Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

Пре сат времена, Vladan :::. рече

Али и да их има 5 пута више од канонских расколници као такви и даље нису у Цркви (док се не покају) и не могу да буду никаква па ни аутокефална Црква. Осим ако НАТО мало не помогне... кроз Мајдан, Барта, дипломатију...

I MPC je osnovana takoreci od strane komunista i na kraju ce vjerovatno dobiti autokefaliju sto ce i SPC podrzati. Gledajuci u odnosu na Ukrajinu koja ima daleko vecu podrsku i bolju situaciju, kroz odredjeno vrijeme i uz bolju selekciju u PCU mnoge Crkve ce vremenom priznati PCU. Narocito sto znamo koliko su sve Crkve uvezane sa drzavom I politikom.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, ana čarnojević рече

bio srneći gulaš.

i nemoj mi iz tima izbacivati Slavonskog i Metodija, čula sam da su pravi ljudi i monasi. stavi ih bar na klupu. 1324_womens

Славонског чувам као "јуродиво/ненормалног", јер ми хеликоптераши који смо бацали "падосе" - увек смо их сматрали "лудим", јери "Тко нормалан искаче из исправне летелице", а Методија знадем из момачких времена (ништа за њег "лоше"), те отуда и "Сартровски парадокс", у смислу да "у пуноћи сабора нечега, приметимо одсуство некога, самим недостатком истога"

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Родољуб Лазић рече

Очито ниси прочитао текст на енглеском. А ни онај на србском. То НЕМА ВЕЗЕ са бројем људи који траже аутокефалност. Аутокефалност се тражи и добија на други начин.

Ок. Англиски нзнм.

Несам робот да стигнем да приочитам све.

Као што отписах већ некоме, теби или било ком форумском колеги-прочитаћу.

Мсм да се поимињао сепарат оца Ђога.

Али сад да те питам просто и сељачки

Који си ти фактор, АКО, а све време питам за бројку која чини АКО

Дакле, да ли је у Јукрајини та бројка "критична".

Да наставим, АКО од неког броја одређена сума тражи "автокефалиу", а ти тврдиш како тврдиш Чика Рођо. Јери начин дискусије да ме или њих (из приче) одјебеш или да седнеш са њима за астал?

У смислу последње реченице из цитираног

У чему је пробелм? Колико људи је из Украјине тражило автикефалност, без обзира колико незнавенио били па не знаху како се автојефалност стичењ

Али дај чика Рођо проценнат!?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Zoran Đurović рече

Ти се барем сећаш шта смо се дописивали око твог бате.

Inače bata mi uvek sa nekim dezinformacijama  izlazi na oči.

Prosto moram da pocepam neke stranice koje ispisuje dok govori i da oprostim, kako bi video njegovu dušu iliti duh kojeg volim.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, Милан Ракић рече

А` си знао пре неки дан да ме "прозовеш"

Но, мсм. да не.

Ти си мени стварно готиван лик, али јбг не разумем југословенски.

Верујем да и пола форума не зна о чему ти причаш

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Жељко рече

Ти си мени стварно готиван лик, али јбг не разумем југословенски.

Верујем да и пола форума не зна о чему ти причаш

Нема проблема друже...

Има Онај Који Зна све наше нагласке, наречја и кокније.

И бити ћемо питани и ти и ја.

Што би рекли на АКЛ:

"Наставите према плану!"

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Милан Ракић рече

Али дај чика Рођо проценнат!?

На основу овога шта и како причаш, Милане, јабуко са гране, ја могу само да дам проценат у смислу вероватноће да из Црквеног права ниси добио више од шестице. Моја процена је 90% да ниси добио више од шестице. :ani_biggrin:

Не знам шта друго да ти одговорим. Напишем ти, пошаљем текст који све објашњава, поново ме питаш, поново ти кажем да се аутокефалност не добија по броју људи који је траже, а ти ме опет исто питаш. 

Што би рекао народ - "ја шумом, а ти друмом".

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Ronald рече

I MPC je osnovana takoreci od strane komunista i na kraju ce vjerovatno dobiti autokefaliju sto ce i SPC podrzati. Gledajuci u odnosu na Ukrajinu koja ima daleko vecu podrsku i bolju situaciju, kroz odredjeno vrijeme i uz bolju selekciju u PCU mnoge Crkve ce vremenom priznati PCU. Narocito sto znamo koliko su sve Crkve uvezane sa drzavom I politikom.

Rasklonike može rehabilitovati samo onaj od koga su otpali. MPC tehnički može da dobije autokefaliju, ali smo od srpske Crkve. Tako su i Ukrajinci, ma koliko bili rasklonici, svoju "otpalost" mogli i trebali rješavati sa Moskvom" i da ukoliko postoji saglasnost obe strane dobiju autokefaliju, a da ostale Crkve prihvate, i samo onda je neka autokefalija važeća.

Tačno je da će autofekalnost PCU priznati još i ostale Crkve, ali isključivo kako veliš kroz prizmu politike i uslovaljavanja..Recimo očekujem da je priznaju Albanska, Poljska, Crkva Češke i Slovačke, Gruzijska, Kiparska, Rumunska i Bugarska, možda i Jerusalimska....za Antihoijsku i Aleksandrijsku nisam siguran...drugim riječima sve uglavnom Crkve iz NATO država ili teže ka NATO i suprotstavljene su Rusiji. Neće ih priznati nikad Ruska, i nadam se Srpska. 

Imaćemo tako raskol narednih 1000 godina, počevši od stanja u kome na jednoj strani imaš 160 miliona vjernika, na drugoj 60 i kraj priče. Politika je to nažalost, šta da se radi. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Justin Waters рече

Rasklonike može rehabilitovati samo onaj od koga su otpali. MPC tehnički može da dobije autokefaliju, ali smo od srpske Crkve. Tako su i Ukrajinci, ma koliko bili rasklonici, svoju "otpalost" mogli i trebali rješavati sa Moskvom" i da ukoliko postoji saglasnost obe strane dobiju autokefaliju, a da ostale Crkve prihvate, i samo onda je neka autokefalija važeća.

Tačno je da će autofekalnost PCU priznati još i ostale Crkve, ali isključivo kako veliš kroz prizmu politike i uslovaljavanja..Recimo očekujem da je priznaju Albanska, Poljska, Crkva Češke i Slovačke, Gruzijska, Kiparska, Rumunska i Bugarska, možda i Jerusalimska....za Antihoijsku i Aleksandrijsku nisam siguran...drugim riječima sve uglavnom Crkve iz NATO država ili teže ka NATO i suprotstavljene su Rusiji. Neće ih priznati nikad Ruska, i nadam se Srpska. 

Imaćemo tako raskol narednih 1000 godina, počevši od stanja u kome na jednoj strani imaš 160 miliona vjernika, na drugoj 60 i kraj priče. Politika je to nažalost, šta da se radi. 

Чини ми се да је албански архиепископ критиковао Вартоломеја поводом ових дешавања.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Жика рече

Чини ми се да је албански архиепископ критиковао Вартоломеја поводом ових дешавања.

Ma ja im nevjerujem ništa. Ućutaće se on kad, Pompeo ili neki njegov nasljednik obiđu malo Albanske krajeve. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Милан Ракић рече

и Јелена Тасић не пишу од јуче, него већ деценијама, и пошто сви знамо који епископ стоји иза једне а који стоји иза друге

Ја не знам! Кажи који иза ове друге. Мсм...ниси ти стидљив ни плашљив.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Родољуб Лазић рече

На основу овога шта и како причаш, Милане, јабуко са гране, ја могу само да дам проценат у смислу вероватноће да из Црквеног права ниси добио више од шестице. Моја процена је 90% да ниси добио више од шестице. :ani_biggrin:

Морам да признам да сте "виђењима" склони. Можда и не као авва, али убодосзте у мету. "Једва шес" 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Justin Waters рече

Imaćemo tako raskol narednih 1000 godina, počevši od stanja u kome na jednoj strani imaš 160 miliona vjernika, na drugoj 60 i kraj priče. Politika je to nažalost, šta da se radi. 

Уместо да свако сваком, ако је дригој страни битно-призна "то" и нема пробелема

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Милан Ракић рече

Морам да признам да сте "виђењима" склони. Можда и не као авва, али убодосзте у мету. "Једва шес" 

;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...