Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

 Изгледа да је некој страној служби у интересу да разбије СПЦ. Ево и еп. Пахомије каже да му подмећу а тако службе раде. И овај циркус са лажним медијима личи на то. Уцењивање владика исто. 

 Св. САС је био једногласан по питању дешавања у Украини али изгледа да се некој служби или центру моћи не допада такав јединствен став наше Цркве.

 Питање је докле су владике које праве буку спремне да иду? Коме раскол иде у корист па се упозорава на могућност истог? Вероватно онима који уцењују па да не кажем да су у том случају те владике само марионете.

  Па ако треба да се деси по вољи неких, нека се деси пре јер касније може да буде још горе када ти исти још више пусте своје пипке у Цркви и не дај Боже заразе читав организам. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Просечан србенда рече

владике само марионете.

Oni misle da nisu i da mogu da izhendluju sve ovo sto se desava, a ne vide dalje od svog nosa i u mislima bele pane na svojoj glavi. Jedina uteha je to sto svi znamo da Bog ima poslednji rec, ali do tada - bice svasta. Nijedna pomesna crkva ne bi sebi dozvolila ovakav cirkus, ali eto mi smo pogodno tlo, gde licne ambicije, deluziona stanja svesti o svojoj velicini i bitnosti rastu do neslucenih visina i oni koji su sve ovo zakuvali to dobro znaju i neometano koriste...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Nikola11 рече

Advokat? Drago mi je.

Ma jok, nego se sprdam. Nisi prvi. Bilo je jos novopridoslih clanova, koji cim se registruju, pochnu da glume duhovnika o. Zoranu.

Ako imas nesto da komentarises od napisanog - slobodno brat. Ovako otvaras vrata dupetom...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, The Godfather рече

Oni misle da nisu i da mogu da izhendluju sve ovo sto se desava, a ne vide dalje od svog nosa i u mislima bele pane na svojoj glavi. Jedina uteha je to sto svi znamo da Bog ima poslednji rec, ali do tada - bice svasta. Nijedna pomesna crkva ne bi sebi dozvolila ovakav cirkus, ali eto mi smo pogodno tlo, gde licne ambicije, deluziona stanja svesti o svojoj velicini i bitnosti rastu do neslucenih visina i oni koji su sve ovo zakuvali to dobro znaju i neometano koriste...

Па то стално говорим....рецимо Амфилохијеје на висини, то је чињеница...и он не може да сагледа ствари доле....падре је прећерао са насловом....па неће се Жича одвајати из срца СПЦ, немогуће је то....мало је наслов набуџио да појача утисак....то је он типа: Ма неће нама бачки и неуки Патријарх да воде Цркву, него да ми мало покажемо да не може тако....дакле затезање коноца...е ТУ настаје проблем - гротло медијског рата. Бре пола њих не зна да укључи комп или паметни телефон, шта Амфилохије зна шта је медијски рат и куд води. Они мисле: Ма то ћемо ми исконтролисати....није тачно да Амфилохије оће раскол....најгора опција, то је било у оптицају пре 10 година сито, ако загусти и Монтенегру, политички, да прогласи Архиепископију, типа охридска....али поента је (поред хушкања од  Макисма - ово никоме осим Максиму не одговара!) поента је да, пошто неће раскол ту ће пасти ако се не опамете. Јер ђаволу је најмилије кад се за њ не зна - дакле ови су у опасности што мисле да су фаце, а неће моћи држати ситуацију под контролом....па лонац стално кува јаче, пара ствара вечи приотисак.

Пола љих појма нема како и шта, а уместо да беже као ђаво од крста од медија, они користе медије, другосрбијанске (некада ови "наши" мало узврате) да потпале ватру. Брука - пази, ми смо се већ навикли на бруки, па нама ништа није чудно. Замисли ти да да Саопштење Сабора иде на таблоидна препуцавања - леееееле! То је дно, моу да лажу себе колико оће.

Друго...прије 5 година незамисливо је да ИКО осим Амфилохија (можда Таса) беседи док е он ту....овај пут у Ћеијама Буловић -однео бре враг шалу! Квака је, када би сада човек исписао литу око чека се они каче: па то је сића за црквене проблеме. Нису то догматске ствари из 4 века, или, ајде донекле ТЕ...овје зеза...али дубина нетрпељивости је превелика,  иметодологија у гротлу НАТО шијуна и плачених медија - па то је као кад би ишао у стриптиз клубове да се подвизаваш.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, The Godfather рече

Kako ko ce da prizna? Ne razumem?

Ajde da ovo pojasnimo malo :)
Sada imamo jedinstvenu SPC. 
Ako dodje do raskola, ko će od koga da se raskoli i da li je to neki jeretički raskol?
Jeretički nije, kao što nije bio ni Latinski. Pokrvile se dvoje čiča, pobacali anateme jedan na drugog i razišli se, evo 1000 godina. Na kraju, povukoše anateme, a za sve te godine, svi su živeli sretno i zadovoljno. I ako dodje do nekog raskola, biće opet isto, sve dok se ne nadje neko pametan i normalan, da pomiri posvadjano. U ostalom, devedeset posto običnog sveta nema blagu ideju zašto su se Latini raskolil. Mi njih zovemo raskolnicima, oni nas šizmaticima, a u biti, sve ludak do ludaka.
Prema tome, u našem slučaju, kao i u slučaju Latina, sve vladike i klir su legalno rukopoloženi, ne muljaju sa dogmatama, nema teoloških razlika ali se ne slažu politički i samo politički (Vlast, moć, pare). Nema nikakvih teoloških sporova.
Dakle, nema ni jeresi, već samo teritorijalne podele ili teritorijalnog raskola. Takav raskol može da (primera radi) bude i svaka eparhija sama za sebe.
Naravno, da bi takve "crkve" ostale u liturgijskom jedinstvu, neka druga pomesna crkva treba da ih (je) prizna, tj. da dozvoli zajedničku službu.
E sad, kada pogledamo resto 14 pravoslavnih crkava, svaka od njih ima svoje "favorite". 
Ko će koga i ko će sa kim, to je već drugo pitanje u koje je rano zalaziti.
Očigledan primer imamo sa Ukrainom. Rusi neće da sa njima služe, ali sve ostale crkve u Americi i Evropi saslužuju bez problema. 
Dakle, sve je to samo i jedino pravno pitanje, a ne teološko niti ima bilo kakve veze sa Duhom Svetim i ako se svi na Njega pozivaju. Raskole ne pravi Gospod, već ljudi i samo ljudi, bilo da su lične ambicije u pitanju, bilo da su teološke. I dragi Svevišnji nema nikakve veze sa tom rabotom. 
Prema tome "Ne uzimaj imena Gospodnjeg uzalud". Pravilo koje niko od jerarhije ne poštuje.


Po onom drugom pitanju oko OCA.
Naravno da jača, naravno da je podržana od Ruske crkve, naravno da teži ka ekumenizmu (ujedinjenju) i naravno da ima najbolje teologe, stručnjake i sve ostalo što je potrebno modernoj PC i naravno, ne zilotiše kao sumanuta, kao što to radimo mi na kontinetu.
Timovi teologa, jezikoslovaca, istoričara, muzikanata redovno i uporno prevode bogoslužbene knjige, tekstove, pojanja, misionare na veliko, ulažu ogromne novce u obrazovanje klira i van klira i šta je za očekivati, ako ne da imaju sve više pristalica. Nisu zadrti tutumraci, ziloti, ne bičuju se, ne ispošćavaju se do maksimuma, ne sole duovnu pamet, nema im svaka crkva i svaki manastir nešto "čudotovrno" od česmovače do cigle, ne zameraju se nikome, sa svakim su fini i dobri...
I šta očekuješ?
Da se pojavi inkvizicija i sve ih spali ili da se razumni ljudi priključe i sačuvaju ono malo pravoslavlja medju svim tim sektama i protestantima..
Rade ljudi svoj posao, a ne krve se za jare, pare, i kanapče. Ne guraju sve u svoje stražnjice, već investiraju u boljitak, u ljude, nauku.
A mi?
Najbogatija pravoslavna Crkva?
Nismo ni Pismo preveli na srpski za 800 godina postojanja, a o bogoslužbenim knjigama i da ne govorimo. Prevodi nikakvi, traljavi. Od Vizantije smo se prešaltovali na Rusku tradiciju u 19. veku. Ništa srpsko nema osim daća o zadušnicama i paljenja sveća "gore i dole". Obrazovani kadar (teologa) vapi za poslom dok tutumraci i uvlakači zauzeše najbolje pozicije. PBF ima debeo manjak studenata, dok Sinod postavlja i otpušta profesore. Investira se u nekretnine u mesto u obrazovanje. Pa i ovaj grešni avva je sam sebe finansirao za doktorat. Nije mu pare dao ni Lohi ni Bulke.
A koliko takvih ima. Znam jednog sa dva doktorata, 50 godina, posvećen crkvi, a tavori ko manastirski miš u mesto da je vladika, dok je polovina naših vladika zrela za obdaniše ili zatvor.
Samo treba uključiti malo onoga što većini nedostaje u našem narodu i potruditi se da se razume nešto više od rijalitija kod Marića.
Nije sramota ne znati, ali jeste sramota zatvarati se u mračnu kutiju etnofiletizma, zadrtosti i odbijati znanje.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, msahost@live.com рече

Dakle, sve je to samo i jedino pravno pitanje, a ne teološko niti ima bilo kakve veze sa Duhom Svetim i ako se svi na Njega pozivaju

Значи по теби, сваки владика мож да буде "помесна" Црква....свака литургијска заједница да буде свој газда и то је то...ако се неко недаћи, свако нека ћера своје?

Ко је живео срено и задовољно после раскола '054? Страдали и попљачкани од крсташа? Оних можда и милион у Јасеновцу и јама свуда побијеним? Оним страдалим у католико-протестанским сукобима?

О чему ти збориш? Набацао си толико да једно 5 доктората не би разлучило тему од теме.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, msahost@live.com рече

...kao što nije bio ni Latinski. Pokrvile se dvoje čiča, pobacali anateme jedan na drugog i razišli se, evo 1000 godina. Na kraju, povukoše anateme, a za sve te godine, svi su živeli sretno i zadovoljno. ..... U ostalom, devedeset posto običnog sveta nema blagu ideju zašto su se Latini raskolil. Mi njih zovemo raskolnicima, oni nas šizmaticima, a u biti, sve ludak do ludaka.

:0201wink:

пре 12 минута, msahost@live.com рече

I šta očekuješ?
Da se pojavi inkvizicija

:cheesy3: ... (forumska...:stadaradim:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Nikola11 рече

Podgorica,nacitani Rus 

Па ђе си тицо, соколе сињи! Вуђу ли Филипа витеза српског иђе? Јел' му зарђо орден, рђа га не убила? Има име ко онај Апостол...нешто сам начуо да се Филип зајогунио да Тачија оправослави - чу ли иђе, ишта о томе? Како му иде страдалнику за народ и веру....аааааа, ја те жртве и чојства - јал' се чо'ек намучи.  Нема насвијет тога, нема части ми(?)!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...