Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 15 минута, Vladan :::. рече

На тај начин Барт може да да "аутокефалију" и будистима у Украјини, једако немају апостолско прејемство и једнако немају везе са (већинском) канонском Црквом.

A, ovo što Vartolomej veli da su ta dva raskolnika imali pravo da traže apelaciju od Vaseljenske patrijaršije? I da ne postoji nikakav dokument koji je ikada Ukrajinu dodelio Rusima?

Ne tvrdim ništa, samo pitam. Jer, prosto ne mogu da verujem da postoji toliko neslaganja oko egzaktnih stvari. Ili postoji dokument ili ne postoji. Ili ima pravo da razmotri slučaj raščinjenih episkopa, pa im još da i autokefalnost pride, ili nema.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Vladan :::. рече

@Милан Ракић Не може расколницима колико год да их има да се да аутокефалија, она се даје канонским митрополитима архиепископима а не расколницима или јеретицима. Пола њих су сами себе рукоположили и немају апостолско прејемство, они нису никаква Црква тако да не могу да буду ни аутокефална Црква.

Већина православних Украјинаца је у канонској цркви и могу када год хоће да пређу код једне од три расколничке групе. Не да им нико неће сметати него још држава и Барт и Амери има да их љубе и дижу у небеса и помогну а, вала, и да истерају остале из храмова да би њима направили места. Али они неће међу расколнике а већ од Москве имају већу аутономију него што су је расколници од Барта добили. Зато се и побунио Денисенко и разбио нову Бартову творевину и опет расколио и од расколника... И зато их ниједна, осим сада несрећне Грчке, Црква није признала.

Барт је признао да су ови расколници и да су анатемисани и да је то каноска територија Москве, иако малтене аутокефална тј. са високим степеном аутономије. А онда се предомислио и дао "аутокефалију" (прочитај томос зашто је под наводницима) расколницима који су ван Цркве.

То је Милане као да ја прогласим за победника на такмичењу некога ко не само да није учествовао на такмичењу него је још од мене самог и домаћина такмичења оглашен као непожељан и злонамеран. И то урадим зато што решим да је такмичење само моје и да на њему може да победи свако кога ја одабрем. Наравно да се домаћин и остали учесници неће сложити и рећи ми да сам полудео.

На тај начин Барт може да да "аутокефалију" и будистима у Украјини, једако немају апостолско прејемство и једнако немају везе са (већинском) канонском Црквом.

 

Ево. просто и једноставно човек објаснио.

Овај последњи став је ипак бзвзе јер по арондацији будистичке епископије нису у надлежности васељенске патрије :)))

Е сад се опет врћем на почетак става и цитирам: "Не може расколницима колико год да их има да се да аутокефалија", па питујем:

"Тко је у међусобним одношајима једне насупрот других ПРОГЛАСИО расколниицма?"

Тј., ако ли сам добро схватио. ..

Било тако некада тих неких чобана-будала, у броју 10 туцета нпр., 120 људи, па се између себе прогласили "епископством, свећенством и у Кристу дијаконстввом".

Да ли је тако?

Да ли је заиста "Фанар" дао автокефалиу тим неколиким "ентузијастима"?

Ако ли јесте, а бројка је статистическаа ошибка, что би на сербских странах рекли - "ни по` јаада!"

А што, ако ли број "противника" надвисује цифру.

У том смислу, ипак бивам резервисан премда моје мненије није "извршно", Но просто капирам, ако неће у наш тоор, нечемо их ни ми са тора експликацијом привући.

А капирам, да нас трреба. И да не правимо сами себи проблеме. Опет понављам "причу", тим пре што је и владика Николај још ономад био свестан садашњег тренутка, а брез Зизиуласа који дође 30 година касније...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Милан Ракић рече

Jedni kažu da, drugi ne

 

Милане, неће бити да Истанбулски патриујарх може да даје аутокефалије како му се ћефне, нити то има икакве везе са ставом  већине народа. Има везе само са канонским поретком. На Међуправославној комисији, која се као припрема за Крит састајала дуже од деценије, био је усаглашен следећи став (цитирам из Саопштења РПЦ поводом признања Думенкове дружине од стране Грчке Цркве):

Representatives of all Local Orthodox Churches at the meetings of the Inter-Orthodox Preparatory Commission in 1993 and 2009 agreed upon the order of granting autocephaly which presupposes: a) consent of the Local Council of the kyriarchal Mother Church for the autocephaly of its part; b) the Ecumenical Patriarch’s ascertainment of consensus among all Local Orthodox Churches expressed by the unanimity of their Councils; c) on the basis of the consent of the Mother Church and pan-Orthodox consensus the official proclamation of the autocephaly by issuing a Tomos which “is signed by the Ecumenical Patriarch and is witnessed by the signatures of their Beatitudes Primates of the Holy Autocephalous Churches invited for this purpose by the Ecumenical Patriarch.” 

As to the last point, only the order of signing a Tomos was not agreed upon, but it does not annul the achieved agreements on other points. At the Synaxises of the Primates in 2014 and 2016 the delegation of the Moscow Patriarchate and representatives of some other fraternal Churches insisted on putting the topic of autocephaly on the agenda of the Council. The Russian Church finally agreed to take off this topic from the Council’s agenda only after January 2016, when Patriarch Bartholomew in the presence of other Primates gave his assurances that the Holy Church of Constantinople had no intention to undertake any action pertaining to the church life in Ukraine either at the Great and Holy Council or after the Council.

https://mospat.ru/en/2019/10/17/news178948/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, feeble рече

A to za kec na desetku sam i ja kao laik znao, pa zasto su onda uopste davali orden liku koji ga ni po cemu nije zasluzio? Bez tog gafa se moglo proci, mada otkud znam kako ih je ucenio da mu ga udele.

Најгоре што мислим да их није ни уценио

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Desiderius Erasmus рече

A, ovo što Vartolomej veli da su ta dva raskolnika imali pravo da traže apelaciju od Vaseljenske patrijaršije? I da ne postoji nikakav dokument koji je ikada Ukrajinu dodelio Rusima?

Ne tvrdim ništa, samo pitam. Jer, prosto ne mogu da verujem da postoji toliko neslaganja oko egzaktnih stvari. Ili postoji dokument ili ne postoji. Ili ima pravo da razmotri slučaj raščinjenih episkopa, pa im još da i autokefalnost pride, ili nema.

Наравно да има документ, 300 година стар, и Барт и његови претходници га вишеструко потврдили, као и цела Црква. Е сад се Барт предомислио, а будући да он за себе мисли да је он Црква, тј. да без његове патријаршије којом он управља нема Цркве (!?) тј. да је та патријаршија настала у 4 веку Мајка Црква (његова еклисиолошка измишљотина) онда он може да повлачи и измишља шта год хоће. Има једна слика где је насликан као Пантократор, створитељ света, па ти сад види...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Милан Ракић рече

Е сад се опет врћем на почетак става и цитирам: "Не може расколницима колико год да их има да се да аутокефалија", па питујем:

"Тко је у међусобним одношајима једне насупрот других ПРОГЛАСИО расколниицма?"

Денисенко се расколио од Руса упркос заклетви да неће јер је био повређен што није постао патријарх. Све православне Цркве потврдиле анатему која је уследила, и Барт такође.

Малетичеви су "рукоположени" од неког чудака (не хватај ме за реч али је био неки злостављач или педофил) који је био ђакон па рашчињен. То им је духовни отац. Све Цркве и Барт њих оверили као секту.

пре 10 минута, Милан Ракић рече

Да ли је заиста "Фанар" дао автокефалиу тим неколиким "ентузијастима"?

Да, баш тима који су раскољени, анатемисани, саморукоположени. Малетич има мислим пар милиона а Денисенко више, ипак далеко мање од канонских. Али и да их има 5 пута више од канонских расколници као такви и даље нису у Цркви (док се не покају) и не могу да буду никаква па ни аутокефална Црква. Осим ако НАТО мало не помогне... кроз Мајдан, Барта, дипломатију...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, Vladan :::. рече

Немој тако. Ено написах јуче око часова грчког које смо имали први пут код једне асистенткиње 2005. Знаш шта смо имали пре тог часа? Логику и методологију. Порука ти је чист ad hominem (још један термин који сам јуче научио). Немој тако, баш је...

...ОМГ
 

od kada je selection bias predmet proucavanja logike i metodologije? mozda sam nesto propustila ne znam. verovatno jesam. 

ad hominem? okej, nemas sad  tri života da se vraćaš na početak naše današnje komunikacije pa da utvrdjuješ ko počinje ad hominem... nebitno. 

baš sam...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Bokisd рече

tih tkz.episkopskih saveta u kojima glavnu rec vode opet mitropoliti Vaseljenske

Има ту и невидљиви проблем, а иде по принципу кувања жабе. Знамо сви да сама терминологија мења значења. Рецимо "национализам" данас и у црквеној терминологији значи нешто ужасно, то је поистовећено са етнофилетизмом а није исто. Поистовећено је са јереси. У секулрном друштву "национализам" је у истој равни са фашизмом скоро. То је лаж! Национализам је љубав ка своме народу најпре - што је природно - па онда ка другима. Национализам никада није укључивао мржњу. Национализам је чисто хришћански. Као што хриишћанин прво треба да "уређује" сбе, па онд аоко себе. Под флоскулом етнофилетизма Цариград данас јуриша ка папском трону! Током глобалних процеса (а још пред смрт пре пола века '956. Владика Николај је први у хришћанском свету писао о опасностима тих процеса, прозрео их је духовно, а појаснио разумљиво и за лаике, демистификовао у "Жетвама Господњим" - В. Димитријевић то мало злоупотребљава) сама терминологија је извртана. Није то завера, него се кључним речима одузимало значење изворно.

После је то дошло да бомбардују некога јер је "националиста и недемократа". Дакле терминологија као припемни процес, као средство ка достизања геополитичког циља. Па то су старе форе манипулатора јавности...

То се десило исто са Цариградом. Западни свет гледа Хришћанство генерално кроз папу! Као што Муслимани гледају Хришћанство кроз империјализам, голе жене и то. Муслимани тек данас сазнају за Правсолавље. Православље је историјски било угушено од рскола, пада Византије, преко Турака и комунизма. И протестанти гледају хришћанство генерално кроз папу. Просечан човек појма нема шта је то Правсолавље. рецимо протестан мисли: Ааааа-ха, они нису протестанти, а католици имају папу, ови су оротодокс! Ови ортодокси су тек паписти. Е, отуда, паралелно са форсирањем из Истабула свет је прихватио тог "васељенског". Који везе нема са стварношћу.

Чак, православни епископи и теолози данас и пер из љубави и поштовања ка Оцима (Фотију великом па уназад до Миланског едикта) и љубави ка Византији, који су столовали на том трону, почели су да то користе...и имамо буквално и у православљу и у целом свету "правсолавног папу"! То је створена паралелна стварност. То је исто када би неко звао твоју жену "драга моја" и ти прихватиш....као ма није она његова...и онда остаје само да пређе код њега у кревет!

Паралелни свет је створен, сада се то покушава претворити у један свет и нову стварност! Кад је неко рекао пре годину дана "васељенски Патријарх" није било исто као да каже данас! Та чињеница показује ово штоо говорим. Јер "васељенски" пре годину је значила нека част, данас је то влас и папизам. Тако је термин остао исти а значење друго! То није ново, и то имамо са другим терминима....национализам рецимо који сам навео. Квака је, што исти дух то све прати - уједначавање, централизовање, глобализација. Исти циљеви су ту на делу.

Зато свима најсрдачније препоручујем "Жетве Господње"....ту је Николај сручио своје животно искуство. Просто је фасцинантно да он тада пише о нечему што је данас кулминирало.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Жељко рече

А ви Југословенци имате нека другачија крвна зрнца? Нисам то знао.

 

А` си знао пре неки дан да ме "прозовеш"

Но, мсм. да не.

Мене је мој родитељ учио да се "делимо" по ономе што имамо!

А имамо само, као врв. и сваки људ, љуцка зрнца ЉУДИ, љуцка зрнца ЧОВЕКА и љуцка зрнца СМРАДОВА.

И тако се, ја верујем-људи диференцирају и у коначном деле.

Па каже:

- Деле се на ЉУДЕ, као универзално ШТОство;

- Деле се на ЧОВЕКЕ, као по нишлиском кокнију ненадјебиво право у континууму;

- Деле се на СМРАДОВЕ, као по људском мнениу право да се према првом или пак другом ставу односиш са ДА или НЕ;

А то је негде привилегија. Свакако! ЉуЦка. 

И резултат је слободе. Коју ти, по свему судећи немаш!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Desiderius Erasmus рече

A, ovo što Vartolomej veli da su ta dva raskolnika imali pravo da traže apelaciju od Vaseljenske patrijaršije? I da ne postoji nikakav dokument koji je ikada Ukrajinu dodelio Rusima?

Ne tvrdim ništa, samo pitam. Jer, prosto ne mogu da verujem da postoji toliko neslaganja oko egzaktnih stvari. Ili postoji dokument ili ne postoji. Ili ima pravo da razmotri slučaj raščinjenih episkopa, pa im još da i autokefalnost pride, ili nema.

 

Решење свих твојих недоумица је у изреци: "говори тихо и носи УСА са собом". Он просто измишља и намеће оно што му одговара, што благе везе нема ни са еклисиологијом ни са канонима, јер му се може - има подршку Америке и Запада и подстицај да се наметне као нови папа. Па ће за Америку резултат бити свакако повољан. Или ће успети да се наметне као православни папа, па ће онда Амери преко њега, као своје марионете, читаву Цркву да држе у шаци и користе за своје циљеве (што су и до сада преко њега радили, али у ограниченоим обиму) или, ако не успе да се наметне као православни папа, доћи ће до раскола у Цркви, и опет велика корист за Амере и њихове циљеве. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Родољуб Лазић рече

Милане, неће бити да Истанбулски патриујарх може да даје аутокефалије како му се ћефне, нити то има икакве везе са ставом  већине народа. Има везе само са канонским поретком. На Међуправославној комисији, која се као припрема за Крит састајала дуже од деценије, био је усаглашен следећи став (цитирам из Саопштења РПЦ поводом признања Думенкове дружине од стране Грчке Цркве):

То нисам ни рекао. Зато све време питам за број.

Ако је од, лупам 10 милиона, 9 тражило неовисност-шта је рећи, што би рекли у далматским странама?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Милан Ракић рече

 

Дакле, Ано, шпта куваш данас.

 

bio srneći gulaš.

i nemoj mi iz tima izbacivati Slavonskog i Metodija, čula sam da su pravi ljudi i monasi. stavi ih bar na klupu. 1324_womens

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Vladan :::. рече

Е сад се Барт предомислио, а будући да он за себе мисли да је он Црква, тј. да без његове патријаршије којом он управља нема Цркве (!?) тј. да је та патријаршија настала у 4 веку Мајка Црква (његова еклисиолошка измишљотина) онда он може да повлачи и измишља шта год хоће. Има једна слика где је насликан као Пантократор, створитељ света, па ти сад види...

У В лади како га убоде,  да ли то значи да и ми имамо таквог...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Vladan :::. рече

настала у 4 веку Мајка Црква (његова еклисиолошка измишљотина)

Ок. Ако већ вучемо једни друге за свирајку, онда како?

пре 16 минута, Vladan :::. рече

Има једна слика где је насликан као Пантократор, створитељ света, па ти сад види...

Вид`о и саблазно се.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Милан Ракић рече

То нисам ни рекао. Зато све време питам за број.

Ако је од, лупам 10 милиона, 9 тражило неовисност-шта је рећи, што би рекли у далматским странама?

Очито ниси прочитао текст на енглеском. А ни онај на србском. То НЕМА ВЕЗЕ са бројем људи који траже аутокефалност. Аутокефалност се тражи и добија на други начин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Блаженство Растислав, Митрополит Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, 18. новембра 2019. г. молитвено је обележио седам година своје архијерејске службе.     Растислав или Ростислав, познат и као Свети Растислав, био је други познат моравски владар (846-880.г.). На његов предлог, византијски цар Михаило III послао је 863. г. двојицу браће Кирила и Методија у Моравску ради проповедања православне вере. Растислава је ова Црква прибројала сабору светих 1994. године.   Митрополит Растислав (на крштењу Растислав Гонт) рођен је 25. јануара 1978. у Снини, у Словачкој. Пошто је завршио основну школу (1992) и гимназију (1996), дипломирао је на Православном богословском факултету Прешовског универзитета 2002. г. на тему „Тајна смрти“.   Провео је четири месеца на Аристотеловом универзитету у Солуну, а боравио је и у манастиру Свете Теодоре у Солуну. За јерођакона га је рукоположио блаженопочивши митрополит Николај 7. септембра 2003, а 22. септембра 2003. за јеромонаха рукоположио га је у прешевској Саборној цркви Светог Александра Невског архиепископ Хајновке, а у присуству Његовог Блаженства митрополита Николаја и архиепископа Јана.    Децембра 2003. постављен је за духовника сиротишта Светог Николаја Мириклијског у месту Медзилабође. Сарађивао је са васпитачима око провођења основних хришћанских начела у животу деце која су имала духовне и менталне проблеме. Од те деце у сиротишту двоје њих  је почело да студира богословље на прешевском Богословском факултету. Овде је основао омладински хор Светог Апостола Андреја 2008. године.   Малу схиму је примио 6. октобра 2012. у манастиру Полагања ризе Пресвете Богородице у Комарну добивши име Растислав. Замонашио га је Преосвећени епископ Тихон, епископ Комарна. За игумана је унапређен 7. октобра 2012. године.   За архиепископа прешовског хиротонисан је 18. новембра 2012. у Саборној цркви Светог Александра Невског у Прешову. Њега је Општа скупштина ове Цркве изабрала 11. јануара 2014. за предстојатеља Православне Цркве у Чешким земљама и Словачкој. Устоличен је 9. фебруара 2014. године.   Блажењејши Растислав настоји да унапреди пастирски рад и ојача богослужбени живот у Цркви. Много се трудио на решавању проблема насталих после одступања са престола његовог претходника. Члан је Наставно-научног савета Православног богословског факултета Прешовског универзизета, над којим према Уредби врши канонски надзор. Иначе, због свог активног доприноса појединим црквеним догађањима, он ужива леп углед у друштву и члан је појединих организација.   Одлично говори руски и грчки, а служи се српским, немачким, енглеским и пољским језиком.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...