треба замазати очи. Седење на три столице је нешто по чему је Амфилохије препознатљив. Код Грка више не може ништа посебно учинити. Ни код Руса више не пале те Амфилохијеве двоструке игре али сада глуми зилота како би себе код Срба представио као ревнитеља предања као што је и митрополит Серафим. Исти Серафим је хвалио и бранио Артемија својевремено и скривао Симеона Виловског. Док је с друге стране исти тај Амфилохије прогонио Артемија.  Амфилохије овим потезом покушава да надомести ту димензију ревнитеља, човека русофила и поштоваоца предања. То му је и реклама код српских владика, да се покаже како он има свуда приступ. Ако није деменција у питању, о чему се спекулише у последње време у црквеним круговима, онда је очевидно да је Амфилохије већ почео кампању за будућег патријарха.

Верујем.блог

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Милан Ракић рече

Пусти ме кануна, Васељене, Фанара, владика једне и друге Јукрајине. Како их онбо Владан са тачкицама већ "крсти"

Дакле, ко, како, где и зашто.

Ако људи неће, можеш на трепавици канун да држиш. Просто неће!

Dobro, ček dok malo preradim taj jugoslovenski kojim pišeš :smeh1:

Ipak otklon od Ukrajine moram napraviti. U kontekst tog broja, u svim univerzumima pogrešno je da Bart da autokefaliju makar svaki Ukrajinac koji diše htjeo svoju Crkvu. a onda se vraćam na onaj gore redoslijed kojeg sam spomenuo, da bi bio red redoslijeda. I to bi bilo to što se tiče UKrajine. 

E sad broj? Svkako da ako je taj broj pozamašan, on je potreban uslov da bi se nekome dodjelila autokefalija, naravno ne i glavni i ne i jedini, niti najvažniji. Ostalo je stvar pregovora sa matičnom Crkvom, jer oko exita se pregovara kao i oko Bregzita...svaka strana hoće neki svoj dil, pa nije tako samo ona koja dobija egzit ta koja treba dobiti ono šta hoće...hoće i matična Crkva da dobije nešto zauzvrat...e šta to je stvar pojedinačnih pregovora. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Василија Острошког у селу Врањ у Зети. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је Јеванђеље најблажа и најчудеснија ријеч која се чула и чује на земљи. „Све ријечи од настанка свијета сабране су у ту благу ријеч, Христову ријеч“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да су у Цркви Божјој једна вјера, једно крштење, једна мудрост, једно знање…   Звучни запис беседе   „Једна је глава те Цркве Божије, а то је Христос Господ. И један је народ – Христов Божји народ. Сви они који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога припадају том народу, без обзира којим језиком говоре, којој нацији припадају, без обзира у ком времену живе, без обзира какву и коју власт имају, без обзира којој држави припадају“, нагласио је Владика Амфилохије.   Рекао је да за Цркву Божију нема граница јер је Бог безграничан.   „Бог је, стварајући овај свијет својом Божанском руком, започео да ствара Цркву. Све што је у васиони припада Цркви Божјој, Цркви Христовој. Сва васиона је дјело Божанске љубави. Сва васиона, сви знани и незнани свјетови, видљиви и невидљиви. Све је то почетак Божјег присуства, све је постало кроз Божју ријеч и без ријечи Божје ништа није постало и не постоји“, казао је он.   Говорећи о Светом Клименту, папи римском, чији спомен данас свршава наша Црква, Владика је рекао да су у свим временима безбожници прогонили Цркву.   Казао је да Свети Василије Острошки, коме је посвећен храм у Врању, својим сузама грије хладне стијене острошке и сабира око себе стотине хиљада људи, већ триста педесет година.   „Он је побјегао у пустињу да живи у самоћи. Међутим, управо зато што је био крштен и испуњен љубављу према Богу Светој Тројици и према ближњима, што је живио том љубављу свакоме ко тамо долази та љубав је привлачна“, казао је Владика Амфилохије.   Свети Василије, нагласио је Владика, не гледа ко је ко већ свакоме даје према вјери његовој.   „Наравно, призивајући све да се покају, да се обрате, да приме истински начин живота по вјери, по Богу и по светињи“, поручио је Владика.   Поручио је да је битно да међу људима и народима нема граница у Цркви Божјој.   „Постоје ове државне границе, границе општина. Све је то у реду. Међутим, Црква је безгранична и на трој безграничности својој она његује и васпитава читава покољења учећи све људе и све земаљске народе и призивајући их да се крсте у име Оца и Сина и Духа Светога, да приме огањ Божанске љубави у себе и да том љубављу грију и себе и своју дјецу, своју породицу и све људе. То је оно на шта нас призива Црква Божија“, закључио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије позвао је данас црногорску власт да се уразуми и не објављују рат против Бога, и да не настављају богоборно дјело својих претходника безбожника. Он је поручио да није лако против Бога ратовати и да ко год је Богу објавио рат зна се како је завршио.   Звучни запис беседе     Митрополит је ово поручио у манастиру Жупа никшићка, гдје је на дан молитвеног сјећања Светог Амфилохија Иконијског, свог имендана, служио Литургију са Високопреосвећеним Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгијом, Преосвећеним умировљеним Епископом средњеевропским г. Константином и домаћином Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем.   Митрополит Амфилохије је казао да је све у 2000. годишњој историји Цркве Божје у знаку Христовог распећа и васкрсења, и да је у том духу Јеванђеља призван и живот свих нас. Он је изразио жаљење што је у ово наше вријеме Влада Црне Горе наставила гоњење Цркве Христове:   „Наставља се оно што се догађало кроз вјекове у име тзв. културе, заборављајући, а то јесте велика несрећа, да култура постоји зато што постоји култ. Тамо гдје нема култа, молитве какву смо ми овдје служили, нема ни културе. Култура је само љуштура онога што је суштина свега онога што су људи истински стварали кроз историју и суштина људског живота.“   Изразио је Архиепископ цетињски и наду да ће Бог да уразуми, како је рекао, оне које је вријеме избацило на површину, на власт у Црној Гори да не објављују рат против Бога:   „Нијесу они први. Од проклетога цара Дукљанина Диоклецијана и Нерона, па онда редом до наших времена било је тих богобораца, читаве империје. И од ниједне данас нема стрва. Последња моћна богоборачка империја била је она бољшевичко-титоистичка. Ко се надао да ће она да нестане и пропадне! Нема данас ње, али има, нажалост, њених насљедника, и ових на Западу, који се све више одричу Христа Бога и Његове истине, Њега као пута истина и живота.“   Нагласио је да новотитоисти, сљедбеници наших титоиста, настављају то богоборно дјело својих претходника безбожника:   „Није лако против Бога ратовати и нека их Бог уразуми да не објављују рат Богу, јер ко год је Богу објавио рат зна се како је кроз хиљаде година завршио. Да се и њима то не догоди, нек се врате Богу, вјери Божијој, изворној Црној Гори Светога Петра Цетињскога, Светога Петра Ловћенскога Тајновидца, Црној Гори краља Николе која је била крштена Црна Гора и клањала се Христу Богу распетоме и васкрсломе, Њему служила. И све што је градила, градила је у име Божје, до оне ловћенске срушене и оскрнављене, обурдане капеле. Све је грађено у име Божје, за славу Божију и за част народа хришћанскога овога мјеста. Надамо се у Бога, има још наде да се и ови наши врате себи, свом разуму, да се врате својим прецима, светима оцима нашим, нарочито оцима светородне лозе Петровића, Светом Василију Острошком.“   Питајући коме сад треба да припадне манастир Светог Василија Острошког, Митрополит је казао да чак ни послијератни безбожници нијесу отимали храмове већ земљу, истичући да је Црква православна у Црној Гори ових дана од министра правде тражила да се прво врати оно што је отето и опљачкано од Цркве Божије послије рата.   „Ево како они одговарају, неће да враћају, него оће да наставе и даље! Неће дати Бог! Ја се надам и молим Богу да им просвети разум, савијест и свијест да се врате сами себи, светињама и светим оцима нашим: Светом Василију Острошком, Светом Петру Цетињском, Светом Амфилохију и Григорију, које данас прослављамо, Светим мученицима, Свештеномученику Јоаникију и 120 свештеника које су њихови претходници убили у Црној Гори.“   Уколико би наставили започето дјело отимања и гоњења Цркве, то би био стид и срам Црне Горе и Црногораца, без обзира како се овдје осјећали:   „Стид и срам пред Европом и пред свијетом. Надамо се у Бога да тога неће доћи, и да ће поново засијати име Божије и служење Богу и да ће се они вратити светињама, култури, односно култу, служби Божјој – Светој литургији да би знали шта је то култура и шта су дјела руку људских“, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Дана 4. децембра 2019. године, евхаристијским сабрањем у манастиру Лепавина прослављен је празник Ваведења Пресвете Богородице у храм. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.    Звучни запис беседе   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Саслуживали су архимандрит Данило Љуботина, протосинђел Венијамин, јеромонах Василије Србљан, пртојереј-ставрофор Јово Лазичић из Епархијe бањалучке, протојереј-ставрофор Љубинко Аничић из Епархије бихаћко-петровачке, протојереј-ставрофор Слободан Лалић, јереј Мирко Милисавић из Епархије бањалучке, јереј Миломир Гвојић, ђакони Зоран Радић и Александар Лукић. Многобројни вјерници који су стигли из свих крајева Хрватске, Републике Српске и Словеније, у побожности и духовној радости прилазили су икони Пресвете Богородице Лепавинске, а потом је највећи дио њих приступио и светој тајни причешћа.    Окупљеном сабрању вјерника бесједом се обратио митрополит Порфирије говорећи о значају и тајни прослављања празника када су Јоаким и Ана довели своју трогодишњу дјевојчицу пред јерусалимски храм, а она дошавши у двориште храма, на запрепаштење свих, прошла кроз Светињу и закорачила право у Светињу над Светињама.   -Пресвета Богородица кад год је била упитана одговарала је: нека буде воља Божја. Шта је воља Божја за нас и наше животе? Она је исказана у заповестима Божјим. Свака врлина, свако добро, за које се опредељујемо засигурно је по вољи Божјој. Кад год се определимо за нешто што је у складу са заповестима Божјим то ће Бог благословити и то ће сигурно бити израз воље Његове. Неопходно је, и важно, само да се кроз веру, једанпут за свагда, одлучимо да смо Христови, и онда никада нећемо имати ни најмању дилему.    Никада се нећемо питати између тога да ли да се распнемо или да сачувамо себе у комфору, да ли да се жртвујемо за ближњег или да задржимо то што имамо за себе. Нећемо се двоумити између тога да ли да чинимо добро или зло. Нећемо имати проблем с тим да ли је врлина оно што је наш циљ и наш живот. Неопходно је да се једанпут за свагда определимо за Христа. Сигурно је да ћемо и поред тога имати падове, јер смо ипак људи слаби и немоћни.    Сигурно је да ћемо грешити, сигурно је да ћемо имати промашаје и у односу на Бога и у односу на ближње али то неће бити важно јер ће наше опредељење бити христоцентрично и зато ћемо имати увек из сваког пада и сваке странпутице чему да се вратимо. То ће бити пут који води ка Христу, то ће бити пут Христов. А тамо где је чврсто опредељене Бог ће увек просветлити наш ум и загрејати наше срце да препознамо свој грех, своју слабост, своју немоћ и да онда кроз покајање вратимо се Богу, истакао је Митрополит.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Логос,
      На дан молитвеног сјећања Светог Амфилохија Иконијског, 6. децембра, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије прославио је свој имендан у манастиру Жупа никшићка, чији је параклис посвећен овом Божијем угоднику, прославио храмовну славу.   Звучни запис беседе
      Повезана вест: 

      Многа и блага лета Митрополиту Амфилохију!

        Свету архијерјску литургију Високопреосвећени владика Амфилохије је служио са браћом архијерејима: Високопреосвећеним Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгијом, Преосвећеним умировљеним Епископом средњеевропским г. Константином и домаћином Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем. У евхаристијском сабрању, поред многобројног свештенства и монаштва, молитвено су учествовали и бројни вјерници.   Током Литургије крштена је слушкиња Божија, Исидора Лучић.   У архипастирском слову, након читања зачала из Јеванђеља, Високопреосвећени Митрополит Георгије је честитао имендан Митрополиту Амфилохију и заблагодарио Богу на овом сабрању:   „Бог нас је сабрао на овом светом мјесту да заједнички прославимо имендан нашег аве учитеља Митрополита Амфилохија, благодарећи Господу за живот и свједочанство његовог небеског покровитеља Светог Амфилохија, епископа иконијског. Ово мјесто је свето јер је одавде поријеклом Свети отац наш Стефан Пиперски, велики свједок Светог православља и борац против унијаћења српског православног народа Црне Горе.“   Подсјетио је владика да је управо карпатски народ пострадао од унијаћења. Иако их Господ није благословио једним Преподобним Стефаном, истакао је владика, дао им је свједочанство других који су извели православни карпатски народ из тамнице унијатске лажне цркве, како би их поново увео у светост православља васељенске Цркве. Такође, рекао је, ово мјесто данашњег литургијског сабрања је свето и зато што је са њега свој народ благословио и отац наш Свети Василије Острошки, као и због крви свештеномученика, игумана ове свете обитељи (архимандрита Никодима Јањушевића, јеромонаха Гаврила Дабића), убијених од кумунистичке руке у току Другог свјетског рата:   „Посвећено је њиховим свједочанством и вјером у Христа распетог и васкрслог, који даје смисао и страдању и смрти човјека, који даје силу и снагу да преживиш ову страшну братоубилачку мржњу која је, нажалост, тако карактеристична за Словене.“   Објаснио је да нас Господ призива да будемо свети као као што је Он свет, а постајемо свети живећи у заједници Цркве, живећи Јеванђељем и причешћујући се Светим тајнама:   „Сваки хришћанин који живи савјесно, по Светом јеванђељу, као члан богочовјечанског тијела Свете Христове Цркве васељенске, православне, католичанске, постоје у исто вријеме свједок Јагњета васкрслога, али и мученик који није нека пасивна жртва човјечанске мржње, већ мученик који је испуњен силом Васкрслога да мијења самога себе и своје срце и читав свијет око себе.“   Додао је Митрополит михаловско-кошицки Георгије, да смо сви призвани да свједочимо да ни смрт, ни мржња, ни сва човјечанска глупост, као ни наши сопствени лимити, немају никакву силу, кад се Христос – Богочовјек, који је побиједио смрт и свему даје смисао, јавља побједитељем мржње и наших сопствених националних и историјских лимита. Свако од нас свједочи на свој начин Христа васкрслога, казао је владика Георгије и подсјетио да је другачије свједочанство свештеника, монахиња и монаха…   „Другачије је свједочанство Митрополита Амфилохија и вашег Епископа Јоаникија, они морају да се боре са многима, а у исто вријеме да слушају шта им говори Господ, какав је смисао и пут, како да се подиже Црква на овим просторима. Тешко и мученичко свједочанство.“   Света мјеста, манастир Жупа никшићка и сва друга мјеста у Црној Гори, рађају се кроз труд и молитву, свакодневне тешкоће монашког живота, али и кроз свједочанства вјерних о љубави ближњих, чему свједочи и данашње крштење Исидоре Лучић. Митрополит михаловско-кошицким Георгије је казао да је Христос љубав и поручио да не дозволимо да нас сломи мржња која се противи Господу Богу:   „А свједочанство и мучеништво нас свих је да смо свједоци љубави распете и васкрсле која побјеђује смрт и мржњу, која нам даје наду и окупља у једно Тијело живота испуњено Духом Светим и чини нас царским синовима и кћерима, јер постајемо дјеца једног Небескога цара – нашег заједничког Оца. Нека је благословено ваше свједочанство Јеванђеља свакодневнога живота, нека је благословено свједочанство живота нашега аве Митрополита Амфилохија, владике Јоаникија и свих свештеника, монахиња и свих вас! Нека нас Господ Бог, послије доброг свједочанства, сабере у Своје Царство препуно љубави, јер то је смисао нашега живота. Христос међу нама!“   Поводом годишњице упокојења архимандрита Лазара Аџића, игумана острошког, служен је и парастос, а након тога је пререзан славски колач.   Честитајући имендан владици Амфилохију, Просвећени Епископ Јоаникије је казао да се живот Светог Амфилохија Иконијског послије дугих подвига претворио у славословље Богу живоме и истинитоме. Наиме, у његово вријеме Цркву Божију су раздирале велике неслоге, јереси, расколи, али благодарећи њему, као и великим другим Светим оцима, брод Цркве Божије је ишао напријед, правим царским Божјим путем:   „И ваш живот и бреме није лако, али ако гледамо са стране службе коју вршите, ријечи Божије коју проповиједате, гледајући на примјер вашега живота, и ваш живот, подобно Светом Амфилохију претвара се у славословље Богу, упркос свим тешкоћама које носите. Ево, ових дана видимо шта се догађа, како су вам власти Црне Горе честитале имендан и 82. рођендан који долази. Али, хвала Богу, благодарећи вашој вјери, вашем чврстом карактеру и љубави према Цркви и пастви Божијој, ви увијек носећи крст Господњи идете напријед. И свима сте, свештеницима, монасима и вјерујућем народу примјер, јер носите Христа распетога и васкрслога у свом срцу. И зато је данас ово славље тако лијепо када смо се окупили око спомена Светог Амфилохија, али и вама да честитамо имендан, драги наш Митрополите и владико и оче. Нека буде на здравље и спасење, и на многаја и блага љета!“   Високопреосвећени Митрополит Амфилохије се захвалио на честиткама владикама, а мати Јефимији са сестрама ове свете обитељи честитао славу. Истакао је да оне обнављају своју душу, а обнављајућу своју душу обнављају и ову распету светињу, а све што је Божје оно је од Христа распетога на распећу, али испуњено и силом Христовог васкрсења.   „Све је у знаку Христовог распећа и васкрсења у 2000. годишњој историји Цркве Божје, и до Светог Амфилохија Иконијског и послије њега, до наших дана. И ова светиња је на распећу, овдје је архимандрит Никодим мученички пострадао, а у исто вријеме мученичка је пострадао и сабрат ове свете обитељи. Тако је у духу Јеванђеља призван и наш живот.“   Подсјетио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на стање у којем је била ова светиња 90-тих година, а да се сада обнавља, јер чим се душе обнављају вјером, тако се и светиње обнављају и поручио:   „И тако ће то бити свуда и на сваком мјесту. Амин, Боже дај!“   Заједничарење у манастиру Жупа никшићка настављено је уз хришћанску трпезу љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...