Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

Управо сада, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Јесте Атанасије на потезу, без њега је и Амфилохијев раскол ништаван, а да не говоримо о његовим "ученицима", мислим да га неће успјети обрадити, то је у току сјатили су се.

Nikavog raskola neće biti....Joanikije služi u Bg....padre....ionako su se izdelile vladike, ne može sad i između se da se dele podeljeni....Joabkiju se sve ovo ne sviđa, ali to je po onoj - ajde malo ćemo da se iskritikujemo, ali svoji smo nije strašno.

Nema raskola i neće ga biti, nego umesto da se klonu medijskih ludosti, oni i sami neki koriste medije....to je opasno....nisu oni shvatili koliko je opasno to kako se mediji koriste....umesto da suzbiju metodologiju oni neki raspiruju....više je način opasan nego neke nesuglasice....ali vladike misle da sve znaju....yaboravili su u kom vremenu yive...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Епископ бихаћко-петровачки Сергије: Ријечи које рањавају!
 
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
v-10062-1532365984-455.jpg
 
Прекјучерашња канонада увреда на рачун Његове Светости подсјетила ме је на давно изречену истину у којој стоји да говорећи о другима заправо причамо искључиво о себи самима. 
 
 
Рјечником који не приличи ни кафанском амбијенту, један народни посланик и један министар спустили су комуникацијску љествицу на само дно непристојности, најгрубље вријеђајући Његову Светост, а тиме и цјелокупно светосавско биће наше Свете Цркве, коју наш патријарх представља, како пред нама Србима, тако и пред цијелом свијетом.
 
Да подсјетим: Његова Светост је монах пуних шездесет година, архијереј 45 година, а патријарх српски готово десет година. Ако такав животни пут није за поштовање, онда заиста не знам шта јесте?!
 
У времену глобализације, када се настоји срушити сваки ауторитет, господа Вукановић и Мектић, у маниру највећих богоотпадника, показали су својим ријечима одсуство елементарне културе, а као Срби, јер се таквима сматрају, одсуство било каквог поштовања према Српској Православној Цркви и њеном предстојатељу, нарочито у данима великог јубилеја – 800 година аутокефалности.
 
Још је жалосније што се борба у политичкој арени покушава пренијети на живот Српске Цркве, која је старија од већине нама познатих држава, а нарочито политичких партија. Са ставовима и изјавама Његове Светости можемо бити сагласни или не, али наше је да поштујемо одлуке донесене већином гласова, како у Сабору, тако и у Синоду, те да поштујемо Српску Православну Цркву, тако што ћемо поштовати онога ко се налази на њеном челу. Став већине, свиђао нам се или не, треба да буде и наш став, јер тиме показујемо да смо јединство ставили испред личне сујете, а љубав према браћи изнад гордости.
 
Очекујући да ће господа Вукановић и Мектић изразити жаљење због својих несмотрених ријечи, српску јавност у Босни и Херцеговини позивам на одмјерност, како наша вербална несмотреност не би повриједила ниједно људско биће.
 
Епископ бихаћко-петровачки Сергије (Карановић)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, geronymo рече

Oce Zorane, prateci vas na ovom forumu i vase obrazlaganje u vezi stanja na PBF i u SPC vjerovah vam, jer ste mi mnogo pomogli u vezi nekih mojih stavova hvala vam mnogo, ali ovaj tekst mislim da je za rijaliti publiku AV staniiiiiii

Не, АВ је колатерална штета. Њега су у причу укључили Лохијеви да би могли да тролују и спинују причу. АВ ме савршено не интересује. Ја имам текстове објављене против њега. Овде се АВ користи као димна бомба, то траба да разумете. Да се не виде сепаратистички потези неких наших архијереја, оних у САД и ЦГ. То је све. Треба да размишљате хладне главе. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ćiriličar рече

Kada se Sabor sastane treba odrediti, sankcionisati, svaku zloupotrebu unutarcrkvenih dokumenata....mi imamo pijacu.

Пошто би ти да нивелишеш све: Ко је објавио преписку Таса Патријарх? - Ко је објавио писмо за ванредни сабор? 

Мене нервира такав приступ. Можеш ти да волиш колико хоћеш некога, али брате, криво седи, право беседи!

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović pa pazi padre, mene nervira koješta....možda i od tvojih reči pa živim ...ali pošto nisi stidljiv čoek, kaži šta te nervira - ne razumem baš šta si hteo reći.

Konkretnije pitaj, hitro ću ti pojasniti svoje reči.

A ko je objavio prepisku Tasa-Patrijarh? Pojma nemam, ali mislim ova "struja", uslovno, koju ja i ti zastupamo.....ne menja ništa bre. Sve je to ludilo!

Metode da se episkopi u Crkvi pucaju tako što će komunicirati aluzijama ili dirktnim optužbama iy tudjih usta preko medija - to je propast crkve! Šta te nervira?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ajd da progutam sve ovo i ako ne gutam "glavić od mašine", al' dobro.
Mene samo zanima jedna činjenica, a to je, zašto se Bulović toliko boji sazivanja Sabora i bezi od njega kao djavo od krsta, te koristi sve što mu je dostupno da omalovaži drugu stranu.
Ako su Sinodalci toliko jaki, zašto ne pristanu na Sabor?
Zdrava logika kaže, ako se sastane Sabor, Buloviću postaje veoma klizav teren i lako može da zglajzne, ne samo od "Saboraca" već i od dela "Sinodalaca" koji su sada ucenjeni, pa igraju kako im se svira, a prvi čemu zabiti nož u ledja ako vide da gubi pozicije.
A svi znamo šta će se desiti sa Bulovićevcima ako ovaj sklizne.
Dakle pitanje je, kako reče neko predjašnji, Šekspirovsko "Biti il' ne biti, This is the question". 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@msahost@live.com Мислим да ће Сабора бити, ако не - медијски рат до изнемоглости. Ево, од ујутру је на реду Пахомије врањски.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, msahost@live.com рече

Ajd da progutam sve ovo i ako ne gutam "glavić od mašine", al' dobro.
Mene samo zanima jedna činjenica, a to je, zašto se Bulović toliko boji sazivanja Sabora i bezi od njega kao djavo od krsta, te koristi sve što mu je dostupno da omalovaži drugu stranu.
Ako su Sinodalci toliko jaki, zašto ne pristanu na Sabor?
Zdrava logika kaže, ako se sastane Sabor, Buloviću postaje veoma klizav teren i lako može da zglajzne, ne samo od "Saboraca" već i od dela "Sinodalaca" koji su sada ucenjeni, pa igraju kako im se svira, a prvi čemu zabiti nož u ledja ako vide da gubi pozicije.
A svi znamo šta će se desiti sa Bulovićevcima ako ovaj sklizne.
Dakle pitanje je, kako reče neko predjašnji, Šekspirovsko "Biti il' ne biti, This is the question". 
 

1000 посто  си  у  праву ! То је истина! То је начин на који Бачки влада. Уценама, малим кружоима које застражују на све могуће начине.  И  никад не излази у дуеле, никад. Бежи и скрива се иза сарадника. Ћути. Али ко је Христов тај се не боји, никог осим Бога! Он није био зло, не знам шта се дешава... Помози Боже свима па и Бачком!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moram sad da kažem....padre, sad se drži :) ...ovaj gore me potaknu....priča o Buloviću pa se "setih" da i "moja" strana priča o drugima, Amfilohiju....čoveče koje ludilo....počev od oca Yorana, do velikog dela ovde - svi redom, ne svi, karikiram, pričaju kao da su vladike neki Dyems Bond(ov)i....samo nemamo jš skakanje sa 100-og sprata, bacanje šurikena i udaraca đonovima u glavu....đta je Dyeki Čen ili Brus Li....mala maca, i, naravno, kao da su se vladike obučavale u MOSADu ili MI6-ici...mislim stavrno....pa nije Amfilohije, Bože prosti, djavo, a nije ni Bulović....ljudi ograničeni iako veliki...ali to se farba sa svih strana kao, malte ne, da....ma Taći i Dačić ispadoše bolji jarani od naših  vladika....stvarno se otišlo predaleko, oni su otipli...valjda su ljudi kaludjeri, stari ljudi su mnogi....kome je stalo do budalastina....misle raličito, gordi, nateu se, kaprici...maksim se brani...pa sve je to ljudski...ali nisu djavoli....ispade Irinej Bulović gori i opasniji od Stejt departmenta...a Amfilohije crni pojas osmi dan, i agnt CIA...stvarno ljdi oladite malo...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 минута, msahost@live.com рече

Mene samo zanima jedna činjenica, a to je, zašto se Bulović toliko boji sazivanja Sabora

Нека те занима. Теби се допада боксер као Бенеш, мени као Теофил Стивенсон. Прочитај у Аристотела шта је врлина храбрости, не овде да тролујеш. Играш на превише примитивне дирке. Да ли би ти сада узјахао хата као поп Мило Јововић? Ти то не радиш. Ратујеш из своје куће против Буловића. И то ти је домен.

Ово је борба. Видео си Касјус Клеја кад прима ударце на конопцима и на крају нокаутира Формана. Ти слободно дижи буку, ми се не померамо.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, александар живаљев рече

Мислим да ће Сабора

Daj Bože pa da se reši kako se reši inače odosmo u raskol.
A ako se mi raskolimo na dve ili tri crkve, imamo drugi problem, daleko veći.
Te raskolničke crkve NEKO treba da prizna da bi ostali u Liturgijskom jedinstvu.
A ako se raskole, ko će koju raskolničku crkvu priznati?
Jednu Rusi, drugu Fanar npr.?
I kada bi se to desilo, imali bi sveopšti raskol u pravoslavlju. Nije sve na lokalnom nivou, već sve ovo ide na globalni nivo. Veoma opasna situacija za celo pravoslavlje i mislim da Iznogud treba da spusti lopticu, osim ako mu nije kao do sada, jedino stalo do lične vlasti, moći, autokratije i bespogovorne despotije i da je vodjen tim ambicijam izgubio kompas.
To ne bi prošlo ni u Svernoj Koreji. 
Mnogo veliki belaj.
A što se MAxima tiče, zna se kako je smoljav. A kad je takav, nije ni malo bezazlen.
Sa nekim čvrstog karaktera možeš da znaš ili predvidiš namere, ali sa čovekom tipa MAxima, ništa se ne može predvideti. 
Kada pacova sateraš uza zid, da nema gde, on skače za gušu i oči. Ako Maxa prsne i krene logikom sile kao sada ovi protiv njega, ljudi moji, budite ubedjeni da od crkve u Americi ostaće samo crkva u Americi u roku 48 sati po američkim zakonima, a ovima ovde, neće biti dozvoljeno da vide Ameriku ni preko televizije.
Ovo nisu duhovne teme već pragmatične koje se debelo kose sa mnogim svetovnim zakonima u mnogim delovima sveta. To je pravno pitanje koje Maxa može svakog časa da potegne, a onda će ovde neko da visi u patrijaršiji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Неко се интересовао: Неканонски што је против канона Лохи прешао из банатске у ЦГ. То је било против канона и зато је неканонски; али СПЦ је то одобрила, иако је неканонски и он је сада митрополит ЦГ иако против канона. То ни одлука СПЦ не може да промени. То је неканонски јер немамо канон који вели супротно. Дакле, он је епископ тамо по икономији. Овде људи не размишљају мозгом. Зато и ствари не називају правим именом. 

Сутра, када би мене, као жењеног, поставили за владику, био бих неканонски, јер је последњи канон који то регулише донет 691 на Трулском сабору, али бих био валидан и легитиман ако би то СПЦ урадила, иако не би донела нови канон о томе да и жењени опет могу да буду епископи.  

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, msahost@live.com рече

Kada pacova sateraš uza zid, da nema gde, on skače za gušu i oči. Ako Maxa psrne i krene logikom sile kao sada ovi protiv njega, ljudi moji, budite ubedjeni da od crkve u Americi ostaće samo crkva u Americi u roku 48 sati po američkim zakonima, a ovima ovde, neće biti dozvoljeni da vide Ameriku ni preko televizije.

О, нисам знао да те је Макс ставио на платни списак? 

Те претње су илузорне јер би он једнако наставио да ради на расколу. Нека скочи за грло, али може мачки да упадне у чељусти. Нема више циле-миле. Максиму су дани одбројани. И не само њему. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Zoran Đurović рече

Неко се интересовао: Неканонски што је против канона Лохи прешао из банатске у ЦГ. То је било против канона и зато је неканонски; али СПЦ је то одобрила, иако је неканонски и он је сада митрополит ЦГ иако против канона. То ни одлука СПЦ не може да промени. То је неканонски јер немамо канон који вели супротно. Дакле, он је епископ тамо по икономији. Овде људи не размишљају мозгом. Зато и ствари не називају правим именом. 

Сутра, када би мене, као жењеног, поставили за владику, био бих неканонски, јер је последњи канон који то регулише донет 691 на Трулском сабору, али бих био валидан и легитиман ако би то СПЦ урадила, иако не би донела нови канон о томе да и жењени опет могу да буду епископи.  

Prevedi ovo na engleski i dobićeš zakon sudskom odlukom.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Zoran Đurović рече

О, нисам знао да те је Макс ставио на платни списак? 

Mene moj dobi i vozljubljeni avvo niko nikada nije stavio ni na jedan platni spisak. 
Ja sam na spisku, ovakav kakav sam, jedino kod Svevišnjeg, a On će proceniti kakva će mi plata biti.
U ostalom, ti ćeš i da me opevaš kako smo se jednom dogovorili. :)
Evo, bratski i prijateljski te najljubaznije molim, čistog srca i duše, jer te znam i znaš me. nemoj na mene djonom.
Možeš ako imaš argument, slobodno, neću se ljutiti kao što se nikada ne ljutim, ali ako nemaš, to je samo bedan pokušaj diskreditacije, najblaže rečeno.
I još da ti napomenem. Rekao si u jednom komentaru da mi je srce puno mržnje.
Ne, nije. Gospod mi je dao da osetim sve ljudske emocije osim mržnje i ja sam mu na tome neizmerno zahvalan. I svaki dan mu dajem hvalu i molitve da mi nikada ne dozvoli da osetim tu emociju. Hvala Mu za to!
Nisam mržnju osetio ni u najvećem zlu koje sam gledao i živeo tokom ratova, da to ponovo ne opisujem, pa ne mrzim ni Iznoguda. Samo razlimšljam hladne glave o svakoj mogućoj situaciji, a to opet znači da Iznogud nije nepogrešiv. Ovih poslednjih godina mnogo greši, počev od sedenja na dve stolice do sada.
Moje su informacije veoma kvalitetne i njima ne manipulišem. 
Ako ništa drugo, bar ti kao veoma obrazovan čovek, trebao bi da znaš da moja "jeretička" crkvena organizacija teži samo ka jedinstvu Crkve Hristove i da čuva istu koliko se može i ako nas i crkva i ona druga, dundjerska strana proganja.
Ja sam svoj život tome posvetio i svoj krst, javno kažem, nosim 38 godina čistog obraza.
Gledam pravdu, a ne lični interes i lične simpatije.
Ne zaboravi da naših ima svuda kao i dundjera i u samim vrhovima crkve, ali se nezameramo. Držimo se diplomatije. 
A što se Lohija tiče, seti se kako sam ga krpio u dva navrata, a svi ste se tada na mene ostrvili kao na nečastivog. I gle sada, sad vi pišete još u gorem stilu protiv njega, nego što ja pisah vo vreme ono. Ko tu sada kupuje pozorišnu kartu za farisejsko pozorište?
Ja ne, to je sigurno i definitvno, kao što ne branim Maxu, već govorim sa strane mogućih dešavaja, što ne mora da znači i da će se desiti.
I u mesto da shvatite kako se treba prema Maxi ponašati, mene stavljaš na Maxin platni spisak.
Ja nisam kriv što ne razumete kako se treba voditi politika. Nisam ja kriv što skandali idu u javnost u mesto da se rešavaju u kući (crkvi). 
Ali iskreno rečeno, gledajući svetovne zakone, mnogi pod mantijom od onih viših, odavno bi tucali kamen u nekoj malo agilnijoj državi. Surovo, ali je tako.
Živ mi bio moj avvo :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од Логос,
      Поводом десетогодишњице упокојења Његове Светости Патријарха српског г. Павла, доносимо у целости погребно слово које је над одром блаженопочившег патријарха изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић).      Свесвјатјејши Архиепископе Константинопољски и Васељенски Патријарше, Блажењејши, Преосвјашчењеши Архиепископи и Епископи Цркве Христове, часни саборе народа Божјег, "Ви сте свјетлост свијету. Не може се свјетиљка сакрити која на гори стоји..." Ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена сљедбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних свједока истинитости ових ријечи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном Царству Небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа.   Да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име Апостола народа Павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика.   На блаженог спомена Патријарху Павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изговорио за друге: "Кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче. Али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује." И заиста, да овај Божји човјек Павле није живио достојно свог људског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? Што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обично туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга. Туга је јер представља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још присутнији Духом Светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио.   У томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена.   Како се то објашњава? Како то објаснити у животу Патријарха Павла? Прво и основно објашњење: младић Гојко Стојчевић, монах, свештеник, Епископ Павле је као и сви Свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио. Прије свега, овај покојник што је пред нама био је човјек дубоке и стамене вјере у Живога Христа Бога у Цркви Његовој тј. вјере која дјела, јер "вјера без дјела је мртва". Он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни.   Говорећи и проповиједајући Еванђеље Патријарх Павле оваплоћивао је Еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће Еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима. Својом вјером и животом по вјери, он је показао истинитост ријечи Теофила Антиохијског: "Покажи ми твога човјека, да ти покажем мога Бога". Небеса приповиједају славу Божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање Бога и истину Божију, колико прави Човјек. У непрекидној поворци оних који су ових дана приступали Патријарху, на питање једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: "Зато што је он човјек високог морала и великог поштења."   Ријеч Патријарха Павла је била блага а његови докази јаки; шта више најјачи доказ истинитости његове ријечи био је управо његов живот. Јер, по ријечи једног његовог светог предходника: "Свака ријеч има своју против ријеч; једино се неможе супротставити ништа и нико - истинском животу.   Патријах Павле је човјек дјелатне, дјелотворне вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини Божијој - до смрти. У њему се, по пророку "срела милост и истина, правда и љубав загрлила". Знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечити својим злом: "Правда Бога истонога" мајке Јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике. Истом љубављу је волио свој Богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење Божје.   Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе нетражећи...   Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај Свети Старац и цјелосни Човјек Цркве Божје Христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити.   Питао сам се последње двије године његове старачке немоћи и везаности за постељу у болници: Шта то значи? Што је Бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? На крају од овогодишњег празника Усјековања Св. Јована Крститеља, његовог рођендана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: Овдје је његов Христолики и Христоносни живот постао у пуној мјери и дубински Христолик. Наиме ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и поукама поучава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на ВМА. Трудећи се читавог живота да буде "сарадник Божји" он се на крају сараспео Христу и понио крст својих ближњих сапатника и састрадалника својих без рјечи и без ропота.   Сараспео се Христу Патријах Павле и својим ближњима, да би са Њим и са њима васкрсао и ушао у радост Господа свога.   Господе, подари слуги вјерном твоме и Оцу нашем Патријарх Павлу, вјечно Царство Твоје којим је живио и за којим је чезнуо, Царство Оца и Сина и Духа Светога во вијек вијека. Амин.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...