Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 минут, Милан Ракић рече

Уместо да свако сваком, ако је дригој страни битно-призна "то" и нема пробелема

I to je pošteno. Što bi reko narod, kom obojci kom opanci. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Ćiriličar рече

Ја не знам! Кажи који иза ове друге. Мсм...ниси ти стидљив ни плашљив.

Ако могу да замолим само да прикажеш из ког контекста/објаве је наречени цитат узет. Ако није проблем

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Justin Waters рече

Ma ja im nevjerujem ništa. Ućutaće se on kad, Pompeo ili neki njegov nasljednik obiđu malo Albanske krajeve. 

Мене је та критика изненадила, очекивао сам да га одмах подржи. Добар је он јерарх. Видећемо шта ће бити. Занимљиво је то да кога год Помпео обиђе тај после извесног времена почне да подржава Цариград.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Милан Ракић рече

Уместо да свако сваком, ако је дригој страни битно-призна "то" и нема пробелема

ако тако крене убрзо ће да имамо и аутокефалне парохије .... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Ćiriličar рече

Ја не знам! Кажи који иза ове друге. Мсм...ниси ти стидљив ни плашљив.

Као што рекох већ, ал` не бих да се шири знаш.

Не сећам се кацсам то написао. Ја сам алкохоличар знаш-па имам црне рупе.

Ал` ти мени слободно на Форуму напиши где је или овде на ПП, а ја заиста нема разтог да не одговорим

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Предраг М рече

ако тако крене убрзо ће да имамо и аутокефалне парохије .... 

Нећемо ми друже. Ти и ја. Због НАТО, Фанара, +Максима, Руса и проче.

Нарочито се прдвомапоменутима јебе за нас.

Ја, ти и сви ми оввде на Поукама ћемо, ако већ нисмо направити то што си поменуо. 

Њима.

У том је ствар.

А што не бисмо контрирали?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Значи и даље нема одговора о бројци, без обзира што није канунски и што ја имадох шестају, о броју заинтересираних јукрајинских верника да им Црква буде неовисна од Москве?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, ana čarnojević рече

bio srneći gulaš.

i nemoj mi iz tima izbacivati Slavonskog i Metodija, čula sam da su pravi ljudi i monasi. stavi ih bar na klupu. 1324_womens

Ano voliš da spremaš divljač...svaka čast...gurmanski..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислио сам, да би одгвор требао бити промптан, као код оне битанге Гашића.

Па из прве, нпр, друже број Јукрајинаца који `оће уз Москву је милоиЈон, а ониох који неће је 5 милиЈона нпр...

Ваљда је после толиких анализовања бројка јасна!? Или није. Несам Чколован

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, Жика рече

Мене је та критика изненадила, очекивао сам да га одмах подржи. Добар је он јерарх. Видећемо шта ће бити. Занимљиво је то да кога год Помпео обиђе тај после извесног времена почне да подржава Цариград.

Podlegnu pritisku. Obećaju im se neke povlastice i pare od države, i donacije od ovih i onih organizacija...a što je Crkva u nezgodnijem položaju, više je udaljena od države to joj je teže i lakomija je na te ucjene...Mada ne mora se ni na to svesti sve. U Grčkom slučaju oni nisu minorna grupa u sopstvenoj državi, ali jesu etnofiletisti, i vjerovatno su ovo priznanje PCU uradili zbog politke, jer je Turska psotala bliska sa Rusijom i onda to trvljenje koje oni imaju sa Turcima vjerovatno doživljavaju kao neprijateljski kada su Rusi dobri s njima. Vidjećemo kako će se situacija odvijati...svaki je slučaj za sebe, a neki će biti slični. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Justin Waters рече

Podlegnu pritisku. Obećaju im se neke povlastice i pare od države, i donacije od ovih i onih organizacija...a što je Crkva u nezgodnijem položaju, više je udaljena od države to joj je teže i lakomija je na te ucjene...Mada ne mora se ni na to svesti sve. U Grčkom slučaju oni nisu minorna grupa u sopstvenoj državi, ali jesu etnofiletisti, i vjerovatno su ovo priznanje PCU uradili zbog politke, jer je Turska psotala bliska sa Rusijom i onda to trvljenje koje oni imaju sa Turcima vjerovatno doživljavaju kao neprijateljski kada su Rusi dobri s njima. Vidjećemo kako će se situacija odvijati...svaki je slučaj za sebe, a neki će biti slični. 

Занимљиво је да је и митрополит Јеротеј Влахос подржао Вартоломеја, чак је и писао саопштење где признају расколнике.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Desiderius Erasmus рече

Pa to. Ja jesam za to da svako ima pravo na svoju autokefalnu crkvu, kao što smo i mi to izboksovali. Ali, nama je to dao neko ko je imao na to pravo.

Kao što reče +Amfilohije, drugar, svako svoje nebo ima...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Милан Ракић рече

Значи и даље нема одговора о бројци, без обзира што није канунски и што ја имадох шестају, о броју заинтересираних јукрајинских верника да им Црква буде неовисна од Москве?

Vjerovatno nepostoji analiza koliko bi Ukrajinskih državljana htjelo autokefaliju. Kao što se ne zna ni broj oni u UPC MP, koji po inerciji ostaju tu, ali ne bi imali ništa protiv ni da budu u PCU koja bi bila priznata od svih pravoslavnih.

Čak i da je sve ukupno 90% Jukrajinaca za autokefaliju, sam taj broj nije presudan da im se da autokefalija na način kako je Vratolomej to uradio. Presudno je prvo da slijede jerarhiju koja je kanonska, i da im autokefaliju dodlijei matična Crkva pod čijom su jurisdikcijom, i na kraju šlagvort, da je sve Crkve priznaju. To bi bio neki ispravan red.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 45 минута, Жика рече

Чини ми се да је албански архиепископ критиковао Вартоломеја поводом ових дешавања.

Vrlo moguće.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је данас, 17. јануара, на празник Светог Јевстатија I Архиепископа српског, Свету архијерејску литургију у манастиру Михољска Превлака.     Прије Литургије владика Амфилохије је у чин расе и камилавке замонашио искушеника ове обитељи Тодора, давши му име Анастасије по Светом преподобномученику Анастасију који се слави 22. јануара. Владика је казао да је ова света обитељ добила новог Христовог свједока – монаха Анастасија што значи Васкрсенко, да би силом Христовог васкрсења испунио себе и свој живот и посвједочио Христа духовним огњем вјере, богољубља и братољубља.   Високопреосвећни Митрополит је казао да је послање свих који су били Христови кроз вјекове, који су били свједоци живога Бога, да Га свједоче и да носе Његов крст, по ријечима Христовим да их шаље као јагањце међу вукове.   „Тако су и оних првих 12 апостола, као и послије њих седамдесет апостола, кренули су за Христом одрекли се себе и послужили су Га и животом својим, ријечима и дјелима, а многи и мученичком смрћу, казао је владика подсјетивши да је и Михољска Превлака мјесто гдје су кроз вјекове живјели свједоци Христови још од времена римског императора проклетога цара Дукљанина, који је убијао и од хришћана отимао имовину.   Подсјетивши да данас прослављамо Светог Јевстатија Превлачкога, овдашњег епископа, којег је Свети Сава поставио, а који се првобитно у манастиру Хиландару подвизавао, владика је казао да је он овдје био светионик и свједок Христов, да би потом отишао у Жичу, Пећку патријаршију и постао међу првим српским архиепископима, послије Светога Саве и Светога Арсенија:   „Свети Јевстатије дивни свједок Христов, послан од Господа, посвједочио је Господа својим животом, дјелима и свједочи га до наших времена својим присусутвом и светим споменом и у Пећкој патријаршији и овдје.“   Митрополит је казао да иако смо се надали да у ова наша времена неће бити више тих проклетих царева Дукљана, Хозроја, гонитеља Цркве персијских, Црква Христова је кроз сву историју на крсту и распећу кроз вјекове у свим земаљским народима, гоњена и прогоњена, и да је то остало до наших времени.   „Ево данас нови цареви Хозроји и Дукљани гоне и прогоне Цркву Божију, отимају, хоће да обесвећују храмове као што су то чинили проклети цар Дукљанин и Хозроје. Донијет је и код нас безакони закон од Владе Црне Горе, који је истовјетан са законом који је владао за вријеме проклетог цара Дукљанина и према коме се управљао Хозроје, пагански, безбожни цар персијски.“   И у 21. вијеку се наставља та прича, казао је Митрополит, али Црква Божија и душе просвећене свјетлошћу истине Божије остају вјерне Христу Господу и наш народ, који се духовно пробудио и васкрсао, окупља се око светиња Божијих.   Говорећи о погубности богоубилачког и братоубилачког духа који се прво послије Октобарске револуције зацарио у Совјетском Савезу, а касније пренијет и код нас, током и послије Другог свјетског рата, Високопреосвећни Митрополит је казао да се тај богоубилачки и братоубилачки дух наставља данас у Црној Гори и проглашава за идентитет и будућност Црне Горе:   „Из богоубилачког и братоубилачког духа се рађају и ови закони – безакоња која се намећу Црној Гори и преко тога повратак проклетом цару Дукљанину и Хозроју, безбожном цару персијском.“   Нагласио је да се данашња црногорска химна први пут пјевала од стране Секуле Дрљевића у Старој Градишки:   „И ова Црна Гора која се данас ствара са тим безакоњима, није Црна Гора 13. јула, већ је то фашистичка Црна Гора 12. јула Секуле Дрљевића из Старе Градишке гдје је било крваво братоубилаштво од стране фашиста. Да се помолимо Богу да уразуми оне који данас владају Црном Гором, да не настављају то злокобно дјело братоубиства и богоубиства у своме народу, него да се врате оном изворном хришћанском духу који је овдје владао вјековима, а којим је саграђено у Црној  Гори све што је саграђено и сачувано кроз вјекове, и којим су живјели сви они велики свједоци вјере Христове, и богуљубља и братољубља.“   Помоливши се да се данашњи властодршци откажу од духа персијског цара Хозроја паганског и проклетога цара Дукљанина, да се ослободе духа затрованог брозомором, духом богоубилаштва и братоубилаштва, Митрополит је позвао све да поново заживимо духом Јеванђеља, духом љубави према Богу, који јесте љубав, и једни према другима – христоликој љубави:   „То је љубав коју Црква свједочи и сви свети мученици кроз вјекове, од Превлачаких до Преподобног мученика Анастасија, чије име је примио наш досадашњи Тодор, па до свих осталих који су за Христа пострадали, носећи Његов часни крст живећи сагласно Јеванђељу.“   Владика је  благосиљао и пререзао славски колач у част Св. Јевстатија Превлачког Архиепископа српског који је слава хора Светог Јевстатија из Будве, а након Литургије је освештао звоно које је приложио Виталиј Послшиков из Вороњежа.   Благословећи приложника и његову породицу, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да овај посебни дар спаја древни Вороњеж и ово вјековно сабиралиште на Михољској Превлаци, Русију и Црну Гору, и свеукупни словенски народ.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово Блаженство митрополит Православне Цркве у Америци Тихон упутио је своме сабрату српском патријарху Иринеју писмо подршке поводом недавних збивања у Црној Гори проузрокованих усвајањем новог закона који државним властима даје могућност да конфискују имовину СПЦ.     У писму објављеном на сајту ове Цркве митрополит Тихон наглашава да ПЦА молитвено подржава напаћену Српску Цркву и чињеницу да не признаје расколничку „Црногорску православну цркву“ која ужива подршку садашње црногорске власти.   „Наша је молитва за све житеље Црне Горе да напусте сваку врсту насилничког националистичког екстремизма и похитају да отвореним рукама прихвате Свету Христову Цркву где ће наћи свој истински идентитет у лику Исуса Христа“, пише Предстојатељ ПЦА.   Пун текст писма митрополита Тихона гласи:   „Ваша Светости, возљубљени брате, саслужитељу у Господњим светим тајинствима, Усред радосног прослављања Рођења и Богојављања Господњег морамо да Вам се обратимо с тугом због невоља које спопадају нашу православну браћу у Црној Гори. Желимо да изложимо Вама и Вашој вољеној пастви да Православна Црква у Америци стоји молитвено, подржава и одржава општење са Црногорском митрополијом СПЦ и да Православна Црква у Америци не признаје као канонску тзв. Црногорску Православну Цркву, нити њено „свештенство“ које предводи рашчињени Мираш Дедеић.   Ми одбацујемо законе којима се ограничава верска слобода црногорских грађана, јер желимо да одржимо јединство наше Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, и да чврсто стојимо против радњи сваке и било које власти којима се изазива конфронтација и насиље према верницима и отимање њихове црквене имовине.   У служби на Богојављање чујемо зачало из књиге пророка Исаије у којем се вели: „Послушајте, и жива ће бити душа ваша, и чинићу с вама завет вечан ... Зваћеш народ кога ниси знао, и народи који те нису знали стећи ће се к теби“ (Исаија 55, 3.5).   „Наша је молитва за све житеље Црне Горе да напусте сваку врсту насилничког националистичког екстремизма и похитају да отвореним рукама прихвате Свету Христову Цркву где ће наћи свој истински идентитет у лику Исуса Христа“.   Са тугом, а ипак у нади на милост Господа нашег рођеног у Витлејему и крштеног у Јордану нас ради, остајем,   ТИХОН Архиепископ Вашингтона Митрополит све Америке и Канаде     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Zoran Đurović,
      Случај папе јеретика, Хонорија I


       
      Одредницу о овом проблему имамо у Question d’Onorius у Dictionnaire de Théologie Catholique (vol. VII, coll. 96-132), и јасно је да се бестрасно треба бавити овим врућим кромпиром, јер је овај случај изношен против догме о незаблудивости папе.

      Хонорије је владао од 625 до 638, у периоду монотелитске кризе у којој је император Ираклије тражио од Константинопољског патријарха Сергија да нађе компромисну формулу између монофизита (једна природа и личност у Ис Хс) и дифизита (2 природе у једној личности). Компромис рађа нову јерес монотелита и моноенергита где се потврђују 2 природе у Хр, али једна воља и једна енергија. Ову јеретичку формулу одбацује јерусалимски пт. Софроније. Сергије пише Хонорију „да убудуће нико ме не буде допуштено да тврди 2 операције у Христу нашем Богу“. Хонорије га подржава и пише му: „воља нашег Господа Исуса Христа је била само једна (unam voluntatem fatemur), због тога што је наша људска природа усвојена од божанства“, али је позвао Сергија да не шири то учење. Преписку имамо у актима VI васионског сабора, Трулског (Mansi, Sacrorum conciliorum nova et amplissima Collectio, vol. XI, coll. 529-554) и прештампана је на лат., гр. и фр. Arthur Loth, La cause d’Honorius. Documents originaux avec traduction, notes et conclusion, Victor Palmé, Paris 1870; нет: https://books.google.it/books?id=EWlQAQAAMAAJ&hl=it&source=gbs_book_other_versions).
       

      Ираклије 638 издаје монотелистички Ектесис (Изложење) за целу империју. Опозицију има у новом папи Мартину који у Латерану сазива сабор на коме је мозак био Максим Исповедник. Император их прогони обојицу, а они се данас славе као свеци.

      Трулски сабор 680 у присуству папских легата враћа православну веру. Међу анатемисаним монотелитима је и Хонорије. На XIII сесији од 28 марта 681, пошто су анатемисали јересијархе, веле: „Са њима одбацујемо из свете Цркве Божије и анатемишемо и Хонорија, папу старог Рима, јер смо нашли његово писмо Сергију чије је мишљење овај у свему следио и ратификовао његова безбожна учења“ (Mansi, XI, col. 556). 

      9 августа 681, на крају XVI сесије поново се анатемишу ови јеретици и Хонорије са њима:: „Sergio haeretico anathema, Cyro haeretico anathema, Honorio haeretico anathema, Pyrro, haeretico anathema“ (Mansi, XI, col. 622). Анатемише се и у догматском декрету са XVIII сесије одржане 16 септембра (Mansi, XI, coll. 636-637).

      Трулска акта ратификује св. папа Лав II (682-683). Папа вели да је Хонорије издао апостолско предање (Mansi, XI, col. 733). И друге папе су поновиле осуду, као и васионски сабори из  787 и 869-870.



      Amann сматра неприхватљивом позицију великог кардинала Баронија који је тврдио да су акта на том месту фалсификована (Бароније као наш вл. Атанасије). Амана такође не убеђују покушаји као онај св. Roberto Bellarmino, где се негирају очигледне грешке у Хоноријевим писмима (пуке вратоломије), и с правом примећује да онда ови узимају да кажу како васионски сабор може да греши! Јер, ако Хонорије није исповедао јерес, онда су трулски оци пали у заблуду, као и папе које су га анатемисале. Признаје се да је васионски сабор незаблудив, али да се заблуде могу јавити у редовном понтификалном Магистерију Цркве. Стога је још и I Ватикански сабор инсистирао на свечаном проглашењу једне догме која би била обавезна за све вернике (Mansi, LII, coll. 1204-1232).

      Хоноријева писма не задовољавају овај услов; ван свакое сумње су Учитељске, али у том редовном научавању могу да папе падну у заблуду. Дакле, папе могу да падну у јереси, али се сматра да их не може изрећи ex cathedra. Тако бенедиктинац Dom John Chapman, држи да Хоноријева изјава није била ex cathedra: „Хонорије је био заблудив, био је у криву, био је јеретик, управо зато што није са ауторитетом прокламовао, како је морао учинити, петровску традицију Римске цркве“ (The Condemnation of Pope Honorius (1907), Reprint Forgotten Books, London 2013, p. 110). У тим писмима нема анатема које су нужне за једну догму типа ex cathedra.

      Верујем да је овај приступ реинтерпретирања догме о незаблудивости разуман, јер се тако може укључити и саборска свест цркве, која се, изгледа, формулацијом ex sese искључила. То је посао сада католичких теолога, али је велики искорак што се већ искристалисало мишљење да је папа итекако погрешив и у питањима вере, ако она изражавају његово приватно мишљење и немају никакву „машинерију“ иза себе и предискусију. На делу је такав нови приступ благословио папа Франциско. Надајмо се да ће успети за његовог понтификата да се реши овај проблем, јер ако дође на Петрову катедру неки незаблудиви талибан, одоше па-па наше екуменске наде.


       
      Приредио Зоран Ђуровић

      Рим, 12.10.2016

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...