Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 15 минута, Vladan :::. рече

На тај начин Барт може да да "аутокефалију" и будистима у Украјини, једако немају апостолско прејемство и једнако немају везе са (већинском) канонском Црквом.

A, ovo što Vartolomej veli da su ta dva raskolnika imali pravo da traže apelaciju od Vaseljenske patrijaršije? I da ne postoji nikakav dokument koji je ikada Ukrajinu dodelio Rusima?

Ne tvrdim ništa, samo pitam. Jer, prosto ne mogu da verujem da postoji toliko neslaganja oko egzaktnih stvari. Ili postoji dokument ili ne postoji. Ili ima pravo da razmotri slučaj raščinjenih episkopa, pa im još da i autokefalnost pride, ili nema.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Vladan :::. рече

@Милан Ракић Не може расколницима колико год да их има да се да аутокефалија, она се даје канонским митрополитима архиепископима а не расколницима или јеретицима. Пола њих су сами себе рукоположили и немају апостолско прејемство, они нису никаква Црква тако да не могу да буду ни аутокефална Црква.

Већина православних Украјинаца је у канонској цркви и могу када год хоће да пређу код једне од три расколничке групе. Не да им нико неће сметати него још држава и Барт и Амери има да их љубе и дижу у небеса и помогну а, вала, и да истерају остале из храмова да би њима направили места. Али они неће међу расколнике а већ од Москве имају већу аутономију него што су је расколници од Барта добили. Зато се и побунио Денисенко и разбио нову Бартову творевину и опет расколио и од расколника... И зато их ниједна, осим сада несрећне Грчке, Црква није признала.

Барт је признао да су ови расколници и да су анатемисани и да је то каноска територија Москве, иако малтене аутокефална тј. са високим степеном аутономије. А онда се предомислио и дао "аутокефалију" (прочитај томос зашто је под наводницима) расколницима који су ван Цркве.

То је Милане као да ја прогласим за победника на такмичењу некога ко не само да није учествовао на такмичењу него је још од мене самог и домаћина такмичења оглашен као непожељан и злонамеран. И то урадим зато што решим да је такмичење само моје и да на њему може да победи свако кога ја одабрем. Наравно да се домаћин и остали учесници неће сложити и рећи ми да сам полудео.

На тај начин Барт може да да "аутокефалију" и будистима у Украјини, једако немају апостолско прејемство и једнако немају везе са (већинском) канонском Црквом.

 

Ево. просто и једноставно човек објаснио.

Овај последњи став је ипак бзвзе јер по арондацији будистичке епископије нису у надлежности васељенске патрије :)))

Е сад се опет врћем на почетак става и цитирам: "Не може расколницима колико год да их има да се да аутокефалија", па питујем:

"Тко је у међусобним одношајима једне насупрот других ПРОГЛАСИО расколниицма?"

Тј., ако ли сам добро схватио. ..

Било тако некада тих неких чобана-будала, у броју 10 туцета нпр., 120 људи, па се између себе прогласили "епископством, свећенством и у Кристу дијаконстввом".

Да ли је тако?

Да ли је заиста "Фанар" дао автокефалиу тим неколиким "ентузијастима"?

Ако ли јесте, а бројка је статистическаа ошибка, что би на сербских странах рекли - "ни по` јаада!"

А што, ако ли број "противника" надвисује цифру.

У том смислу, ипак бивам резервисан премда моје мненије није "извршно", Но просто капирам, ако неће у наш тоор, нечемо их ни ми са тора експликацијом привући.

А капирам, да нас трреба. И да не правимо сами себи проблеме. Опет понављам "причу", тим пре што је и владика Николај још ономад био свестан садашњег тренутка, а брез Зизиуласа који дође 30 година касније...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Милан Ракић рече

Jedni kažu da, drugi ne

 

Милане, неће бити да Истанбулски патриујарх може да даје аутокефалије како му се ћефне, нити то има икакве везе са ставом  већине народа. Има везе само са канонским поретком. На Међуправославној комисији, која се као припрема за Крит састајала дуже од деценије, био је усаглашен следећи став (цитирам из Саопштења РПЦ поводом признања Думенкове дружине од стране Грчке Цркве):

Representatives of all Local Orthodox Churches at the meetings of the Inter-Orthodox Preparatory Commission in 1993 and 2009 agreed upon the order of granting autocephaly which presupposes: a) consent of the Local Council of the kyriarchal Mother Church for the autocephaly of its part; b) the Ecumenical Patriarch’s ascertainment of consensus among all Local Orthodox Churches expressed by the unanimity of their Councils; c) on the basis of the consent of the Mother Church and pan-Orthodox consensus the official proclamation of the autocephaly by issuing a Tomos which “is signed by the Ecumenical Patriarch and is witnessed by the signatures of their Beatitudes Primates of the Holy Autocephalous Churches invited for this purpose by the Ecumenical Patriarch.” 

As to the last point, only the order of signing a Tomos was not agreed upon, but it does not annul the achieved agreements on other points. At the Synaxises of the Primates in 2014 and 2016 the delegation of the Moscow Patriarchate and representatives of some other fraternal Churches insisted on putting the topic of autocephaly on the agenda of the Council. The Russian Church finally agreed to take off this topic from the Council’s agenda only after January 2016, when Patriarch Bartholomew in the presence of other Primates gave his assurances that the Holy Church of Constantinople had no intention to undertake any action pertaining to the church life in Ukraine either at the Great and Holy Council or after the Council.

https://mospat.ru/en/2019/10/17/news178948/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, feeble рече

A to za kec na desetku sam i ja kao laik znao, pa zasto su onda uopste davali orden liku koji ga ni po cemu nije zasluzio? Bez tog gafa se moglo proci, mada otkud znam kako ih je ucenio da mu ga udele.

Најгоре што мислим да их није ни уценио

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Desiderius Erasmus рече

A, ovo što Vartolomej veli da su ta dva raskolnika imali pravo da traže apelaciju od Vaseljenske patrijaršije? I da ne postoji nikakav dokument koji je ikada Ukrajinu dodelio Rusima?

Ne tvrdim ništa, samo pitam. Jer, prosto ne mogu da verujem da postoji toliko neslaganja oko egzaktnih stvari. Ili postoji dokument ili ne postoji. Ili ima pravo da razmotri slučaj raščinjenih episkopa, pa im još da i autokefalnost pride, ili nema.

Наравно да има документ, 300 година стар, и Барт и његови претходници га вишеструко потврдили, као и цела Црква. Е сад се Барт предомислио, а будући да он за себе мисли да је он Црква, тј. да без његове патријаршије којом он управља нема Цркве (!?) тј. да је та патријаршија настала у 4 веку Мајка Црква (његова еклисиолошка измишљотина) онда он може да повлачи и измишља шта год хоће. Има једна слика где је насликан као Пантократор, створитељ света, па ти сад види...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Милан Ракић рече

Е сад се опет врћем на почетак става и цитирам: "Не може расколницима колико год да их има да се да аутокефалија", па питујем:

"Тко је у међусобним одношајима једне насупрот других ПРОГЛАСИО расколниицма?"

Денисенко се расколио од Руса упркос заклетви да неће јер је био повређен што није постао патријарх. Све православне Цркве потврдиле анатему која је уследила, и Барт такође.

Малетичеви су "рукоположени" од неког чудака (не хватај ме за реч али је био неки злостављач или педофил) који је био ђакон па рашчињен. То им је духовни отац. Све Цркве и Барт њих оверили као секту.

пре 10 минута, Милан Ракић рече

Да ли је заиста "Фанар" дао автокефалиу тим неколиким "ентузијастима"?

Да, баш тима који су раскољени, анатемисани, саморукоположени. Малетич има мислим пар милиона а Денисенко више, ипак далеко мање од канонских. Али и да их има 5 пута више од канонских расколници као такви и даље нису у Цркви (док се не покају) и не могу да буду никаква па ни аутокефална Црква. Осим ако НАТО мало не помогне... кроз Мајдан, Барта, дипломатију...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, Vladan :::. рече

Немој тако. Ено написах јуче око часова грчког које смо имали први пут код једне асистенткиње 2005. Знаш шта смо имали пре тог часа? Логику и методологију. Порука ти је чист ad hominem (још један термин који сам јуче научио). Немој тако, баш је...

...ОМГ
 

od kada je selection bias predmet proucavanja logike i metodologije? mozda sam nesto propustila ne znam. verovatno jesam. 

ad hominem? okej, nemas sad  tri života da se vraćaš na početak naše današnje komunikacije pa da utvrdjuješ ko počinje ad hominem... nebitno. 

baš sam...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Bokisd рече

tih tkz.episkopskih saveta u kojima glavnu rec vode opet mitropoliti Vaseljenske

Има ту и невидљиви проблем, а иде по принципу кувања жабе. Знамо сви да сама терминологија мења значења. Рецимо "национализам" данас и у црквеној терминологији значи нешто ужасно, то је поистовећено са етнофилетизмом а није исто. Поистовећено је са јереси. У секулрном друштву "национализам" је у истој равни са фашизмом скоро. То је лаж! Национализам је љубав ка своме народу најпре - што је природно - па онда ка другима. Национализам никада није укључивао мржњу. Национализам је чисто хришћански. Као што хриишћанин прво треба да "уређује" сбе, па онд аоко себе. Под флоскулом етнофилетизма Цариград данас јуриша ка папском трону! Током глобалних процеса (а још пред смрт пре пола века '956. Владика Николај је први у хришћанском свету писао о опасностима тих процеса, прозрео их је духовно, а појаснио разумљиво и за лаике, демистификовао у "Жетвама Господњим" - В. Димитријевић то мало злоупотребљава) сама терминологија је извртана. Није то завера, него се кључним речима одузимало значење изворно.

После је то дошло да бомбардују некога јер је "националиста и недемократа". Дакле терминологија као припемни процес, као средство ка достизања геополитичког циља. Па то су старе форе манипулатора јавности...

То се десило исто са Цариградом. Западни свет гледа Хришћанство генерално кроз папу! Као што Муслимани гледају Хришћанство кроз империјализам, голе жене и то. Муслимани тек данас сазнају за Правсолавље. Православље је историјски било угушено од рскола, пада Византије, преко Турака и комунизма. И протестанти гледају хришћанство генерално кроз папу. Просечан човек појма нема шта је то Правсолавље. рецимо протестан мисли: Ааааа-ха, они нису протестанти, а католици имају папу, ови су оротодокс! Ови ортодокси су тек паписти. Е, отуда, паралелно са форсирањем из Истабула свет је прихватио тог "васељенског". Који везе нема са стварношћу.

Чак, православни епископи и теолози данас и пер из љубави и поштовања ка Оцима (Фотију великом па уназад до Миланског едикта) и љубави ка Византији, који су столовали на том трону, почели су да то користе...и имамо буквално и у православљу и у целом свету "правсолавног папу"! То је створена паралелна стварност. То је исто када би неко звао твоју жену "драга моја" и ти прихватиш....као ма није она његова...и онда остаје само да пређе код њега у кревет!

Паралелни свет је створен, сада се то покушава претворити у један свет и нову стварност! Кад је неко рекао пре годину дана "васељенски Патријарх" није било исто као да каже данас! Та чињеница показује ово штоо говорим. Јер "васељенски" пре годину је значила нека част, данас је то влас и папизам. Тако је термин остао исти а значење друго! То није ново, и то имамо са другим терминима....национализам рецимо који сам навео. Квака је, што исти дух то све прати - уједначавање, централизовање, глобализација. Исти циљеви су ту на делу.

Зато свима најсрдачније препоручујем "Жетве Господње"....ту је Николај сручио своје животно искуство. Просто је фасцинантно да он тада пише о нечему што је данас кулминирало.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Жељко рече

А ви Југословенци имате нека другачија крвна зрнца? Нисам то знао.

 

А` си знао пре неки дан да ме "прозовеш"

Но, мсм. да не.

Мене је мој родитељ учио да се "делимо" по ономе што имамо!

А имамо само, као врв. и сваки људ, љуцка зрнца ЉУДИ, љуцка зрнца ЧОВЕКА и љуцка зрнца СМРАДОВА.

И тако се, ја верујем-људи диференцирају и у коначном деле.

Па каже:

- Деле се на ЉУДЕ, као универзално ШТОство;

- Деле се на ЧОВЕКЕ, као по нишлиском кокнију ненадјебиво право у континууму;

- Деле се на СМРАДОВЕ, као по људском мнениу право да се према првом или пак другом ставу односиш са ДА или НЕ;

А то је негде привилегија. Свакако! ЉуЦка. 

И резултат је слободе. Коју ти, по свему судећи немаш!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Desiderius Erasmus рече

A, ovo što Vartolomej veli da su ta dva raskolnika imali pravo da traže apelaciju od Vaseljenske patrijaršije? I da ne postoji nikakav dokument koji je ikada Ukrajinu dodelio Rusima?

Ne tvrdim ništa, samo pitam. Jer, prosto ne mogu da verujem da postoji toliko neslaganja oko egzaktnih stvari. Ili postoji dokument ili ne postoji. Ili ima pravo da razmotri slučaj raščinjenih episkopa, pa im još da i autokefalnost pride, ili nema.

 

Решење свих твојих недоумица је у изреци: "говори тихо и носи УСА са собом". Он просто измишља и намеће оно што му одговара, што благе везе нема ни са еклисиологијом ни са канонима, јер му се може - има подршку Америке и Запада и подстицај да се наметне као нови папа. Па ће за Америку резултат бити свакако повољан. Или ће успети да се наметне као православни папа, па ће онда Амери преко њега, као своје марионете, читаву Цркву да држе у шаци и користе за своје циљеве (што су и до сада преко њега радили, али у ограниченоим обиму) или, ако не успе да се наметне као православни папа, доћи ће до раскола у Цркви, и опет велика корист за Амере и њихове циљеве. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Родољуб Лазић рече

Милане, неће бити да Истанбулски патриујарх може да даје аутокефалије како му се ћефне, нити то има икакве везе са ставом  већине народа. Има везе само са канонским поретком. На Међуправославној комисији, која се као припрема за Крит састајала дуже од деценије, био је усаглашен следећи став (цитирам из Саопштења РПЦ поводом признања Думенкове дружине од стране Грчке Цркве):

То нисам ни рекао. Зато све време питам за број.

Ако је од, лупам 10 милиона, 9 тражило неовисност-шта је рећи, што би рекли у далматским странама?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Милан Ракић рече

 

Дакле, Ано, шпта куваш данас.

 

bio srneći gulaš.

i nemoj mi iz tima izbacivati Slavonskog i Metodija, čula sam da su pravi ljudi i monasi. stavi ih bar na klupu. 1324_womens

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Vladan :::. рече

Е сад се Барт предомислио, а будући да он за себе мисли да је он Црква, тј. да без његове патријаршије којом он управља нема Цркве (!?) тј. да је та патријаршија настала у 4 веку Мајка Црква (његова еклисиолошка измишљотина) онда он може да повлачи и измишља шта год хоће. Има једна слика где је насликан као Пантократор, створитељ света, па ти сад види...

У В лади како га убоде,  да ли то значи да и ми имамо таквог...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Vladan :::. рече

настала у 4 веку Мајка Црква (његова еклисиолошка измишљотина)

Ок. Ако већ вучемо једни друге за свирајку, онда како?

пре 16 минута, Vladan :::. рече

Има једна слика где је насликан као Пантократор, створитељ света, па ти сад види...

Вид`о и саблазно се.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Милан Ракић рече

То нисам ни рекао. Зато све време питам за број.

Ако је од, лупам 10 милиона, 9 тражило неовисност-шта је рећи, што би рекли у далматским странама?

Очито ниси прочитао текст на енглеском. А ни онај на србском. То НЕМА ВЕЗЕ са бројем људи који траже аутокефалност. Аутокефалност се тражи и добија на други начин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Свети Амфилохије, земљак, друг и пријатељ светог Василија Великог, Григорија Богослова и других великих светитеља из четвртог столећа, родио се у Кесарији Кападокијској.      Отац му се такође звао Амфилохије и беше рођени брат блажене Ноне, мајке светог Григорија Богослова. Беше то човек великога ума и веома образован; притом врло добре душе, побожан и красноречив он беше од велике помоћи сродницима и њихов наставник у многоме. Бринући се о својој деци, он им даде дивно образовање и васпита их у духу хришћанске вере и побожности. Његов млађи син Амфилохије, поставши пунолетан, беше најпре ритор и адвокат. Али, пошто још у раној младости беше заволео Бога више свега, он по савету светог Григорија Богослова остави метеж светски и сујету и повуче се у пустињу, у једну пештеру, где стаде водити монашки, строго подвижнички живот, усрдно служећи само јединоме Богу. Ту он провођаше време у молитви, читању Светога Писма и посту. Тако он у свештеним подвизима самоумртвљења и себеобестрашћења проживе четрдесет година. Тада га Господ изведе на други подвиг: подвиг архијерејског служења Цркви.   Када умре епископ Иконијске цркве звани Јован, ангео Господњи јави се Амфилохију ноћу и рече му: "Амфилохије, иди у град, и паси духовне овце". - Али Амфилохије не хте. Наредне ноћи опет му се јави ангео Господњи и рече му: "Иди у град, Амфилохије, и паси овце које ти Бог уручује". - Но Амфилохије ни овога пута не послуша ангела, јер сматраше да је ово јављење прелест од злог духа, и говораше у себи: "зна се и Сатана претварати понекад у ангела светла". - Међутим треће ноћи ангео, дошавши к њему, позва га: Амфилохије, устани с постеље! - Уставши брзо, Амфилохије мало уплашен рече: Ако си ангео Божји, онда станимо оба на молитву. - И приклонивши главу Амфилохије поче певати: "Свет је, Свет, Свет Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Његове" ...; но и ангео певаше с њим заједно. Затим га ангео узе за десну руку и поведе у цркву која се налазила недалеко; и пред њима се врата црквена сама отворише. Када они уђоше унутра, Амфилохије угледа велику светлост и мноштво људи у белим одеждама, који га узеше, приведоше олтару и дадоше му у руке Свето Еванђеље, говорећи: "Господ с тобом!" А један од њих, изгледа, најстарији, громко узвикну: "Помолимо се сви!" Затим поче говорити: "Света благодат поставља брата нашег Амфилохија за епископа града Иконије. Помолимо се сви за њега, да благодат Божија буде на њему".   После молитве сви се опростише с Амфилохијем, и постадоше невидљиви. А Амфилохије стајаше сам, чудећи се изванредном виђењу и свом необичном посвећењу за епископа, и мољаше се Богу предајући себе светој вољи Његовој. Чим пак поче свитати, Амфилохије изађе из цркве и крену у своју пештеру. И гле, на путу га сретоше седам епископа који се беху из околних градова сабрали у Иконији ради избора и постављења епископа томе граду. Њима беше наређено од Бога да пронађу црноризца Амфилохија. Стога, изишавши из Иконије, они свуда тражаху тог блаженог оца, и сусревши га најзад на путу они га упиташе: Јеси ли ти Амфилохије? Кажи нам истину, јер је свака лаж од нечастивога. - Он им смерно одговори: Ја сам грешни Амфилохије. - Они га онда чесно поведоше у цркву да га хиротонишу, али им он рече: Пошто је Богу угодно било да вам укаже да мене недостојног и грешног изаберете за епископа, онда не треба и надаље крити и прећутати чудесна дела Његова, него смо неизоставно дужни објавити их и за све одати хвалу Богу.   И свети Амфилохије им исприча све од почетка, како он прошле ноћи би од ангела посвећен за епископа. Чувши то, епископи се веома удивише и узнеше благодарност Богу за такво чудесно посвећење Амфилохија, и не усудише се да га поново посвећују, него му се са страхом и поштовањем поклонише и с љубављу га целиваше, па га на архијерејски престо посадише за царовања Валентинијана и Валента.   Свети Амфилохије много година пасијаше стадо Христово, јер се живот његов продужи све до царовања Теодосија Великог и његових синова. Као учитељ православне вере он се бораше против Аријеве јереси, претрпе многа гоњења и муке од јеретика, бејаше саподвижник светих Отаца у борби против богохулства Евномијева, и на Другом Васељенском Сабору много војеваше против духоборца Македонија и присталица јереси Аријеве. Због такве ревности за веру и због високо врлинског живота свог свети Амфилохије беше слављен свуда и беше вољен од светих Отаца, нарочито од светог Василија Великог и светог Григорија Богослова, који га сматраху за свога присног пријатеља и беху с њим у преписци.   За царовања благочестивог цара Теодосија Великог свети Амфилохије оде к цару и моли га да у свима градовима забрани молитвене скупове аријанаца. Али цар не хте то учинити, да не би у очима народа испао насилник. Тада свети Амфилохије отиде из дворца потиштен. Међутим, после неколико дана он опет дође у цареву палату, и као мудрац учини ствар достојну сећања: поклони се цару који сеђаше на престолу указујући му дужно поштовање, а на сина његовог Аркадија који недавно беше постао сацар оцу и сеђаше крај оца он и не погледа, нити му одаде дужно поштовање. Цар Теодосије помисли да се Амфилохије заборавио и нареди му да и Аркадију укаже дужно поштовање. "Доста је, јер је указано дужно поштовање цару", одговори Амфилохије. - To силно разгневи цара Теодосија, и он, не дозвољавајући непоштовање према своме сину, нареди да блаженог Амфилохија с поругом истерају из дворца. Тада свети Амфилохије рече цару: Видиш ли, царе, како ти не подносиш непоштовање према твом сину и како се гњевиш на мене? Тако и Бог Отац не подноси непоштовање према Сину Свом, и одвраћа се и ненавиди оне који хуле на Сина Његова и гњеви се на оне који се друже са следбеницима проклете јереси њихове.   Тада би јасно цару зашто свети Амфилохије не указа дужно поштовање сину његовом, еда би на тај начин показао да Богу Сину припада подједнако поштовање са Оцем. Задивљен мудрошћу светог Амфилохија, цар устаде са престола, преклони се светитељу и замоли опроштај од њега. И одмах цар Теодосије разасла по целој царевини наређење: да се из свих градова протерају сви аријанци, па макар силом и претњом. Тако свети Амфилохије очисти Цркву Христову од јеретика. Око тог времена продре у Ликаонску област јерес месалијана.   Свети Амфилохије ревносно брањаше Цркву своју и од ове заразе. Он изобличаваше јеретике и лично, и силом своје богомудре речи; а после тога учествовао је на сабору Сидском у Памфилији, где та јерес би осуђена. У то време свети Амфилохије достиже тако савршенство, да је молитвама својим исцељивао болне.   Достигавши дубоку старост, свети Амфилохије с миром се упокоји у Господу.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља Г. Георгије у присуству Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Острогу, поред моштију Светог Василија Острошког Чудотоврца, у четвртак 5. децембра 2019. љета Господњег.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Митрополиту Георгију саслуживали су јерођакон Зосима и свештенођакон Ранко, појала је острошка братија, уз молитвено учешће свештенства, монаштва и вјерног народа. Сабрани који посте Божићни пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће.   На крају богослужења Митрополит Георгије заблагодарио је Миторполиту Амфилохију на благослову да служи у острошкој светињи, поред Светог оца Василија и замолио за благослов и молитве да се Светом Василију Острошком у част, а у славу Божију, у Словачкој подигне манастир који је започет.   Митрополит Георгије честитао је и новорукоположеном ђакону Ранку, који је данас са њим служио прву Литургију.     Извор: Манастир Острог
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Крај пучиста на ПБФ
       
      Јелена Тасић 05. децембра 2019. објави текст – Пред данашњу седницу Наставно-научног већа Православног богословског факултета УБ – са бомбастичним насловом, али не више у индикативу, како је научила, него са несигурношћу, у кондиционалу, или, још боље, у оптативу: Ректорат блокирао избор новог декана?
      Одмах да одговорим: Није. Таксативно ћу навести о чему сам обавештен:
      За декана је изабран др Зоран Ранковић са 22 гласа.
      Др Радомир Поповић је имао 4 гласа.
      Др Игњатије Мидић је добио 1 глас.
      Један је био суздржан, један неважећи.
      Извор вели: За Игњатија је гласала Јелена Касапис; за Радомира он сам, док би 3 остала гласа била вероватно од др Александра Ђаковца, др Здравка Јовановића, мада се може мислити и на др Радета Кисића или др Златка Матића.
      Седници нису присуствовали: Игњатије Мидић, Владан Перишић, Родољуб Кубат, Драгомир Сандо, Предраг Драгутиновић, Вукашин Милићевић и Андреј Јефтић.
      Како смо знали и пре седнице, ова група, која није дошла, је желела да изврши бојкот седнице, јер су у делиричним фантазмагоријама умишљали да могу да онемогуће кворум. Звали су друге професоре не би ли их врбовали и ишли су да се сретну са њима. Најбитнији агитатор у томе је био Кубат, док су Перишић и Шијаковић првенствено тражили подршке на БУ.
      Кубат, кога је Иринеј Буловић, као и добар део ових одметнутих, довео на ПБФ и омогућио му смештај гратис, је објавио темпирани интервју у Нину, где је поновио тлапње како ПБФ није основала СПЦ (она је суоснивач), како је Савет овог факултета нелегалан итд. Тасићка помиње како је «Ректорат УБ јуче је званично обавестио управу ПБФ да је Савет овог факултета нелегалан. То практично значи да чланови овог тела из редова ПБФ морају поново да се бирају и то пре гласања за кандидата за новог декана, чији избор Савет потврђује, незванично сазнаје Данас из универзитетских кругова». У томе је била уплетена и ректорка БУ Иванка Поповић, која је упозорила је управу ПБФ о «могућој нелегалности његовог Савета». Проблем је што је ректор превазишла своја овлашћења, а шаље незаведена писма, као што је и овај мој текст који нема никакве правне вредности.
      Да све ово није тужно, било би жалосно, а сам епископ Игњатије Мидић је потписао предлог новог Устава СПЦ где се вели у члану 187: «Предавања и остале наставне и ваннаставне активности на Православним богословским факултетима, средњим богословским и другим школама морају бити у сагласности са учењем Православне Цркве. Свети Синод поставља и разрешава наставнике средњих богословских и других школа, а изабраним наставницима Православних богословских факултета и других високих црквенопросветних установа даје и ускраћује благослов за извођење наставе (missio canonica)». Питам Тасићку и Кубата: Кад се то Игњатије обратио на путу за Дамаск кад је могао овакав гнусни члан да потпише?
      Кубат пак вели: missio canonica својствена је римокатолицима, показујући тиме да је потпуна незналица у овим стварима, јер је још Ориген у 3. веку добио књигу распусну.
      Тасићки да потврдим и то што је чула да је тачно. Наиме, «Влада Србије јуче је, као оснивач ПБФ... именовала своје представнике у Савету ове високошколске установе. Академик Коста Чавошки није реизабран, а осам владиних представника у Савету ПБФ су, како је Данасу речено у Немањиној 11: владика бачки Иринеј (Буловић), академик Љубодраг Димић, Стаменко Шушак, Биљана Пејовић, Марко Никлић, Владимир Рогановић, Јован Мирић и Драган Протић».
      Овиме је чачкање мечке завршено.
       
      Зоран Ђуровић
      Рим, 05.12.2019

      View full Странице
    • Од Логос,
      Празник Светог Амфилохија иконијског, Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски, Митрополит црногорско-приморски г Амфилохије, прославља као свој имендан. Високопреосвећени Владика служиће у петак, 6. децембра са свештенством Свету службу Божију у манастиру Жупа никшићка, са почетком у 9 часова, саопштено је на интернет порталу Митрополије црногорско-приморске. 
      Вашој пажњи препоручујемо прилог који смо приредили поводом имендана Митрополита Амфилохија: 
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...