Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

@Zoran Đurović Покушаћу кратко и сажето...види оче, без шале, а нипошто не саветодавно теби - време је да се стане!
 

Мислим да и ти требаш стати....све што напишеш, сматрам, сувишно је, јер су ствари на повшини. Ако си хтео да обзнаниш - све је обзнањено, и више него си ти то могао. СПЦ уопште нема великих прпблеме који су се појавили у јавности - проблеми су дубљи и нису помињани главни: која и ква теологија се предаје?; која су времена и да ли је садашње школство црквено адекватно да би клир могао да узврати изазовима времена: аутаназаји, промени полова, генетским модификацијама, клонирању, епидемиолошким размерама меналних болести (душевних) које је фармакологија преузела под своје и тд. и сл.

На столу су проблеми мизерни у односу на оне стварне. Поред што су мизерни, показала се велика гордост епископата и велика не-љубав међу браћом у време када царује теологија љубави, другода...а Етика је у магази!

Но све то још није главни проблем. Шта је? Комуникација епископата на највишем нивоу (мислим да стубове СПЦ) је упала у гротло медисјких манипулација. Уместо да су свесни опасности, уместо да хитно прекину и изађу из тога - неки епископи подстичу и користе те методе, а други их потписма подржавају. ТО је смрт СПЦ ако не нађе начина да васпостави начин комуникације да се црквене ствари решавају ван вавилонских пијаца, где курве исурају телеса, лопови опијате и светски моћници ћаре и разарају државе!

Пућићемо као леденица...не због максима, ТЕ, канона,  овга или онога. Где си ти у свему томе, види сам. Нисам ти никада "стао на жуљ", не из подилажења, него није ме се тицало...сматрао сам да моје вишење цркве и мој однос ка њој нису рушио...сматрам да ако и ти не станеш, не допринесеш излажењу из медијског лудила - сматрам да ћеш омашити циљ за добро свих нас. Можда имаш неке своје личне, али сматрам да опште добро неће бити.

Све је на пијаци....није све, нису калушери који пипају жене у сенасам, нису мное ствари...али то је увек било....не жене, дечаке и којешта....него причамо о већим стварима....није савет...али допринеси да ствар понове седе у холове далеко од мадијског лудила. каноне, еволуције, уставе....све је више мање важно од: васпоставити методе, нормалне, ван пијаца, да се црквене ствари решавају на дооообро познате начине - Саборски и саборски....очи у очи, са браћом. где ћеп ти седети није до мене...ја нећу нигде, и не требам.

Ово је као када би муж и жена изашли на пијацу па се свађали и черупали, а курвари загледали ћену и замишљали је у блуду и смејали јој се, а њега гледали као будалу...а деца ладна, улакана, испрепадана у 'ладној кући цвокућу зубима.

Оче Зоране, раскола неће бити ради устава и Т и катедри...ако га буде биће га ради неспособности епископа да виде опасност упадања у медијско гротло. Опасно је то, што неки од њих то све потпирују и потписују.

Ти...па зар да ти ја делим савете? Имаш Милојка за то :)

Помени. Целив десници која народ благосиља и Светињу народу раздаје (е темпо ди...).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 18 минута, msahost@live.com рече

Ako ništa drugo, bar ti kao veoma obrazovan čovek, trebao bi da znaš da moja "jeretička" crkvena organizacija teži samo ka jedinstvu Crkve Hristove i da čuva istu

Па то ме чуди да не видиш очигледне сепаратистичке потезе Амера и Лохија? Тебе држим за интелигентног човека, не за телетабиса. Ако не видиш ово што се ради, онда намерно не желиш да видиш, односно радиш намерно другу причу као и ови. 

пре 21 минута, msahost@live.com рече

mene stavljaš na Maxin platni spisak

Ваљда си укапирао давно да сам провокатор?

пре 21 минута, msahost@live.com рече

Nisam ja kriv što skandali idu u javnost u mesto da se rešavaju u kući (crkvi). 

Ово је круцијално. Лохи, Таса, Макс, Гриша итд. не раде у оквиру куће. Да ли ти је то јасно? Изгледа да јесте, али нећеш да признаш па као неки други распоређујеш одговорност пропорционално, а то није тако. И ако је теби заиста јединство Цркве и мир у срцу, не би подржавао нато владике. 

Скандали су били у Цркви од почетка. Ваља сузбијати негативности, али не и разграђивати Цркву због тога. Знаш мој став: педофили у затвор. Швалери и педери не могу да носе мантију. Јако једноставно. Али на терену није.   

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 20 минута, Ćiriličar рече

Оче Зоране, раскола неће бити ради устава и Т и катедри...ако га буде биће га ради неспособности епископа да виде опасност упадања у медијско гротло.

Драги брате, ти уопште не разумеш динамику и оно што доводи до раскола. То су једноставни и немилосрдни механизми на које сам указивао, али ни ти, као и многи нећете да се опасуљите. И ја ту не могу ништа. Ти примећујеш само елеменат медија. Мидији су само средство, а испод се крије друго. 

Плашим се да су и тебе лоботомирали па зато проповедаш ураниловку. То је као рећи Арије и Атанасије су били екстремисти, направили су велико зло у Цркви а могли су лепо да се договоре. Све док не разбистриш у својој глав ко су добри а ко лоши момци, нема ти напред. Ја сам професионалац у овој материји. Причице не пију воду. Зато гледај убудуће да се више сконцентришеш и разлучиш ствари. Тиме ћеш показати и да мене поштујеш, односно моје време. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 30 минута, Zoran Đurović рече

Па то ме чуди да не видиш очигледне сепаратистичке потезе Амера и Лохија?

Pokušavam da smislim šta da ti napišen, ali me veže reč koju nesmem da pogazim makar me živog spalili.
Budi ubedjen da nije sve kao što izgleda, a kada dodje vrema, nadam se, verujem i voleo bih da to bude uskoro, iznedaićeš se tkestom koji imam spremljen. :)
 

пре 30 минута, Zoran Đurović рече

Ово је круцијално. Лохи, Таса, Макс, Гриша итд. не раде у оквиру куће.

Znam šta hoćeš da kažeš i mogu se delimično složiti sa tim. Ali isto tako, ubedjen sam da znaš, da ja nikada. ali nikada i ništa ne posmatram sa neke lokalne (naše) strane, već sve posmatram kroz dešavanja na globalnoj sceni.
Ko je otvorio pandorinu kutiju javnosti, zna se.
Njega sam tada i nakrpio jer je počeo bez ikave potrebe rat i to javno. I naravno, sujetan jedan, sujetan drugi, a i šta očekivati od dvojice bandoglavih čiča, zamutila se voda pa je počeo lov u mutnom.
I sada ispada, da nisi dobar vladika ako u javnost, po mogućtstvu kod Marića ne izneseš sav prljav veš.
Malo su se svi pogubili u toj priči I sinodalci i saborci. Nemam opravdnja ni za jedne ni za druge.
I Igi će mi doći na tapet zbog potpisa. Nisam zaboravio :)
I on je trebao "ili sa štitom ili na štitu", spartanski, a ne ovako.
Mnogo toga sada ima da bi se ispravljale krive drine.
Jedino rešenje, kako ga javidim, Sabor pa neka traje i mesec dana, ali sa smirenim strastima (bensedini u upotrebi) i argumentovano. A to može jedino ako se zanemare lične ambicije i sujete, uz arbitražu bar tri episkopa posmatrača iz nekih pomesnih crkava.
Evo priznajem, mene je sramota i ako nisam mantijaš, kada čujem iz nekoliko pomesnih šta misle o nama. 
Kada običan čovek, koji nije u kliru, zapita, šta se dešava sa vama Srbima, ja se postidim. A postidim se kada mi episkop jedne crkve kaže, gde je narod sa motkama da rastera bandu iz kuće Gospodnje.
Nije više ptanje "Ko je kriv ili ko je više kriv". Svi su krivi od prvog do posledneg. Niko normalan ne traži da se nešto kao kaju, posipaju pepelom, cepaju mantije....
Ne to, Ali se taži da drmnu konjak ili dva, da sednu, zapale po cigaretu, srkaju veliku kafu, krenu u razgovor prvim pitanjem: "Gde zasrasmo braćo?".
Ako za to skupe snage i volje, sve će doći na svoje mesto.
Nije samo naša  crkva u pitanju, na žalost. U pitanju je svepravoslavni raskol, a toga se svi boje gledajući i slušajući naše brljotine. Nema tu ni NATO, ni Engleza ni dundjera ni hramovnika... Sad je Crkva Hristova u pitanju, a mi, tu smo, da pomognemo makar cepali drva i kuvali kafe za vladike, a ako se neki razgalami, pa zna se... zna se kako se smiruje takav. :):pop::))
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Zoran Đurović рече

Сутра, када би мене, као жењеног, поставили за владику, био бих неканонски, јер је последњи канон који то регулише донет 691 на Трулском сабору, али бих био валидан и легитиман ако би то СПЦ урадила, иако не би донела нови канон о томе да и жењени опет могу да буду епископи.  

Патријарх Герман је био жењен.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Ратујеш из своје куће против Буловића. И то ти је домен.

Eh kako bi to bilo dobro kada bi bilo tačno. :)
Al' pitam se pitam, zašto mi posle svakog komentara i teksta "neko" blokira sva četiri profila, eve skoro mesec dana ne mogu poštenu objavu da napišem.
I da... Ne ratujem iz svoje kuće. Ratujem iz kuće Gospodnje.
Pa valjda i ja pripadam služiteljima Crkve Hristove? 
Ili naša crkva ne smatra narod kršten kao služitelje?
A opet, ako se ne varam, Crkva nije ustrojena prema HIJERARHIJI, več prema JERARHIJI, a shodno tome, svako od služitelja ima svojih obaveza.
Eto, samo pitam jerbo ne spadam u bokserske kategorije, već u one sa mačem. Ili ti "nnDnn snTdg" :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мени је чудно било оно што Максим иде уз Амфилохија и ишчекује Патријархов одговор, јер то говори да се Максим надао да би Патријарх пристао на ове захтеве. И Максим и Амфилохије заправо потцењују Патријарха и није ми јасно зашто. И притом је то тако недостојанствено од стране Максима. Онако ружи Владику Иринеја, а овамо иде као ђак који моли за оцену.

Јасно је да је стављање Вучића и КиМ у први план у медијима димна бомба. Сабор је једногласно и јасно изрекао свој став, који важи све време. Да су баш Косово и Метохија и Вучић главна тачка неспоразума и раздора, никада ови који протестују не би мешали ту тему са овим осталим. Потпуно је бесмислено у исти тањир стављати питање односа према Косову и Максимову професуру, као и ово остало.

Вучић нема другачији однос према Косову и Метохији него што је имао Тадић, само је као НАТО намештеник (израз владике Давида) много вештији од њега. А Григорије је најотвореније подржавао Тадића, и то у време док је Коштуница још био актуелан. Сад Григорије каже да је Ломпар требало да добије орден, а Ломпар је, баш у време Григоријеве подршке Тадићу, своју чувену књигу почео управо приказом Тадића као примером духа самопорицања. За мене лично нема никакве сумње у то да сутра Ломпар никад неће бити у истом пакету са Григоријем, ма колико му се Григорије овим додворавао. Ево, и Кустурица је почео да се дистанцира и имплицитно се приклања Давидовој критици.

Нико нигде не помиње недавни интервју Иринеја Буловића за Новости, у којем каже да никада нећемо дати пристанак на сецесију Косова и Метохије, те и да је у интервјуу говорио баш тако мудро и опрезно, да се свака реч која се односи на Ђукановића може односити и на Вучића. То што су Иринеј и Порфирије одабрали да од свих Срба за јубилеј изаберу баш Матију Бећковића и Ломпара показује чије они становиште деле и кога највише цене.

То што је Патријарх хвалећи Вучића говорио све саме очигледне нетачности, али и бесмислице, типа: ,,откако је Вучић председник, о Србији се добро говори у свету", указује на то да је Патријарх врло свестан шта ради и говори. Сви који му се подсмевају, заправо га потцењују. Зар неко верује да су похвале Титу од стране Патријарха Германа биле израз његовог искреног мишљења о њему? Требало је преживети Тита, треба преживети и овог неокомунистичког мутанта (зна се чији је израз).

Јасно је, дакле, да су посреди друга питања. Која, није ми јасно. Из овога што Ава пише исходи да иза свега стоји Максимов сепаратизам и Амфилохијево частољубље. Ако је тако, није ми јасно зашто би Јован Ћулибрк, Теодосије, Јоаникије, Ракита, Таса, Игњатије итд. то подржавали. Мени лично они (потписници захтева) личе на вештачку групацију, као што се и у опозицији спајају странке које ништа заједничко немају. Шта имају заједничко Игњатије и Григорије? Зашто би Теодосије подржавао Максимове ставове о Цариграду, еволуцији, Светом Сави? Мислим начелно, не по томе што је неко некоме лично близак. Јована Ћулибрка вероватно само лична блискост ставља на овај папир.

Оно Тасино: ,,То није мој Патријарх, него Вучићев", нема никакву другу инсинуацију осим ту - да је у политичком погледу Патријарх Вучићев а не његов. То нема никакве везе са црквеним и литургијским јединством и тежњи ка расколу, као што се често спомиње. Они који то спомињу, никад не помену целу реченицу (ово: ,,него Вучићев"), и уопште контекст тог говора и Атанасијев нежни стил.

Ово што пише у задњој реченици је, ипак, страшно. То је ван памети да ,,јединство Српске Цркве" буде угрожено због оваквих тачака. Црква, као и свака заједница, ваљда, подразумева јединство различитих чланова. Тако да је Ава стварно у праву када говори о најави раскола и популистичкој припреми, али не верујем да је могуће ни да ове владике то стварно желе, ни да су спремне то да ураде. То ће бити дуга борба. Мени се чини да је Ава у праву када каже да ће највећа претња Цркви у будућности бити Максим и Григорије. Григорије толико секуларистички говори о свему, да у њему ништа од православног богословља не препознајем. За Амфилохија и даље верујем да ће бити све у реду с њим, мада је неки дан поновио баш дословно исте речи као некад Артемије, када је био привремено разрешен дужности. А не волим кад чујем баш исте речи.

Све у свему, Аво, текст је одличан.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Kafanski amater рече

Патријарх Герман је био жењен.

Ниси разумео: жењен као што сам и сада, да се не раздвајам од жене.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, msahost@live.com рече

Al' pitam se pitam, zašto mi posle svakog komentara i teksta "neko" blokira sva četiri profila, eve skoro mesec dana ne mogu poštenu objavu da napišem.

Е, ја сам се шалио онда кад сам рекао да те Иринеј блокира!:))12:smeha::)) 

Вероватно си чепио неке мухаџедине или неку секту или хомиће. Они се одмах организују и 50ак те пријаве. То су мени артемити радили. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Батовен рече

Све у свему, Аво, текст је одличан.

Хвала, и твој је!

пре 3 часа, Батовен рече

Ломпар

Пре неку годину Ломпар је похвално говорио о мени и предлагао да дођем на факултет. У животу га нисам видео. Но, окружен је и неким мојим "доброжелатељима" тако да од тога није било ништа.

пре 3 часа, Батовен рече

Нико нигде не помиње недавни интервју Иринеја Буловића за Новости, у којем каже да никада нећемо дати пристанак на сецесију Косова и Метохије

Глас разума поред ових скандал мајстора тешко може да се чује. 

пре 3 часа, Батовен рече

И Максим и Амфилохије заправо потцењују Патријарха и није ми јасно зашто. И притом је то тако недостојанствено од стране Максима. Онако ружи Владику Иринеја, а овамо иде као ђак који моли за оцену.

Потцењују зато што мисле да су најпаметнији а Деда је вансеријска и она здрава народна интелигенција. 

На снимку се види Максим како одмах после трчи Добријевићу да му каже да је мрка капа.

Игњатије је зизјуласовац и ради из љубави. Зато се био ускопистио, али је само доживео да га Деда јавно изриба. Најпаметније му је да да оставку јер ће бити још потреса. Ове улизице су облетали око њега јер нису имали кога да предложе као противкандидата Вукашиновићу. Мислим да се Игњатије дебело покајао, али дала баба грош...

Такође, ови потписи не одражавају однос снага у Сабору. По пучисте је још горе. Мували су са потписима Лаврентија и Луке.  

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Авин текст је одличан. Чиста десетка. Раскринкао је сву лицемерност Амфилохија, Максима, Атанасија и Григорија. Они су само манипулатори и медијски смутљивци. Кад прочиташ текст за Вечерње Новости од владике Бачког Иринеја и потом прочиташ онај Амфилохијев, Тасин, Григоријев и Максимов ултиматум Патријарху и памфлет у сто тачака, свако проницљивији види мудрост, одмереност и озбиљност Бачког, а са друге стране види политиканство и принцип двоструких стандарда код јужњака. Ава је потпуно у праву и по питању Вучића јер је напад на Вучића само најпровиднија димна завеса за лицемерне Григоријеве и Амфилохијеве циљеве. Ко то не види или се прави луд или је слепац код очију. Више је него бедно образложење Митрополије Црногорско-приморске и Амфилохија лично како оправдавају ордење Вујановићу и Шешељу које им је издејствовао Амфилохије а како са друге стране, по принципу двоструких стандарда, нападају Патријарха и Синод за орден Вучићу. То је тако бедно да изазива гађење. Да имају мало више стида ни Амфилохије ни Џомић ни Григорије ни Атанасије ... никада више не би проговорили по питању ордења и сличних ствари. Ово је борба за два принципа. Један господски и мудри принцип рада Патријарха Иринеја и епископа Бачког Иринеја а други каубојски и свађалачки (без)принцип сталног дизања тензија од стране јужњака Амфилохија и Атанасија. И сад не треба стати. Сад се смутљивци и лицемери са југа требају довести познанију права. Прво хитно треба пензионисати Максима, Лаврентија и Атанасија Ракиту и ... још по неког, и довести им администраторе који ће бити верни Патријарху и Бачком. А потом постепено, после мајског Сабора, доводити стање СПЦ у ред. Са лицемерном политиком јужњака СПЦ треба да се обрачуна без пардона јер јужњаци нису ово несвесно извели већ свесно и намерно. Не треба имати пуно снисхођења према онима који су спремни на свесне лажи и намерна медијска подметања и то преко потпуно западних медија у Србији. Да су у могућности јужњаци би сад посмењивали скоро све који су им на путу. Али су проваљени у свом лицемерју и медијски и суштински нокаутирани. Тек сад они би да се лажно и лицемерно мире. Само зато што знају да су избубили битку. Не треба бити ни мало наиван и сад им прогледати кроз прсте. Сад их треба довести познанију права и свести њихов утицај на такву меру која неће представљати ни најмању опасност по јединство СПЦ и њен углед у народу и свету.    

Share this post


Link to post
Share on other sites

У осмовековној историји СПЦ падре није написао гори текст на поукама од овога. Друга половина тачке 6 није раскринкана, стога је несрећа из рима анкора пју гранде.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, msahost@live.com рече

A ako se mi raskolimo na dve ili tri crkve, imamo drugi problem, daleko veći.
Te raskolničke crkve NEKO treba da prizna da bi ostali u Liturgijskom jedinstvu.
A ako se raskole, ko će koju raskolničku crkvu priznati?

Kako ko ce da prizna? Ne razumem? U ovom slucaju samo mogu da odu u raskol pojedini delovi ( eparhije ) SPC, analogno SPC ostaje ( u skracenom sastavu ). Sta ima ko da priznaje SPC? SPC je vec priznata. Pitanje je ko ce raskolnike da prizna? Odg se sam namece ( Rusi sigurno nece )

Share this post


Link to post
Share on other sites

@msahost@live.com dalje, posto posmatras stvari na globalnom nivou. OCA jaca, sve eparhije u Americi se utapaju u nju ( ili velika vecina ). Fanar je kupljen Americkim parama itd...i na kraju dobijamo podelu na pro - Ruske PC i pro -Americke ( pro - Grcke su samo usputna stanica ) PC. I tu lezi sva filosofija - otima se Rusiji uticaj....nema veze ni sa Hristom, ni sa Crkvom, u pitanju su geopoliticke igre moci. E sad sto ce kola da se prelome preko nas, kao i uvek - to je vec druga prica. I u pravu si 100posto kada kazes da se sudbina pravoslavnog sveta resava ( igrom slucaja ili ne ) kod nas, kako se resi nase pitanje ovde - tj ako dodje do podele ovde - to ce biti okidac da se svi podele...a nasi su toliko pozavadjani i ostrasceni da je sva prilika da ce nastati dzumbus...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, The Godfather рече

 Sta ima ko da priznaje SPC? SPC je vec priznata. Pitanje je ko ce raskolnike da prizna? Odg se sam namece ( Rusi sigurno nece )

не дај Боже да се деси тај најгори сценарио. ако се којим случајем деси, па турски патријарх ће врло радо признати расколнике /нато владике како их неко назва/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...