Jump to content

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему


Препоручена порука

Не могу епископи сести и залити се пивом и тако доћи до сагласности. Проблем са првенством и давањем аутокефалија је увелико пренет на теологију, што је са свих страна потврђено.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 1.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Али ко овде уопште гледа некакве руске интересе? И како неко то овде уопште и може да изведе? Сувише смо ситни за то. То што се слажемо са Русима око фанариотског разбојништва не значи да превасходно

Истопљени камену, није ми јасно шта инсинуираш да је владика Иринеј рекао? Слушао сам два пута тај минут и мени није ништа проблематично. Он је читао нешто што га је навело да мисли да та аутокеф

@Милан Ракић Не може расколницима колико год да их има да се да аутокефалија, она се даје канонским митрополитима и архиепископима и њиховом народу а не расколницима или јеретицима. Пола њих су сами с

Постоване слике

пре 22 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

To i ja mislim.

Međutim vladika Irinej Bački iako se ogradio da nije kanoničar, vidi da mitropolit stoji u opasnosti raskola čija je punoća u budućnosti a čas joj je već nastupio.

Mitropolit je na potezu da tu opasnost odagna a ne da je zamrzava jer mu je ličnost jaka i zna da neće u raskol. Ali ne reagovati je isto što i stojati u raskolu, zbog same opasnosti koja je očigledna i daje budućim mitropolitima priliku da je prihvate.

Dakle mitropolit stoji u raskolu a posledice raskola su baš onakve kakvim ih o.Zoran predstavlja.

Meni je zanimljivo kako je u pravoslavlju tako sklizak teren odlaska u raskol , jeres pa onda stalno paženje na moguće kršenje kanona i sl....to oduzima jako puno energije i tim episkopija i vjernicima.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, Milan Nikolic рече

 

De mi to objasni malo pobliže. Neuk sam pa pitam koja su to teološka pitanja, a koja su pravna pitanja?
I da li teološka (nauka o Bogu) mogu biti i pravna pitanja? :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, msahost@live.com рече

De mi to objasni malo pobliže. Neuk sam pa pitam koja su to teološka pitanja, a koja su pravna pitanja?
I da li teološka (nauka o Bogu) mogu biti i pravna pitanja? :)

Zavisi ko je sazidao Crkvu i Ko je vodi. 

Ako je to Bog, nemaš onda mesta politici u ovim pitanjima.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Sve što si rekao, slažem se,
Poseno se slažem sa ovim citiranim. Barti je veoma vispren čovek i veoma dobro poznaje svetska zbivanja.
A kada se tu slažemo, postavljam pitanje na koje nikada nisam dobio odgovor:
"Šta je to nama Srbima i srpskoj Crkvi, Barti nešto loše napravio, pa smo se ostrvili na  njega?".
Ne pitam za Ruse, ako je i njima. To sa Ukrainom i Rusima imam sasvim drugačije mišljenje i ubedjen sam da je to politički dil sa Kirilom. Zašto i kako, da ne obrazlažem ponovo tu tezu, ali, eto....
Pitam, šta je nama loše Barti učinio te smo započeli rat sa Vaseljencima?
Pitanje Ukrajine je pitanje Crkve. Nema tu Rusa, Srba, Grka. Da karikiram, Grci mogu ubijati Ruse, rusiti hramove, ali to se nas ne tice. Pa kako onda imamo katolicansku svest. Neko bi da se ususkaju i gledaju svoja posla, sto je ok, ali da se love pravoslavcima to ne ide. Kad patients Grk, Ceh, Hrvat, Srbin, Sato st je pravoslavan, patim i ja. I nije pitanje u krajnjem slucaju izmedju Rusa i Vaseljenaca. Nego se mucenika pravoslavnih Ukrajinaca i mitropolita Onufrija koji strada zato sto Vartolomej podrzava neonaciste. Ali po vama to je problem Rusa I Grka.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Zavisi ko je sazidao Crkvu i Ko je vodi. 

Ako je to Bog, nemaš onda mesta politici u ovim pitanjima.

Crkva Hristova i Logos su jedna stvar.
Kanoni crkve, kao zakoni crkve napravljeni su da bi se lakše institucija crkve ustrojila i funkcionisala identično u svim episkopijama, te da bi se sprečilo različito učenje, a time i jeres (I Vas. Sabor).
Takodje kanoni služe da bi se pravno formulisao odnos klira medju sobom, odnos klira sa laosom i odnos klira sa društvenim životom.
To je čista pravna nauka koja nema nikakve direktne veze sa time ko je sazdao Crkvu, već ima veze sa time "ko je sazdao crkvu".
A do postavljanja kanona je moralo doći baš zbog širenja hrišćanstva i različitih učenja i jeresi, počev od Arianske pa na dalje.
Dakle, ponovo pitam, šta je to nama Bartolomej učinio i kakvu je jeres učinio da bi zaratili sa njime?
Političku ili nekanonski postupk, možda, ali možda sa Ukrainom, jer tu temu kanoni ne definišu striktno i tu i kod vrsnih kanoničarapostoji oprečno mišljenje. A šta mi imamo sa tim? Ko je nas tu čačnuo?

P.S.
Velika mana našeg naroda u globalu jeste, što je teološki nikako ili skoro nikako obrazovan, pa shodno tome meša jare i pare. Poredi nemoguće, formu posmatra kao suštinu, a realnost i racionalnost trpa u duhovni poredak, a duhovni gura u "valjalologiju". 
 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 24 минута, Рисбо рече

Ali po vama to je problem Rusa I Grka

Ne, ne mogu se složiti sa tako banalizovanim komentarom.
To jeste problem crkve (malim slovom kao institucije), veliki problem, ogroman problem, ali moramo biti svesni da se on ne rešava na ovakav način, diplomatskim ratom, spletkarenjem, lažima, već se rečava SABORSKI.
Uvek se u crkvi svaki problem rešavao saborski, nikada svojevoljno i svojeglavo.
E sad, ako se naši Oci nisu udostojili da 1200 godina naprave Sabor, tu im ja nisam kriv. Pa i Kritski Sabor je bojkotovan od Rusa i ako su se u jednom momentu složili sa tačkama dnevnog reda. Ovi drugi se nisu pojavili jer su u svadji sa trećima oko teritorije. A kada je tako, tu Boga nema.
A ako nastavimo ovim putem kojim smo krenuli, dovešćemo sve do opšteg raskola u pravoslavlju. 
Naše je, ako se vodimo hrišćanskom naukom da mirimo braću, a ne da zadevamo kavgu. Gde to piše da je Hristos zadevao kavgu medju braćom?
Pa i Petar i Pavle se zavadiše, pa su ih braća mirila i pomirila.
Šta očekivati od ovoga sada, ako ne raskol?
U ostalom, stojim i dalje iza teze da je priznanje Ukraine samo dil izmedju Kirila i Bartija, a u prilog tome govore i dešavanja koja sam pomenuo odmah nakon tog priznanja. Samo treba da prodje dosta vremena da bi sve izašlo na videlo. 
Iskreno sam ubedjen, ako se ne umeša Ruska crkva i zavrne našima uši tri kruga, bićemo u ogromnom problemu, kakvom nikada nismo bili.
A da li to sada politički odgovara Rusiji, ne znam i ako je sigurno da bi im primat najviše odgovarao. 
Složio bih se i sa time, samo i jedino ako bi tata uticao na Erdogana da se turski zakon promeni, pa da se za Vaseljenca može birati i patrijarh koji nije Grk i koji nema tursko državljanstvo. Mislim da bi to smirilo sve tenzije u pravoslavlju i onemugućilo svaki raskol, makar tu politiku nazivali i "istočnim papizmom". :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 31 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Zavisi ko je sazidao Crkvu i Ko je vodi. 

Crkvu je sazdao Hristos, a crkvu kao instituciju ljudi koji su i koji veruju u Logos i Hristosa.
A ovo je pitanje crkve kao pravne institucije, a ne pitanje Hristove Crkve.
Vreme je da se naučite da su to dva različita pojma koja jesu povezana, ali nisu ista niti mogu da budu ista po samoj definiciji Crkve i crkve.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 39 минута, ana čarnojević рече

Pa posto im se Sabor nesto ne saziva bice Sveti I prekovremeno.

Таман да се мало смире страсти:)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 24 минута, msahost@live.com рече

Crkvu je sazdao Hristos, a crkvu kao instituciju ljudi koji su i koji veruju u Logos i Hristosa.
A ovo je pitanje crkve kao pravne institucije, a ne pitanje Hristove Crkve.
Vreme je da se naučite da su to dva različita pojma koja jesu povezana, ali nisu ista niti mogu da budu ista po samoj definiciji Crkve i crkve.

Koristio sam namerno izraz sazidao jer ti insistirao na politici.

Crkvom rukovodi Duh Sveti a od kanona Crkve kao zakona funkcionisanja imamo samo one koji su potvrđeni saborima, dakle Duhom.

Sadašnji kanoni ne dozvoljavaju fanarima delovanje kojim sada posežu a novi kanoni na tu temu mogu se doneti samo saborom.

Pričam šta imamo, takođe svestan i razlike između kanona i dogmata, što mi ti sečeš i pokušavaš da predstaviš da je na ovoj temi kanon promenjiv kao prljava čarapa, pa SPC nema šta da brine jer su joj čarape čiste.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

kao zakona funkcionisanja imamo samo one koji su potvrđeni saborima, dakle Duhom

Ma da, Duhom Svetim... Uvek je negde Duh Sveti u nečijem vlasništvu pa Ga puštaju kako se njima ćefne.
Hajde molim te, nadji mi jedan jedini Sabor a da nije bilo skoro tučnjave u dijalozima? :):)
Takvog nema. 
Rekoh, ne uzimati u usta imena Gospodnjeg, a sada kažem ni Duha Svetog bez potrebe.

 

пре 13 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Sadašnji kanoni ne dozvoljavaju fanarima delovanje kojim sada posežu

Zavisi od timačenja kanoničara. Što se te teme o kojoj pričamo tiče, kanonsko pravo je nedorečeno, šuplje i može ga tumačiti kako se kome ćefne. Na moju veeeeeeliku žalost, tako jeste. I ja bih voleo da nema praznina i mogućnosti različitog tumačenja, ali stvarnoste je takva. Voleli mi to ili ne, tako jeste. 
Zato i pričam stalno da nam je potreban Vaseljenski Sabor nakon 1200 godina, koji će staviti na dnevni red sva goruća pitanja, pa neka traje i mesecima dok se ne dogovore i ne postignu konsenzus.
Za ovaj Kritski su se decenijama dogovarali oko nekoliko tačaka i opet su ga upropastili.

 

пре 17 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pričam šta imamo, takođe svestan i razlike između kanona i dogmata, što mi ti sečeš i pokušavaš da predstaviš da je na ovoj temi kanon promenjiv kao prljava čarapa, pa SPC nema šta da brine jer su joj čarape čiste.

Naravno da znam razliku izmedju dogmata i kanona. U ostalom, dogmate nigde nisam ni pomenuo, već samo kanone, a preambula kanonskog prava kaže, ponavljam:
"""Kanonisu Zakoni Crkve koji su podložni promenama u skladu sa vremenom"""
Šta tu nije jasno?
To što ih niko nije menjao 1200 godina, to ne znači da su primenljivi u današnjem vremenu i da su savršeni.
Pa današnje Crkve manje funkcionišu sa kanonima, a više sa sinodskim odlukama. Kada bi se striktno držali kanonskog prava, nastao bi haos. To je svima jasno, počev od onoga da se glumcima zabranjuje krštenje, pa na dalje.

I opet ponavljam, nama je potreban kao nasušni hleb Vaseljenski Sabor. 
Sada kako jeste, svako radi za sebe kako im se prohte. I ako tako nastave odosmo u raskol.
Nema dalje, pa ko shvatio, shvatio je. Ko ne, nije moj problem.
A o ovim dešavanima sam pisao pre nekoliko godina i tada su mi trubili da je to nemoguće. Ispadoh nečastivi.
Gle, sada se dešava upravo ono što sam pisao i upozoravao. 
Ne, nisam "prozorljiv", već samo analiziram sve moguće informacije, sa svih strana, čistim od spletki, laži, besmisla, koristim relevantne izvore i na osnovu svega donosim neko mišljenje. Ništa manje, ništa više. 
Kome se svidja, dobro, kome se ne svidja, opet dobro. Meni ni u džep ni iz džepa. :)
 

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 10.10.2019. at 22:17, Milan Nikolic рече

 

Зато није чудна толика хистерија око Вучића. Човек чини невероватне потезе. Срби почињу да осећају да су једно те исто, без обзира на то где станују

???

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: ГЛИКЕРИЈА НА АРТЕМИЈЕВОЈ САХРАНИ
      Мој интересантан осврт на Гликеријин излет!
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У име Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, сабранима се после опела блаженопочившем Патријарху српском Иринеју обратио Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), који је у име пуноће Руске Православне Цркве изразио саучешће Српској Православној Цркви и народу због великог губитка.

       
      Звучни запис беседе
       
      "Бог је Цркви Светога Саве дао мудрог Патријарха", рекао је између осталог Митрополит Иларион и додао да је Патријарх Иринеј био "испуњен истинском хришћанском љубављу за људе, а не штедећи снагу увек се трудио да буде уз свој народ".
      Високопреосвећени је рекао да је блаженопочивши Патријарх Иринеј "и у последњем часу свог земаљског живота поделио страдања свих оних чије је животе прекинула страшна епидемија". Посебно је нагласио да је "Патријарх Иринеј учинио много за очување јединства Православља и канонског поретка у Цркви Православној", а да је "више пута Патријарх Иринеј са светом ревношћу говорио у прилог прогоњеног канонског Православља у Украјини".
      "Завршетак унутрашњих радова у Храму Светога Саве на Врачару, ући ће у историју као једно од највећих достигнућа његовог патријарашког служења", рекао је на крају обраћања Митрополит волоколамски г. Иларион.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом је по завршетку опела блаженопочившем Патријарху Иринеју произнео надахнуту беседу у којој је подсетио да је Патријарх Иринеј "неуморно радио и бринуо о Цркви нашој и роду нашем", али и да је такође патио због раскола у Цркви Православној. Високопреосвећени је нагласио да је Патријарх Иринеј пуних 10 година Српску Православну Цркву "предводио тихо, мудро и стрпљиво", а својим упокојењем "показао пут којим ћемо сви ми, у своје време, поћи".

       
      Звучни запис беседе
       
      Почившег Патријарха красили су добра нарав и господска одмереност рекао је Високопреосвећени и истакао да је он био "непоколебљиви стуб наше Цркве Светосавске и достојан наследник Патријарха Павла".
      Подсетио је да је Патријарх Иринеј давно кренуо тешким и уским путем који га је водио и довео до Царства Божијег. "Путовао је тешким и трновитим путем кроз смутна времена наше прошлости, али нажалост и наше садашњости", рекао је Митрополит Хризостом, који је нагласио да је одлика Патријарха Иринеја било "служење и послушност Цркви, а не опсесија влашћу" и да је све нас научио стрпљењу и служењу Господу.
      "Био је бескомпромисни борац очувања части и угледа нашег народа" рекао је Митрополит Хризостом и додао да је ово "тежак и велики губитак за нашу Цркву и народ", подссетивши да смо пре само двадесетак дана изгубили Митрополита Амфилохија.
      "Не малаксајмо и не губимо наду - Бог је са нама" поучио је Митрополит Хризостом и нагласио да треба да будемо храбри, јер нас и Митрополит Амфилохије и Патријарх Иринеј сада гледају са Неба и моле се за нас.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом, председавајући Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, примио је 21. новембра 2020. године у Патријаршији српској у Београду г. Здравка Кривокапића, мандатара за састав нове Владе Црне Горе, пристиглог у српску престоницу поводом сахране блаженоупокојеног Патријарха српског Иринеја.

       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Шеф посланства Московске Патријаршије на сахрани Патријарха српског Иринеја, Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, допутовао је 21. новембра 2020. године у Београд.

       
      Високог госта на београдском аеродрому Никола Тесла дочекали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећени Епископ нишки г. Арсеније. 
      Пре него што jе служио помен пред телом блаженоупокојеног патријарха Иринеја у храму Светог Саве на Врачару, Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Иларион се сусрео у Патријаршији српској са председавајућим Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Високопреосвећеним Митрополитом дабробосанским г. Хризостомом. 
      Пријему су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода, Преосвећена господа Епископи шумадијски Јован и крушевачки Давид; као и Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ

×
×
  • Креирај ново...