Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 46 минута, Milan Nikolic рече

@Golub 

Кад је Господ рекао да будемо безазлени као голубови, није рекао да будемо и паметни као голубови.

нко рече и да не будемо глупи као голубови... :)  свашта ми се овде качи... ;)  тако је то, али само ко не пише тај не прави правописне грешке... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović Падре, није провокативно,...ако митрополит оће раскол, у шта не верујем, шта оће? Мислим, објасни који је крајњи циљ? Објасни, хипотетички, ту СПЦ у расколу, или у не-расколу, али подељену? Ко се и шта одваја и шта постаје?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Ćiriličar рече

@Zoran Đurović Падре, није провокативно,...ако митрополит оће раскол, у шта не верујем, шта оће? Мислим, објасни који је крајњи циљ? Објасни, хипотетички, ту СПЦ у расколу, или у не-расколу, али подељену? Ко се и шта одваја и шта постаје?

Лохи и Ломи су се договорили да направе пројекат самосталне ЦГ у сваком смислу. То је све. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 минута, msahost@live.com рече

Treba li da napomenem nadimak kojim te Emanuil zove?

Како зове Аву? Реци да се смејемо Емануели кеве ти.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Golub Вучић нема никакве везе са расколом а прича о додели ордена је само искоришћена да се створи већи јаз

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Предраг М рече

нато чува поља мака у Афганистану а сада и турског патријарха.

Ova ti je prava "turskog patrijarha".
Bravo!!!
Ništa pametnije nisi mogao da izjaviš. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 46 минута, Travolta рече

Ај не сери мајке ти! Сереш ко фока!

Mislim da bi ti bolje išlo da zaigraš kao Travolta, makar oko šipke, nego pristojno obraćanje, pristojnim prečnikom :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, msahost@live.com рече

Ova ti je prava "turskog patrijarha".
Bravo!!!
Ništa pametnije nisi mogao da izjaviš. 

многи га зову тако

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 46 минута, Bokisd рече

Brate Live, a sta fali dosad sto su se razne nase PC trudile vec od 19.veka da obogate dijasporu, tamo na Aljasci, pa po Kini i Japanu, pa u Africi i Australiji i po Amerike.... mislim da me' razumes sta ocu' da recem....

Bogatile, bogatile pa sad došlo vreme i da se uzma.
Malo keša, malo nekretnina, malo osiguranja, malo premija....
Tek da se nadje, onako, sirotinjski. Može da zatreba, a nije na odmet.
Mislim da i ti mene razumeš šta oću' da rečem :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 26 минута, Travolta рече

Како зове Аву? Реци да се смејемо Емануели кеве ти.

E, to nije za priču i ja se ne šalim sa tim.
A ono najbitnije, avvu znam lično, popismo po koju, a ja preko nečega ne mogu da predjem ni mrtav.
Neko nešto poštuje, neko ne. Za mene su neke stvari svetinja i u to se ne dira.
Shvati to kako hoćeš. 
I ako misliš da ja ne volim avvu, debelo si se prevario, veoooooma debelo. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 минута, msahost@live.com рече

ti si bio na platnom spisku Fanara daleko duže nego ja

Никад нисам био на платном списку Фанара. Нешто си погрешно схватио. 

 

пре 19 минута, msahost@live.com рече

Bio si i na nezvaničnom platnom spisku Fanara i kada je tvoje rasčinjenje bilo već potpisano pa je Genadije umolio Emanuila da te ne rasčine, ali su te "filovali" pogrešnim informacijama. Treba li da napomenem nadimak kojim te Emanuil zove?

Ово је добар спин. Не постоји могућност да будеш рашчињен без да те суд не обавести. Против мене никад није поведен ниједан поступак. То значи да си или тотална незналица о црквеном поступку или спинујеш јер си плаћен. Трећег нема.

пре 32 минута, msahost@live.com рече

Ja bih se tu ipak zapitao, zašto toliko lično pristupaš ovom dijalogu kada je to dijalog koji se tiče našeg, srpskog opstanka i opstanka naše Crkve?
Da li to radiš svojom voljom ili si instruiran da to tako i na takav način radiš.

Па реч је о опстанку СПЦ. Ретке су будале као ја да се паште око свега овога и извргавају као Ис ружењу (бичевање, пљување, ругање, комедијашење итд.). Ја не могу да ризикујем своју главу нелично. Мој живот је у питању. 

Такође је сраман спин да ме неко диригује. Никако не може да се уклопи у моју историју. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Golub рече

то требаа да питаш онога(е)  ко(ји)  му је дао орден!? ја само помињем ту теорију о трговини,  јер неко овде написа, да орден обавезује! прочитао сам то овде на форуму ... 

Лично мислим да је Вучић има, очигледно, несумњиву подршку Запада.

И надам се да кад се (и ако се, то није до њега он би, али му не дају други!)  разграничи са Шиптарима, ,,неће основати Голи оток за своје противнике. А могао би. И замерили би му колико и Титу'' како рече наш познати дисидент... :)  

Значи говориш о трговини, а не знаш шта је предмет трговине. По мени на Косову се ради о две ствари. Држава се бори да територија остане у саставу Србије или би требало да се бори, али и да заштити све становнике на Косову и имовину. Не свиђа ми се како то иде, али народ гласа. Друга је Црквена страна, а то је да Црква напредује на Косову. Те двије ствари се преплићу. Западу је циљ да Косово буде независно, али и да Србија буде у НАТО-у и да би то остварили не либе се и притиска на Цркву. Њих не интересују ни канони ни православље ни ишта, а ако им Православље смета уништиће га ако треба. Како на Косову тако и у Србији. Сада како да се и Црква и Држава поставе по том питању. По мени борити се за праведно решење Косовског питања у државном смислу - Држава, али и очувања чистоте православне вере - Црква. Давање ордења Вучићу не крше се никакви канони. То је оно (Цару царево). Јесте љигаво. Црква је рекла да је отимање Косова неправда. Цркава је дигла глас и диже га и објашњава неправду према православним Србима на Косову. Ако сачувамо православље сачуваћемо и наду за слободу. Претварање расколника и никад валидно рукоположене у легалне епископе пред очима свих је скандал над скандалима. То ако прође о каквој Цркви причамо. То је као овај докторат Малог и Стефановића. Тако да је питање Украјине пресудно важно. И треба се борити за светску Правду и на Косову (признање Косова мимо уједињених нација и без референдума, протеривање Срба и њихово малтретирање) - пре свих држава Србија, као и у Украјини (малтретирање Руског и рускојезичног становништва)-држава Русија и борци за људска права у Украјини, а Црква (саборно) се бори за православне и на Косову и у Украјине и не подржава расколнике и бандите што ради Вартоломеј.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Ово је добар спин. Не постоји могућност да будеш рашчињен без да те суд не обавести. Против мене никад није поведен ниједан поступак. То значи да си или тотална незналица о црквеном поступку или спинујеш јер си плаћен. Трећег нема.

Ni jednog ni drugog moj dobri avvo. Ni jednog ni drugog.
Veruj ako hoćeš, ne veruj, ja tu ne mogu ništa.
A ono što znam i što mi je poznato, nisu ni insinuacije, ni izmišljanja, ni manipulacije, ni spinovanja..... 
Kada god nešto pišem, pišem sa argumentima. Na žalost moju, ali tako jeste, mnogo puta ne mogu daiznesem "izvor" ili papir, a znaš i zašto. Tako je kako je, ali ubedjen sam da mi veruješ više nego nekim drugim likovima. Na kraju, nikada te nisam slagao, a još manje da sam te manipulisao. Znaš i sam da ne spadam u tu kategoriju ljudi, a ti piši šta te volja o meni.
Navikao sam i ne smeta mi. :)
Samo navali.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, msahost@live.com рече

Bogatile, bogatile pa sad došlo vreme i da se uzma.
Malo keša, malo nekretnina, malo osiguranja, malo premija....
Tek da se nadje, onako, sirotinjski. Može da zatreba, a nije na odmet.
Mislim da i ti mene razumeš šta oću' da rečem :)

Znas ja gledam na to ovako, osiromasila a imala bogatstvo kakvo nijedna crkva nije imala ... i sad oce' da stekne ponovo i da se okoristi bogatstvom tamo gde je neki drugi steko'.... samo mi nikad nece biti jasno zasto ovi koji su to stekli tako lako krcme to sa fanarom a ovaj to uzima ko' da je njegovo ... kao slicno u Ukrajini, dali su u proslosti nesto malo i ovi drugi to umnozili i stvorili bogatstvo i sad fanar to oce' da uzme sto je manje dao..... i daje drugom i uzima nesto i za sebe...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Zoran Đurović рече

Лохи и Ломи су се договорили да направе пројекат самосталне ЦГ у сваком смислу. То је све. 

Видим да су те сколили...ја сам ван тих игри, из ма којих побуда, па ти нећу и ја загорчавати...али занима ме...за вл. максима разумем....и лично је, али и опште, не би требало да се дешава да стручног човека шкартирају...а ок људи на ПБФу су учили, имају образовање...али види се шаблон некеко ко ј екоме близак и по катедрама и сл....небитно, дакле за вл. максима могао бих да те разумем као неко ван приче....после је дошла ТЕ, па Устав и сл....то је сад по страни....хипотетички, каћимо да имаш назнаке и инфо. које гворе да неко попут најстаријег нашег митрополита, човека громаде, кој ије урадио што је урадио...наравно имао је омашки, али дело је огромно иза њега....имаш назнаке, индиције...али зар није мало претенциозно да нико други нема да указује на то у СПЦ? Видели смо да се епископи не либе да проговоре кад загусти. Ипак причамо о расколу, не о катедри на ПБФу...причамо не о младом епископу, који се очигледно залеже, ндајмо се несвесно, несмотрено...причамо о митрополиту са стаћом цео живот за Цркву...који је и молио и клео и награђивао, и спречавао крв међу браћом, и плакао Св. Ави на гробу...зар није и "крупан залогај", а и окуд баш ти у тој причи?

Не мислим ја кад ово питам да радип за некога....мислим како сам себе видиш у томе? Ипак ми имамо скоро 50 епископа, много свештеника....и да нико о томе не прича него ти?

Мало Жекс тамо неким текстовима...али ни говора да се поминје раскол?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг инфо,
      Митрополит волоколамски др Иларион (Алефејев) одржао предавање на Православном богословском факултету у Београду
      На дан спомена свете мученице Агатије и светог Полиевкта, у уторак, 18. фебруара 2020. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски др Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије и почасни доктор Универзитета у Београду, одржао је у великом амфитеатру Православног богословског факултета у Београду предавање на тему: „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“.

      Овом изузетно занимљивом и надахнутом излагању Високопреосвештеног Митрополита Илариона произнетом многобројној публици, коју су чинили како наставници и студенти  Факултета, тако и високопречасни свештенослужитељи,  високопреподобне монахиње и верни народ Божји из више епархија наше помесне Цркве, присуствовали су: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин др Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки господин др Давид, Његово Преосвештенство Епископ Јован (Пурић), господин проректор за науку Универзитета у Београду професор др Петар Марин, вршилац дужности помоћника директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама у Министарству правде господин др Марко Николић, високопречасни протопрезвитер-ставрофор др Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду, представници дипломатског кора из Амбасаде Руске Федерације у Београду. После срдачне добродошлице и исказаних израза особите почаствованости поводом обраћања реномираног предавача, господин декан Православног богословског факултета у Београду, пречасни презвитер др Зоран Ранковић предао је реч уваженом госту.

      Започињући своје предавање, Митрополит Иларион сажето је дефинисао историјски  развој целокупног богослужбеног искуства православних хришћана, подсетивши сабране да је богослужење у раној Цркви заправо било једина школа богословља које је, поврх свега, имало поучни карактер. Начинивши паралелу са савременим стањем, предавач је умесно приметио да одређени број богослужбених елемената у Православној Цркви није разумљив свима онима који редовно похађају богослужбена последовања. Објашњење за овакав развој догађаја треба тражити у чињеници да је већина богослужбених текстова настала у периоду од IV до IX века, при чему су они стварани и формулисани, пре свега, благодарећи језику Светога Писма и догматској терминологији утврђиваној и прецизираној на васељенским саборима кроз историју.  

      Следствено, Високопреосвештени Митрополит се усредсредио на питање тренутне улоге богослужбеног језика, наводећи пример из живота Руске Православне Цркве. Истичући познату чињеницу да је званични литургијски језик црквенословенски, Митрополит Иларион је предочио лично мишљење да, чак када би и све богослужбене књиге биле преведене на руски говорни језик, то опет не би допринело потпунијем разумевању богослужења од стране савремених православних хришћана. Јер, богослужбени текстови који су настајали у назначеној епохи, утемељивани су на библијским текстовима, формулисаним истинама вере и предању Цркве које је поступно грађено, што је свеукупно допринело вишеслојности насталих састава. Тим поводом предавач је навео пример произношења Великог канона Светог Андреја Критског током Прве и Пете седмице Велике четрдесетнице. Иако савремени православни хришћани у Русији, али засигурно и у другим словенским срединама, не разумеју у довољној мери текст тропара, атмосфера покајања, подвига, богослужбеног етоса и свега онога што одликује период Часног поста, има пресудну улогу у чину прихватању и поимања једног оваквог богослужбеног текста. С обзиром да је Канон Светог Андреја Критског, према запажањима Митрополита Илариона, писан првенствено за монахе који су редовно читали и познавали Свето Писмо, аутор је уједно могао стварати тропаре канона и истовремено примењивати алегоријски начин тумачења многобројних старозаветних личности и места. Отуда је истакнут и упечатљив пример тумачења две старозаветне жене Рахиље и Лије као символа созерцања и благоделатности. С тим у вези, богослужбени текстови треба да буду разумевани, како је више пута јасно и недвосмислено нагласио током предавања уважени гост, у правом смислу речи као допуна тумачења књига Светог Писма, али и својеобразни наставак свештених списа Светога Писма.
      Произносећи даље своје излагање, Митрополит је прецизирао да, упркос томе што јеванђелски текстови садрже концизне извештаје о одређеним догађајима из домостроја спасења, управо богослужбени текстови исте допуњују. Ово тврђење бива поткрепљено примером у вези са Оваплоћењем Господа нашег Исуса Христа. Пошто је заручник Дјеве Марије сазнао да је зачела од Духа Светога, намислио је тајно отпустити, при чему се текст Јеванђеља на овоме детаљу више не задржава. Но ипак, химнографски текстови празничне службе Рождества Христовог развијају допуњавајуће тематске дијалоге између заручника Јосифа и Пресвете Богородице. Стога, тамо у богослужбеном тексту где није све изражено искључиво на основу текста Светога Писма, бива надограђено нарочитим и надахнутим богослужбеним текстом. Уобличене богослужбене текстове на овај начин можемо сасвим оправдано разумети као начине тумачења Светога Писма, јер су византијски химнографи поетским путем изражавали богооткривене истине Цркве.
      Други пример потпунијег разумевања догађаја из домостроја спасења, оствареног у личности распетог и васкрслог Богочовека, и то посредством богослужбеног текста, представља Христов силазак у ад. Наиме, богослужбена химнографија много детаљније и подробније описује овај силазак, заснивајући своје тумачење на тексту апокрифног Никодимовог јеванђеља које садржи одређени опис. При томе, Митрополит Иларион констатује да су одговарајући химнографски текстови и елементи службе Велике суботе утемељени управо у садржини овог писаног споменика. Стога, очито је да православно богослужење јесте допуна и тумачење светописамског текста.
      У складу са претходно казаним, Високопреосвештени с правом поставља следеће питање: Какав, заправо, значај имају богослужбени текстови за живот хришћана, али и за васколику Цркву? Сходно њиховом ауторитету, како запажа Митрополит волоколамски, они заузимају друго место, одмах после библијских списа, јер су богослужбени текстови стварани саборним умом и вером Цркве. Уколико би пак, нешто у теолошком изразу изазивало сумњичавост или наговештавало кривоверје у односу на истине вере, онда су васељенски  сабори били место и време где су такве сумњиве формулације биле исправљане, како би истина била изражена и прецизирана. Први који би, пошто примети и разуме да је посреди кривоверје или погрешно учење, реаговао тим поводом био је црквени народ. Потом би се укључивали богослови, прецизно објашњавајући разматрано питање. Одговарајући пример у вези са оваквим следом догађаја Митрополит Иларион види у делатности јеретика Несторија и његовог исповедања да Пресвета Богородица треба да се назива Христородицом, што је богослужбено искуство Цркве недвосмислено одбацило као лажно и погрешно. Богослужбени текстови, дакле, садрже богооткривене истине које су проверене многовековним Предањем и искуством Цркве. Управо због тога је рецепција народа Божијег била пресудна у случају препознавања погрешног учења, док су теолози  помагали у пажљивој артикулацији истина вере на васељенским саборима.
      Еминентни предавач се, потом, усредсредио на још једно, веома значајно питање - проблематику ревизије богослужбних књига. Ради појашњења назначеног, Митрополит Иларион се првенствено осврнуо на примере из протестантске и римокатоличке традиције. Наиме, бивајући руковођени примерима наведених традиција, поједини савремени православни теолози, па и хришћани, сматрају да би и у Православној Цркви требало да буде извршена ревизија богослужбених текстова и књига. Међутим, оваква ревизија би, према мишљењу митрополита Илариона, водила до ревизије православног богословља. Штавише, предавач је мишљења да, ако нека богословска теза није усклађена са богослужбеним текстовима, у том случају би пре требало веровати садржини богослужбених текстова неголи прихватати било каква теолошка тумачења. Јер, богослужбени текстови прихваћени су од целе Цркве као правило вере. Они се читају и поју свуда у православним црквама већ дуги низ векова. Благодарећи томе, свака погрешна и Православљу страна мисао, која се можда могла поткрасти услед неразумевања и пропуста, уклањана је црквеним Предањем после чега је чисто и исправно учење заодевано у поетске форме црквених песама.
      Исказујући намеру да нагласи претходно изложено, Митрополит Иларион је споменуо пример из живота дохалкидонске коптске хришћанске заједнице. Копти су, пре више година, одлучили да из служебника изоставе молитве за оне који су у аду, јер су сматрали  да су оне у супротности са њиховим учењем. Тим поводом, Митрополит је истакао да је дотично учење, које су Копти усвојили захваљујући Римокатолицима, засновано на богословском промишљању Томе Аквинског. Ми, пак, у Православној Цркви, према речима предавача, имамо молитву за оне који се налазе у аду, а то је, једна од коленопреклоних молитава на вечерњу Педесетнице. Стога, уважени гост је мишљења да је неопходно пре свега спровести редакцију богословских текстова уместо богослужбених текстова.
      Низу претходно поменутих примера, Митрополит је придодао још један, и то онај који се тиче постојања такозваних „антисемитских елемената“ у службама Велике или Страдалне седмице. Познато је да се у дотичним чинпоследовањима на више места помиње како су Јудеји разапели Христа, те да они сносе главну одговорност за крсну смрт Христову. Како би избегла оптужбе за антисемитизам, Римокатоличка Црква је после Другог Ватиканског сабора прибегла корекцији таквих места, исказујући на тај начин један, на први поглед, „коректан политички став“. Штавише, бројни савремени истраживачи Јеванђеља сматрају да су Римљани разапели Христа, а не Јевреји. Међутим, предавач је појаснио да у овоме случају није уопште постојао конфликт између Спаситеља и римских власти, јер су оне напослетку биле умешане у Исусово страдање на крсту само зато што Јевреји нису имали права да извршују смртну казну. Ово је све толико очигледно да, према опаскама Митрополита, апсолутно не изискује даља појашњења. Оно што је, заправо, тачно гласи да је древна Црква исправно разумела јеванђелска сведочанства и то преточила у богослужбене текстове. Међутим, ако покушамо да извршимо деконструкцију Јеванђеља, како наглашава Митрополит, онда ћемо доћи до крајњег епилога који је већ задесио протестантске заједнице, односно да затварамо цркве. Они су, наиме, најпре одбацили старе богословске текстове, свете тајне, истинито учење о реалном и истинском претварању евхаристијских дарова на Светој Литургији у Тело и Крв Христову, потом су прешли на ревизију библијских текстова и на крају су, према тврђењу Високопреосвештеног Митрополита, доживели и затварање цркава.
      Православни хришћани, према ставу Митрополита волоколамског, никада неће сумњати у јеванђелске текстове. Господ Исус Христос је заправо био у сукобу са књижевницима и фарисејима, то јест духовном елитом старог Израиља и свима онима који су прибегавали формализму. Ако негде у богослужбеним текстовима постоји нешто што не би одговарало данашњем политичком речнику и друштвено прихватљивом моделу владања, то не значи да би такве текстове требало мењати. Недвосмислени пример изостанка било каквог антисемитизма Митрополит Иларион види и у вишеслојној изради и украшавању иконостаса у Руској Православној Цркви. Општепознато је да на иконостасу много већи простор заузимају живописани ликови апостола, праотаца, отаца и пророка који су били јудејског порекла, што снажно демантује било какво постојање антисемитизма. Дакле, смрт Господа није била последица сукоба са једним народом, већ са религијским моделом живота. Упоредо са тим, Црква Христова већ више од две хиљаде година учи људе да се истински клањају Богу „у Духу и истини“.
      Наглашавајући да су богослужбени текстови правило и регулатор нашег црквеног живота, Митрополит Иларион је усмерио пажњу присутних у правцу потребе дубљег спознавања смисла божанствене Евхаристије. Начин за остварење таквог дела садржан је у пажљивијем и подробнијем ишчитавању и разумевању текстова литургијских молитава, који нам сведоче о стварном претварања дарова у Тело и Крв Христову. Син Божји се Његовим Телом и Крвљу усељује у нас, допуштајући нам да се Њиме причешћујемо. У томе се очитује православно богословље, антропологија, христологија и сотириологија. Циљ хришћанског живота је обожење. Иако се, према Митрополиту, многи питају како је тако нешто могуће, управо примери светитеља пружају одговор. На основу њиховог живота јасно је да је људска природа причасна Богу. Литургијски живот, подвиг и испуњење заповести Господњих који обликују, освећују и охристовљују светитеље, сведоче нам о реалном и достижном стању светости. Налазећи за сходно да, на овоме месту, постави питање: Колико пута је потребно причешћивати се?, Митрополит волоколамски прави дигресију, описујући некадашњу праксу у дореволуционарној Русији. Православни хришћани у Русији су се, све до Октобарске револуције, причешћивали једампут годишње. У Катихизису Светог Филарета Московског налаже се вернима да се причешћују четири пута годишње. Међутим, савремено стање у Русији  је другачије, јер на свакој недељној Литургији има много причасника. Насупрот томе, таква пракса се не среће у животу других помесних православних цркава. Отуда, одговор о мери учешћа у Светој Литургији крије се у текстовима литургијских молитава, у којима се заправо не предвиђа учешће оних хришћана који се неће причестити. Једини који се у тим молитвама помињу као они који се не могу причестити јесу катихумени или оглашени. Истовремено, они хришћани који су дошли да „престоје Литургију“ без причешћивања, показују да не разумеју смисао божанствене Евхаристије.
      Све претходно изложено, према предавачу, значи да православно богослужење јесте наше драгоцено благо, те да смо дужни улагати све напоре како бисмо га очували. Богослужење заправо представља синтезу вишевековног искуства Цркве. При томе, хришћани су позвани да у њему удеоничаре свим својим чувствима, јер сва људска чула бивају том приликом освећивана. Сваки детаљ у богослужењу има своје место и смисао. Иконе представљају прозоре у други свет, док појање изражава људски славослов Тројичном Богу и најусрдније благодарење. Оци Цркве, такође, сведоче да је православни храм икона Бога, човека и космоса, док су пропорције људскога тела некада биле једине мере приликом грађења храмова. Митрополит Иларион веома надахнуто наглашава да све што поседујемо у богослужењу јесте део синтезе богослужбеног искуства. При томе, као пример искуства велелепности хришћанске архитектуре предавач наводи и мозаичку технику примењену приликом украшавања Спомен Храма Светога Саве на Врачару, који заслугом и вештином руских мозаичких мајстора задобија свој величанствени унутрашњи изглед. Упрво у том светлу, Високопреосвештени је истакао како се једна мозаичка целина може разумети као икона нашег целокупног, синтетизованог богослужбеног искуства, при чему је особити допринос свакога православног хришћанина понаособ, али и васколиког народа Божијег у свакој епохи, драгоцен и сличан малом камену у великој мозаичкој целини.
      Коначно, Високопреосвештени  Митрополит Иларион закључио је своје предавање  са молитвеном жељом да православни хришћани воле и чувају богослужење, како би то најскупоценије благо, будући верно и брижљиво савршавано и унапређивано, било предато будућим поколењима. Поврх свега, после сажетих одговора на само нека од бројних постављених питања, предавач је уручио декану Православног богословског факултета у Београду на дар своју капиталну монографију посвећену тумачењу Свете Литургије Јована Златоустог и Василија Великог, позивајући тиме православне хришћане српскога рода на још преданије изучавање смисла и циља богослужења.
      Ђакон др Србољуб Убипариповић
    • Од Логос,
      Председник Одељења за спољне везе Московске патријаршије у разговору за „Новости“: Спорним законом црногорска власт директно се умешала у црквене послове.     Руска православна црква чврсто је уз Српску цркву и њене вјернике у њеној племенитој, светој борби коју води у Црној Гори. Народ је тамо устао да брани своју цркву, јер је огорчен контроверзним законом који предвиђа одузимање храмова и имовине. Власт у Црној Гори мора да буде свјесна да не може ићи против сопственог народа, јер јој народ то неће опростити.   Ову поруку, поводом дубинске друштвене кризе која већ готово два мјесеца потреса Црну Гору, упућује предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион (Алфејев). Посјету Београду познати руски архијереј, који обавља дужност шефа дипломатије Руске цркве (РПЦ), искористио је да подржи православни народ у Црној Гори уз јасно упозорење тамошњој власти:   – Предсједници држава не могу стварати цркве. На челу наше цркве је Господ Исус Христос, а њен чувар је вјерни народ. Шефови држава и влада треба да се баве политиком, а црквеним питањима нека се баве људи цркве.   * Како се на свенародни покрет одбране светиња у Црној Гори гледа у Московској патријаршији?   – Сличну ситуацију имали смо у Украјини. Тадашњи предсједник Порошенко умислио је да може лично да створи нову цркву, независну од РПЦ, и да ће му то помоћи у изборној трци. Претрпио је жесток пораз, али је својим дјеловањем нанио велику штету. Закон који је сада усвојен у Црној Гори отвара веома широке могућности за самовољу свјетовних чиновника. Народ је с правом огорчен.   * Какав је став Руске цркве о контроверзном закону о слободи вјероисповијести?   – Пажљиво пратим тамошњу ситуацију. Предсједник Ђукановић ми је послао свог амбасадора да ми оно што се тамо догађа објасни са позиције власти Црне Горе. У закону је наведено да сва црквена имовина саграђена до 1918. године прелази у руке државе, а некакав државни орган ће одлучивати о томе коме ће предати ту имовину. То је директно мијешање државе у црквене послове. Овим законом отвара се могућност да се Цркви одузимају храмови и дају било коме – расколницима, инославним хришћанима… То је са становишта цркве неприхватљиво.   * Која је ваша порука хиљадама вјерника и грађана Црне Горе који мирно и достојанствено бране правду?   – Десетине хиљада људи који излазе на улице у Црној Гори потврђују да је народ будни чувар Цркве и да ће је увијек одбранити. Представници државне власти који иду против свог народа и против Цркве неће добро завршити. Позивам вјернике СПЦ који живе ван Србије да се не плаше свјетовних власти, јер оне не могу уништити Цркву. Оне је могу оштетити, могу покушати да је поткопају, као што су то деценијама чиниле безбожничке власти у Совјетском Савезу. Али, чак и после свих прогона у СССР Црква је одољела, учврстила се и данас представља велику духовну и моралну силу, која духовно повезује народе на цјелокупном канонском простору Свете Русије. Дакле, не само у Русији, него и у Украјини, Белорусији, Молдавији, прибалтичким републикама, у Централној Азији, вишемилионској дијаспори. Православна црква је изнад политичких граница.   * Српска патријаршија позвана је у Васељенску патријаршију на разговоре о статусу непризнате цркве у Сјеверној Македонији. Да ли је оправдан страх да се и тамо не понови украјински црквени сценарио?   – Руска црква дубоко је убијеђена да питање регулисања канонског статуса православне цркве у Сјеверној Македонији треба да се рјешава искључиво путем дијалога између СПЦ и непризнате цркве Сјеверне Македоније. Патријарх константинопољски никако не припада том дијалогу. Он је умислио да му припада право да упада на канонску територију других помесних цркава и решава проблеме који тамо постоје. Тако је покушао да реши проблем раскола у Украјини, ослонио се на свјетовне политичаре који су му обећали да ће се, уколико Украјини одобри аутокефалност (не цркви или народу, већ држави) сви епископи, и канонски, и расколнички, ујединити око ње. Ништа од тога се није догодило, јер је канонска Украјинска црква остала јединствена, уједињена око митрополита Онуфрија, који је једини канонски поглавар православља у овој земљи. Вартоломејева промјена позиције под утицајем политичара, са наше тачке гледишта, канонски је преступ за који ће одговарати пред Богом. Ако се буде уплитао и у односе између СПЦ и македонске цркве, постоји бојазан да ће то произвести сличне посљедице.   * Има ли наде за поновно успостављање редовног поретка у православљу, после неканонских потеза Васељенске патријаршије и њеног поглавара?   – Константинопољски патријарх Вартоломеј није заинтересован за међуправославно разматрање проблема које је направио својим антиканонским поступцима. Он је заузео став да само он може да сазива међуправославна савјетовања, али то не чини. Јерусалимски патријарх недавно је иницирао сазивање једног оваквог скупа и позвао у Јордан све поглаваре помјесних православних цркава. Патријарх Вартоломеј му је одговорио веома оштрим писмом у којем га је прекорио што у преписци користи енглески језик, али и оптужио га да присваја права која припадају искључиво Вартоломеју. У ситуацији када је константинопољски патријарх одстранио самог себе као општеправославно тежиште, помјесне православне цркве ће, наравно, тражити друге могућности за дијалог и разматрање постојећих проблема.   *Српска православна црква и њени вјерници изложени су великим искушењима и притисцима на Косову и Метохији, у Црној Гори, Хрватској… Како да се бори са овим проблемима?   – Останите вјерни Христу, останите вјерни својој Цркви, и ничега се не бојте!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Пљевљаци су вечерас имали посебну радост и благослов да њихов молитвени ход за одбрану светиња Божијих, иначе најбројнији до сада, предводе двојица архијереја – Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ милешевски г. Атанасије са свештенством. Претходно је служен молебан у цркви Свете Петке.     Владика Атанасије у свом обраћању сабранима заблагодарио Митрополиту Амфилохију на благослову, посјети, љубави и молитвама.   Митрополит Амфилохије је казао да је донио благослове Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога и Светог Петра Ловћенског Тајновидца, Светог Симеона Мироточивог који је рођен у Подгорици, 42 Мученика момишићка који су 1688. године заклани за име Христово.   „Црква је на распећу од времена Христовог. Није ли сам Господ рекао: Ако Мене гонише и вас ће гонити. И тако се наставља кроз вјекове гоњење Христа, прогоњење вјере Његове и имена Божијега.“   Позвао је Пљевљаке да се „помоле за оне који доносе робовске законе да их Бог ослободи и да им врати вјеру“.   „У 21 вијеку се налазе наследници проклетога цара Дукљанина који хоће да одузимају храмове. То се догађа у Црној Гори, једином мјесту у Европи у данашње вријеме .Они би хтјели да ова сад Црна Гора буде она из Брозовог Јајца рођена, како је ја зовем филџан-авнојевска, а хоће онакав однос према Цркви какав је имао крштени краљ Никола и каква је била Црна Гора у вријеме краљевине. Ако хоће тако, нека врате и краља, јер је ова Црква била државна вјера. Нека врате да буде државна вјера, ако хоће да буде онако како је било за вријеме краља Николе“, поручио је Владика Амфилохије.   Додао је да би сваки разуман владар послушао глас народа и поништио безбожни закон, и његове одредбе које су безбожне, антиправне и антицрквене.   „Тако би урадио сваки разумни владар и предсједник у Европи и широм свијета. Надамо се да ће тако учинити и ови наши који су обољели од опаке болести зване брозомора. Од оне болести која је овдје убила 11 свјештеника, а убила је 120 свештеника Митрополије црногорско приморске Српске цркве и Митрополита Јоаникија Липовца. Сада се из тог братоубилачког и богоубилачког духа рађају ови закони и ова група људи која мисли да на такав начин, на том безакоњу гради будућност Црне Горе. Ја се у Бога надам да ће они чути глас овог народа. Већ је Европа чула, од Европског савјета добијамо поруке много другачије него што то ови приказују овдје. Ми се надамо да ће и они да се уразуме, ако мисле да остану записани као људи часни и честити у историји Црне Горе, попут предходника њихових који су владали Црном Гором“, рекао је Митрополит Амфилохије.   Он је позвао Пљевљаке да подигну споменик Патријарху Варнави Росићу, који је рођен у Пљевљима.   „Ко је заслужнији од Пљевљака, ако не Патријарх Варнава, да му се подигне споменик“, рекао је Митрополит Амфилохије.   Истакао је да су литије чудо Божије које украшава Црну Гору и Европу.   „Трајаће дуго ове литије, јер овај вход је Христов вход. Христове су ово литије, литије Божије љубави, доброте и мудрости, које призивају на правду све који у неправди живе и доносе овакве неправедне и лажне законе“, рекао је, између осталог Митрополит Амфилохије.   Рекао је да Црква у Црној Гори добија поздраве из читавог свијета – из Цариграда, Јерусалима, од московског Патријарха, од имама Хусеина, познатог теолога исламског, који је позвао све муслимане Балкана да буду на страни православних хришћана који бране своји светиње.   „Осјетио је овај знаменити учитељ ислама да овдје није само борба против хришћанских светиња него и борба против исламских светиња, иако су ови наши склопили уговор са нашим муслиманима да би их преварили. Јер, ако се овај закон доноси на нивоу Црне Горе, он важи не само за православне него важи и за све вјере. Они су склопили да би њих обманули, јер сјутра овај закон је изнад уговора који се склапају. Зато је овај знаменити исламски теолог осјетио то и послао је поздрав“, казао је Митрополит црногорско-приморски.   Митрополит Амфилохије је рекао да ће Свети архијерејски синод Српске православне цркве одузети орден Светог Саве министру одбране Предрагу Бошковићу.   „Ја пред вама изјављујем, а то ће морати и Синод, да се одузима орден Светог Саве Бошковићу, па нека се кити чим хоће. Не може се китити орденом Светог Саве, пљујући на Светог Саву и на светиње, и тјерајући војнике да они морају да се понашају по његовим неким заповијестима“, рекао је Митрополит Амфилохије.   На задовољство сабраног народа, Митрополит Амфилохије је на крају сабрања запјевао и уз струне гусала.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије допутовао је у Пљевља гдје ће вечерас у Цркви Свете Петке служити Молебан Преветој Богородици за спас светиња и предводити литију градским улицама.     Митрополита је у Манастиру Свете Тројице дочекао Његово преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са свештенством и вјерним народом.   Пожељевши добродошлицу Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију, владика Атанасије му је заблагодарио на благослову, посјети, љубави и молитвама:   „Молимо вас да наставите да се молите за нас и да нам чешће долазите“, казао је Епископ милешевски г. Атанасије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...