Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

@florenntina Има ли кардиолога овде? Да нам протумаче какво је Трамопво срце...овај амарички ЕКГ, доле при дну (потпис), има неки дебел штампач.

Можда је срце прескочило кад је мисао кренула ка Максиму?

Share this post


Link to post
Share on other sites

A zasto bih se ja trudila i to jos po naredbi? Pitali ste za pismo i posto sam se i sama, citajuci Vas post, zainteresovala, odoh na google da proverim. 

Dakle, pismo ocigledno postoji. Ko ga je tacno dobio, to ne znam. Meni je mnogo vaznije da smo ga dobili a ako bas hocete moje licno misljenje, mislim da je to pre svega zasluga Karadjordjevica.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Zoran Đurović рече

Теби није добро. Ово је писмо Добријевићу. Максимови медији лажу да је и он добио писмо. Али да Максим лаже није ништа ново. Потруди се боље. 

Možda je Irinej dao Maksimu i istočnu obalu na upravljanje :D

Ali ništa ne menja ni da je pisao Maximu...dobro je imati OK odnose sa državom, ali je opasno ako država krene da kroji crkvenu politiku.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Ćiriličar рече

@florenntina Има ли кардиолога овде? Да нам протумаче какво је Трамопво срце...овај амарички ЕКГ, доле при дну (потпис), има неки дебел штампач.

Можда је срце прескочило кад је мисао кренула ка Максиму?

Ne znam zaista ali verujem da samo jednim mailom upucenom nekom obicnom sluzbeniku u nadleznoj americkoj administraciji mozes dobiti odgovor (mislim na autenticnost pisma ako u to sumnjas).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Меланијина мама је Херцеговка из Невесиња.....даље, све вам је јасно...Херцеговачка линија...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović 

Молим опрост од свих што се јављам да коментаришем под псеудонимом. Наиме, свештеник сам у централној Србији и, нажалост, морам да бринем и о ,,популарности” која би ме задесила када би се дознао мој идентитет.
Праштајте!

 

,,Errare humanum est, sed perseverare diabolicum”

 

Оче Зоране,

Двоумио сам се дуго да ли да Вам се обратим те, тако, уђем у дијалог са неким ко не мари за то шта исти подразумева, већ га доживљава као прилику за понижавање и вређање, претежно на основу ,,ад хоминем аргументата, и ко је све своје интелектуалне ресурсе (који нису мали, морам признати) ставио у службу искључиво личне користи и самопромоције. Ово би се могло очекивати и, донекле, разумети, да је Ваше поље деловања и ангажованости дневна политика а не Богочовечански Организам Цркве Христове.

Међутим, Ваше су речи отровне, и, на страну што сведоче о стању и садржају Вашег срца, оне сеју раздор, смутњу, страх, неповерење и узнемиреност, те се морају адресирати и изобличити, зарад добра наше Цркве, која, и без Вашег деловања, стоји пред многим препрекама и искушењима. Наглашавам стоји, јер јој двиг на горе  не допуштају клевете које сеју нанавидници, клеветником инспирисани, међу које сте се и сами сврстали.

Baш последњи ,,чланак” ,,Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколомобилује примерима индуктивног закључивања, базираног на лажним премисама или полуистинама. Зашто? Остаје нам само да спекулишемо, а то не желимо, јер би смо се низвели на ниво Вашег битија и дискурса.

Покушаћу кратко и таксативно само да прођем кроз Вашу пашквилу, пратећи Ваш редослед.

1.       ,, Одлука Светог Архијерејског синода да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава. Крајње злонамерно подметање, јер је Синод објаснио зашто су одустали од позива других великодостојника сестринских Цркава: Да се не би погоршала ситуација јер Руси и Фанарци не служе заједно. Све ово Амфилохије зна, али продаје маглу преко антицрквених медија. Стварати злу крв њему није страно”.

Напомињем да је подебљавање једне реченице у цитирању Вашег текста моје, јер желим да укажем на жалосну бесмисао аргумента који градите! А шта је са осталим Црквама? А сматрате ли да је црквеном дипломатијом (којој баш нисмо вични) било могуће издејствовати присуство и те две Цркве које помињете (једну, додуше, пежоративним језиком, а до јуче сте у њој ухлебије налазили, пошто сте утекли из наше, коју сада ,,браните) будући да је прослава била вишедневна?

2.       ,,По питању црквене ситуације у Северној Македонији, Синод од маја месеца ништа није предузео и тиме је дезавуисао важну саборску одлуку о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу……..Прошло је свега 4 месеца. Уследили су проблеми у Америци, Патријарх се разболео, био је и период одмора, Буловић је тек нешто радио по македонском питању и видели смо један текст поводом тога. Амфилохије је заборавио да је од 1985 епископ и да је више пута био члан Синода и заменик Павлов када је овај занемоћао. Ништа није урадио око македонског питања. Од мајског Сабора је гостио украјинске расколнике и призвао патријарха Вартоломеја да се уплете у наша црквена посла.

Подебљавање је, опет, моје, (а и наредна ће бити) јер желим да укажем на лажи и коришћење полуистина у грађењу аргумента. Наиме, прошло је 5 месеци од Сабора а не 4, премда лепше звучи за оно што желите да поручите, а Митрополит Амфилохије, иако је истина да је епископ од давне 1985-те (чудо се овоме не дивите, као и чињеници да је у своме вишедеценијском служењу целог себе посветио очувању јединства Цркве Божије?!), никада није добијао експлицитан налог од САС-а да се позабави македонским питањем, као што је то случај са Синодом, који је овај налог и задатак добио на поменутом Сабору.

 

3.       ,,Проблематично Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора, објављено 18. маја 2019. на сајту Српске Патријаршије, у коме су неке одлуке формулисане супротно вољи Светог Архијерејског Сабора………

-Синод је добро урадио да се не изјашњава око неутемељених тврдњи Амфилохија и оних око њега. Како је портпарол СПЦ Буловић објаснио, извештај је написан као и сви претходни….”.

Да је Синод добро урадио, као што тврдите, онда не би, после поменутих приговора, ипак био уклоњен пасус који се односио на Владику Максима. Дакле, итекако је било острашћеног и недобронамерног ,,извештавањајавности, супротно саборском, братском договору.

 

4.        ,,Забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемиравајући сигнали, као и проблеми око црквене имовине у Црној Гори где се покушава наметнути антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама, траже ново оглашавање Светог Архијерејског Сабора наше најсветије Цркве. Време неумитно тече и одлагање дискусије и решавања проблема до мајског Сабора може нас скупо коштати.

- Више пута је све потврђено од САС. Не мора на месец дана да се понавља.

Стидите се свештеног чина који носите и нашег распетог народа на КиМ! Ово је тема над темама, питање над питањима, услов нашег битија и постојања. Дакле, нешто што није довољно ни месечно адресирати, већ се мора свакодневно понављати, у приватним разговорима, са амвона, са катедри, са Сабора, не би ли спречили постепено и неприметно ,,кување жабеи промену јавног мнења. Или сте Ви, можда, на другачијем задатку?

 

5.       ,,Неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци досегли су, захваљујући медијским злоупотребама, шире размере и то тражи хитну и неодложну саборску расправу.  - Нису «неспоразми» него се ради о самовољној сецесији…..”.

То је, очигледно, Ваша жеља и след догађаја који би сте волели да видите. Никакве ,,сецесијеније било, већ се само радило оно за шта је добијена саборска сагласност. Да ли је направљен неки пропуст у формулацији, време ће показати, или, још боље је рећи, наредни Сабор!! Наглашавам реч САБОР, јер указује на шизофренију Ваше мисли! Радити на сецесији и расколу а позивати на одржавање Сабора, као што Ви спочитавате многим нашим епископима, морате признати да звучи, најблаже речено, парадоксално, паралогично, да не кажем сулудо, али то свакако карактерише Вашу мисао.

 

6.       Тачка 6 обилује темама. Заиста не желим да губим превише времена на коментарисање сваквих глупости у њој изречених, те ћу адресирати само поједине.

-           ,,Максим и Вилотић су законски скинути са места предавача.” На који тачно закон мислите? Да ли је реч о неком конкретном државном закону о просвети или, можда, неком универзитетском статутарном слову, које даје ексклузивна права Синоду да кадрира по подобности професора и благонаклоности тренутних чланова истог? Уз сво дужно поштовање чланова Синода, морам да скренем пажњу на чињеницу да у нашем Синоду некада седе и епископи који су са науком завршили када су са факултета излазили, пре неколико деценија, и који су, оправдано или не, изгубили сваки додир са науком, те тако имамо познате случајеве анахронизама и упитних изјава, које су, нажалост, постале разлог спрдњи и подсмеха. Да ли, онда, оваква одлука, која је свакако преседан, заслужује, макар, саборску дискусију?

-          Питање одликовања господе Филипа Вујановића, Војислава Шешеља, Александра Вучића.

Најпре, морам да признам да ми је на ум пала народна изрека која каже: Куршум и орден ретко погоде правог човека! Наравно да не имплицирам нити прижељкујем остварење првог дела изреке на поменутим људима, али им, по мом скромном мишљењу, други део исте одговара. Међутим, правдање нове грешке неком старом је неинтелигентно. На то је указао и Сенека када је рекао ,,Правдати се туђим погрешкама исто је као и умивати се блатом”! Уосталом, ови случајеви нису ни за међусобно поређење! Ево и зашто. Поменутој господи Вујановићу и Шешељу је додељено ордење далеко мањег ранга и значаја! Чини ми се да је била реч о ордену Св. Цара Константина и ордену златног лика Светог Петра II Ловћенског Тајновидца, дакле, ордењу које је локалног карактера, а не највишем одликовању које наша Српска Православна Црква може некоме да подари. Осим тога, тренутак доделе, у оквиру прославе историјског јубилеја, пред очима милионског аудиторијума, а не у приватности патријаршијског салона, где се то по неписаном правилу до сада чинило, указује на политизацију овог чина. Не бих сада  улазио у анализу (не)достојности да исти на грудима понесе онај који се подсмевао најветијим личностима и најсветлијим моментима наше историје, који је клеветао наше честите владике и монахе, који је џелате Светога Кнеза називао јунацима, и, напокон, који тргује бесценим благом, Косовом и Метохијом, које наш народ НИКАДА у историји на продају стављао НИЈЕ! Дакле, није исто, а ни за поређење, Ђуровићу др. Зоране, ако имало држиш (опрости на ,,per tu” обраћању) до части и образа прађедовског, или је код тебе, можда,  све на продају за чинију сочива бареног?

 

7.       Питање  сазивања Јесењег Сабора:

                   Опет др. Зоран приступа латинској лукавости (добро су га научили и на посао оправили), па прича како Синод сазива Сабор и како, премда то Устав прописује, ванредног сабора ,,није билo у СПЦ  до сада”! Ред полуистине па ред лажи! Тачно је, наиме, да Сабор сазива Синод, али је Синод извршни орган нижег ранга од Сабора те, стога, ако је на претходном Сабору донета одлука да буде сазван јесењи Сабор, чак и ако то није формулисано као саборска одлука већ саборски братски договор, Синод нема мандат да исту мења или тумачи по личном нахођењу њих неколико, већ само да изврши. Имали смо, нажалост, неколико случајева грубог кршења ове праксе од стране Синода у претходних неколико година (питање одласка на Крит, несрећне и      ,,неспретнеформулације одлуке о саслуживању у вези са украјинским расколом, тендециозна  саопштења за јавност и слично). То је, дакле, поменути ред полуистине. А ред лажи је прича о само једном Сабору годишње! Па још и тврдите да је Митрополит Амфилохије за све 34 године своје архијерејске службе само једном годишње ишао на Сабор!! Невероватно! Па прошле године је одржан јесењи Сабор као и 2010. и још много пута пре тога! Па чак и да није, да ли погрешна пракса укида ,,канон”? Овде бих се осврнуо на уводну мисао у овом тексту  (латинску крилатицу-да је људски грешити али истравајати у грешци је лудост ) које је била намењена Вама лично, и Вашем ,,раду”! Међутим, можемо је искористити и за овај случај, јер истрајавати у погрешној пракси, посебно узимајући у обзир тренутне црквене и геополитичке околности, било би немудро и неодговорно!

На крају, принуђен сам, иако нерадо, да адресирам још једну Вашу оптужбу и подметнуто кукавичије јаје. Тврдите, наиме, да је писмо, које је предмет наше дискусије, јавности-новинарима доставио митрополит Амфилохије. Хајде да анализирамо ту Вашу тврдњу. На снимку, због кога сте ликовали, изругујући се појединим епископима због ,,грдњидобијених од Његове Светости, се јасно види како митрополит Амфилохије потписује писмо, пакује га у коверту и, затим, износи напоље, излазећи са Патријархом. Онда се види њихова дискусија и, напослетку, како поменуто писмо завршава у рукама Патријарховог возача. Како, дакле, јавност има копију писма са потписом митрополита Амфилохија, будући да га је он предао одмах пошто га је потписао? Богу хвала те имамо непрекинути снимак као разобличење Ваших тендециозних лажи, или Вас логичко закључивање, пак, не служи добро!

Шта на крају да Вам братски и добронамерно поручим осим, можда, да Вам поновим речи великог словенског апостола Достојевског: ,, Смирись, гордый человек!

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Рисбо рече

Не видим логику у овом коментару. Испада на наша помесна СПЦ није урадила све што је могла да помогне своје вернике на Косову, а диже глас против прогона канонске структуре у Украјини. Не, СПЦ је дигла глас у урадила све часно што је могла и даље ради да се помогне православним верницима на Косову, а исто ради кад је у питању Украјина. Једино ако неко мисли да треба трговати, па стати на страну Фанара у вези Украјини или ћутати , а надати се да ће за узврат Фанар оставити на миру Црну Гору и Македонију или некако помоћи у вези Косова, али то би било по моме крајње злобно и недостојно хришћанског имена.

Жао ми је што те морам разочарати, али мислим да ''наша помесна СПЦ није урадила све што је могла да помогне своје вернике на Косову'', додао бих нарочито наше верно монаштво,..  Ономад кад је Вучић пустио псе са ланца да лају на Игумана Саву Јањића, Владику Теодосија и друге, међу којима је први био и Вучићев јуноша Селаковић, није саборно стала у одбрану Игумана Дечанског, него је, сасвим супротно, окитила орденом Св. Саве Вучића, а кажу спермила ордење и Селаковићу и Малом... 

 По мом, скромном мишљењу, за овај значајан датум наше историје, орден Светог Саве је заслужио, баш, Сава Јањић!   То би било нешто што би помогло нашем напаћеном народу на КиМ,  а не дати орден ономе који заговара ''разграничење'' са Шиптарима, тако да Дечани (и друге светиње...)  преко ноћи освану у Албанији... 

Не терба трговати ни са ким, најмање са Фанаром, али ово кићење Вучића орденом св. Саве на овај велики дан, је класична трговина, која је управо како ти рече ,,крајње недостојна хришћанског имена''.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 59 минута, florenntina рече

Dakle, pismo ocigledno postoji. Ko ga je tacno dobio, to ne znam. Meni je mnogo vaznije da smo ga dobili a ako bas hocete moje licno misljenje, mislim da je to pre svega zasluga Karadjordjevica.

Па у писму пише ко га је добио. Да ли си толико глупа да не умеш да читаш? - Ја сам тражио да нам дате Трампово писмо Максиму. По не знам који пут патолошки лажов подмеће. 

Могу и ја да измислим да ми је писао Путин. И онда поставим писмо које је Путин упутио Вучићу. И то је исто!:)))) Смешни сте као цртани филм, а и Змај јуначки ћути. Јер зна да сам вас опет разобличио у лажи. Не постоји Трампово писмо Максиму. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Golub рече

Жао ми је што те морам разочарати, али мислим да ''наша помесна СПЦ није урадила све што је могла да помогне своје вернике на Косову'', додао бих нарочито наше верно монаштво,..  Ономад кад је Вучић пустио псе са ланца да лају на Игумана Саву Јањића, Владику Теодосија и друге, међу којима је први био и Вучићев јуноша Селаковић, није саборно стала у одбрану Игумана Дечанског, него је, сасвим супротно, окитила орденом Св. Саве Вучића, а кажу спермила ордење и Селаковићу и Малом... 

 По мом, скромном мишљењу, за овај значајан датум наше историје, орден Светог Саве је заслужио, баш, Сава Јањић!   То би било нешто што би помогло нашем напаћеном народу на КиМ,  а не дати орден ономе који заговара ''разграничење'' са Шиптарима, тако да Дечани (и друге светиње...)  преко ноћи освану у Албанији... 

Не терба трговати ни са ким, најмање са Фанаром, али ово кићење Вучића орденом св. Саве на овај велики дан, је класична трговина, која је управо како ти рече ,,крајње недостојна хришћанског имена''.

Црква је дала орден Вучићу да сачува Косово и народ и цркве на Косову, мислим да је образложење у том смислу. Мени то не пије воде, али и и на самом Косову већина је (па и вероватно и верника) гласала за истог. Сава је и даље игуман на Косову. Тако да, суштински, аргумент да Црква није учинила што је могла не стоји. И јесте трговина и дипломатија, али ово јесте како да кажем наша интерна српска ствар која не угрожава животе ни имовину православних верника као ни њихово исповедање вере, што се не може рећи за ситуацију у Украјини и деловање Вартоломеја. Ником није претучен, нити му је забрањено да се моли богу зато што је Црква дала медаљу (како каже Ћириличар значку) АВ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Предраг М рече

зашто га баш нато чува? битан им је због нечега или чисто онако ко "хуманитарци"? од чега, кога га чувају?

Da se "slučajno" ne saplete na stepenicama ili "slučajno" ne popije "pogrešan" čaj kako neki.
Ne misliš valjda da trebaju islamisti da ga čuvaju. Nije Fanar veliki kao Srbija, niti je tamo sve na izvolte. Pogrešne predstave o nečemu nam uvek dodju glave. Fanar nema nikakve snage u Turskoj i fanarska snaga je u raštrkanoj dijaspori po svetu. A oni i te kako polažu na dijasporu. Ne otimaju dijaspori, veća se trude da je obogate na razne načine. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Golub чини ми се да је твоја логика и расуђивање замагљено мржњом према добитнику ордена па отуда и овакве констатације... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Zoran Đurović рече

Па у писму пише ко га је добио. Да ли си толико глупа да не умеш да читаш? - Ја сам тражио да нам дате Трампово писмо Максиму. По не знам који пут патолошки лажов подмеће. 

Могу и ја да измислим да ми је писао Путин. И онда поставим писмо које је Путин упутио Вучићу. И то је исто!:)))) Смешни сте као цртани филм, а и Змај јуначки ћути. Јер зна да сам вас опет разобличио у лажи. Не постоји Трампово писмо Максиму. 

Umem da citam. Ne tvrdim ko je dobio pismo jer ne znam. Ali ono sto nisam znala a sada jasno vidim jeste ko ste Vi. I pravo da Vam kazem, previce mi se zeludac u stomaku od tog saznanja. Sram Vas bilo!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је јутрос на Савиндан, 27. јануара, Свету архијерејску литургију  у манастиру Светога Саве на Савиној Главици у Доњем Грбљу.   Звучни запис беседе   Ово сабрање је имало посебну радост што је данас са Митрополитом служио Преосвећени владика баришевски г. Виктор из Украјинске православне цркве са својим свештеницима, који је јуче служио у Кијево-печерској лаври, а данас Грбљанима донио благослове кијево-печерских подвижника и пустињака, као и Блажељејшег Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија.   Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља Високопреосвећени Митрополит је сабране вјернике поучио ријечима архипастирске бесједе у којој је, подсјећајући да је Црква Христова непобједива, позвао власт да не припрема злочине какви су се догодили у Украјини, него да се врате путу који води у живот вјечни који нам је утврдио наш путеводидитељ Свети Сава.   „Многи храмови су у ово наше вријеме од канонске Украјинске православне цркве отимани. Братски, малтене грађански рат траје на тим просторима, али Црква Божија је непобједива, ни врата пакла је неће надвлаадти, ни у Кијеву ни овдје кода нас у Црној Гори.“   Црква православна у Украјини, Кијевској Русији, као и наша Црква, страдала је кроз вјекове, али је сачувала своју вјеру и вјерност Христу Богу:   „И данас чува и страда. И код нас наследници оних послертаних безбожника покушавају да угрозе Цркву, да Божије светиње присвоје, и кажу да припада власти која управља државом, иако се она отуђила од Бога и крста часнога и светиња“, бесједио је владика подсјећајући да су њихови претходници убијали наше митрополите и свештенике у ратном и послијератном пероду.   Свето дрво Божије засађено Божијом руком расте и узраста, а живот Цркве кроз вјекове и данас је истовјетан са животом Христовим: Христос се крстио, преобразио, разапет ради нас и нашега спасења, али васкрсао из мртвих.   „Тако да Црква као тијело Његово чија је Он глава, пролази и живи свим оним што је и сам Господ доживио на земљи. Рађа се, преображава, крштава, али и разапиње – Црква Христова страда кроз вјекове, у свим временима гоњена и прогоњена, али увијек остаје моћнија и снажнија силом, не људском, него Божијом. Она се сараспиње са Христом, без обзира гдје се налазила и у ком времену, и непрекидно дарује овоме свијету ту силу Христовог васкрсења.“   У току Свете службе Божије, на овај свети празник, крштена су и миропозана дјеца, близанци Петар и Сава Пејовић, који су се, како је казао владика, родили силом Духа Светога, примили име Оца и Сина и Духа Светога – Бога који се уселио у њих и подарио им вјечни и непролазани живот, јер рођење у Христу Господу управо рођење за вјечни, непролазни живот.   Високопреосавећени владика Амфилохије је казао да све што се догађало у Божијој творевини до Христовог васкрсења је припремало управо Његово васкрсење као квасац новога, вјечнога и непролазнога живота. Бог је све створио Својом чудесном руком, Својим логосом, ријечју вјечном, да би то била припрема да и Он сам дође у овај свијет и прими на Себе тијело људско и постане као један од нас, да даде човјеку не само привремени земни живот, него вјечни, непролазни живот и достојанставо. И само они који ходе тим путем, Њиме као путем, истином и животом задобијају то вјечно, непролазно достојанство:   „То и  јесте смисао Цркве Божије, која дарује тај непролазни и вјечни живот силом Христовом људима и свима који приђу Господу, и који ходе за Њим као путем, истином и животом.“   Говорећи да је наш Свети отац Сава био учитељ тога пута кроз ових 8 вјекова од кад је постао архиепископ жички, Митрополит је истакао да је и 8 вјекова прошло од када је на Михољској Превлаци поставио првога зетскога епископа, митрополита, те је данашњи митрополит црногорско-приморски наследник тога првог Епископа зетскога Илариона:   „И ево кроз вјекове народ се овдје сабира око имена Христа Бога нашега, прима Свету тајну крштења и миропомазања, прима Тијело и Крв Господа и Спаса нашега Исуса Христа у Светој цркви Божијој која без прекида дјела своје дјело на овим светим просторима, и овдје на овој Главици која је добила назив по Светоме Сави“, бесједио је владика истичући да је одавде, са приморја, два пута одлазио за Свету земљу, те да је својим свештеним ногама освештао ове просторе и призвао и призива непрекидно сва покољења да иду за Христом Богом и слушају Га као путеводитеља, и примају Христа као пут, истину и живот.   Подсјетио је Митрополит да је ова Савина Главица била запустјела одређено вријеме, али гдје је канула кап Божије благодати и силе, то, како је рекао, никада не може да запусти, јер се изнова обнавља том благодаћу и вјером народа Божјега. Тако се и данас ова светиња обновила.   Поводом Савиндана славе манастира на Савиној главици, пререзан је славски колач након чега је Митрополит Амфилохије наградио Златним ликом Светог Петра Ловћенског Тајновидца Марију и Александра Радовића из Радановића који су се, родивши шесторо дјеце, потрудили да испуне закон Христов: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме.   Митрополит Амфилохије је у својој бесједи још једном подсјетио на страдање и прогон Цркве Божије у Украјини од тамошњих власти, истичући да је Бог удесио да је трезвени народ збацио на изборима предсједника Петра Порошенка који је почео да прогони Цркву Божију и ствара некакву своју:   „Дај Боже да се догоди и нашима овдје, који исте такве безбожне законе хоће да доносе и отимају цркве Божије, да окончају као Порошенко. То није политика, него само молитва да Бог доведе праве истинске челнике ове наше државе Црне Горе.“   Високопреосвећени Митрополит је на дар владици Виктору поклонио икону Светог Петра Цетињског, а он је Митрополита даривао иконом Мајке Божије и сабранима пренио благослов страдалне Украјинске цркве.   Дјеца из Грбља извела су пригодан програм у славу Светог оца нашег Саве.   Прије одласка на Савину Главицу владика Виктор у пратњи Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру је цјеливао десницу Светог Јована Крститеља, часни крст и мошти Светог Петра Цетињског.   У повратку Митрополит Амфилохије, Владика Виктор су са вјерним народом, обишли су манастир Михољска превлака, а Митрополит је испричао гостима о манастиру и упутио их у његову историју.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Учешћем у вечаршњем Савиним ходом више десетине хиљада Подгоричана јасно и гласно је поново затражило повлачење Закона о слободи вјероисповјести, који је донијет у глово доба ноћи да би озаконио безакоње.       Величанствена литија сабрана од литијских притока из Куча, Зете, Вранића, као и других подгоричких насеља, након молебна који је одслужен у Храму Христовог Васкрсења, предвођена Његовим високопреосвештенством Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем са свештенством, упутила се до Клиничког центра гдје је прочитана молитва за све оне који болују и пате од тешких болести, а након тога се вратила у Саборни храм Васкрсења, на чијем платоу је одржана Светосавска академија   Академију је благословио и поздравно слово изговорио владика Амфилохије који је поручио да су литијама љубави лијечимо од дубоке ране богоубиства и братоубиства, те се током њих молимо да нам Бог подари да будемо вјерни истини, слободи и правди Божијој,  да ако страдамо, страдамо за истину, правду и слободу, а не из мржње према било коме. Нагласио је да је данашња литија ишла према Клиничком центру да покаже љубав свој нашој браћи која страдају, и да посвједочимо да се молимо Богу непрекидно за све који болују, душевно и тјелесно, као и за све страдалнике:   „Молимо се за све њих и настављамо овај Сабор који овакве природе траје већ 800 година, рекао бих и много више, 1700 година од времена древне Дукље, Диоклије, када су грађени храмови овдје. Ова собрања нарочито трају осам вјекова откад је Свети отац наш Сава, којега прослављамо, основао Зетску епископију, Митрополију на Превлаци Михољској.“   Изразио је наду да ће црногорска власт дозволити обнову те, али и друге светиње, јер култура нијесу рушевине, она је настала од култа – богослужења, молитве. Сва култура земаљска је из тог култа рођена.   „Чувати неко камење, а одрицати се култа – молитве и богослужења, и оваквих сабрања то само могу нови идолослужитељи, идолопоклоници, који се клањају камењу, а не живоме Богу.“   Митрополит је нагласио да ово сабрање траје 8 вјекова без прекида благословено Светим Савом у овој Цркви Божијој која је изњедрила са простора данашње Црне Горе пет патријараха пећких, српских: Евстатије Превлачки, Арсеније Трећи Чарнојевић, Арсеније Четврти Шакабента, Варнава Росић и Гаврило Дожић.   Осврћући се на сеобе са Косова и Метохије, Митрополит Амфилохије је подсјетио на нову окупацију КиМ, истичући да није добро што наша власт у Црној Гори, чији су се преци и владари борили против окупатора, признаје ту окупацију и лажну државу, одричући се себе и краља Николе који је ослободио Метохију. Закључио је да није чудо да они који се одричу свог бића и своје прошлости доносе окупаторске, безбожне, братоубилачке законе:   „Закон тзв. о слободи вјере, није закон о слободи, него закон о поробљењу, закон о отимању светиња. Да ли има нормалне власти на свијету да нешто тако ради?!  Ја се Господу молим да нашој власти  врати разум и вjерност изворној Црној Гори, Црној Гори Јована Владимира, Светога цара Константина и Јустинијана.“   Казао је да је Црна Гора великих Немањића, Светога Саве и Симеона Мироточивог Подгоричанина, који је рођен овдје и који је објединио наш народ ондашњу Рашку и Зету, ослободивши византијског ропства:   „То ослобођење прогласити за ропство и та мржња против Немањића који су створили Зету и у њој се родили и мржња против Србије, КиМ, је нешто што не спада у нормалне ствари“, оцијенио је Митрополит Амфилохије и изразио наду да ће дати Бог да овај народ који обнавља своју вјеру у Бога љубави, који обнавља љубав као основно начело живота, обновити и своје изворно биће Јована Владимира, Црне Горе Зете древне, Светога Саве и Симеона, Црне Горе Црнојевића и свете лозе Петровића.   Позивајући све, посебно дјецу, да се крсте, приме квасац вјечнога живота, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је позвао на очување достојанства литија, да оне буду литије Божје, јер Црква све што ради ради из љубави, те да оне буду без партијских опредјељења, па и националних:   „Молимо се Богу да уразуми све у Црној Гори, нарочито нашу полицију. Ових дана ми се јавља доста полицајаца траже благослов и моле да литије буду истински црквене да не прелазе у било каква друга опредјељења, да буду Божије литије. И то треба да испоштујемо.“   Осврћући се на синоћња хапшења дјеце и бацања сузавца на Златици, због сликања тробојке, која је од времена Француске револуције, владика је казао да те три боје значе слободу, једнакост и братство и запитао:   „Ко је овдје против слободе, једнакости и братства. Зар та тробојка није на грбу и на застави краља Николе и господара? Зар и они који се сад боре против те тробојке, нијесу у вријеме њиховог комунизма и у новије вријеме послије деведесетих, под тробојком наставили да живе до овог времена“, казао је владика и апеловао на оне који наређују полицији, којој је благодаран, да не манипулишу дјецом у полицији, и приморавају их да раде нешто против њихове и савјести народа и против наше дјеце.   Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на крају је поручио да све што је урађено на богомржњи и братомржњи је пропало, те не треба на томе градити будућност Црне Горе, а да црногоска власт треба да схвати да се народ Божији пробудио, васкрсао, и оживљава у себе исконска предања ових простора, која обједињују не само нас у Црној Гори, него све европске народе кроз ово заједништво и братство, једнакост и слободу: „Кроз Бога љубави који обједињује својом љубављу све људе и земаљске народе“.   Светосавску бесједу произнео је протојереј-ставрофор Борис Брајовић који је казао обраћајући се Христовим сапутницима из булевара Светог Петра Цетињскога, да је то она улица која се утабала и проклијала камењем обурданим са Језерског врха и цијелу Црну Гору поплочала да би њоме она проходала и да се само на Цетињу литија није одржала.   „А на улицама нашим нијесу оне луде дјевојке, но синови и кћери оне наше духовне отаџбине од Савине Херцеговине до Војводине, од Посавине до Поцерине, од Андријевице до Подгорице, од Чикага до далеке Аустралије. И све су улице градова пуне само је једна пуста. “   Даље је казао да је све почело од оне подвале облакогоне да Христове сапутнике и његове сватовнике олујним невременом растјерају испред световасилијевске питомине пред његовим манастиром у Никшићу.  Поручио је да се тада кренуло са знамењем из Црне у Свету Гору и онако како је Свети Сава учинио на свом другом путу до Свете земље 1233. године, тако се исто све поновило 21. децембра 2019. године у Никшићу.   „Осамсто година траје непрекидна борба између вукодлака и јагањаца, и чим се име Христово зазове све се истинско сабере и прибјеже у светињу Божју, у Коло оно из Горског вијенца које се јавља из главе цијела народа, и у свим мјестима и градовима оно се данас одиграва. И све су улице градова пуне, само је једна празна“, поновио је отац Борис.   Додао је да се то сплетено Коло у нашем народу прво повело на Спасовдан испред Жиче 1221. године на Сабору Светог Саве, када је изговорио најзначајнију бесједу у нашем роду о правој вјери, а наставило се на нашем Тројичиданском сабору у Подгорици испред Храма Христовог Васкрсења кад смо обновили ону нашу задату завјетну вјеру:   „И ту вјеру посвједочили тако што смо Црну Гору мајку нашу пригрлили оном светодуховском свезом љубави којом смо окупани благословеном кишом окупљени око Светог Василија Острошког и Тврдошког испред манастира у Никшићу„.   Поручио је да смо тамо сишли са нашим учитељем правовјерја и благовјерја Светим Савом, до најдубљих слојева нашег народног бића до самих почетака, да бисмо поново кренули и себе и земљу ову обновили и сваким је Божјим благословом напунили. И тако се опет охристовили и огосподили са нашим Светим Савом.   Прота Борис Брајовић се у име скупљених у Колу Цркве Христове, обратио се Светом Јустину Ћелијском, и запитао да ли препознаје љубљеног свог ученика нашег Владику Амфилохија, види ли ову дјецу и мајке и очеве, честите свештенике, радосне монахе и монахиње, који сви у глас кажу да је Свети Сава међу нама васкрсао:   „У нашим школама нема више Савиног имена, али има преобилно у нашим домовима и у срцима укућника. Нијесу више запустјели и нијесу урушени наши храмови и манастири, но су обновљени и пуни и новосаграђени, оче Јустине, мислили су вукодлаци да су са нама завршили, па су нас мало пустили, а ми смо се помладили и обновили као никад у историји Црне Горе. А чије је стадо јагањаца, његова је и планина. Пастир Савина планина, оче Јустине. И све нам је пуно њиме и срце, и душа, и наше тијело и мисли наше.“   На крају се протојереј-ставрофор др Борис Брајовић обратио молитвом Светом Јустину да нам помогне:   „Не да нам поклоне неки нови Закон, ни да овај преправе, па да нас опет превјере, не треба нама Закон имамо онај Савин и Христов, треба нам нешто друго. Треба нам Пуна кућа. А у нашој кући, оче свети, има једна пуста улица којом ни једна Литија није проходолиа. Треба нам Љубав оче Јустине, да у пуној кући и ова улица буде пуна синова и кћери загрљених. Треба нам Литија Љубави. Амин Дај Боже.“   У надахнутом програму Светосавске акдемије су учествовали: храмовни хор Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици Свети Апостол и Јеванђелиста Марко, хор богослова Свети Петар Цетињски, дјечији хор манастира Св. Тројеручице из Београда са пјесмом Не дамо светиње и дјеца подгоричких школа вјеронауке, КУД Ђурђевданско коло, гуслар Максим Војводић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      „Какав је то гријех против Црне Горе сликање тробојке краља Николе, тробојка која је државна застава Француске, Њемачке, Русије и не знам којих све држава, није само Србије?!. То је показатељ да се иза таквог понашања према својој дјеци скрива управо мржња, дух братоубиства, и није то добро за будућност народа, ни државе. Не може се на братоубиству и братомржњи градити будућност“, казао је данас Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије осврћући се на синоћњу интервеницију полиције и хапшење дјеце на Златици која су сликала тробојку.     Владика је данас послије службе Божије у Цркви Светог Ђорђа под Горицом истакао да кривица за то није на полицији, јер они то морају да раде да би прехранили породицу, него на оне који су то заповједили. Ипак, примјетио је да је вријеме да се ослободимо страха којег је сада много:   „Толико је страха овдје који је плод страха од насиље које је овдје извршено 1941/1945. године, и на том насиљу се не може градити будућност ни једног човјека, а камоли једне државе. Благодарећи том насиљу већ од 1945. године је, ово што је сада, неки сукоб између Срба и Црногораца, између два брата.“   Подсјетио је да су се краљ Никола, као и сви други у Црној Гори, и Крсто Зрнов Поповић, велики ратник и часни човјек, писали Србима. У прилог томе је навео Земљопис из 1912. године, по ком су дјеца учила, гдје пише да су становници Црне Горе Срби, већина православне вјере, други мухамеданске и католичке вјере.   „Тако је било за вријеме Краљевине Црне Горе, а сад то претварају у мржњу међу Србима и Црногорцима, међу браћом. Једна мајка роди једнога који се каже да је Србин, а други Црногорац. Има право свако да се декларише како хоће, али нема право да мрзи свога брата. Не може држава да подржава такву мржњу и на томе гради будућност народа.“   Говорећи о величанственим литијама, владика је казао да је то чудо Божије и да је народ васкрсао у Црној Гори и вратио се Богу, својој савјести и ближњима својим на прави начин:   „Зато су наше литије, литије љубави, братске слоге и заједништва, а не мржње. С тога молим ове који управљају нашом полицијом, да се не понашају тако према својој дјеци. Такво понашање је срамота пред свијетом. Шта све дјеца насликају по зидовима, па никоме ништа, а ови су насликали тробојку краља Николе. Ја се надам у Бога да ће уразумити ове који су сада на власти да се тако не понашају, и да не обнављају у народу дух богоубиства и братоубиства, на коме је створено много што од 1945. године, и све што је створено, пропало је и опљачкано.“   Констатовао је да једино што је овдје имало напретка је Црква Божија:   „Обновљени су стотине храмова, саграђена два највећа храма у историји Црне Горе, Храм Васкрсења и Јована Владимира, сад то поништавати и својатати себи, шта то значи?! Манастир Морача, Ђурђеви Ступови, ова црква Светога Ђорђа, кажу припада власти, којој власти?! Ко све није овдје владао! Народ је све градио за Бога, своју душу. То су храмови Божији, Христови, Светога Великомученика Георгија, њима припадају, онима који их обнављају, који се моле у тим храмовима, причешћују Тијелом и Крвљу Божијом. Наравно, припадају и овој држави Црној Гори, то се подразумјева. Нико из Црне Горе није их мицао, нити ће их понијети одавде.“   Још једном је владика изразио наду да ће и властодршци да схвате пут и начин стварања будућности овога народа и државе:   „Не може се будућност ставарати на богомржњи и братомржњи, а то се управо ради са тим што се ради са овом честитом дјецом која нијесу направила никакво зло што су узела да префарбају неки ћошак, зид, по свом начину, заставом краља Николе.“   Подсјетивши да та дјеца имају своје проблеме, немају хљеба, немају посла какве год студије да заврше, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије је закључио да таквим понашањем власт тјера дјецу из Црне Горе да се скитају по бијелом свијету.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије служио је данас, у недељу по Богојављењу, са свештенством Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Ђорђа под Горицом.     У литуругијској бесједи Митрополит Амфилохије је казао да је Ријеч Божија сам Господ који се родио од Духа Светога и Пресвете Дјеве, као Логос вјечни, као Ријеч Бога Оца, рођен прије свих вјекова од Бога Оца, а рођен у времену од Духа Светога и Пресвете Дјеве ради нас и нашега спасења. Родио се Он као Ријеч Божија, као Друго лице Пресвете Тројице, као надјубљи смисао свега што постоји,:   „Он као откривење, јављање Бога: Ко види Мене види Оца Мојега, говорио је Господ и то понавља Црква Његова кроз вјекове. Онај који види Њега, који се Њиме нахрани као Хљебом живота, он је онај који се храни ријечју живота који задобија истинско и право познање, и истински и прави, вјечни, непролазни Хљеб.“   Истичући да је то оно нашта нас позива Црква Божија, чега се ми причешћујемо у Светој тајни причешћа, владика је казао да се причешћујемо Господа љубави, јер шта је друго Тијело и Крв Господња него љубав, Бог као љубав који самога Себе дарује нама, да нас нахрани Собом, Својом вјечном ријечју, мудрошћу, правдом и Својим вјечним животом:   „То је она храна на коју је човјек призван, а овај земаљски хљеб којим се хранимо, то је само симбол тога вјечнога и непролазнога хљеба, и кроз ову земаљску храну нам се открива Он као хљеб живота, као оно што је вјечно. И кроз њу задобијамо вјечни непролазни, бесмртни живот – Царство небеско.“   Појаснио је Митрополит да зато Црква васпитава своју дјецу кроз вјекове да се не поклањају земаљским стварима, да их не претаварају у идоле, да се њима само и једино њима хране, него да кроз земаљску ставарност и живот, кроз рођење од мајке тјелесно, задобијају оно вјечно рођење, кроз земаљски хљеб да задобијају вјечни хљеб – самога Господа. Поучио је сабране да се једино Богу живоме и истинитоме клањају и да је истина Новога завјета, Христовог завјета, у Његовој Крви и Хљебу живота који Он дарује:   „А ми, као светосавски, српски народ, опредјелили смосе за то Небеско царство на Косову, када су иста искушења и питања која су се ставила пред Христа на Гори кушања, која смо чули у данашњем Јеванђељу, стављена пред цара Лазара, коме ће се привољети царству“, казао је Митрополит и додао да је Свети цар Лазар схватио да је Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довјека. Цар воледе Царству небескоме.   То његово опредјељење за Царство небеско је била побједа искушења пред којима се нашао и као владар и као човјек, и то је било његово опредјељење за Христа, за вјечно Царство Божије, за оно што је вјечно и непролазно, те је отуда Косовски завјет само наставак Новога завјета:   „И кроз њега читав један народ се опредјелио за Царство небеско, за оно што је вјечно и непролазно, и као такав постао истински хришћански народ. У Цркви која 2000 година свједочи и дарује то Царство небеско, ми се сабирамо кроз вјекове, а ово сабрање црковно траје без прекида. Милиони људи су се крстили, и примили у себе тај квасац вјечнога и непролазнога, бесмртнога живота.“   Након што је освештао и пререзао славски колач, Архиепископ цетињски г. Амфилохије се помолио да Господ благослови одбрану вјере православне и светиња Божијих, истичући да је то најзначајније сада у Црној Гори.   „Нека би Бог просветио и ове који су сада на власти, свјетлошћу истине Своје и богопознања богољубави и братољубави, јер овакви закони који се доносе сада су плод богомржње и братомржње“, истакао је владика и додао да закони који су засновани на богоубиству и братоубиству не могу бити закони који припадају правим истинским људима.   Посебно је нагласио да господа која су на власти треба да схвате да не могу да разговарају, расправљају о вјери ако су невјерници, и не могу да доносе безбожне законе према себи, а ако доносе закон за народ, онда он мора да буде закон који поштује прије свега вјеру.   Објаснио је Митрополит да се и молебни који се служе ових дана широм Црне Горе, врше да би нам Бог подарио истинску и праву вјеру, и живљење по вјери.   „Да нас Бог благослови да и ако пострадамо за то, да то не буде због мржње према било коме, него због те истинске праве вјере, због богољубља и братољубља“, поручио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...