Jump to content
Zoran Đurović

Зоран Ђуровић: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколом

Оцени ову тему

Recommended Posts

@florenntina Има ли кардиолога овде? Да нам протумаче какво је Трамопво срце...овај амарички ЕКГ, доле при дну (потпис), има неки дебел штампач.

Можда је срце прескочило кад је мисао кренула ка Максиму?

Share this post


Link to post
Share on other sites

A zasto bih se ja trudila i to jos po naredbi? Pitali ste za pismo i posto sam se i sama, citajuci Vas post, zainteresovala, odoh na google da proverim. 

Dakle, pismo ocigledno postoji. Ko ga je tacno dobio, to ne znam. Meni je mnogo vaznije da smo ga dobili a ako bas hocete moje licno misljenje, mislim da je to pre svega zasluga Karadjordjevica.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Zoran Đurović рече

Теби није добро. Ово је писмо Добријевићу. Максимови медији лажу да је и он добио писмо. Али да Максим лаже није ништа ново. Потруди се боље. 

Možda je Irinej dao Maksimu i istočnu obalu na upravljanje :D

Ali ništa ne menja ni da je pisao Maximu...dobro je imati OK odnose sa državom, ali je opasno ako država krene da kroji crkvenu politiku.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 минута, Ćiriličar рече

@florenntina Има ли кардиолога овде? Да нам протумаче какво је Трамопво срце...овај амарички ЕКГ, доле при дну (потпис), има неки дебел штампач.

Можда је срце прескочило кад је мисао кренула ка Максиму?

Ne znam zaista ali verujem da samo jednim mailom upucenom nekom obicnom sluzbeniku u nadleznoj americkoj administraciji mozes dobiti odgovor (mislim na autenticnost pisma ako u to sumnjas).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Меланијина мама је Херцеговка из Невесиња.....даље, све вам је јасно...Херцеговачка линија...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Zoran Đurović 

Молим опрост од свих што се јављам да коментаришем под псеудонимом. Наиме, свештеник сам у централној Србији и, нажалост, морам да бринем и о ,,популарности” која би ме задесила када би се дознао мој идентитет.
Праштајте!

 

,,Errare humanum est, sed perseverare diabolicum”

 

Оче Зоране,

Двоумио сам се дуго да ли да Вам се обратим те, тако, уђем у дијалог са неким ко не мари за то шта исти подразумева, већ га доживљава као прилику за понижавање и вређање, претежно на основу ,,ад хоминем аргументата, и ко је све своје интелектуалне ресурсе (који нису мали, морам признати) ставио у службу искључиво личне користи и самопромоције. Ово би се могло очекивати и, донекле, разумети, да је Ваше поље деловања и ангажованости дневна политика а не Богочовечански Организам Цркве Христове.

Међутим, Ваше су речи отровне, и, на страну што сведоче о стању и садржају Вашег срца, оне сеју раздор, смутњу, страх, неповерење и узнемиреност, те се морају адресирати и изобличити, зарад добра наше Цркве, која, и без Вашег деловања, стоји пред многим препрекама и искушењима. Наглашавам стоји, јер јој двиг на горе  не допуштају клевете које сеју нанавидници, клеветником инспирисани, међу које сте се и сами сврстали.

Baш последњи ,,чланак” ,,Митрополит црногорско-приморски Амфилохије запретио расколомобилује примерима индуктивног закључивања, базираног на лажним премисама или полуистинама. Зашто? Остаје нам само да спекулишемо, а то не желимо, јер би смо се низвели на ниво Вашег битија и дискурса.

Покушаћу кратко и таксативно само да прођем кроз Вашу пашквилу, пратећи Ваш редослед.

1.       ,, Одлука Светог Архијерејског синода да на крајње скроман начин обележи јубилеј аутокефалности наше Цркве оставила је тужан утисак на све јер није испунила очекивања јерархије и нашег верног народа, а жалостан утисак је оставило и одустајање од прославе са пуноћом Православне Цркве, чиме је потцењено завештање које нам је оставио Свети Сава. Крајње злонамерно подметање, јер је Синод објаснио зашто су одустали од позива других великодостојника сестринских Цркава: Да се не би погоршала ситуација јер Руси и Фанарци не служе заједно. Све ово Амфилохије зна, али продаје маглу преко антицрквених медија. Стварати злу крв њему није страно”.

Напомињем да је подебљавање једне реченице у цитирању Вашег текста моје, јер желим да укажем на жалосну бесмисао аргумента који градите! А шта је са осталим Црквама? А сматрате ли да је црквеном дипломатијом (којој баш нисмо вични) било могуће издејствовати присуство и те две Цркве које помињете (једну, додуше, пежоративним језиком, а до јуче сте у њој ухлебије налазили, пошто сте утекли из наше, коју сада ,,браните) будући да је прослава била вишедневна?

2.       ,,По питању црквене ситуације у Северној Македонији, Синод од маја месеца ништа није предузео и тиме је дезавуисао важну саборску одлуку о наставку дијалога са делом Цркве у Северној Македонији која је у расколу……..Прошло је свега 4 месеца. Уследили су проблеми у Америци, Патријарх се разболео, био је и период одмора, Буловић је тек нешто радио по македонском питању и видели смо један текст поводом тога. Амфилохије је заборавио да је од 1985 епископ и да је више пута био члан Синода и заменик Павлов када је овај занемоћао. Ништа није урадио око македонског питања. Од мајског Сабора је гостио украјинске расколнике и призвао патријарха Вартоломеја да се уплете у наша црквена посла.

Подебљавање је, опет, моје, (а и наредна ће бити) јер желим да укажем на лажи и коришћење полуистина у грађењу аргумента. Наиме, прошло је 5 месеци од Сабора а не 4, премда лепше звучи за оно што желите да поручите, а Митрополит Амфилохије, иако је истина да је епископ од давне 1985-те (чудо се овоме не дивите, као и чињеници да је у своме вишедеценијском служењу целог себе посветио очувању јединства Цркве Божије?!), никада није добијао експлицитан налог од САС-а да се позабави македонским питањем, као што је то случај са Синодом, који је овај налог и задатак добио на поменутом Сабору.

 

3.       ,,Проблематично Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора, објављено 18. маја 2019. на сајту Српске Патријаршије, у коме су неке одлуке формулисане супротно вољи Светог Архијерејског Сабора………

-Синод је добро урадио да се не изјашњава око неутемељених тврдњи Амфилохија и оних око њега. Како је портпарол СПЦ Буловић објаснио, извештај је написан као и сви претходни….”.

Да је Синод добро урадио, као што тврдите, онда не би, после поменутих приговора, ипак био уклоњен пасус који се односио на Владику Максима. Дакле, итекако је било острашћеног и недобронамерног ,,извештавањајавности, супротно саборском, братском договору.

 

4.        ,,Забринутост због евентуалног признања независности КиМ, о чему постоје узнемиравајући сигнали, као и проблеми око црквене имовине у Црној Гори где се покушава наметнути антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама, траже ново оглашавање Светог Архијерејског Сабора наше најсветије Цркве. Време неумитно тече и одлагање дискусије и решавања проблема до мајског Сабора може нас скупо коштати.

- Више пута је све потврђено од САС. Не мора на месец дана да се понавља.

Стидите се свештеног чина који носите и нашег распетог народа на КиМ! Ово је тема над темама, питање над питањима, услов нашег битија и постојања. Дакле, нешто што није довољно ни месечно адресирати, већ се мора свакодневно понављати, у приватним разговорима, са амвона, са катедри, са Сабора, не би ли спречили постепено и неприметно ,,кување жабеи промену јавног мнења. Или сте Ви, можда, на другачијем задатку?

 

5.       ,,Неспоразуми око територијалног ограничавања Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци досегли су, захваљујући медијским злоупотребама, шире размере и то тражи хитну и неодложну саборску расправу.  - Нису «неспоразми» него се ради о самовољној сецесији…..”.

То је, очигледно, Ваша жеља и след догађаја који би сте волели да видите. Никакве ,,сецесијеније било, већ се само радило оно за шта је добијена саборска сагласност. Да ли је направљен неки пропуст у формулацији, време ће показати, или, још боље је рећи, наредни Сабор!! Наглашавам реч САБОР, јер указује на шизофренију Ваше мисли! Радити на сецесији и расколу а позивати на одржавање Сабора, као што Ви спочитавате многим нашим епископима, морате признати да звучи, најблаже речено, парадоксално, паралогично, да не кажем сулудо, али то свакако карактерише Вашу мисао.

 

6.       Тачка 6 обилује темама. Заиста не желим да губим превише времена на коментарисање сваквих глупости у њој изречених, те ћу адресирати само поједине.

-           ,,Максим и Вилотић су законски скинути са места предавача.” На који тачно закон мислите? Да ли је реч о неком конкретном државном закону о просвети или, можда, неком универзитетском статутарном слову, које даје ексклузивна права Синоду да кадрира по подобности професора и благонаклоности тренутних чланова истог? Уз сво дужно поштовање чланова Синода, морам да скренем пажњу на чињеницу да у нашем Синоду некада седе и епископи који су са науком завршили када су са факултета излазили, пре неколико деценија, и који су, оправдано или не, изгубили сваки додир са науком, те тако имамо познате случајеве анахронизама и упитних изјава, које су, нажалост, постале разлог спрдњи и подсмеха. Да ли, онда, оваква одлука, која је свакако преседан, заслужује, макар, саборску дискусију?

-          Питање одликовања господе Филипа Вујановића, Војислава Шешеља, Александра Вучића.

Најпре, морам да признам да ми је на ум пала народна изрека која каже: Куршум и орден ретко погоде правог човека! Наравно да не имплицирам нити прижељкујем остварење првог дела изреке на поменутим људима, али им, по мом скромном мишљењу, други део исте одговара. Међутим, правдање нове грешке неком старом је неинтелигентно. На то је указао и Сенека када је рекао ,,Правдати се туђим погрешкама исто је као и умивати се блатом”! Уосталом, ови случајеви нису ни за међусобно поређење! Ево и зашто. Поменутој господи Вујановићу и Шешељу је додељено ордење далеко мањег ранга и значаја! Чини ми се да је била реч о ордену Св. Цара Константина и ордену златног лика Светог Петра II Ловћенског Тајновидца, дакле, ордењу које је локалног карактера, а не највишем одликовању које наша Српска Православна Црква може некоме да подари. Осим тога, тренутак доделе, у оквиру прославе историјског јубилеја, пред очима милионског аудиторијума, а не у приватности патријаршијског салона, где се то по неписаном правилу до сада чинило, указује на политизацију овог чина. Не бих сада  улазио у анализу (не)достојности да исти на грудима понесе онај који се подсмевао најветијим личностима и најсветлијим моментима наше историје, који је клеветао наше честите владике и монахе, који је џелате Светога Кнеза називао јунацима, и, напокон, који тргује бесценим благом, Косовом и Метохијом, које наш народ НИКАДА у историји на продају стављао НИЈЕ! Дакле, није исто, а ни за поређење, Ђуровићу др. Зоране, ако имало држиш (опрости на ,,per tu” обраћању) до части и образа прађедовског, или је код тебе, можда,  све на продају за чинију сочива бареног?

 

7.       Питање  сазивања Јесењег Сабора:

                   Опет др. Зоран приступа латинској лукавости (добро су га научили и на посао оправили), па прича како Синод сазива Сабор и како, премда то Устав прописује, ванредног сабора ,,није билo у СПЦ  до сада”! Ред полуистине па ред лажи! Тачно је, наиме, да Сабор сазива Синод, али је Синод извршни орган нижег ранга од Сабора те, стога, ако је на претходном Сабору донета одлука да буде сазван јесењи Сабор, чак и ако то није формулисано као саборска одлука већ саборски братски договор, Синод нема мандат да исту мења или тумачи по личном нахођењу њих неколико, већ само да изврши. Имали смо, нажалост, неколико случајева грубог кршења ове праксе од стране Синода у претходних неколико година (питање одласка на Крит, несрећне и      ,,неспретнеформулације одлуке о саслуживању у вези са украјинским расколом, тендециозна  саопштења за јавност и слично). То је, дакле, поменути ред полуистине. А ред лажи је прича о само једном Сабору годишње! Па још и тврдите да је Митрополит Амфилохије за све 34 године своје архијерејске службе само једном годишње ишао на Сабор!! Невероватно! Па прошле године је одржан јесењи Сабор као и 2010. и још много пута пре тога! Па чак и да није, да ли погрешна пракса укида ,,канон”? Овде бих се осврнуо на уводну мисао у овом тексту  (латинску крилатицу-да је људски грешити али истравајати у грешци је лудост ) које је била намењена Вама лично, и Вашем ,,раду”! Међутим, можемо је искористити и за овај случај, јер истрајавати у погрешној пракси, посебно узимајући у обзир тренутне црквене и геополитичке околности, било би немудро и неодговорно!

На крају, принуђен сам, иако нерадо, да адресирам још једну Вашу оптужбу и подметнуто кукавичије јаје. Тврдите, наиме, да је писмо, које је предмет наше дискусије, јавности-новинарима доставио митрополит Амфилохије. Хајде да анализирамо ту Вашу тврдњу. На снимку, због кога сте ликовали, изругујући се појединим епископима због ,,грдњидобијених од Његове Светости, се јасно види како митрополит Амфилохије потписује писмо, пакује га у коверту и, затим, износи напоље, излазећи са Патријархом. Онда се види њихова дискусија и, напослетку, како поменуто писмо завршава у рукама Патријарховог возача. Како, дакле, јавност има копију писма са потписом митрополита Амфилохија, будући да га је он предао одмах пошто га је потписао? Богу хвала те имамо непрекинути снимак као разобличење Ваших тендециозних лажи, или Вас логичко закључивање, пак, не служи добро!

Шта на крају да Вам братски и добронамерно поручим осим, можда, да Вам поновим речи великог словенског апостола Достојевског: ,, Смирись, гордый человек!

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Рисбо рече

Не видим логику у овом коментару. Испада на наша помесна СПЦ није урадила све што је могла да помогне своје вернике на Косову, а диже глас против прогона канонске структуре у Украјини. Не, СПЦ је дигла глас у урадила све часно што је могла и даље ради да се помогне православним верницима на Косову, а исто ради кад је у питању Украјина. Једино ако неко мисли да треба трговати, па стати на страну Фанара у вези Украјини или ћутати , а надати се да ће за узврат Фанар оставити на миру Црну Гору и Македонију или некако помоћи у вези Косова, али то би било по моме крајње злобно и недостојно хришћанског имена.

Жао ми је што те морам разочарати, али мислим да ''наша помесна СПЦ није урадила све што је могла да помогне своје вернике на Косову'', додао бих нарочито наше верно монаштво,..  Ономад кад је Вучић пустио псе са ланца да лају на Игумана Саву Јањића, Владику Теодосија и друге, међу којима је први био и Вучићев јуноша Селаковић, није саборно стала у одбрану Игумана Дечанског, него је, сасвим супротно, окитила орденом Св. Саве Вучића, а кажу спермила ордење и Селаковићу и Малом... 

 По мом, скромном мишљењу, за овај значајан датум наше историје, орден Светог Саве је заслужио, баш, Сава Јањић!   То би било нешто што би помогло нашем напаћеном народу на КиМ,  а не дати орден ономе који заговара ''разграничење'' са Шиптарима, тако да Дечани (и друге светиње...)  преко ноћи освану у Албанији... 

Не терба трговати ни са ким, најмање са Фанаром, али ово кићење Вучића орденом св. Саве на овај велики дан, је класична трговина, која је управо како ти рече ,,крајње недостојна хришћанског имена''.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 59 минута, florenntina рече

Dakle, pismo ocigledno postoji. Ko ga je tacno dobio, to ne znam. Meni je mnogo vaznije da smo ga dobili a ako bas hocete moje licno misljenje, mislim da je to pre svega zasluga Karadjordjevica.

Па у писму пише ко га је добио. Да ли си толико глупа да не умеш да читаш? - Ја сам тражио да нам дате Трампово писмо Максиму. По не знам који пут патолошки лажов подмеће. 

Могу и ја да измислим да ми је писао Путин. И онда поставим писмо које је Путин упутио Вучићу. И то је исто!:)))) Смешни сте као цртани филм, а и Змај јуначки ћути. Јер зна да сам вас опет разобличио у лажи. Не постоји Трампово писмо Максиму. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, Golub рече

Жао ми је што те морам разочарати, али мислим да ''наша помесна СПЦ није урадила све што је могла да помогне своје вернике на Косову'', додао бих нарочито наше верно монаштво,..  Ономад кад је Вучић пустио псе са ланца да лају на Игумана Саву Јањића, Владику Теодосија и друге, међу којима је први био и Вучићев јуноша Селаковић, није саборно стала у одбрану Игумана Дечанског, него је, сасвим супротно, окитила орденом Св. Саве Вучића, а кажу спермила ордење и Селаковићу и Малом... 

 По мом, скромном мишљењу, за овај значајан датум наше историје, орден Светог Саве је заслужио, баш, Сава Јањић!   То би било нешто што би помогло нашем напаћеном народу на КиМ,  а не дати орден ономе који заговара ''разграничење'' са Шиптарима, тако да Дечани (и друге светиње...)  преко ноћи освану у Албанији... 

Не терба трговати ни са ким, најмање са Фанаром, али ово кићење Вучића орденом св. Саве на овај велики дан, је класична трговина, која је управо како ти рече ,,крајње недостојна хришћанског имена''.

Црква је дала орден Вучићу да сачува Косово и народ и цркве на Косову, мислим да је образложење у том смислу. Мени то не пије воде, али и и на самом Косову већина је (па и вероватно и верника) гласала за истог. Сава је и даље игуман на Косову. Тако да, суштински, аргумент да Црква није учинила што је могла не стоји. И јесте трговина и дипломатија, али ово јесте како да кажем наша интерна српска ствар која не угрожава животе ни имовину православних верника као ни њихово исповедање вере, што се не може рећи за ситуацију у Украјини и деловање Вартоломеја. Ником није претучен, нити му је забрањено да се моли богу зато што је Црква дала медаљу (како каже Ћириличар значку) АВ.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Предраг М рече

зашто га баш нато чува? битан им је због нечега или чисто онако ко "хуманитарци"? од чега, кога га чувају?

Da se "slučajno" ne saplete na stepenicama ili "slučajno" ne popije "pogrešan" čaj kako neki.
Ne misliš valjda da trebaju islamisti da ga čuvaju. Nije Fanar veliki kao Srbija, niti je tamo sve na izvolte. Pogrešne predstave o nečemu nam uvek dodju glave. Fanar nema nikakve snage u Turskoj i fanarska snaga je u raštrkanoj dijaspori po svetu. A oni i te kako polažu na dijasporu. Ne otimaju dijaspori, veća se trude da je obogate na razne načine. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Golub чини ми се да је твоја логика и расуђивање замагљено мржњом према добитнику ордена па отуда и овакве констатације... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Zoran Đurović рече

Па у писму пише ко га је добио. Да ли си толико глупа да не умеш да читаш? - Ја сам тражио да нам дате Трампово писмо Максиму. По не знам који пут патолошки лажов подмеће. 

Могу и ја да измислим да ми је писао Путин. И онда поставим писмо које је Путин упутио Вучићу. И то је исто!:)))) Смешни сте као цртани филм, а и Змај јуначки ћути. Јер зна да сам вас опет разобличио у лажи. Не постоји Трампово писмо Максиму. 

Umem da citam. Ne tvrdim ko je dobio pismo jer ne znam. Ali ono sto nisam znala a sada jasno vidim jeste ko ste Vi. I pravo da Vam kazem, previce mi se zeludac u stomaku od tog saznanja. Sram Vas bilo!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Василија Острошког у селу Врањ у Зети. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је Јеванђеље најблажа и најчудеснија ријеч која се чула и чује на земљи. „Све ријечи од настанка свијета сабране су у ту благу ријеч, Христову ријеч“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да су у Цркви Божјој једна вјера, једно крштење, једна мудрост, једно знање…   Звучни запис беседе   „Једна је глава те Цркве Божије, а то је Христос Господ. И један је народ – Христов Божји народ. Сви они који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога припадају том народу, без обзира којим језиком говоре, којој нацији припадају, без обзира у ком времену живе, без обзира какву и коју власт имају, без обзира којој држави припадају“, нагласио је Владика Амфилохије.   Рекао је да за Цркву Божију нема граница јер је Бог безграничан.   „Бог је, стварајући овај свијет својом Божанском руком, започео да ствара Цркву. Све што је у васиони припада Цркви Божјој, Цркви Христовој. Сва васиона је дјело Божанске љубави. Сва васиона, сви знани и незнани свјетови, видљиви и невидљиви. Све је то почетак Божјег присуства, све је постало кроз Божју ријеч и без ријечи Божје ништа није постало и не постоји“, казао је он.   Говорећи о Светом Клименту, папи римском, чији спомен данас свршава наша Црква, Владика је рекао да су у свим временима безбожници прогонили Цркву.   Казао је да Свети Василије Острошки, коме је посвећен храм у Врању, својим сузама грије хладне стијене острошке и сабира око себе стотине хиљада људи, већ триста педесет година.   „Он је побјегао у пустињу да живи у самоћи. Међутим, управо зато што је био крштен и испуњен љубављу према Богу Светој Тројици и према ближњима, што је живио том љубављу свакоме ко тамо долази та љубав је привлачна“, казао је Владика Амфилохије.   Свети Василије, нагласио је Владика, не гледа ко је ко већ свакоме даје према вјери његовој.   „Наравно, призивајући све да се покају, да се обрате, да приме истински начин живота по вјери, по Богу и по светињи“, поручио је Владика.   Поручио је да је битно да међу људима и народима нема граница у Цркви Божјој.   „Постоје ове државне границе, границе општина. Све је то у реду. Међутим, Црква је безгранична и на трој безграничности својој она његује и васпитава читава покољења учећи све људе и све земаљске народе и призивајући их да се крсте у име Оца и Сина и Духа Светога, да приме огањ Божанске љубави у себе и да том љубављу грију и себе и своју дјецу, своју породицу и све људе. То је оно на шта нас призива Црква Божија“, закључио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије позвао је данас црногорску власт да се уразуми и не објављују рат против Бога, и да не настављају богоборно дјело својих претходника безбожника. Он је поручио да није лако против Бога ратовати и да ко год је Богу објавио рат зна се како је завршио.   Звучни запис беседе     Митрополит је ово поручио у манастиру Жупа никшићка, гдје је на дан молитвеног сјећања Светог Амфилохија Иконијског, свог имендана, служио Литургију са Високопреосвећеним Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгијом, Преосвећеним умировљеним Епископом средњеевропским г. Константином и домаћином Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем.   Митрополит Амфилохије је казао да је све у 2000. годишњој историји Цркве Божје у знаку Христовог распећа и васкрсења, и да је у том духу Јеванђеља призван и живот свих нас. Он је изразио жаљење што је у ово наше вријеме Влада Црне Горе наставила гоњење Цркве Христове:   „Наставља се оно што се догађало кроз вјекове у име тзв. културе, заборављајући, а то јесте велика несрећа, да култура постоји зато што постоји култ. Тамо гдје нема култа, молитве какву смо ми овдје служили, нема ни културе. Култура је само љуштура онога што је суштина свега онога што су људи истински стварали кроз историју и суштина људског живота.“   Изразио је Архиепископ цетињски и наду да ће Бог да уразуми, како је рекао, оне које је вријеме избацило на површину, на власт у Црној Гори да не објављују рат против Бога:   „Нијесу они први. Од проклетога цара Дукљанина Диоклецијана и Нерона, па онда редом до наших времена било је тих богобораца, читаве империје. И од ниједне данас нема стрва. Последња моћна богоборачка империја била је она бољшевичко-титоистичка. Ко се надао да ће она да нестане и пропадне! Нема данас ње, али има, нажалост, њених насљедника, и ових на Западу, који се све више одричу Христа Бога и Његове истине, Њега као пута истина и живота.“   Нагласио је да новотитоисти, сљедбеници наших титоиста, настављају то богоборно дјело својих претходника безбожника:   „Није лако против Бога ратовати и нека их Бог уразуми да не објављују рат Богу, јер ко год је Богу објавио рат зна се како је кроз хиљаде година завршио. Да се и њима то не догоди, нек се врате Богу, вјери Божијој, изворној Црној Гори Светога Петра Цетињскога, Светога Петра Ловћенскога Тајновидца, Црној Гори краља Николе која је била крштена Црна Гора и клањала се Христу Богу распетоме и васкрсломе, Њему служила. И све што је градила, градила је у име Божје, до оне ловћенске срушене и оскрнављене, обурдане капеле. Све је грађено у име Божје, за славу Божију и за част народа хришћанскога овога мјеста. Надамо се у Бога, има још наде да се и ови наши врате себи, свом разуму, да се врате својим прецима, светима оцима нашим, нарочито оцима светородне лозе Петровића, Светом Василију Острошком.“   Питајући коме сад треба да припадне манастир Светог Василија Острошког, Митрополит је казао да чак ни послијератни безбожници нијесу отимали храмове већ земљу, истичући да је Црква православна у Црној Гори ових дана од министра правде тражила да се прво врати оно што је отето и опљачкано од Цркве Божије послије рата.   „Ево како они одговарају, неће да враћају, него оће да наставе и даље! Неће дати Бог! Ја се надам и молим Богу да им просвети разум, савијест и свијест да се врате сами себи, светињама и светим оцима нашим: Светом Василију Острошком, Светом Петру Цетињском, Светом Амфилохију и Григорију, које данас прослављамо, Светим мученицима, Свештеномученику Јоаникију и 120 свештеника које су њихови претходници убили у Црној Гори.“   Уколико би наставили започето дјело отимања и гоњења Цркве, то би био стид и срам Црне Горе и Црногораца, без обзира како се овдје осјећали:   „Стид и срам пред Европом и пред свијетом. Надамо се у Бога да тога неће доћи, и да ће поново засијати име Божије и служење Богу и да ће се они вратити светињама, култури, односно култу, служби Божјој – Светој литургији да би знали шта је то култура и шта су дјела руку људских“, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Дана 4. децембра 2019. године, евхаристијским сабрањем у манастиру Лепавина прослављен је празник Ваведења Пресвете Богородице у храм. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.    Звучни запис беседе   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Саслуживали су архимандрит Данило Љуботина, протосинђел Венијамин, јеромонах Василије Србљан, пртојереј-ставрофор Јово Лазичић из Епархијe бањалучке, протојереј-ставрофор Љубинко Аничић из Епархије бихаћко-петровачке, протојереј-ставрофор Слободан Лалић, јереј Мирко Милисавић из Епархије бањалучке, јереј Миломир Гвојић, ђакони Зоран Радић и Александар Лукић. Многобројни вјерници који су стигли из свих крајева Хрватске, Републике Српске и Словеније, у побожности и духовној радости прилазили су икони Пресвете Богородице Лепавинске, а потом је највећи дио њих приступио и светој тајни причешћа.    Окупљеном сабрању вјерника бесједом се обратио митрополит Порфирије говорећи о значају и тајни прослављања празника када су Јоаким и Ана довели своју трогодишњу дјевојчицу пред јерусалимски храм, а она дошавши у двориште храма, на запрепаштење свих, прошла кроз Светињу и закорачила право у Светињу над Светињама.   -Пресвета Богородица кад год је била упитана одговарала је: нека буде воља Божја. Шта је воља Божја за нас и наше животе? Она је исказана у заповестима Божјим. Свака врлина, свако добро, за које се опредељујемо засигурно је по вољи Божјој. Кад год се определимо за нешто што је у складу са заповестима Божјим то ће Бог благословити и то ће сигурно бити израз воље Његове. Неопходно је, и важно, само да се кроз веру, једанпут за свагда, одлучимо да смо Христови, и онда никада нећемо имати ни најмању дилему.    Никада се нећемо питати између тога да ли да се распнемо или да сачувамо себе у комфору, да ли да се жртвујемо за ближњег или да задржимо то што имамо за себе. Нећемо се двоумити између тога да ли да чинимо добро или зло. Нећемо имати проблем с тим да ли је врлина оно што је наш циљ и наш живот. Неопходно је да се једанпут за свагда определимо за Христа. Сигурно је да ћемо и поред тога имати падове, јер смо ипак људи слаби и немоћни.    Сигурно је да ћемо грешити, сигурно је да ћемо имати промашаје и у односу на Бога и у односу на ближње али то неће бити важно јер ће наше опредељење бити христоцентрично и зато ћемо имати увек из сваког пада и сваке странпутице чему да се вратимо. То ће бити пут који води ка Христу, то ће бити пут Христов. А тамо где је чврсто опредељене Бог ће увек просветлити наш ум и загрејати наше срце да препознамо свој грех, своју слабост, своју немоћ и да онда кроз покајање вратимо се Богу, истакао је Митрополит.     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Логос,
      На дан молитвеног сјећања Светог Амфилохија Иконијског, 6. децембра, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије прославио је свој имендан у манастиру Жупа никшићка, чији је параклис посвећен овом Божијем угоднику, прославио храмовну славу.   Звучни запис беседе
      Повезана вест: 

      Многа и блага лета Митрополиту Амфилохију!

        Свету архијерјску литургију Високопреосвећени владика Амфилохије је служио са браћом архијерејима: Високопреосвећеним Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгијом, Преосвећеним умировљеним Епископом средњеевропским г. Константином и домаћином Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем. У евхаристијском сабрању, поред многобројног свештенства и монаштва, молитвено су учествовали и бројни вјерници.   Током Литургије крштена је слушкиња Божија, Исидора Лучић.   У архипастирском слову, након читања зачала из Јеванђеља, Високопреосвећени Митрополит Георгије је честитао имендан Митрополиту Амфилохију и заблагодарио Богу на овом сабрању:   „Бог нас је сабрао на овом светом мјесту да заједнички прославимо имендан нашег аве учитеља Митрополита Амфилохија, благодарећи Господу за живот и свједочанство његовог небеског покровитеља Светог Амфилохија, епископа иконијског. Ово мјесто је свето јер је одавде поријеклом Свети отац наш Стефан Пиперски, велики свједок Светог православља и борац против унијаћења српског православног народа Црне Горе.“   Подсјетио је владика да је управо карпатски народ пострадао од унијаћења. Иако их Господ није благословио једним Преподобним Стефаном, истакао је владика, дао им је свједочанство других који су извели православни карпатски народ из тамнице унијатске лажне цркве, како би их поново увео у светост православља васељенске Цркве. Такође, рекао је, ово мјесто данашњег литургијског сабрања је свето и зато што је са њега свој народ благословио и отац наш Свети Василије Острошки, као и због крви свештеномученика, игумана ове свете обитељи (архимандрита Никодима Јањушевића, јеромонаха Гаврила Дабића), убијених од кумунистичке руке у току Другог свјетског рата:   „Посвећено је њиховим свједочанством и вјером у Христа распетог и васкрслог, који даје смисао и страдању и смрти човјека, који даје силу и снагу да преживиш ову страшну братоубилачку мржњу која је, нажалост, тако карактеристична за Словене.“   Објаснио је да нас Господ призива да будемо свети као као што је Он свет, а постајемо свети живећи у заједници Цркве, живећи Јеванђељем и причешћујући се Светим тајнама:   „Сваки хришћанин који живи савјесно, по Светом јеванђељу, као члан богочовјечанског тијела Свете Христове Цркве васељенске, православне, католичанске, постоје у исто вријеме свједок Јагњета васкрслога, али и мученик који није нека пасивна жртва човјечанске мржње, већ мученик који је испуњен силом Васкрслога да мијења самога себе и своје срце и читав свијет око себе.“   Додао је Митрополит михаловско-кошицки Георгије, да смо сви призвани да свједочимо да ни смрт, ни мржња, ни сва човјечанска глупост, као ни наши сопствени лимити, немају никакву силу, кад се Христос – Богочовјек, који је побиједио смрт и свему даје смисао, јавља побједитељем мржње и наших сопствених националних и историјских лимита. Свако од нас свједочи на свој начин Христа васкрслога, казао је владика Георгије и подсјетио да је другачије свједочанство свештеника, монахиња и монаха…   „Другачије је свједочанство Митрополита Амфилохија и вашег Епископа Јоаникија, они морају да се боре са многима, а у исто вријеме да слушају шта им говори Господ, какав је смисао и пут, како да се подиже Црква на овим просторима. Тешко и мученичко свједочанство.“   Света мјеста, манастир Жупа никшићка и сва друга мјеста у Црној Гори, рађају се кроз труд и молитву, свакодневне тешкоће монашког живота, али и кроз свједочанства вјерних о љубави ближњих, чему свједочи и данашње крштење Исидоре Лучић. Митрополит михаловско-кошицким Георгије је казао да је Христос љубав и поручио да не дозволимо да нас сломи мржња која се противи Господу Богу:   „А свједочанство и мучеништво нас свих је да смо свједоци љубави распете и васкрсле која побјеђује смрт и мржњу, која нам даје наду и окупља у једно Тијело живота испуњено Духом Светим и чини нас царским синовима и кћерима, јер постајемо дјеца једног Небескога цара – нашег заједничког Оца. Нека је благословено ваше свједочанство Јеванђеља свакодневнога живота, нека је благословено свједочанство живота нашега аве Митрополита Амфилохија, владике Јоаникија и свих свештеника, монахиња и свих вас! Нека нас Господ Бог, послије доброг свједочанства, сабере у Своје Царство препуно љубави, јер то је смисао нашега живота. Христос међу нама!“   Поводом годишњице упокојења архимандрита Лазара Аџића, игумана острошког, служен је и парастос, а након тога је пререзан славски колач.   Честитајући имендан владици Амфилохију, Просвећени Епископ Јоаникије је казао да се живот Светог Амфилохија Иконијског послије дугих подвига претворио у славословље Богу живоме и истинитоме. Наиме, у његово вријеме Цркву Божију су раздирале велике неслоге, јереси, расколи, али благодарећи њему, као и великим другим Светим оцима, брод Цркве Божије је ишао напријед, правим царским Божјим путем:   „И ваш живот и бреме није лако, али ако гледамо са стране службе коју вршите, ријечи Божије коју проповиједате, гледајући на примјер вашега живота, и ваш живот, подобно Светом Амфилохију претвара се у славословље Богу, упркос свим тешкоћама које носите. Ево, ових дана видимо шта се догађа, како су вам власти Црне Горе честитале имендан и 82. рођендан који долази. Али, хвала Богу, благодарећи вашој вјери, вашем чврстом карактеру и љубави према Цркви и пастви Божијој, ви увијек носећи крст Господњи идете напријед. И свима сте, свештеницима, монасима и вјерујућем народу примјер, јер носите Христа распетога и васкрслога у свом срцу. И зато је данас ово славље тако лијепо када смо се окупили око спомена Светог Амфилохија, али и вама да честитамо имендан, драги наш Митрополите и владико и оче. Нека буде на здравље и спасење, и на многаја и блага љета!“   Високопреосвећени Митрополит Амфилохије се захвалио на честиткама владикама, а мати Јефимији са сестрама ове свете обитељи честитао славу. Истакао је да оне обнављају своју душу, а обнављајућу своју душу обнављају и ову распету светињу, а све што је Божје оно је од Христа распетога на распећу, али испуњено и силом Христовог васкрсења.   „Све је у знаку Христовог распећа и васкрсења у 2000. годишњој историји Цркве Божје, и до Светог Амфилохија Иконијског и послије њега, до наших дана. И ова светиња је на распећу, овдје је архимандрит Никодим мученички пострадао, а у исто вријеме мученичка је пострадао и сабрат ове свете обитељи. Тако је у духу Јеванђеља призван и наш живот.“   Подсјетио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на стање у којем је била ова светиња 90-тих година, а да се сада обнавља, јер чим се душе обнављају вјером, тако се и светиње обнављају и поручио:   „И тако ће то бити свуда и на сваком мјесту. Амин, Боже дај!“   Заједничарење у манастиру Жупа никшићка настављено је уз хришћанску трпезу љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...