Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 15 минута, Vladan :::. рече

На тај начин Барт може да да "аутокефалију" и будистима у Украјини, једако немају апостолско прејемство и једнако немају везе са (већинском) канонском Црквом.

A, ovo što Vartolomej veli da su ta dva raskolnika imali pravo da traže apelaciju od Vaseljenske patrijaršije? I da ne postoji nikakav dokument koji je ikada Ukrajinu dodelio Rusima?

Ne tvrdim ništa, samo pitam. Jer, prosto ne mogu da verujem da postoji toliko neslaganja oko egzaktnih stvari. Ili postoji dokument ili ne postoji. Ili ima pravo da razmotri slučaj raščinjenih episkopa, pa im još da i autokefalnost pride, ili nema.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Vladan :::. рече

@Милан Ракић Не може расколницима колико год да их има да се да аутокефалија, она се даје канонским митрополитима архиепископима а не расколницима или јеретицима. Пола њих су сами себе рукоположили и немају апостолско прејемство, они нису никаква Црква тако да не могу да буду ни аутокефална Црква.

Већина православних Украјинаца је у канонској цркви и могу када год хоће да пређу код једне од три расколничке групе. Не да им нико неће сметати него још држава и Барт и Амери има да их љубе и дижу у небеса и помогну а, вала, и да истерају остале из храмова да би њима направили места. Али они неће међу расколнике а већ од Москве имају већу аутономију него што су је расколници од Барта добили. Зато се и побунио Денисенко и разбио нову Бартову творевину и опет расколио и од расколника... И зато их ниједна, осим сада несрећне Грчке, Црква није признала.

Барт је признао да су ови расколници и да су анатемисани и да је то каноска територија Москве, иако малтене аутокефална тј. са високим степеном аутономије. А онда се предомислио и дао "аутокефалију" (прочитај томос зашто је под наводницима) расколницима који су ван Цркве.

То је Милане као да ја прогласим за победника на такмичењу некога ко не само да није учествовао на такмичењу него је још од мене самог и домаћина такмичења оглашен као непожељан и злонамеран. И то урадим зато што решим да је такмичење само моје и да на њему може да победи свако кога ја одабрем. Наравно да се домаћин и остали учесници неће сложити и рећи ми да сам полудео.

На тај начин Барт може да да "аутокефалију" и будистима у Украјини, једако немају апостолско прејемство и једнако немају везе са (већинском) канонском Црквом.

 

Ево. просто и једноставно човек објаснио.

Овај последњи став је ипак бзвзе јер по арондацији будистичке епископије нису у надлежности васељенске патрије :)))

Е сад се опет врћем на почетак става и цитирам: "Не може расколницима колико год да их има да се да аутокефалија", па питујем:

"Тко је у међусобним одношајима једне насупрот других ПРОГЛАСИО расколниицма?"

Тј., ако ли сам добро схватио. ..

Било тако некада тих неких чобана-будала, у броју 10 туцета нпр., 120 људи, па се између себе прогласили "епископством, свећенством и у Кристу дијаконстввом".

Да ли је тако?

Да ли је заиста "Фанар" дао автокефалиу тим неколиким "ентузијастима"?

Ако ли јесте, а бројка је статистическаа ошибка, что би на сербских странах рекли - "ни по` јаада!"

А што, ако ли број "противника" надвисује цифру.

У том смислу, ипак бивам резервисан премда моје мненије није "извршно", Но просто капирам, ако неће у наш тоор, нечемо их ни ми са тора експликацијом привући.

А капирам, да нас трреба. И да не правимо сами себи проблеме. Опет понављам "причу", тим пре што је и владика Николај још ономад био свестан садашњег тренутка, а брез Зизиуласа који дође 30 година касније...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Милан Ракић рече

Jedni kažu da, drugi ne

 

Милане, неће бити да Истанбулски патриујарх може да даје аутокефалије како му се ћефне, нити то има икакве везе са ставом  већине народа. Има везе само са канонским поретком. На Међуправославној комисији, која се као припрема за Крит састајала дуже од деценије, био је усаглашен следећи став (цитирам из Саопштења РПЦ поводом признања Думенкове дружине од стране Грчке Цркве):

Representatives of all Local Orthodox Churches at the meetings of the Inter-Orthodox Preparatory Commission in 1993 and 2009 agreed upon the order of granting autocephaly which presupposes: a) consent of the Local Council of the kyriarchal Mother Church for the autocephaly of its part; b) the Ecumenical Patriarch’s ascertainment of consensus among all Local Orthodox Churches expressed by the unanimity of their Councils; c) on the basis of the consent of the Mother Church and pan-Orthodox consensus the official proclamation of the autocephaly by issuing a Tomos which “is signed by the Ecumenical Patriarch and is witnessed by the signatures of their Beatitudes Primates of the Holy Autocephalous Churches invited for this purpose by the Ecumenical Patriarch.” 

As to the last point, only the order of signing a Tomos was not agreed upon, but it does not annul the achieved agreements on other points. At the Synaxises of the Primates in 2014 and 2016 the delegation of the Moscow Patriarchate and representatives of some other fraternal Churches insisted on putting the topic of autocephaly on the agenda of the Council. The Russian Church finally agreed to take off this topic from the Council’s agenda only after January 2016, when Patriarch Bartholomew in the presence of other Primates gave his assurances that the Holy Church of Constantinople had no intention to undertake any action pertaining to the church life in Ukraine either at the Great and Holy Council or after the Council.

https://mospat.ru/en/2019/10/17/news178948/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, feeble рече

A to za kec na desetku sam i ja kao laik znao, pa zasto su onda uopste davali orden liku koji ga ni po cemu nije zasluzio? Bez tog gafa se moglo proci, mada otkud znam kako ih je ucenio da mu ga udele.

Најгоре што мислим да их није ни уценио

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Desiderius Erasmus рече

A, ovo što Vartolomej veli da su ta dva raskolnika imali pravo da traže apelaciju od Vaseljenske patrijaršije? I da ne postoji nikakav dokument koji je ikada Ukrajinu dodelio Rusima?

Ne tvrdim ništa, samo pitam. Jer, prosto ne mogu da verujem da postoji toliko neslaganja oko egzaktnih stvari. Ili postoji dokument ili ne postoji. Ili ima pravo da razmotri slučaj raščinjenih episkopa, pa im još da i autokefalnost pride, ili nema.

Наравно да има документ, 300 година стар, и Барт и његови претходници га вишеструко потврдили, као и цела Црква. Е сад се Барт предомислио, а будући да он за себе мисли да је он Црква, тј. да без његове патријаршије којом он управља нема Цркве (!?) тј. да је та патријаршија настала у 4 веку Мајка Црква (његова еклисиолошка измишљотина) онда он може да повлачи и измишља шта год хоће. Има једна слика где је насликан као Пантократор, створитељ света, па ти сад види...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Милан Ракић рече

Е сад се опет врћем на почетак става и цитирам: "Не може расколницима колико год да их има да се да аутокефалија", па питујем:

"Тко је у међусобним одношајима једне насупрот других ПРОГЛАСИО расколниицма?"

Денисенко се расколио од Руса упркос заклетви да неће јер је био повређен што није постао патријарх. Све православне Цркве потврдиле анатему која је уследила, и Барт такође.

Малетичеви су "рукоположени" од неког чудака (не хватај ме за реч али је био неки злостављач или педофил) који је био ђакон па рашчињен. То им је духовни отац. Све Цркве и Барт њих оверили као секту.

пре 10 минута, Милан Ракић рече

Да ли је заиста "Фанар" дао автокефалиу тим неколиким "ентузијастима"?

Да, баш тима који су раскољени, анатемисани, саморукоположени. Малетич има мислим пар милиона а Денисенко више, ипак далеко мање од канонских. Али и да их има 5 пута више од канонских расколници као такви и даље нису у Цркви (док се не покају) и не могу да буду никаква па ни аутокефална Црква. Осим ако НАТО мало не помогне... кроз Мајдан, Барта, дипломатију...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, Vladan :::. рече

Немој тако. Ено написах јуче око часова грчког које смо имали први пут код једне асистенткиње 2005. Знаш шта смо имали пре тог часа? Логику и методологију. Порука ти је чист ad hominem (још један термин који сам јуче научио). Немој тако, баш је...

...ОМГ
 

od kada je selection bias predmet proucavanja logike i metodologije? mozda sam nesto propustila ne znam. verovatno jesam. 

ad hominem? okej, nemas sad  tri života da se vraćaš na početak naše današnje komunikacije pa da utvrdjuješ ko počinje ad hominem... nebitno. 

baš sam...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Bokisd рече

tih tkz.episkopskih saveta u kojima glavnu rec vode opet mitropoliti Vaseljenske

Има ту и невидљиви проблем, а иде по принципу кувања жабе. Знамо сви да сама терминологија мења значења. Рецимо "национализам" данас и у црквеној терминологији значи нешто ужасно, то је поистовећено са етнофилетизмом а није исто. Поистовећено је са јереси. У секулрном друштву "национализам" је у истој равни са фашизмом скоро. То је лаж! Национализам је љубав ка своме народу најпре - што је природно - па онда ка другима. Национализам никада није укључивао мржњу. Национализам је чисто хришћански. Као што хриишћанин прво треба да "уређује" сбе, па онд аоко себе. Под флоскулом етнофилетизма Цариград данас јуриша ка папском трону! Током глобалних процеса (а још пред смрт пре пола века '956. Владика Николај је први у хришћанском свету писао о опасностима тих процеса, прозрео их је духовно, а појаснио разумљиво и за лаике, демистификовао у "Жетвама Господњим" - В. Димитријевић то мало злоупотребљава) сама терминологија је извртана. Није то завера, него се кључним речима одузимало значење изворно.

После је то дошло да бомбардују некога јер је "националиста и недемократа". Дакле терминологија као припемни процес, као средство ка достизања геополитичког циља. Па то су старе форе манипулатора јавности...

То се десило исто са Цариградом. Западни свет гледа Хришћанство генерално кроз папу! Као што Муслимани гледају Хришћанство кроз империјализам, голе жене и то. Муслимани тек данас сазнају за Правсолавље. Православље је историјски било угушено од рскола, пада Византије, преко Турака и комунизма. И протестанти гледају хришћанство генерално кроз папу. Просечан човек појма нема шта је то Правсолавље. рецимо протестан мисли: Ааааа-ха, они нису протестанти, а католици имају папу, ови су оротодокс! Ови ортодокси су тек паписти. Е, отуда, паралелно са форсирањем из Истабула свет је прихватио тог "васељенског". Који везе нема са стварношћу.

Чак, православни епископи и теолози данас и пер из љубави и поштовања ка Оцима (Фотију великом па уназад до Миланског едикта) и љубави ка Византији, који су столовали на том трону, почели су да то користе...и имамо буквално и у православљу и у целом свету "правсолавног папу"! То је створена паралелна стварност. То је исто када би неко звао твоју жену "драга моја" и ти прихватиш....као ма није она његова...и онда остаје само да пређе код њега у кревет!

Паралелни свет је створен, сада се то покушава претворити у један свет и нову стварност! Кад је неко рекао пре годину дана "васељенски Патријарх" није било исто као да каже данас! Та чињеница показује ово штоо говорим. Јер "васељенски" пре годину је значила нека част, данас је то влас и папизам. Тако је термин остао исти а значење друго! То није ново, и то имамо са другим терминима....национализам рецимо који сам навео. Квака је, што исти дух то све прати - уједначавање, централизовање, глобализација. Исти циљеви су ту на делу.

Зато свима најсрдачније препоручујем "Жетве Господње"....ту је Николај сручио своје животно искуство. Просто је фасцинантно да он тада пише о нечему што је данас кулминирало.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Жељко рече

А ви Југословенци имате нека другачија крвна зрнца? Нисам то знао.

 

А` си знао пре неки дан да ме "прозовеш"

Но, мсм. да не.

Мене је мој родитељ учио да се "делимо" по ономе што имамо!

А имамо само, као врв. и сваки људ, љуцка зрнца ЉУДИ, љуцка зрнца ЧОВЕКА и љуцка зрнца СМРАДОВА.

И тако се, ја верујем-људи диференцирају и у коначном деле.

Па каже:

- Деле се на ЉУДЕ, као универзално ШТОство;

- Деле се на ЧОВЕКЕ, као по нишлиском кокнију ненадјебиво право у континууму;

- Деле се на СМРАДОВЕ, као по људском мнениу право да се према првом или пак другом ставу односиш са ДА или НЕ;

А то је негде привилегија. Свакако! ЉуЦка. 

И резултат је слободе. Коју ти, по свему судећи немаш!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 29 минута, Desiderius Erasmus рече

A, ovo što Vartolomej veli da su ta dva raskolnika imali pravo da traže apelaciju od Vaseljenske patrijaršije? I da ne postoji nikakav dokument koji je ikada Ukrajinu dodelio Rusima?

Ne tvrdim ništa, samo pitam. Jer, prosto ne mogu da verujem da postoji toliko neslaganja oko egzaktnih stvari. Ili postoji dokument ili ne postoji. Ili ima pravo da razmotri slučaj raščinjenih episkopa, pa im još da i autokefalnost pride, ili nema.

 

Решење свих твојих недоумица је у изреци: "говори тихо и носи УСА са собом". Он просто измишља и намеће оно што му одговара, што благе везе нема ни са еклисиологијом ни са канонима, јер му се може - има подршку Америке и Запада и подстицај да се наметне као нови папа. Па ће за Америку резултат бити свакако повољан. Или ће успети да се наметне као православни папа, па ће онда Амери преко њега, као своје марионете, читаву Цркву да држе у шаци и користе за своје циљеве (што су и до сада преко њега радили, али у ограниченоим обиму) или, ако не успе да се наметне као православни папа, доћи ће до раскола у Цркви, и опет велика корист за Амере и њихове циљеве. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Родољуб Лазић рече

Милане, неће бити да Истанбулски патриујарх може да даје аутокефалије како му се ћефне, нити то има икакве везе са ставом  већине народа. Има везе само са канонским поретком. На Међуправославној комисији, која се као припрема за Крит састајала дуже од деценије, био је усаглашен следећи став (цитирам из Саопштења РПЦ поводом признања Думенкове дружине од стране Грчке Цркве):

То нисам ни рекао. Зато све време питам за број.

Ако је од, лупам 10 милиона, 9 тражило неовисност-шта је рећи, што би рекли у далматским странама?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Милан Ракић рече

 

Дакле, Ано, шпта куваш данас.

 

bio srneći gulaš.

i nemoj mi iz tima izbacivati Slavonskog i Metodija, čula sam da su pravi ljudi i monasi. stavi ih bar na klupu. 1324_womens

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Vladan :::. рече

Е сад се Барт предомислио, а будући да он за себе мисли да је он Црква, тј. да без његове патријаршије којом он управља нема Цркве (!?) тј. да је та патријаршија настала у 4 веку Мајка Црква (његова еклисиолошка измишљотина) онда он може да повлачи и измишља шта год хоће. Има једна слика где је насликан као Пантократор, створитељ света, па ти сад види...

У В лади како га убоде,  да ли то значи да и ми имамо таквог...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Vladan :::. рече

настала у 4 веку Мајка Црква (његова еклисиолошка измишљотина)

Ок. Ако већ вучемо једни друге за свирајку, онда како?

пре 16 минута, Vladan :::. рече

Има једна слика где је насликан као Пантократор, створитељ света, па ти сад види...

Вид`о и саблазно се.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Милан Ракић рече

То нисам ни рекао. Зато све време питам за број.

Ако је од, лупам 10 милиона, 9 тражило неовисност-шта је рећи, што би рекли у далматским странама?

Очито ниси прочитао текст на енглеском. А ни онај на србском. То НЕМА ВЕЗЕ са бројем људи који траже аутокефалност. Аутокефалност се тражи и добија на други начин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Василија Острошког у селу Врањ у Зети. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је Јеванђеље најблажа и најчудеснија ријеч која се чула и чује на земљи. „Све ријечи од настанка свијета сабране су у ту благу ријеч, Христову ријеч“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да су у Цркви Божјој једна вјера, једно крштење, једна мудрост, једно знање…   Звучни запис беседе   „Једна је глава те Цркве Божије, а то је Христос Господ. И један је народ – Христов Божји народ. Сви они који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога припадају том народу, без обзира којим језиком говоре, којој нацији припадају, без обзира у ком времену живе, без обзира какву и коју власт имају, без обзира којој држави припадају“, нагласио је Владика Амфилохије.   Рекао је да за Цркву Божију нема граница јер је Бог безграничан.   „Бог је, стварајући овај свијет својом Божанском руком, започео да ствара Цркву. Све што је у васиони припада Цркви Божјој, Цркви Христовој. Сва васиона је дјело Божанске љубави. Сва васиона, сви знани и незнани свјетови, видљиви и невидљиви. Све је то почетак Божјег присуства, све је постало кроз Божју ријеч и без ријечи Божје ништа није постало и не постоји“, казао је он.   Говорећи о Светом Клименту, папи римском, чији спомен данас свршава наша Црква, Владика је рекао да су у свим временима безбожници прогонили Цркву.   Казао је да Свети Василије Острошки, коме је посвећен храм у Врању, својим сузама грије хладне стијене острошке и сабира око себе стотине хиљада људи, већ триста педесет година.   „Он је побјегао у пустињу да живи у самоћи. Међутим, управо зато што је био крштен и испуњен љубављу према Богу Светој Тројици и према ближњима, што је живио том љубављу свакоме ко тамо долази та љубав је привлачна“, казао је Владика Амфилохије.   Свети Василије, нагласио је Владика, не гледа ко је ко већ свакоме даје према вјери његовој.   „Наравно, призивајући све да се покају, да се обрате, да приме истински начин живота по вјери, по Богу и по светињи“, поручио је Владика.   Поручио је да је битно да међу људима и народима нема граница у Цркви Божјој.   „Постоје ове државне границе, границе општина. Све је то у реду. Међутим, Црква је безгранична и на трој безграничности својој она његује и васпитава читава покољења учећи све људе и све земаљске народе и призивајући их да се крсте у име Оца и Сина и Духа Светога, да приме огањ Божанске љубави у себе и да том љубављу грију и себе и своју дјецу, своју породицу и све људе. То је оно на шта нас призива Црква Божија“, закључио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије позвао је данас црногорску власт да се уразуми и не објављују рат против Бога, и да не настављају богоборно дјело својих претходника безбожника. Он је поручио да није лако против Бога ратовати и да ко год је Богу објавио рат зна се како је завршио.   Звучни запис беседе     Митрополит је ово поручио у манастиру Жупа никшићка, гдје је на дан молитвеног сјећања Светог Амфилохија Иконијског, свог имендана, служио Литургију са Високопреосвећеним Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгијом, Преосвећеним умировљеним Епископом средњеевропским г. Константином и домаћином Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем.   Митрополит Амфилохије је казао да је све у 2000. годишњој историји Цркве Божје у знаку Христовог распећа и васкрсења, и да је у том духу Јеванђеља призван и живот свих нас. Он је изразио жаљење што је у ово наше вријеме Влада Црне Горе наставила гоњење Цркве Христове:   „Наставља се оно што се догађало кроз вјекове у име тзв. културе, заборављајући, а то јесте велика несрећа, да култура постоји зато што постоји култ. Тамо гдје нема култа, молитве какву смо ми овдје служили, нема ни културе. Култура је само љуштура онога што је суштина свега онога што су људи истински стварали кроз историју и суштина људског живота.“   Изразио је Архиепископ цетињски и наду да ће Бог да уразуми, како је рекао, оне које је вријеме избацило на површину, на власт у Црној Гори да не објављују рат против Бога:   „Нијесу они први. Од проклетога цара Дукљанина Диоклецијана и Нерона, па онда редом до наших времена било је тих богобораца, читаве империје. И од ниједне данас нема стрва. Последња моћна богоборачка империја била је она бољшевичко-титоистичка. Ко се надао да ће она да нестане и пропадне! Нема данас ње, али има, нажалост, њених насљедника, и ових на Западу, који се све више одричу Христа Бога и Његове истине, Њега као пута истина и живота.“   Нагласио је да новотитоисти, сљедбеници наших титоиста, настављају то богоборно дјело својих претходника безбожника:   „Није лако против Бога ратовати и нека их Бог уразуми да не објављују рат Богу, јер ко год је Богу објавио рат зна се како је кроз хиљаде година завршио. Да се и њима то не догоди, нек се врате Богу, вјери Божијој, изворној Црној Гори Светога Петра Цетињскога, Светога Петра Ловћенскога Тајновидца, Црној Гори краља Николе која је била крштена Црна Гора и клањала се Христу Богу распетоме и васкрсломе, Њему служила. И све што је градила, градила је у име Божје, до оне ловћенске срушене и оскрнављене, обурдане капеле. Све је грађено у име Божје, за славу Божију и за част народа хришћанскога овога мјеста. Надамо се у Бога, има још наде да се и ови наши врате себи, свом разуму, да се врате својим прецима, светима оцима нашим, нарочито оцима светородне лозе Петровића, Светом Василију Острошком.“   Питајући коме сад треба да припадне манастир Светог Василија Острошког, Митрополит је казао да чак ни послијератни безбожници нијесу отимали храмове већ земљу, истичући да је Црква православна у Црној Гори ових дана од министра правде тражила да се прво врати оно што је отето и опљачкано од Цркве Божије послије рата.   „Ево како они одговарају, неће да враћају, него оће да наставе и даље! Неће дати Бог! Ја се надам и молим Богу да им просвети разум, савијест и свијест да се врате сами себи, светињама и светим оцима нашим: Светом Василију Острошком, Светом Петру Цетињском, Светом Амфилохију и Григорију, које данас прослављамо, Светим мученицима, Свештеномученику Јоаникију и 120 свештеника које су њихови претходници убили у Црној Гори.“   Уколико би наставили започето дјело отимања и гоњења Цркве, то би био стид и срам Црне Горе и Црногораца, без обзира како се овдје осјећали:   „Стид и срам пред Европом и пред свијетом. Надамо се у Бога да тога неће доћи, и да ће поново засијати име Божије и служење Богу и да ће се они вратити светињама, култури, односно култу, служби Божјој – Светој литургији да би знали шта је то култура и шта су дјела руку људских“, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Дана 4. децембра 2019. године, евхаристијским сабрањем у манастиру Лепавина прослављен је празник Ваведења Пресвете Богородице у храм. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.    Звучни запис беседе   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Саслуживали су архимандрит Данило Љуботина, протосинђел Венијамин, јеромонах Василије Србљан, пртојереј-ставрофор Јово Лазичић из Епархијe бањалучке, протојереј-ставрофор Љубинко Аничић из Епархије бихаћко-петровачке, протојереј-ставрофор Слободан Лалић, јереј Мирко Милисавић из Епархије бањалучке, јереј Миломир Гвојић, ђакони Зоран Радић и Александар Лукић. Многобројни вјерници који су стигли из свих крајева Хрватске, Републике Српске и Словеније, у побожности и духовној радости прилазили су икони Пресвете Богородице Лепавинске, а потом је највећи дио њих приступио и светој тајни причешћа.    Окупљеном сабрању вјерника бесједом се обратио митрополит Порфирије говорећи о значају и тајни прослављања празника када су Јоаким и Ана довели своју трогодишњу дјевојчицу пред јерусалимски храм, а она дошавши у двориште храма, на запрепаштење свих, прошла кроз Светињу и закорачила право у Светињу над Светињама.   -Пресвета Богородица кад год је била упитана одговарала је: нека буде воља Божја. Шта је воља Божја за нас и наше животе? Она је исказана у заповестима Божјим. Свака врлина, свако добро, за које се опредељујемо засигурно је по вољи Божјој. Кад год се определимо за нешто што је у складу са заповестима Божјим то ће Бог благословити и то ће сигурно бити израз воље Његове. Неопходно је, и важно, само да се кроз веру, једанпут за свагда, одлучимо да смо Христови, и онда никада нећемо имати ни најмању дилему.    Никада се нећемо питати између тога да ли да се распнемо или да сачувамо себе у комфору, да ли да се жртвујемо за ближњег или да задржимо то што имамо за себе. Нећемо се двоумити између тога да ли да чинимо добро или зло. Нећемо имати проблем с тим да ли је врлина оно што је наш циљ и наш живот. Неопходно је да се једанпут за свагда определимо за Христа. Сигурно је да ћемо и поред тога имати падове, јер смо ипак људи слаби и немоћни.    Сигурно је да ћемо грешити, сигурно је да ћемо имати промашаје и у односу на Бога и у односу на ближње али то неће бити важно јер ће наше опредељење бити христоцентрично и зато ћемо имати увек из сваког пада и сваке странпутице чему да се вратимо. То ће бити пут који води ка Христу, то ће бити пут Христов. А тамо где је чврсто опредељене Бог ће увек просветлити наш ум и загрејати наше срце да препознамо свој грех, своју слабост, своју немоћ и да онда кроз покајање вратимо се Богу, истакао је Митрополит.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Логос,
      На дан молитвеног сјећања Светог Амфилохија Иконијског, 6. децембра, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије прославио је свој имендан у манастиру Жупа никшићка, чији је параклис посвећен овом Божијем угоднику, прославио храмовну славу.   Звучни запис беседе
      Повезана вест: 

      Многа и блага лета Митрополиту Амфилохију!

        Свету архијерјску литургију Високопреосвећени владика Амфилохије је служио са браћом архијерејима: Високопреосвећеним Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгијом, Преосвећеним умировљеним Епископом средњеевропским г. Константином и домаћином Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем. У евхаристијском сабрању, поред многобројног свештенства и монаштва, молитвено су учествовали и бројни вјерници.   Током Литургије крштена је слушкиња Божија, Исидора Лучић.   У архипастирском слову, након читања зачала из Јеванђеља, Високопреосвећени Митрополит Георгије је честитао имендан Митрополиту Амфилохију и заблагодарио Богу на овом сабрању:   „Бог нас је сабрао на овом светом мјесту да заједнички прославимо имендан нашег аве учитеља Митрополита Амфилохија, благодарећи Господу за живот и свједочанство његовог небеског покровитеља Светог Амфилохија, епископа иконијског. Ово мјесто је свето јер је одавде поријеклом Свети отац наш Стефан Пиперски, велики свједок Светог православља и борац против унијаћења српског православног народа Црне Горе.“   Подсјетио је владика да је управо карпатски народ пострадао од унијаћења. Иако их Господ није благословио једним Преподобним Стефаном, истакао је владика, дао им је свједочанство других који су извели православни карпатски народ из тамнице унијатске лажне цркве, како би их поново увео у светост православља васељенске Цркве. Такође, рекао је, ово мјесто данашњег литургијског сабрања је свето и зато што је са њега свој народ благословио и отац наш Свети Василије Острошки, као и због крви свештеномученика, игумана ове свете обитељи (архимандрита Никодима Јањушевића, јеромонаха Гаврила Дабића), убијених од кумунистичке руке у току Другог свјетског рата:   „Посвећено је њиховим свједочанством и вјером у Христа распетог и васкрслог, који даје смисао и страдању и смрти човјека, који даје силу и снагу да преживиш ову страшну братоубилачку мржњу која је, нажалост, тако карактеристична за Словене.“   Објаснио је да нас Господ призива да будемо свети као као што је Он свет, а постајемо свети живећи у заједници Цркве, живећи Јеванђељем и причешћујући се Светим тајнама:   „Сваки хришћанин који живи савјесно, по Светом јеванђељу, као члан богочовјечанског тијела Свете Христове Цркве васељенске, православне, католичанске, постоје у исто вријеме свједок Јагњета васкрслога, али и мученик који није нека пасивна жртва човјечанске мржње, већ мученик који је испуњен силом Васкрслога да мијења самога себе и своје срце и читав свијет око себе.“   Додао је Митрополит михаловско-кошицки Георгије, да смо сви призвани да свједочимо да ни смрт, ни мржња, ни сва човјечанска глупост, као ни наши сопствени лимити, немају никакву силу, кад се Христос – Богочовјек, који је побиједио смрт и свему даје смисао, јавља побједитељем мржње и наших сопствених националних и историјских лимита. Свако од нас свједочи на свој начин Христа васкрслога, казао је владика Георгије и подсјетио да је другачије свједочанство свештеника, монахиња и монаха…   „Другачије је свједочанство Митрополита Амфилохија и вашег Епископа Јоаникија, они морају да се боре са многима, а у исто вријеме да слушају шта им говори Господ, какав је смисао и пут, како да се подиже Црква на овим просторима. Тешко и мученичко свједочанство.“   Света мјеста, манастир Жупа никшићка и сва друга мјеста у Црној Гори, рађају се кроз труд и молитву, свакодневне тешкоће монашког живота, али и кроз свједочанства вјерних о љубави ближњих, чему свједочи и данашње крштење Исидоре Лучић. Митрополит михаловско-кошицким Георгије је казао да је Христос љубав и поручио да не дозволимо да нас сломи мржња која се противи Господу Богу:   „А свједочанство и мучеништво нас свих је да смо свједоци љубави распете и васкрсле која побјеђује смрт и мржњу, која нам даје наду и окупља у једно Тијело живота испуњено Духом Светим и чини нас царским синовима и кћерима, јер постајемо дјеца једног Небескога цара – нашег заједничког Оца. Нека је благословено ваше свједочанство Јеванђеља свакодневнога живота, нека је благословено свједочанство живота нашега аве Митрополита Амфилохија, владике Јоаникија и свих свештеника, монахиња и свих вас! Нека нас Господ Бог, послије доброг свједочанства, сабере у Своје Царство препуно љубави, јер то је смисао нашега живота. Христос међу нама!“   Поводом годишњице упокојења архимандрита Лазара Аџића, игумана острошког, служен је и парастос, а након тога је пререзан славски колач.   Честитајући имендан владици Амфилохију, Просвећени Епископ Јоаникије је казао да се живот Светог Амфилохија Иконијског послије дугих подвига претворио у славословље Богу живоме и истинитоме. Наиме, у његово вријеме Цркву Божију су раздирале велике неслоге, јереси, расколи, али благодарећи њему, као и великим другим Светим оцима, брод Цркве Божије је ишао напријед, правим царским Божјим путем:   „И ваш живот и бреме није лако, али ако гледамо са стране службе коју вршите, ријечи Божије коју проповиједате, гледајући на примјер вашега живота, и ваш живот, подобно Светом Амфилохију претвара се у славословље Богу, упркос свим тешкоћама које носите. Ево, ових дана видимо шта се догађа, како су вам власти Црне Горе честитале имендан и 82. рођендан који долази. Али, хвала Богу, благодарећи вашој вјери, вашем чврстом карактеру и љубави према Цркви и пастви Божијој, ви увијек носећи крст Господњи идете напријед. И свима сте, свештеницима, монасима и вјерујућем народу примјер, јер носите Христа распетога и васкрслога у свом срцу. И зато је данас ово славље тако лијепо када смо се окупили око спомена Светог Амфилохија, али и вама да честитамо имендан, драги наш Митрополите и владико и оче. Нека буде на здравље и спасење, и на многаја и блага љета!“   Високопреосвећени Митрополит Амфилохије се захвалио на честиткама владикама, а мати Јефимији са сестрама ове свете обитељи честитао славу. Истакао је да оне обнављају своју душу, а обнављајућу своју душу обнављају и ову распету светињу, а све што је Божје оно је од Христа распетога на распећу, али испуњено и силом Христовог васкрсења.   „Све је у знаку Христовог распећа и васкрсења у 2000. годишњој историји Цркве Божје, и до Светог Амфилохија Иконијског и послије њега, до наших дана. И ова светиња је на распећу, овдје је архимандрит Никодим мученички пострадао, а у исто вријеме мученичка је пострадао и сабрат ове свете обитељи. Тако је у духу Јеванђеља призван и наш живот.“   Подсјетио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на стање у којем је била ова светиња 90-тих година, а да се сада обнавља, јер чим се душе обнављају вјером, тако се и светиње обнављају и поручио:   „И тако ће то бити свуда и на сваком мјесту. Амин, Боже дај!“   Заједничарење у манастиру Жупа никшићка настављено је уз хришћанску трпезу љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...